[medicina] glutenska enteropatija (celijakija) i izgledi da se povuče

Pozdrav

Koliki su izgledi da se celijakija (tzv. alergija na brašno) povuče tokom puberteta tj. da li važi kao doživotna dijagnoza? Da li se takođe načinom ishrane može vratiti otpornost sluzokože tankog creva na gluten? I kako se u stvari radi odstranjivanje glutena iz brašna? Postoji li više vrsta celijakije?

---

Odgovor sa zakašnjenjem, ali sad sam video post!
Odgovaram, jer znam ponešto o ovoj (celijakija - glutenska entropatija) temi s'obzirom da je moja ćerka na bezglutenskoj dijeti i krajem godine ćemo znati da li je sve bilo prolazno ili je trajno.
Elem pročitao sam priče tipa prolazno kod puberteta itd., ali ono što sam našao kao iskustva i zvanično prihvaćeno u svetu je da se pojavi i povuče kod malog procenta dece, i da se bez obzira na lečenje ili nelečenje simptomi postepeno gube, pa je kasnije teško ustanoviti o čemu je reč (a i ovako je lekarima u domu zdravlja trebalo 6 meseci da daju uput za Tiršovu, jer nisu videli očigledne simptome).
Lekari u svetu su jako podeljenih mišljenja o ovoj bolesti, npr. kad je reč o tome dali ovas sadrži gluten.
Uglavnom da nedužim, od devojke koja je bila kao mala na dijeti čuo sam (s'obzirom da je dete profesora medicine) za čudan savet da kao i svaka alergija treba organizam navikavati postepeno na gluten. Ovo naravno nebi zvanično preporučio nijedan lekar.
Inače ovo je bolest za ceo život, nažalost!
Što se drugog pitanja tiče crevna flora se bezglutenskom dijetom potpuno obnove.
Proces odstranjivanja glutena iz hrane ne znam,a neverujem da ih ima puno koji znaju, jer kod nas po rečima stručnjaka ne postoji sertifikovana hrana ili brašno bez glutena. Kad ovo kažem mislim i na brašno koje se kod nas prodaje kao bezglutensko.
Još nešto bih rekao: s'obzirom da sam ćerku vodio u Tiršovu tamo sam logično išao i na kontrole, ali saznao da na Institutu za majku i dete imaju jednu retku knjigu sa bezglutenskim receptima, pa sam otišao kod neke prof. i dobio knjigu na čemu joj zahvaljujem, ali odnos njenog kolege koji je saznao da se dete leči u Tiršovoj me je frapiralo!Ovaj "lekar" je rekao da nemože da mi da brošuru o predloženoj ishrani, jer se dete leči u drugoj ustanovi koja se ne pridržava "evropskih-modernih" načela u pristupu ovoj bolesti, već su "zastarelih shvatanja".Nije mi jasno u kom ja gradu živim i ko leči decu danas. Neki ljudi definitivno ne zaslužuju ni da se približe zdravstvu!
Mogu da se j... sa svojom sujetom!

_{[Ovu poruku je menjao fenixbgd dana 29.03.2006. u 14:21 GMT+1]}

proslog vikenda je ,cini mi se,na jutarnjem programu bila žena ,čija cerka ima ovu doživotnu bolest,
ona se lično angažovala i počela je da uvozi tu hranu- sve proizvode koji mogu da se nabave u prodavnicama samo bez glutena, posto sam slusala onako u prolazu ,nisam sigurna da li se žena upustila u biznis pa i vrši preprodaju ovih proizvoda ...
poz

---

i nasi pekari proizvode bezglutenski hleb.znatno je skuplji od obicnog i ima ga u bolje snabdevenim supermarketima, inace i sam patim od alergija koje poticu od hrane ali druge vrste. i meni su lekari proporucivali da 'klin klinom izbijam' i stvarno nikakvu alergiju nisam imao vec godinama. s druge strane tvrde, da je 70% uzroka alergije u psihi.jednostavno stres slabi odbrambenu moc organizma i pojacava alergijsku reakciju.

_{[Ovu poruku je menjao savanah dana 29.03.2006. u 20:07 GMT+1]}

Gospođa sa TV-a je u celu priču ušla skoro (planira da osnuje i udruženje koje inače već postoji i vodi ga neka profesorka sa farmacije, ali boga pitaj dali to udruženje radi uopšte) i vidi naravno svoju šansu da zaradi, što i nije tako loše ako se na tržištu pojavi bezglutenska hrana, jer Dr. Schar i dr. renomirani proizvođači nisu prisutni na našem jadnom tržištu.
A Savanah još jednom napominjem bezglutenski hleb proizveden kod nas nije proveren po mišljenju nutricionista, a razgovarao sam sa tehnologom u Smederevu koji radi na ovim stvarima i u najmanju ruku sam skeptičan, jer ni on nije siguran u ceo proces.

da razumem te. ali po standardima iso 2000 i dr. ono sto je naznaceno na ambalazi da ulazi u sastav proizvoda to se mora i nalaziti u njemu.ako to nije tako, onda je u pitanju prevar, obmanjivanje kupaca, pa cak i mnogo ozbiljniji prestup jer se radi o namirnici koja ako, nije ono sto jeste, necijem zdravlju moze naneti ozbiljne probleme.
hocu reci, zapazio sam da ga ima, ne secam se da sam video da taj nas bezglutenski hleb ima atest nekog zavoda za zastitu zdravlja ili sl.
a sto se tice doticne gospodje koja zeli to da iskoristi, zasto da ne. ne znam da li ce to naici na neki odziv, tesko se mi odvikavamo od bela 'leba, a i onog obojenog u crno.

Pozdrav,

Molim vas da mi odgovorite da li je celijakija nasledna i u kojoj meri. Naime, interesuje me da li postoji verovatnoca da dete oboli od celijakije ukoliko je majka bolesna, a otac ne. Imao sam prilike da cujem razlicita misljenja, pa ne znam sta je zaista tacno. HVALA

pa ne znam da li se nasledjuje kao bolest, ali se nasledjuje sigurno genetska predispozicija za takvu bolest.moja majka i ja smo alergicni na razlicite proizvode i lekove, ali smo ipak skloni alergijskoj reakciji.

probaj da iscupas neke informacije na
www.doktor.co.yu

---

Nazalost nista ne nadjoh ni na tom sajtu. Ako jos neko moze da mi odgovori, bio bih zahvalan ! ! ! Mozda me mozete uputiti na nekoga ko zna odgovor!! Hvala jos jednom

Pozdrav
Pomislio sam da će se tema ugasiti, ali eto, informacija nikad dovoljno.
U međuvremenu saznao sam mnogo više, što o bolesti, što o načinu razmišljanja.

Što se tiče naslednosti na nekom hrvatskom sajtu sam pronašao da je po horizontalnoj liniji veća verovatnoća (braća, sestre) od vertikalne (roditelji-deca). A i tada, kada se ustanovi, u maks 7-10% od ukupnog broja ljudi sa celijakijom postoji, statistički gledano, genetska povezanost. Dosta mala verovatnoća priznaćete. Interesantno je da prema nacijama u Evropi najviše ima statistički gledano obolelih u Italiji, a najmanje u skandinavskim zemljama (pretpostavljam da je to razlog načina ishrane tj. špageti vs. krompiri). U Africi za tu bolest ni ne znaju, a u Severnoj Americi jako retka (čini mi se 1 dijagnoza na 40.000 stanovnika).

A što se tiče Tiršova vs. Institut, ne znam šta da kažem. Međutim, u razgovoru sa ljudima koji imaju decu sa ovom dijagnozom situacija je sledeća: spisak zabranjenih stvari na Institutu je maltene 2x duži nego kod Tiršove i to najviše iz razloga nepoverenja u domaću prehrambenu industriju (što je po meni apsolutno korektan stav). Brašno bez glutena se dobija tako što se vodom ispira polazno brašno (odvaja se skrob od glutena) ali apsolutno čistog brašna nema. Problem je što niko kod nas ne garantuje da je količina glutena u brašnu ispod 2% ili manje. A rizik ponovne pojave simptoma je samim tim povelik (interesantno da sam na moru (CG) puno uvoznih artikala iz Hrvatske video sa etiketom i oznakom glutenfree). Naročito kada se ima u vidu da dosta lekova i sirupa u sebi sadrže brašno ili neprečišćen skrob. Zamislite da dete sa celijakijom morate da lečite od prehlade/temperature sirupom koji nema etiketu gluten-free: dilema je jako stresna. U ovom slučaju u Institutu se savetuje intervencija ili injekcijama ili drugim metodama (čepići, obloge i sl.). Nije korektno da se ne da brošura, ali je OK pratiti najnovije trendove i primenjivati poslednja saznanja iz Evrope i šire (ako budem bio u mogućnosti okačiću spisak zabranjenih stvari prema Tiršovoj i Institutu). Stim u vezi jesenas je bila najava na nekom holandskom sajtu o probnom puštanju u proizvodnju biosenzora koji će registrovati gluten u uzorkovanoj namirnici (zamislite da primenite bio-senzor na domaći kečap, parizer ili sl. i odmah budete načisto da li sme da se jede).

A opet, kada gledate sa pozitivne strane, celijakija vas primorava da se hranite zdravo i time imate satisfakciju u odnosu na ostali deo populacije. Međutim, naše društvo celijakiju ne tretira ozbiljno, pa tako npr. za vojsku ne postoji oslobađanje od službe iako, realno, nema teorije da vojna menza može spremati odvojene obroke za obolele ljude. Takođe, neke profesije su automatski isključene iz budućeg života obolelog (pekari, kuvari i sl.) iako nije dokazana veza uticaja glutena u dodiru sa kožom (ne zaboravite da puno krema imate na bazi žitarica i sl.) i prilikom udisanja, pa se tako i gubi razlog da celijakiju nazivamo alergijom na brašno.

I tako, navijam za edukaciju, za deljenje svih dostupnih informacija, pa iako je doživotna dijagnoza, ne treba gledati na celijakiju kao bolest već kao na vrstu preosteljivosti.

---

Zokish u velikoj meri se slažem sa tobom.U hrvatskoj se o ovoj bolesti i hrani bez glutena vodi mnogo više računa, što si verovatno i primetio, a razlog je što ćerka, mislim baš ministra zdravlja Hrvatske (sadašnjeg ili bivšeg) ima celijakiju.
Nego hteo bih nešto još da kažem na temu koju sam započeo, a to je odnos Tiršova-Institut , pa koliko mi je poznato u Beogradu postoji samo jedan medicinski fakultet na kome predaju profesori iz obe institucije.Pa kakav je profesionalizam da mesto rada određuje vrstu lečenja ili odnosa prema pacijentu. Ja sam ono o modernom Evropskom pogledu Instituta pomenuo više sarkastično, a svi se hvatate za to kao da je to istina, pa pobogu zgrada im liči na ruski zatvor. Molio bih bilo koga da mi pojasni kako dve zdravstvene institucije mogu da se fundamentalno razlikuju ako je poznato da je kod nas sve centralizovano i niko se ne lomata da radi na svoju ruku i bez ministarstva zdravlja. Kako Tiršova čiji je glavni gastroenterolog, neću da mu pominjem ime, član kraljevskog lekarskog društva (V.Britanija za neupućene) može da zaostaje u bilo čemu. Gluposti!

HVALA ljudi puno,

Eh, da sam ranije saznao za ovaj forum. Informacija o minimalnoj naslednosti me je dobrano razvedrila. Evo jos nekih pitanja. Devojka ima 27 godina i pronadjena joj je celijakija sa 22 godine. Pridrzava se dijete i nema tegoba. Ponekad joj se odrazi na raspolozenje. Koristi aromino brasno. Da li mozete da pretpostavite u koju grupaciju obolelih spada? I drugo pitanje, gde sve mogu da se nadju bezgluteinske namirnice u Srbiji?

HVALA LJUDI JOS JEDNOM, DIVNI STE!!!!!!!!!

Evo brošure o bezglutenskoj ishrani iz Instituta za majku i dete:


------------------------------------------------------
GLUTENSKA ENTEROPATIJA
Bezglutenska ishrana
Vaše dete trajno ne podnosi gluten. Reč je o nepodnošenju belančevina iz žitarica koje nazivamo peptidima odnosno prolaminima. Uobičajeno je uverenje da postoji nepodnošenje samo glijadina iz žitarica i to samo nekih frakcija (vrsta). Sve četiri frakcije glijadina izazivaju manje ili više izraženu glutensku enteropatiju. Osim ovih podvrsta glijadina poznato je nepovoljno delovanje i drugih peptida: raži (sekalin), ječma (hordein) i zobi (avenin). Osnovna strategija lečenja je zasnovana na sprovodenju "stroge bezglutenske dijete". U osnovi ove dijete je 100% isključenje peptida navedenih žitarica. Ishrana po pravilu nesme da sadrži niti jedan molekul glutena. Ovakav pristup u lečenju obezbeduje zdrav život i potpuni oporavak za 95% obolelih. Ne preporučuju se delimične dijete sa malim količinama glutena. Male količine glutena mogu da uzrokuju razvoj drugih bolesti kao što su limfomi, anemije, osteoporoza...
Kod 5% bolesnih postoji delimično poboljšanje. Glutenska enteropatija ne prolazi u pubertetu. Ona se samo "teže vidi" u starijim uzrastima. Dijeta se sprovodi doživotno. Nema otkrivenih preparata kojima se može lečiti.

Postoje četiri termina za količinu glutena u namirnicama:
-strictly gluten-free- bez glutena
-gluten-free- 3% od ukupne težine je gluten
-gluten-restricted
-gluten-containing

-NIJE DOZVOLJENO

Žitarice: pšenica, raž ječam (geršla), zob, ovas,štir, pemansko žito, kuskus.

Proizvodi od istih: brašno, skrob, griz, klice, prezle mekinje, kaše, slad, sladni prah, sirupi, ekstrakti, želatin, lepak.

Industrijski proizvodi: konzervansi, aditivi, boje, emulgatori...
Nisu dozvoljene testenine, makarone, špagete, knedle, pirinčane mešavine, pahuljice, korneti, curry prah, beli biber, sosovi, senf, kečap, vanila prah, vanila šećer, najveći broj guma za žvakanje, sosovi za salatu, gotova jela, bela alva, boza, ratluk, šlag u prahu, prašak za pecivo, kvasac, puding, kreme.

Mesne prerađevine: nisu dozvoljene sve industrijske prerađevine. Čak i neka mesa (ćureće) se tehnički obrađuju sa hidrolizovanim biljnim proteinima-HVP.

Ne davati ni riblje industrijske prerađevine: (paštete, nareske, pljeskavice, ćevape, konzerve s povrćem) kao ni slične preradevine od školjki.
Ne davati ukoliko u sastojcima postoji podatak:
-HVP-hidrolizovani biljni protein (osim striktno od kukuruza ili soje)
-TVP-textured
-HPP-
-VP- biljni protein
-VG- biljne gume.

DOZVOLJENO JE:

Žitarice: pirinač (integralan, glaziran) divlji (insekticid!), lan, kukuruz, proso, sirak, heljda.
Korenaste biljke: krompir, kasava, sago (aruko).
Leguminoze: pasulj, boranija, grašak, sočivo, bob, soja, kikiriki.
Koštuničavo: badem, lešnik, orah, pistaći, žir, kesten, indijski orah.
Semensko bilje: suncokret, susam, gorčica, mak, šafran, seme lucerke, kokos.
Meso: dozvoljene su sve vrste mesa (pileće, jagnjeće, svmjsko, juneće, goveđe, divljač) kao i svi načini pripremanja (kuvano, pečeno, dinstano, prženo), bolje je koristiti starija mesa (zrela). Dozvoljene su sve vrste domaćih mesnih preradevina bez nepoželjnih sastojaka (pršuta, slanina, kobasice, čvarci, pihtije...)
Riba: dozvoljene su sve vrste riba, školjki.

Povrće: koristiti sveže, smrznuto ili sušeno. Korišćenje industrijski konzerviranog povrća nije pouzdano zbog stabilizatora, emulgatora koji su najčešće skrobnog porekla. DopuŠtenoje korišćenje konzerviranog povrća u ličnoj proizvodnji sa dodatkom proverenog konzervansa koji ne sadrži gluten.

Voće: koristiti sveže, smrznuto ili sušeno. Korišćenje ušećerenog voća je dozvoljcno ukoliko je proverena priprema i kandiranje sa konzumnim kristalnim šećerom. U pojedinim proizvođačkim postupcima koriste se proizvodi od pšeničnog brašna (za sušenje, glaziranje, matiranje, kalupljenje) kandiranog voća. Ponekad se za kandiranje koristi i industrijski proizveden šećer u prahu koji nije dopušten zbog toga što u njemu ima 5% glutena. Šećer u prahu koristiti samo ukoliko je pravljen u ličnoj režiji.

Industrijski konzervirano voće ne davati.
Konzervirano voće u ličnoj režiji sa proverenim konzervansima i zaslađivačima bez glutena je dozvoljeno. Dozvoljeni su voćni sokovi, kaše, džemovi, marmelade, kompoti i slatko od svih vrsta voća ali u domaćoj proizvodnji sa proverenim konzervansima.

Jaja: koristiti tvrdo kuvana jaja ili pržena na uljima koja su dozvoljena. Ne koristiti restoranske omlete, kajganu, pohovanu hranu osim u kućnim uslovima gde je priprema proverena i bez nepoželjnih dodataka. Ne davati zamenu za jaja niti veštačke boje.

Mleko: najčešće se dobro podnosi. Ima samo 10% bolesnih koji ne podnose i mlečni šećer (laktozu) i to samo privremeno (1-3meseca). U tom slučaju davati mleko bez laktoze (jogurt i kiselo mleko sadrže u sebi laktozu. Najveći broj sireva ima i veći procenat laktoze nego mleko. Čak i acidofllni jogurt ima smanjen procenat laktoze.). Jogurt i kiselo mleko se mogu koristiti. Industrijski jogurt najčešće ima neželjene stabilizatore. Ne davati industrijski voćni jogurt. Sirevi su dozvoljeni bez obzira da li su kravlji, koziji ili ovčiji, bez obzira da li su stari ili mladi, ukoliko su pripremljeni od prirodnog sirišta-buraga. Nisu dozvoljeni ukoliko su pravljeni uz dodatak destilovanog belog sirćeta (Ricotto, Roquefor...) Dozvoljen je ajdamer, švajcarski, parmezan sir. Za sve industrijske krem ili pasterizovane sireve proveriti sastojke, ako su nepouzdani ne koristiti ih. Ne davati sireve sa prezervativima i gumom porekla iz povrca.

Ulja: najbolje je da se koristi suncokretovo ulje. Maslinovo i kukuruzno ulje je takode prihvatljivo ukoliko se prethodno provere aditivi. Domaći margarin, kajmak, majonez i puter su prihvatljivi. Vrlo često u industrijski pravljenim ima
neželjenih sastojaka: stabilizatori, boje, omekšivači i sl. Životinjske masti nemaju neželjenih dodataka.

Sirće: koristiti jabukovo sirće, vinsko sirće i sirće od kukuruza bez aditiva. Koristiti i limun za zakišeljavanje.
Ne davati destilovano belo sirće (pšenično poreklo).

Alkohol: dozvoljenoje belo vino, crno bez aditiva, votka pravljena od krompira, voćne rakije bez aditiva, tekila i
rum. Nisu dozvoljeni proizvodi kao što su: pivo, kvas, viski, burbon, liker.

Napitci: dozvoljena je sveže mlevena kafa. U kafu se u našoj zemlji često dodaje pečeno zrno neželjenih žitarica.
o tome voditi računa naročito kada se koristi mlevena kafa. Ne koristiti instant kafu. Dozvoljen je čaj osim instant čajeva. Ne davati kuvani kakao od kakaovca koji je prerađen s alkalijama. Ne davati instant kakao mešavine.
Davati kakao napitak bez aditiva i pravljenu čokoladu u ličnoj režiji. Voćne sokove industrijske ne davati.
Dozvoljen je šerbet od kristalnog šećera.

Supe: dozvoljeni su svi oblici u domaćoj proizvodnji bez zabranjenih dodataka. Ne davati industrijske ni restoranske supe. Ne davati konzervirane supe, u obliku kocke ili praha.

Soja: dozvoljeno je sojino zrno, brašno i mleko. Ne davati soja sos.

Grickalice: dozvoljeni su: čips, kokice, soja krekeri, tortilje (kukuruzno brašno). Ne davati čak ni proizvode garantovano od čistog kukuruza koji se u procesu proizvodnje suše ili praše pšeničnim brašnom: corn flakes, flips.

Slatkiši: dozvoljen je puding od kukuruznog skroba, pirinča ili tapioke. Dozvoljen je i sladoled u kućnim uslovima pravljen bez nepoželjnih dodataka. Ne davati sladoled industrijski, poslastičarski, iz automata ili bez proverenog sastava.
Ne davati nikakve industrijske slatkiše: keksove, kolače, dezerte, kremove, čokolade, bombone, karamele, ratluk.
Dozvoljen je kristalni šećer, med, proverene bombone sopstvene proizvodnje. Proveriti način pravljenja i aditive za smeđi šećer.

Razno: dozvoljeni su: so, crni biber u zrnu, domaći začin, šlag pravljen od slatke pavlake, domaći šam od belanaca.

ŠTA JE SIGURNO BEZ GLUTENA?
BHA, BHT, biotin, beta karoten, kalcijum fosfat, kalcijum hlorid, pantotenat, karboksimetilcelulosa, acidum citrikum (limunska kiselina), dekstroza, dekstrini, sulfosukcinat, ekstrakti, folna kiselina, fruktoza, laktoza, lecitin, magnezijum hidroksid, mikrokristalna celuloza, monogliceridi, digliceridi, poliglicerol, polisorbat, kalijum citrat, kalijum jodid, propilen glikol, monostearat, propigalat, piridoksinhidrohlorid, ascorbinska kiselina (vit C), natrijum benzoat, natrijum kazeinat, natrijum citrat, natrijum, natrijum nitrat, natrijum silako, heksametafosfat, aluminat, sorbitol, manitol, saharoza, sulfosukcinat, tartarna kiselina, tiarnin, hidrohlorid, trikalcijumfosfat, vitamin A, riboflavin, natrijumpiridofosfat, gume (akacija, arabična, carob, cellulose, guar, tragacanth, xanthan).
------------------------------------------------------------------

---

Moje dete je na bezglutenskoj ishrani vec godinu dana. U pocetku je bilo strasno ali sada sam se organizovala i preko rodjaka iz inostranstva nabavljam pekmeze, kocke za supu, keksice, grisine itd. bez glutena. Ako je neko zainteresovan za navedenu robu neka mi se slobodno javi.

_{[Ovu poruku je menjao superbaka dana 17.08.2006. u 18:18 GMT+1]}

mozda ce nekoga interesovati da mlekara subotica pravi bezglutenski jogurt

---

I na somborskom jogurzu piše da je bez glutena!
Generalno mi smo jaje za bezglutensku hranu, a u ostalom kao i za sve drugo!
@Ralicav
Interesuje me da li je Vaše dete na test dijeti ili je celijakija dijagnostikovana?

Detetu je uradjen specijalni test u Americi. Osim glutena on je alergican i na kazein i jos neke namirnice, a ima i kandidu. To je sve uticalo na njegovo ponasanje. Slabije je pamtio, nije imao koncentraciju, sa cetiri godine jedva da je znao par reci, sve u svemu zaostajao je u razvoju za drugom decom. Vec godinu dana je na bezglutenskoj dijeti i poboljsanje je ocigledno. Sada sklapa recenice, ima strpljenja da do kraja odgleda film, itd. Bitno je samo da se strogo pridrzavati dijete i alergija ce se, kako su to barem meni rekli doktori, povuci za godinu, dve.

A šta su vam rekli lekari o periodu nakon povlačenja alergije? Dali se dijeta obustavlja ili se nastavlja?
Pitam ovo, jer koliko znam po završetku 2-godišnjeg perioda držanja dijete vrši se ponovni test koji utvrđuje dali je osetljivost na gluten bila prolazna ili je u pitanju celijakija, tj. trajna osetljivost ili alergija!

Takodje i Frikom ima sladolede deklarisane "bez glutena" (Cmok je jedan kojeg se secam). Ako pazljivo pogledate na izbor sladoleda na kartonu videcete da ih vode kao nove proizvode. Doduse, kako je sve sareno, ta novina se jedva primeti. Inace na samoj kesici sladoleda ne pise da je gluten-free.




edit1:
bez glutena uslovno, jer je po važećoj terminologiji -strictly gluten-free- potpuno bez glutena

_{[Ovu poruku je menjao zokish dana 28.08.2006. u 16:20 GMT+1]}

---