|
macolakg
Dragoljub Aleksijevic
Kragujevac
Član broj: 301424
Poruke: 3238
*.dynamic.isp.telekom.rs.
|
gigabyte091
Konacno se vratih u svoj grad...
KKD nije jednostavno izmeriti. Ampermetar i voltmetar moraju pokazivati srednju vrednost. Cak i oni sa kazaljkom mogu "lagati" kada su gradjeni kao univerzalni multimetri. Problem je prisustvo diode na jednoj strani kretnog kalema, koja sluzi kao ispravljac za AC merenja.
Kada merimo nesto na SMPS, sve sto je vezano za tu diodu ponasa se kao antena sa AM demodulatorom iza...
Hard switching SMPS imaju harmonicne komponente koje dosezu i nekoliko desetina MHz, pa ih dioda u multimetru demodulise i pobudjuje kretni kalem.
Da bi se pouzdano merilo sa "kazaljkasem", diodu treba ukloniti ili kratkospojiti. Onda cemo imati realnu srednju vrednost DC struje, i to ako je induktivitet i parazitni kapacitet celog mernog sklopa malen.
Digitalne multimetre necu ni pominjati, jer su veoma retki oni koji ce tacno meriti u prisustvu "buke" iz SMPS.
Kod nestabilisanih SMPS najcesce dolazi do uobicajene greske u merenju, gde se zbog nedostatka kolicine merne opreme mere istim instrumentima ulazna snaga, pa potom izlazna snaga.
Obe treba meriti istovremeno, sa dva kompleta instrumenata. Jedino je to pouzdana metoda, jer najcesce dolazi do znacajnog pada snage na izlazu dok merimo snagu na primarnoj strani.
Kod stabilisanih SMPS je slucaj puno jednostavniji: stavimo poznat otpornik na izlaz (pazeci pri tom da mu se otpornost ne menja sa temperaturom) i jednostavno merimo DC napon na krajevima, gde je jedini uslov da napon bude dobro filtriran.
Razlika snage koja se pojavi izmedju izlaza i ulaza na SMPS, se MORA pojaviti kao toplota negde u samom SMPS, sa nesto malo mehanicke energije u vidu ultrazvuka na samom feritnom jezgru, no ova mehanicka komponenta je dovoljno mala da se moze zanemariti.
Ukoliko ne postoji odgovarajuca emisija toplote, sigurno imamo gresku u merenju!
U tvom konkretnom slucaju imamo na ulazu 9,6V x 5,6A = 53,76W, dok izlaz ima 24,1 x 1,41A = 33,98W.
53,76W - 33,98W = 19,78W, sto je kolicina toplote koju emituje prosecna lemilica ili 4 zara cigarete! Posto tu kolicinu rasute toplote ne primecujes, sigurno imas gresku u merenju.
Takodje, push-pull, half-bridge i full-bridge vracaju znacajan deo reaktivne struje nazad ka izvoru, a ampermetar moze "videti" i to. Jednostavnim stavljanjem snazne diode posle osnovnog izvora iz kog napajamo SMPS mozemo "izolovati" izvor od povratka energije ka njemu, pa ce sve ostati u "bulk" Elko, a mi cemo ampermetrom ispred bulk Elko videti struju kojom se on dopunjava, sto je stvarna kolicina koju "konzumira" SMPS. Ovo poslednje pogotovo vazi za izvore poput akumulatorskih baterija, tj. izvore koji mogu i "primiti" energiju.
Ukoliko ulazni naponi i struje poseduju snaznu talasnost, vecina DVM nece moci to da izmeri ispravno (cak ni true RMS, jer to uglavnom vazi za sinusni talasni oblik i retko kada za vise od nekoliko KHz, osim kod prilicno skupih DVM, a i tu retko kada preko 20-tak KHz, sto treba pogledati u dokumentaciji samog DVM).
Ako je ikako moguce, merenja snage treba vrsiti na tackama gde su najnize ucestanosti, najbolje dobro isfiltriranu DC.
Sto veca ucestanost - veci su problemi.
Greske u merenju su veoma cesta pojava. Prakticno su neizbezne, no trudimo se da ih svedemo na najmanju meru.
Najcesce su tesko uocljive, pa se zato "provuku" do krajnjeg rezultata. Uvek treba paralelno pratiti jos nekoliko posrednih "dokaza" da bi smo mogli verovati merenju.
Kada postoji i najmanji trag sumnje, merenja treba visestruko proveriti, i meriti sa vise metoda, jedino cemo tako znati pravi rezultat.
Instrumentima ne treba slepo verovati, obavezno treba znati njihovo ponasanje u neregularnim uslovima (sto su merenja kod SMPS), i uvek sa vise razlicitih instrumenata uporediti merenja da bi smo se uverili u pouzdanost onog sa kojim cemo konacno meriti...
Vece firme koje se bave proizvodnjom izvora napajanja, merenja struje i napona vrse termickim ampermetrom i voltmetrom, koji su neosetljivi na talasni oblik. Ta metoda je veoma pouzdana cak do ucestanosti od nekoliko stotina MHz (sa posebnim izvedbama za minimizovanje induktiviteta i skin efekta).
Boljim osciloskopom se takodje moze veoma pouzdano meriti, metodom koriscenja diferencijalnog merenja sa dva kanala i dve sonde po jednom mernom mestu.
Pozdrav
|
Registrovani: 4 ( bojanum, djoka_l, Bojan Basic, samuki )
Re: Izrada DC-DC Pretvarača
