[es] - Život u Norveškoj, kako otići i kako se živi tamo?

tijanam
Lekar opste prakse

Član broj: 299277
Poruke: 202
*.connect.netcom.no.

+156 Profil

Re: Život u Norveškoj, kako otići i kako se živi tamo?

^{07.05.2013. u 21:18 - pre 147 meseci}

Citat:

isabeau917:
Ajme koje klanje, eto i mene, što se tiče muzike , u potpunosti se slažem s bacalao,
što se tiče homoseksualaca ; i pederi su ljudi :D , al nitko me ne može uvjeriti da je ono što je više manje uobičajeno istovremeno prirodno i normalno, koliko znam homoseksualnost još uvijek spada u parafilije iliti nastranosti, a koliko se sijećam nekih znanstvenih članaka nastanak se pripisuje dosta stresu u trudnoći , a obdukcijom mozga homoseksualaca ( muških ) nađene se sličnosti sa građom mozga u žena, mislim da se konkretno radilo o produženoj moždini ali više se ne sijećam točno.
Prema tome, držim to vrstom poremećaja ili bolesti, ali kako se ne rugam ni shizofrenicaru ni dijabetičaru, sigurno se neću čuditi ni dvojici kak se žvale jelte, al garantiram da nitko to ne želi svome djetetu iako ga naravno ništa manje neće voljeti radi toga.
Što se tiče zasjedanja po birtijama, kafićima, klubovima, etc, nisam nikad prakticirala, uvijek sam imala nešto pametnije za raditi, to smatram totalnim gubitkom vremena i jednim od pokazatelja totalne neinventivnosti i nezanimljivog karaktera.
Što se tiče nostalgije, čitajući postove unazad, ne mogu se oteti dojmu da je količina nostalgije upravo proporcionalna količini domoljublja, žala za cajkama, birtijama, čevapima, bijelim kruhom, svašta nečim, pa mi se nameće pretpostavka da Vama koje puca nostalgija uopće dolje ni nije bilo tako loše, sad Vam je istinabog bolje, al ne dovoljno jel ipak malo fali mama da gaće pegla i kojoj se ide na ručak :D
Jedina stvar za kojom ja možda malčice žalim je ova država kakva je bila prije 25-30 god dok ju nismo razjebali.
I jedan od rijetkih pjesmuljaka iz ex vremena koji mi se dopadao..

http://www.youtube.com/watch?v=8gaonTa20L0

Ako sam rekla da imam nostalgiju, i da bih zelela otici u kafanu, to ne znaci da zalim za cajkama, birtijama, cevapima (to mozda, iako preferiram ribu)... Na cajke nikad isla nisam. Ocigledno mesas pojam kafane i birtije, a i cajke. Mene, kako lepo kazes, puca nostalgija ali za porodicom, a ne za kafanom. A kad sam vec tamo mogu ugoditi sebi jos necim. A mogu i da ne odem.
Meni, licno MENI, i nije bilo toliko lose gore. Imala sam stalan posao, i ne tako lose placen za srpski prosek. Tek kad sam shvatila da se ne radi samo o MENI, vec i o mojoj PORODICI, sadasnjoj i buducoj, dosla sam ovamo. Sada shvatam da se nikad ne bih vratila jer toliko toga nisam znala dok nisam dosla ovde. Nisam bila svesna koliko je nama tamo lose ustvari. O tome sam vec pisala i necu opet.
Smatram sebe i zanimljivom i inventivnom, i pored tih silnih kafana koje sam jel, besomucno, obilazila, noc i dan. Verovatno sam zato fakultet zavrsila za 6 godina.
Majka mi ne pegla gace vec duze vreme jer je mrtva, a ni ne kuva. Mozda tvojim postom nisi htela mene da prozoves, ali se ja tako osecam. Ja postujem svacije misljenje na forumu, i nisam se do sad upustala ni u jednu slicnu raspravu, a bogami necu ni ubuduce. Ne poznajem te, pa se unapred izvinjavam ako sam ovaj post pogresno protumacila. Zvuci mi omalovazavajuce. No, u svakom slucaju, zavrsila sam moje ucesce u ovoj drami. Ovo nije mesto za to.

P.S. Homoseksualizam se odavno ne smatra bolescu, po svim savremenim autorima. Pripisuje se disbalansu lucenja hormona u trudnoci, koji za posledicu ima radjanje deteta sa nedefinisanim hormonalnim statusom, a samim tim i bihejvioralnim. Homoseksualizam se danas definise kao vid romantice i seksualne veze sa osobama istog pola. Izuzetno kompleksna prica, sa puno suprotnosti.