Izrada DC-DC Pretvarača

Moze vecina ali kao sto rece ne pije vodu u ovom slucaju isuvise slozeno .

Reci mi samo delay time napimer izmedju izlaza A i D je do koje granice moguce izvesti i u sustine je to death time zar ne?
Kako bi izgledao dijagram tog maksimalnog pomeraja izmedju izlaza . U sustini je Delay najveci kada je na njemu 0 volti ,a najmanji kada je maksimalnih 2.5V ili gresim.

---

Da ne bih samo Darku odgovorio na pitanje, evo detalja koji ce razjasniti sustinsku raliku izmedju "klasicne" push-pull (u sta spadaju half-bridge i full bridge), i PSM (Phase Shift Modulation) PWM topologije:


Kod push pull se jedan kompletan period sastoji iz 4 faze:

1) -PROVODNA FAZA jednog tranzistora (ili jedne dijagonale bridge), za vreme koje se struja plasira u primarni namotaj, u jednom smeru. Za vreme ove faze vrsi se direktni transfer energije u "storage" prigusnicu i delom u izlaz.

2) -PAUZA, u kojoj ne provodi ni jedan tranzistor, u sta je ukljuceno i "death-time" kao sigurnosna mera koja sprecava mogucnost istovremenog provodjenja suprotnih grana. "Death-time" je fiksna velicina i postavlja se prema ostalim parametrima sklopa. Za vreme ove faze, visak akumulirane magnetne energije iz trafoa se vraca kroz diode koje su postavljene paralelno switching tranzistorima (diode mogu biti i unutar samih tranzistora, "body" diode).
Nagomilana magnetna energija iz storage prigusnice se prazni kroz elemente sekundara (koji formiraju buck konvertor), direktno u izlaz, pri cemu se deo te energije reflektuje na primar.

3) -PROVODNA FAZA dijametralno suprotnog tranzistora (ili dijagonale bridge), gde je smer struje primara suprotan od prvobitnog i jezgro trafoa se magnetise suprotnim polaritetom. Takodje se transfer energije obavlja u storage prigusnicu i delom u izlaz. Zbog postojanja ispravljackih dioda, struja kroz storage prigusnicu i izlaz je istog smera, u obe provodne faze pretvaraca.

3) PAUZA, koja kompletira jedan period, a dogadjaji su isti kao pod 2).

Kod push pull, se vremenom trajanja pobude pojedinacnih tranzistora (mora biti simetricno), regulise kolicina energije prenete ka izlazu.
Jedan od nedostataka push-pull je to sto je problematicna pobuda tranzistora, jer se besprekidno menja vreme njenog trajanja, pa bi bilo potrebno i menjati komponente u granama pobuda srazmerno vremenu njenog trajanja, no posto je to nemoguce, pribegava se kompromisu, pa se komponente pobude biraju za neku prosecnu vrednost.
Posebno su problematicna kratka vremena, gde se dogadja mogucnost pojave asimetrije polutalasa.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PSM topologija mora imati bar jedan puni most (bridge), ili vise njih.


Kod PSM topologije se jedan kompletan period sastoji iz sledecih faza:

1) -PROVODNA FAZA jedne dijagonale mosta, gde je prenos energije na izlaz potpuno isti isti kao kod 1). faze push-pull

2) -DEATH TIME jednog od polumostova, gde oba njegova tranzistora ne provode. Za to vreme se struja primara i njegovog rasipnog induktiviteta (koji moze biti integrisan ili spolja dodat) prazni KROZ PARAZITNE KAPACITETE oba tranzistora u polumostu koji je u death-time uslovima. Rasipna induktivnost primara i parazitni kapaciteti oba tranzistora grade (namerno formirano) oscilatorno kolo (titrajni krug), gde se death-time podesava tako da se ukljucenje sledeceg tranzistora dogodi u trenutku kada napon na njegovim krajevima tezi nuli, ili je vec pocela da tece struja kroz body diodu.
Zbog toga sto je nagib tranzicije odredjem parametrima ocilatornog kola, i nije veliki, i zato sto je na tranzistoru koji je upravo pred ukljucenjem napon na njegovim krajevima blizak nuli, IZOSTAJU reverse recovery efekti body diode i minimalno je napunjena parazitna kapacitativnost Cdg.
Posledicno, zbog izostanka reverse recoverry struja, discipacija je drasticno manja nego kod hard switching.
Takodje zbog nenapunjenog Cdg i spore promene napona, najmanji je Qg, pa je za pobudu potrebna minimalna snaga.

3) -KRATAK SPOJ PRIMARA, faza u kojoj su provodni oba gornja (ili oba donja, respektivno) tranzistora na polumostovima. Za vreme ove faze dolazi do sporog opadanja struje primara, dok se na sekundaru preslikava impendansa kratkog spoja primara, umanjena prenosnim odnosom transformatora (kvadratna zavisnost). Zbog toga, napon na sekundaru je nalik idealnom (kao da je u pitanju termogeno opterecenje), za vreme ove faze napon sekundara je blizak nuli i energija praznjenja storage prigusnice ne reflektuje oscilatorne prenaponske pojave na primar.
Izlazni buck radi sa minimalnim sadrzajem visih harmonika, tj. rad miu je identican "pravom" buck konvertoru.

4) -DEATH TIME drugog polumosta sa istim osobinama kao pod 2).


5) -PROVODNA FAZA druge dijagonale mosta, sa ciljem prenosa energije ka sekundarima (smer struje je vec promenjen za vreme rezonantne tranzicije), dogadjaji su kao pod 1).

6) DEATH TIME prvog polumosta, dogadjaji kao pod 2).

5) -KRATAK SPOJ PRIMARA, kao pod 3).

7) DEATH TIME prvog polumosta, kao pod 2).
----------------------------------------------
Ovim je kompletiran jedan ciklus (period) PSM pretvaraca.

Posto vrednost rasipnog induktiviteta zavisi od struje, a u skladu sa tim i rezonantna ucestanost Ls i Cds, UCC3895 ima podsklop ADS (Adaptive Delay Set) koji u zavisnosti od izlazne struje menja death time, i odrzava osobine uklapanja tranzistora pri nultom naponu (ZVS), odrzavajuci nisku discipaciju na njima.

Zbog veoma umanjenih switching i drive gubitaka, ovakvi pretvaraci mogu raditi na znatno visim frekvencijama, sa istim setom tranzistora kao za hard switching.

To omogucava primenu manjih feritnih jezgara za iste snage, manje ukupne gabarite, manji nivo EMI smetnji.

Pri frekvencijama istim kao kod hard switching, sa istim velicinama jezgara, toplotni gubici na switching tranzistorima su znatno manji, pa je njihova granica primene pomerena ka vecoj snazi.

Kod PSM, OBA polumosta besprekidno rade sa duty 50%, na istoj frekvenciji, nezavisno od potrosnje na izlazu.
Zbog tako jednostavnog uklapanja pojedinacnih polumostova, drive je veoma jednostavan i niskozahtevan, pa cesto biva dovoljan samo drive transformator bez dodatnih komponenti na gate tranzistora (kod manjih snaga).
To takodje omogucava lako galvansko razdvajanje upravljackog dela od grupe koja je na mreznom naponu.
-------------------------------------------------------------------
U prilogu je pdf kojim je podrobno objasnjen rad ovakvih konvertora. Pdf je za stariji tip IC, UCC3875, gde je rezonantna tranzicija kontrolisana sa death time JEDNOG polumosta, no dobro ce posluziti kao primer.

UCC3895 je moderniji i poboljsan IC za ovu namenu, pa ima death time ADS za oba polumosta i istovremeno njihov nezavisni eksterni preset, gde se uz vestiju manipulaciju moze dobiti multirezonantni rad.

Pozdrav

@macolakg

Što ti više opisuješ ovo, meni se sve više sviđa, ovo napajanje kada bude gotovo će moć posramiti velku većinu napajanja. Malo sam preletio kroz dokument koji si dao, danas navečer ću detaljno pročitati sve.

Jos uvek to ne moramo, mada bi bilo lepo napraviti ga.

To ce povecati cenu uredjaja uz prednosti malog "zagadjenja" mreze i niskog opterecenja ispravljackih ulaznih dioda.

Za pocetak, mozemo napraviti PSM bez PFC, po cenu veceg opterecenja ulaznih ispravljaca i Bulk Elko, sto neznatno povecava trosak, no PFC uvek mozemo naknadno dodati, ako predvidimo PSM za rad na 375-390VDC.

Mozemo imati cak i istu snagu sa 325VDC, ako napravimo izvod na primarnom namotaju.

Bez PFC, rad na 325VDC mu ni malo nece naskoditi, samo ce produkovati nesto manju krajnju snagu.

Predlazem obrnuti red: prvo PSM predvidjen za rad na 390VDC max., pa onda PFC kao nezavisni sklop, koji se uvek moze upotrebiti i za druge pretvarace i topologije.

Kada ga dimenzionisemo za rad na mogucih 390VDC, raspon ulaznog napona ce moci da se krece od oko 190VAC do 275VAC.
Sa upotrebom PFC, pomerila bi se donja granica AC napona.

Mislim da ce biti bolje, da uz cenu nesto vecih gabarita, spravu napravimo "na ruski nacin" sa ozbiljnim predimenzionisanjem komponenti, tako da korisnika sluzi mnogo godina bez kvara.

Kod serijske proizvodnje, na par miliona komada, mora se stedeti na svakoj sitnici, pa uredjaji imaju malu marginu bezbednosti, dok mi imamo pravo da za desetak eura vise, tu granicu pomerimo na 200%.
------------------------------------------

Imamo dva izbora oko feritnih jezgara: manje trafoe iz ATX koji su radili na 100KHz, ili vece (E33) koji su radili na 40-50KHz.

Mozda je bolja odluka uzeti one vece, pokrenuti ih na 70-80KHz, jer ih ima vise rashodovanih. Uz snizenu magnetnu indukciju, odrzacemo istu temperaturu u njima uz izvesnu rezervu snage.
Trebalo bi ih upotrebiti 4 komada (identicnih) po ispravljacu, jer se radi o velikoj snazi, a posto ovo treba da bude Lab. ispravljac, koji je namenjen za razna "maltretiranja", necemo da nam se jako greje, pa cemo feritna jezgra predimenzionisati znacajno.
To ce veoma olaksati motanje, posebno uz primenu current doubler izlaza.
Svako ce moci to namotati "iz ruke", posto ce broj navoja biti veoma mali. i bice jednostavan za izolaciju, jer ce imati samo dva namotaja bez "ucesljavanja", jednostavno jedan preko drugog, sto ce nam dati potreban rasipni induktivitet.

Za Lab ispravljac necemo preterano stedeti gabarite, jer to nije portabl uredjaj. Bice nam vaznije da moze veoma pouzdano raditi sa 100% opterecenja 24h/7dana, uz potpuno izbegavanje ventilatora.

U svakom slucaju ce biti manji i neuporedivo laksi od verzije sa klasicnim 50Hz transformatorom, i zagrevanje ce biti neuporedivo manje u odnosu na Lab. izvore od svega 5A struje.

Za izlazni ispravljac ce takodje biti potrebno 4 storage MPP jezgra i veoma snazne diode.

Takav ispravljac, zbog buck na izlazu, ako pri maksimalnom naponu "daje" npr. 20A, pri pola izlaznog napona moze "dati" 40A.

Krajnja jacina struje pri niskim naponima ce nam biti odredjena debljinom zice u sekundarima, storage prigusnicama i velicinom izlaznih dioda.
Dakle, izlazni buck i njegov storage induktivitret se vec ponasaju kao svojstven transformator.
Sam islazni buck, kao i bilo koji drugi buck ili flyback, radi kao izvor konstantne SNAGE, sto znaci da mu sa smanjenjem izlaznog napona linearno moze rasti moguca struja potrosnje.
Mozemo to lepo iskoristiti dodajuci adaptivni strujni limiter, koji ce maksimalnu granicu odredjivati prema velicini izlaznog napona.

Konacno, za paket od oba ispravljaca ce nam biti potrebno 8 komada E33 jezgara iz ATX, i takodje 8 MPP toroida.
Trebace nam dakle 8 istih rashodovanih ATX, a zbog cene se mozemo posluziti i njihovim Elko ako su ispravni (i ako je to losiji izbor, vec sam pisao o tome, no smanjicemo potrosnju novca na minimalnu).

Uz malo truda se moze prikupiti 8 rashodovanih ATX napajanja sa ISTIM magnetnim komponentama, sto ce ustedeti znacajan novac.

Pozdrav

Ova topologija je jedna od najboljih za velike snage pri sirokom rasponu regulacije i opterecenja.

Za uze raspone regulacije i opterecenja je bolja LLC ZVS topologija (znacajno manji broj komponenti, manji gabariti, slozenost i cena), no nju necemo za ovaj slucaj birati, jer za Lab.ispravljac je neophodan maksimalan opseg regulacije i opterecenja.

Trudicemo se da ZVS osobine smestimo u opseg vecih opterecenja, jer kod manjih ce nam KKD biti od nizeg prioriteta.

Mana ove topologije je sto je veoma slozena i zahteva znacajan broj komponenti, no izdrzljivost i snaga koju pruza nadoknadjuju ove nedostatke.

Na zalost, samo UCC3895, i ako je najunapredjenije, zato sto je namenjeno za mogucu kontrolu vise desetina KW, ima veoma slabasan sopstveni driver, pa je neophodno koristiti eksterni.
To nas bezuslovno ceka. (ti si ih vec nabavio, pitanje je da li imas 4 komada, ili dva dvostruka).

Ako se bude imalo vremena, sastavicu i diskretnu verziju drivera (zbog lake nabavljivosti).

Pozdrav

U potpunosti se slažem da predimenzioniramo komponente, to ja i sam radim kada nekaj sklapam, možda malo više koštaju, al zato su pouzdaniji uređaji. PFC onda možemo i naknadno napraviti pa dodati uređaje. ATX napajanja ima po raznoraznim servisima i dvorišta za elektronički otpad (tamo sam svega pronalazio, ispravan UPS 2 kVA, neispravan je bio samo jedan jedini relej na punjaču akumulatora, a kaj je najbolje, čisti sinus i nije imao mrežne transformatore, pa je imao svega 4-5 kila) Transformatore nije problem namotat, samo žalosno je što vjerojatno velki broj ljudi će upravo ovo odvratit od izrade ovog napajanja. Što se ulaznih ispravljača tiče, ja sam za to da uzmemo pojedino diode i sami napravimo punovalni ispravljač, diode bi bile u TO-220 kučištu, ovi kineski greatz-ovi kaj su deklalirani na 50A nemogu ni prismrdit toj struji, a i masovno su mi krepavali na 7 A pri punjenu akumulatora bez obzira što su imali dobar hladnjak. Elektrolite se isto možemo iz napajanja, 680uF 200V su uglavnom, po 2 komada serijski spojena. Ventilatore možemo izbjeći, ali ima tihih 120 ili 140mm ventilatora za PC, 12V tek toliko da ima strujanje zraka kroz kučište.

@gigabyte091

Transformatore ce biti izuzetno lako namotati. Daleko lakse nego za hard svitching pretvarac.

Pa naprotiv, verujem da ce upravo zbog jednostavnosti motanja dosta njih to uraditi.

Pozz

U redu, dobro smo počeli :) zanima me kako ćemo riješiti instrumente, 2 LED voltmetra crvena i 2 ampermetra, zelena naprimjer, za svako napajanje po jedan ampermetar i voltmetar, napravljeni sa ICL7107

Umesto ICL, jedan mikrokontroler i, recimo, 4x20 LCD.

---

Nebih ja mikrokontrolere uključivao u ovo, iako je dobra ideja, bilo bi šteta potrošiti mikrokontroler, a i nepotrebno kompliciranje za samo prikaz struje i napona. Mislim da je jednostavnije sa ICL7107 to odradit. Ovak treba napisat program za mikrokontroler, pa će onda ljudi trebat i programatore, a i LCD samo poskupljuje stvar.

Cena mikrokontrolera i LCD displeja bi bila dvostruko manja nego cena 12 LED cifara i 4 kom ICL7107 (dva puta struja + dva puta napon, u formi xx,x).

MCU nudi i mnogo dodatnih mogucnosti, u smislu memorisanja mnogo presetovanih vrednosti, arbitracije startupom, overload-om, tekstualne poruke, razna upozorenja, kontrole "slope" napajanja, itd.

Za program i programator i nije neki problem, ima mnogo shema jevtinih programatora za MCU.
Program mogu ja napisati (samo mi je za sada vreme problem).
Takodje na forumu ima mnogo ljudi koji mogu uraditi program.
Tu bi veci problem bio galvanski razdvojen interface za bar 4 A/D konvertora, i manji problem za 4 izolovana PWM.

Interfejsi za galvanska razdvajanja mogu dostici cenu MCU+LCD.

Mozda bi u tom slucaju bilo pametnije napraviti potpuno zasebne Lab. izvore, gde bi MCU mogao biti prikljucen bez galvanskog rastavljanja.

Takav koncept bi imao standardna 4 Mosfet, UCC3895, MCU i svoj LCD.

Korisnik bi onda mogao napraviti samo jedan izvor, a dva ili vise ako mu je potrebno.

Dobro resenje bi se moglo napraviti jednostavnom galvanski razdvojenom komunikacijom (koja je jevtina) izmedju MCU u pojedinacnim napajanjima.

Cilj komunikacije bi bio sprezanje dva ili vise takvih Lab ispravljaca, gde bi jedan bio proglasen "masterom", a ostali bi bili "slave", radi "tracking" funkcije, gde bi se promenom napona i strujnog limita na masteru, diktirao nacin ponasanja ostalih "slave" Lab ispravljaca.

Posebno je zgodno sto se u medjusobne relacije Lab izvora mogao uneti i nekakav algoritam zavisnosti, koji ne mora biti linearni "tracking", gde bi napredniji korisnici mogli i sami dograditi deo software prema svojim potrebama.

Prakticno bi se konstrukcija svela na jedan Lab izvor, sa konektorom za komunikaciju, i izborom master/slave moda (to je vec samo software).

Onda bi se povezivanjem komunikacije izmedju takvih, bilo moguce spregnuti ih nekoliko, sa uzajamno povezanim ponasanjem, a i raport ka PC, ili unos komande iz njega bi bio izvodljiv.

Ovo samo "glasno" razmisljam...

Znam koliko sam "tesno" sa vremenom, ali uz ostatak konstrukcije bih ponudio algoritam, pa bi se mozda nasao dobrovoljac da napise program za MCU (tesko da mogu stici sve to, a i da normalno radim svoj posao).

Mozda bi ovo bio do sada najinteresantniji koncept, i mozda najprakticniji, sa razumnom cenom izrade.

Tipican MCU za takve aplikacije je oko 3-5 eura (treba mu 2 A/D 10bit ulaza, i dva 10bit PWM), dok je 2 x 16 LCD oko 6-8 eura (veci oko 10-tak).

Bas me interesuje odziv na ovakav predlog osnovnog koncepta.

Dakle, predlog bi bio ovakav:

-Jedan samostalan Laboratorijski stabilizator, snage 1,2KW.
-MCU i LCD u njemu.
-komande tasterima
-komunikacioni port i protokol za sprezanje vise takvih radi "tracking" po struji i naponu
-izbor statusa master/slave
---------------------------------------

Neko je upitao o maksimalnoj velicini izlaznog napona.

To odredjuje broj navoja na sekundaru i par otpornika u povratnoj vezi, ostatak sklopa ostaje isti, pa nije uopste problem napraviti i neke drugacije napone poput +-100V ili slicno. (svakako diode, Elko, i debljina zice u sekundarima i na MPP toroidima, moraju biti dimenzionisani za te napone i struje)

Svakako da cu uz shemu dati i model proracuna izlaznog napona, u nekoj najjednostavnijoj formi (navoja po voltu, kiloohm po voltu i slicno tome, pa korisnik moze napraviti izlazni napon po svom nahodjenju).

Program u MCU bi se mogao tako napraviti da ima postavljanje velicine opsega izlaznih struja i napona, pa kada korisnik namota trafoe sa njemu potrebnim naponom, jednostavno unese radne opsege i memorise ih.


Pozdrav

E ovo je već iskorištavanje potencijala mikrokontrolera, ja sam onda za da se napravi tako, jer svatko onda može da prilagodi napajanje svojim potrebama. LED voltmetar sam uspio kupiti na ebayu za 4 dolara, tako da ima jeftinih opcija. Kad se već koristi mikrokontroler, onda bi se mogla i temperaturna zaštita dodati, pa naprimjer razni modovi za punjenje baterija raznih, ne samo olovnih sa tekućim elektrolitom.

Jedna VAZNA cinjenica koju sam odavno trebao napisati:

Konvertori kao sto su: hard sw. push-pull, half-bridge, full-bridge, forward, ili rezonantni kao: PSM, LLC, itd.,
mogu stabilisati SAMO JEDAN NAPON na svom izlazu.

Jedini izuzetak bi bilo napajanje audio pojacavaca, ili kakvih drugih simetricnih opterecenja, gde je prakticno split napajanje troseno sa apekta krajnjih tacaka, a gnd bila samo njegova polovina.

Kada se na bilo kom od prethodno nabrojanih konvertora napravi split napajanje, asimetricna potrosnja izmedju +Vcc-GND i -Vee-GND, rezultovace promenom napona na onom izlazu na koji nije prikljucena povratna veza.

Ako je potrosnja simetricna, onda ce sve biti u redu.
Vec podesen i ispravan audio pojacavac ce imati simetricnu potrosnju.

Za laboratorijski izvor split napona je neophodno koristiti dva stabilisana izvora (prakticno dva konvertora), gde svaki od njih stabilise svoj napon, i svaki kontrolise svoj strujni limit, pa ih povezati kao split napajanje.

Jedini SMPS koji moze imati vise stabilisanih napona u isti mah je flyback, no njega je veoma problematicno napraviti za >300-400W, a u specijalnoj dvoprekidackoj DCM mode izvedbi najvise 700-800W



Pozdrav

Svakako.

Neki MCU poput PIC18F252 ili sl. vec ima 5 A/D 10bit konvertora i 2 10bit PWM (kao D/A za komande struja-napon), pa osim merenja struje i napona (2 A/D), moze meriti i temperaturu unutar lab izvora, temperaturu AKU koji se puni, i jos jednu velicinu (5. A/D ulaz), istovremeno pokretati LCD i komunikaciju, skenirati tastaturu, i preostaje jos koji slobodan pin za nekakve dodatne primene.

Dodati algoritam inteligentnog punjenja raznih tipova AKU, njihovog praznjenja, testa kapaciteta, testa Ri, je samo stvar maste i znanja programera, uz dodavanje svega par hardverskih komponenti.

Ideja o mogucnosti punjenja je odlicna.

Uvrsticu je kao parametar za konstrukciju (nekoliko hardverskih detalja).

--------------------------------------------------------------------------
Nego, posto nameravamo raditi sa izlaznim strujama reda 20+A, cena kvalitetnog shunt-a je vec reda 10-tak $, a discipacija na svega 10 miliohm vec 4W, za 40A bi vec bilo potrebno nesto reda 5 miliohm i grejalo bi citavih 8W.

To nije mala discipacija (toplota koju proizvode dve upaljene cigarete), takodje vec postaje problem ispravno se "prikaciti" na shunt (ako nema posebno izvedene krajeve za to).

Zato sam nasao par solucija umesto shunt-a, koje nisu skupe, a ne discipiraju:
jevtinija SMD:
http://www.digikey.com/product...R-35BB-T/620-1336-1-ND/2195930
skuplja, true hole:
http://www.digikey.com/product...050B-PFF-T/620-1320-ND/2042745

Oba transducera su bidirekcionalna zbog opcije praznjenja AKU.
Ne bi bilo lose nesto ovakvo upotrebiti za merenje i povratnu vezu po struji, pogotovo ovaj prvi, bez obzira sto je SMD, jer ima i dodatni, programabilni, overload-fault, a i jevtiniji je.

Pozdrav

Nesto oko transformatora, dok sam jos pri koncentraciji:

Vec prvi grubi proracuni kazuju da za PSM koji bi radio na 325VDC i opciono na 390VDC (za rad sa PFC),
pri upotrebi 4 jezgra EE ili EI 33 iz ATX, za rad na 75KHz, bi imali sledece podatke o namotajima:

Primar: 11+4 navoja (325/390VDC napajanja)

Sekundar: 6 navoja (60VDC izlaznih pri 2 x 33% duty, radi uspesne stabilizacije u rasponu napajanja od 190VAC do 260VAC)

Svi primari bi bili povezani serijski (sa upotrebom odgovarajuceg izvoda prema naponu napajanja PFC-noPFC), takodje i svi sekundari bi bili povezani serijski (180VAC na krajevima, upotreba current doubler izlaza).

Iz ovog grubog proracuna se vec vidi koliko ce to biti jednostavno za motanje.

Primar bi bio namotan do srednjeg stuba, dobra izolacija, pa sekundar preko njega, radi lake naknadne izmene izlaznog napona, eventualno, ako nekom treba.

Pozdrav

Hmm, sto je ovo pismena "sprava"! Odlican izbor!

Inace imam jedan mali predlog, obzirom da se pravi LAB ispravljac sa podosta ampera, nebi bilo lose da se doda i remote sensing.

A vidim da ce biti ovde i SMD + procesora, dakle i ozbiljne dvoslojne PCB, hmm to moze biti problematicno za veci broj korisnika.

Inace pratim temu, necu da smetam ...

---

@mikikg

He he, kod mene ti je remote sensing obavezan, ja to stavljam i tamo gde nije bas najnuznije :-).

Bez toga se ovako nesto ne pocinje.

Pri 40A, na kablovima od 30-tak cm ce se pojaviti pad napona od 2V, a to ova decica nisu imala prilike da iskuse :-)

(pocetnici koji su se vec igrali sa 40+A neka se ne vredjaju, mislio sam na one koji jos nisu videli kako to greje zice :-)

Ti si stari vuk sa velikim strujama, pa znas to odlicno.

Dobri su ovi Alegro senzorcici, mozda najjevtiniji prema performansama.

Imao sam prilike da probam jedan malecki od +-5A, i to izvrsno radi.
-----------------------------------------------------------------
Ako se "Alegro" senzor stavi sa donje strane, mogla bi se izbeci dvoslojna PCB, a MCU plocica bi bila posebna, pa konektor (izvodljivo je na jednoslojnoj).

Pozdrav prijatelju!

:)) Prelaz sa konvencionalnog misljenja na "moderno" == realnost
Iako sam "mator" (odavno u penziji) , mislim da ne treba bezati od mikrokontrolera , nema razloga za strahove , vec treba iskoristiti njihove mogucnosti i pojednostaviti ceo projekat , a time ga uciniti i fleksibilnijim.

Macola , HVALA , u ime onih koji su spremni da uce i nauce nesto novo , na volji , trudu i energiji koju ulazes u to.
Bili bismo srecniji da ima vise takvih :)

Pozdrav

Nije problem napisati softver za uC, samo da se finalno definiše hardver.

---

Haha, dobro kažeš macola, da 40+A ugrije žice, trebaju vidjet kako 400A pomiče kablove ;) i ugrije vodiče. Mislim da je bolje koristiti obične komponente jer sigurno nemaju mnogi opremu za SMD.