Tko koristi Borland?

Taj clanak je poprilicno mator, mada ima istine u recenom.

Licno mislim da je jedan od razloga za nastanak .NET-a upravo nacin da se olaksa posao developerima. U poredjenju sa MFC ili COM tehnologijom .NET je mnogo prijatniji za rad.

.NET je daleko od smrti. S obzirom da postoji i open source verzija istog (Mono) mislim da MS nema previse razloga za brigu.

Govoriti o php, ruby, perl i ostalim jezicima tog tipa u poredjenju sa .NET nema previshe smisla. .NET je kompletna platforma od koje je samo jedan deo namenjen pisanju web aplikacija (asp.NET), dok su pomenuti jezici (u principu) iskljucivo namenjeni web razvoju.

Jedan od razloga sto su LAMP opcije popularnije je sto su mnogo jeftinije i lakse je/jeftinije naci programera za php ili perl, jer je lakse nauciti iste.

Ovo ne doprinosi uvek kvalitetu. PHP, na primer, je napravljen tako da svaki mentol za 2-3 nedelje moze da nauci neke osnove rada u njemu. Ali pitanje koje se postavlja je - da li ce taj baja da proizvodi kod koji se moze odrzavati ili samo nesto sto naizgled radi... Licno iskustvo mi govori da oni koji krenu sa php u preko 60% slucajeva nece postati dobri web programeri vec samo kucachi gomile shpageti koda.

Druga stavka je podrska. To je ono sto postoji sa MS i ostalim komercijalnim proizvodima dok kod open source varijanti ljudi su uglavnom sami sa svojim pretrazivachem.

---

Evo da se i ja umešam u odbranu časti Borlanda (prozvan sam):

...jer ako neko (ne daj Bože) pročita ovaj thread – pomisliće da su sve 'četnike'
streljali ‘45.

Gledano sa logične i praktične strane, danas zaista vredi ulagati vreme u Microsoft,
jer pre svega imaju lovu i određuju pravila igre. Ljudi veruju u njihovu moć, pa
imaju i armiju pristalica koji prihvataju sve M$-ovo kao de-facto standard. Armija
pristalica vuče i jaku podršku, pa je nemoguće ne naći rešenje za neki 'nerešiv'
dnevni problem. Poznavanje M$ tehnologije dalje znači lakše pronaći posao, što je
takođe strahovito bitan faktor. I da ne bude zabune, moj savet onima koji tek počinju
sa programiranjem i imaju neke 'dugoročne' i 'ozbiljne' ambicije je jednostavan
– Microsoft Visual Studio .NET, kao primarna zona interesovanja, a sve ostalo po
potrebi.

Borland je sa druge strane i pored lucidnih ideja (RAD alati) i izvanrednog kadra
(Anders Heilsberg, danas M$-ov glavni arhitekta .NET-a i C#) - vukao tragično loše
strateške poteze u poslednjih nekoliko godina, pre svega na dugoročnom planu. Toliko
su često i iznenadno menjali kurs, da ni njihovi kapetani nisu tačno znali kuda
putuju, a kamo li ljubitelji Borlandovih proizvoda. Sve to skupa odavalo je neku
dozu neozbiljnosti i odbijalo ljude. Ko zna - danas prodaju kompajlere a sutra možda
čarape sa romboidima. Na kraju je sve to i kulminiralo kada su okačili tablu
'Prodajem...'. Mada, budimo realni, možda to i jeste bio Borlandov krajnji domet
u surovom materijalnom svetu.

Inače, C++ je u Borlandu ubijen iz 3 tri direktna pogotka i nekoliko rikošeta:

1) Razvoj Borland C++ Builder-a koji se interno izvršava na Object Pascalu,
da ne kažem na Delphiju (!?)

2) Nenadani uspeh JBuildera koji je potisnuo C++ na treću poziciju, a u jednom
trenutku Delphi na drugu (ok, ovo je bilo neizbežno, tržište je tržište)

3) Gubljenje vremena sa 'mrtvo-rođenim' C++ Builder X

Rikošeti: Kylix, ...

Razlozi (subjektivni i objektivni) zbog kojih sam bio (i ostao) uz Borland kada je
u pitanju Win32, su sledeći:

- kad sam započinjao da programiram u C-u GUI-je (Amiga), Windows nije ni postojao,
- kada se pojavio Windows, trebalo mi je nešto ozbiljno, a jedino ozbiljno rešenje
bio je Borland, dok je Microsoft bio u podređenom položaju (u knjižarama i nije bilo
literature za M$ C/C++ kompajlere),
- onda sam 'upao' u neke timove koji su već gurali velike projekte na Borland C++
(OWL) i na tenane se kasnije kajali zbog tog izbora, jer je M$ VC++ (MFC) bio u
strahovitoj ekspanziji, dok je podrška za Borland C++ opadala geometrijskom
progresijom.
- zatim sam počeo da koristim novi Borland C++ Builder za PROJEKTOVANJE
INTERFEJSA i DOKUMENTACIJU, tj. naslažem komponente i napravim 'praznu' aplikaciju
sa ponekim OnClick()-om kako bi neki podsistem mogao ili trebao da izgleda, pa onda
'Print Screen', pa u 'Photoshop', pa u 'Word' za dokumentaciju, ...
- onda sam uočio da Borland C++ Builder nije samo igračka, nego potpuno legitiman,
snažan, kompletan alat za brz razvoj aplikacija, daleko jednostavniji od svega do
tada viđenog u C++ svetu.
- po prvi put sam uz BCB osetio onaj nedostižni ideal OOP-a: 'programiraj ka
interfejsu a ne ka implementaciji', tj. po prvi put sedneš za kompjuter i razmišljaš
'šta' ću danas programirati, a ne 'kako' ću to isprogramirati.

Meni je BCB (i to ona verzija 6 koja je nastala pre XP-a) i dan danas korisna stvar,
i ni jednog trenutka se ne kajem što sam ga izabrao za razvoj. Prezadovoljan sam
njegovom i svojom produktivnošću u prethodnoj deceniji. Kada krenem da radim neki
projekat, znam da mi je sve tu na dohvat ruke. Šta god mi zatreba, neki 'pametni
čika' je već o tome razmišljao i sve ti servirao na tacni. Ne radi se samo o 'dobrom'
IDE-u, koji po meni i nije tako dobar. VCL biblioteka je jednostavna do 'neprijatnosti'
a tu su i hiljade na hiljade gotovih komponenti. Kad zatreba, udariš po API-ju,
i gotovo... Ili pozoves upomoc nekog prijatelja, na primer Kiklop74-a ;)

U firmi u kojoj radim, 'usavršio' sam razvoj namenskih klijenata i servera, od kojih
neki rade godinama bez prestanka. Nema memory leak-a, nema cudnog ili nepredvidjenog
ponasanja, logovi su uvek cisti. Kada kazem 'klijenata i servera', mislim na:
Klijent = Windows Forms + socketi + ado/bde + neka desktop baza
Server = Servisna aplikacija (servis) + socketi + druge web komponente + ado/bde +
neka desktop baza + Windows Forms aplikacija za konfigurisanje servisa

Sve se to upakuje sa InnoSetup, i lepota. Uopšte ne vidim potrebu za nečim 'jačim'.

Čak je i prelaz na .NET sa BCB-a nešto 'već viđeno' za Borlandovce. Po meni, lakši
nego sa VC++-a. Sećam se dana kada sam sedeo u klupi na 7-dnevnom kursu C#.NET-a,
zajedno sa VC++ programerima. Ne mogu da zaboravim moje iznenađenje njihovim
oduševljenjem inovacijama poput 'Object Inspectora', 'Dovlačenja komponenti na formu',
'Pridruživanja događaja', i sličnim poslasticama za koje svaki BCB/Delphi programer
zna poodavno.

Po mom iskustvu većina ljudi koje poznajem a 'prave softver' niti prave vrhunski
softver, niti prave gigantski softver, niti prave neki opšte koristan softver, niti
rade u nekom timu, niti im je softver namenjen da traje 50 godina, niti imaju neke
vrhunske ambicije sto se tice karijere, niti im je bitna prenosivost, a mnogi i nisu
programeri nego prvenstveno inzenjeri - a ipak prave stvari korisne za firmu!

Prosto, ne rade programeri samo u programerskim firmama i dive se OOP-u i prenosovosti
koda (o prenosivosti koda cu da pisem drugom prilikom - kada me neko isprovocira).

Otprilike je to to.



Ništa ne možemo zaključiti dok prethodno ne zaključimo ko smo 'mi', šta nam je 'cilj',
šta 'znamo' a šta je 'alternativa'.

Učenje Borlanda pred kraj 2006 godine, zapravo je učenje VCL-a iz 1998 (valjda), što
zaista u današnje vreme (.NET-a) nema puno smisla. Bolje rečeno nema nikakvog smisla.
Učenje VC++/MFC-a još i ima smisla s obzirom da postoji 'brdo' postojećeg koda za
održavanje, uostalom [ES] IT Berza poslova to potvrđuje.

Učenje .NET-a sa druge strane ima itekako smisla. Microsoft već fura .NET 2.0 za sve
svoje najvažnije razvojne jezike, a Borland još nema nikakav .NET za C++. Borland nudi
.NET1.1, ali samo za C# i Delphi. E sad, baš da ne učim Object Pascal zbog .NET-a,
zabole me... Ionako sam sve knjige iz Pascala koje sam imao poklonio.


Već smo rekli da je 95% VCL sistema iz 98 (možda i ranije), pa je i odgovor
logičan. Sve sto je staro i IT-u, otpada...


...i VCL. Inače Borlandov Project manager je (skoro) read-only i go je k****.


Opet se poredi staro sa novim, i Win32 sa .NET, pa porednjenje nema smisla. Win32
je i dalje za mnoge stvari brzi gonzalez u odnosu na .NET, pa prednost u nekim
slucajevima postoji.

Ne zaboravi koliko je nestandardnih proshirenja C++a Borland uveo da bi to postigao. To im je izgleda oduvek bilo najlakshe - da idu prechicom. Propisni C++ delegates u vreme pravljenja VCL-a nisu bili chesta pojava. To ih je u startu iseklo, da se takav kod ni u teoriji ne mozhe prevesti bilo kojim drugim kompajlerom. Mada, nije im to prvi put, i prva verzija OWL-a je imala onaj neverovatno nezgrapan i nestandardan sistem za lepljenje event-a direktno na virtuelne funkcije, preko indeksa same funkcije (ako se dobro secam, bilo je to davno). Onda su se u verziji 2 dozvali pameti i usvojili MFC nachin.

Anyway, meni najvazhnija stvar - glupava odluka da furaju svoj obj. format koji nije kompatibilan sa COFF-om koji koristi MS. To automatski ubija svaku mogucnost saradnje dva kompajlera kad su, recimo, C++ DLL-ovi u pitanju. Da je COFF format bio u Borlandu mogu da zamislim gomilu aplikacija koje u Borlandu rade GUI a u MS-u sve ostalo kroz dll-ove. Ovako nishta, izolovani su bili i ostali.

Ma da, usrali su motku sa tim OMF-om i dobili su ono sto su zasluzili.

Inace da pomenem i jednog clana ovog foruma (kiklop74) koji je veliki strucnjak
za MS <-> Borland kompatibilnost. Tako smo se i upoznali - kad sam se zaglavio
sa DLL-ovima koje sam trebao da koristim kod Borlanda.

Da bruka bude veca kiklop74 je pre Borlanda za novi BDS2006 napravio konvertor
projektnog fajla u make file (bdsproj2mak). I da bruka bude potpuna, njegovo
resenje je opet tehnicki kvalitetnije.

Slazem se sa izrecenim. Upravo zbog takvih problema sam i pokrenuo bccSDK projekat na sourceforge-u jer platform sdk koji isporucuje borland je veoma falican, posebno sa novijim verzijama SDK.

http://bccsdk.sf.net/

Ovako bar korisnici starijih verzija mogu da osveze hedere i lib fajlove.

---

Koliko znam, već postoji aplikacija unutar BCB-a koja konvertira MS lib u BCB lib format tako da se može izvršiti i statičko povezivanje MS dll-a sa BCB aplikacijom. Samo, nisam čuo za obratno.

Ta aplikacija (coff2omf) je u 80% slucajeva neupotrebljiva. Ona sluzi SAMO za konverziju dll import lib fajlova u borlandov format, i u vecini slucajeva ne odradi konverziju kako treba. Za staticke lib fajlove korisnici moraju sami da se snalaze.

---

@X Files - Kada bi se na svakoj temi ovako odgovaralo na pitanja, knjige bi postale suvisne! Hvala!

---

Pa sad , sa tim "ni u teoriji" se ne bih složio. Qt koristi nestandardna proširenja jezika C++, pa ipak radi praktično sa svakim C++ prevodiocem, jer ima MOC (Meta Object Compiler). Sve se te "nestandardne ekstenzije" mogu nekim takvim "predkompajliranjem" svesti na standardan C++.

---