Citat:
Mirjana Savicic:
Stefane...ne bi verovao kada bih ti ispricala price nasih lekara...
Ja im ispricala o platama,o tome da kada vidis neku lepu kucu na ulici,pomislis da je sigurno jedno od supruznika lekar.Dok kod nas znas da je to u pitanju kuca kriminalca.
Ali im onda kazem...i da sto se naseg bg univerziteta tice da moraju te 3 godine da se strpe,da poloze Bergen test,i da odrade taj turnus staz...pa sta je 3-5 godina u odnosu na takve zarade...nista,po meni,Ali ne i po njima...
Da rade kao bolnicari...oni,specijalisti...a ne ni slucajno...da njih tamo neko ne gleda kao bogove od prvog dana...ovo se narocito odnosi na beogradske lekare.Naduvano a ludaci ne znaju kako tih 3-5 godina je nista naspram onoga sto ih ceka posle...zarada astronomska.Medjutim,to je mnogo vise problem kompleksa.I kao takvi,tu dnevnu dozu izivljavanja nad osobljem i hranjenja sopstvenih kompleksa mogu da nadju samo u Srbiji.Pa neka im je...
Cast izuzecima kao sto je Tijana na ovom forumu i slicnima njoj,koji su to ukapirali.
Dzabe covek prodje kroz fakultet kada fakultet nije prosao kroz njega-e tako se to kaze.
Nazalost, Mirjana je poprilicno u pravu. To je nas izvikani lekarski ponos, koji postoji valjda samo u Srbiji. A tome te uce jos na fakultetu... Mada, moram stati u odbranu BG univerziteta, jer sam tamo studirala, a ovde znam puno NS studenata i kolega. Ipak smo malo vise na zemlji od njih, uz duzno postovanje.:) I, mogu ja da razumem onu spiku "dosta mi je ucenja, razvaljivao sam se 5, 6, 7..10 godina", to mogu, ali ono da im je ispod casti ja bas ne razumem. Znaci da im je dr i beli mantil preko civilne odece (bljak, a i ja to nazalost radim) mnooooogo bitniji od samog coveka ili posla kao takvog. Ja mislim da to ima veze sa tim kako si vaspitan kod kuce, i kakav si covek. Meni nikad nije tesko da pacijentu obrisem usta kad se ispovraca, da mu potrazim karton u kartoteci dok ceka sestre da dodju sa kafe pauze, da povucem nosila kad je hitan slucaj i idemo sanitetom, da mu previjem ranu ili dam iv ili im inekciju. Ovim ne zelim da pokazem kako ja svasta znam (jer ne znam), nego kako sve ide u rok sluzbe. Pa sta ako cu prati guzice 3 godine, ako cu posle raditi u jednoj takvoj zemlji, sa takvim tehnickim mogucnostima? Ako cu dobiti specijazaciju, koju ovde nikad ne bih dobila! Ako se necu plasiti da ce me pacijent pretuci jer mu nisam ispisala lek, a desavalo se... Nasi lekari su u jako ruznoj poziciji, i posle samo dve godine rada ovde, shvatila sam da sam marioneta drzave, i da ja dobijam po nosu jer fond nema para. Jako je zalosno, jako... I to me je nateralo da odem. A pocela sam kao mladi lekar zeljan posla i dokazivanja... I najtuznija sam kad vidim tatine oci pune suza, jer su on i majka dali najmanje jednu celu kucu da mene i brata iskoluju, jer ga boli sto idem tamo negde da radim kao bolnicar, a on je bio tako srecan kad sam zavrsila fakultet. A zna da ovde zivim gore od vozaca mlekare sa 8 razreda osnovne, i zeli da odem. E, kad mi bude tesko gore, i kad mi bude smrdelo pod nosom, seticu se i zariti glavu jos vise, da se sto pre vratim tamo gde mi je mesto. I bicu srecna!
I tako, da ne duzim tuznu sagu mog zivota, jer i nije bas tako tuzna, glavu gore i bez' odavde! :) Lykke til!
1Sviđa mi se :thumbsup: 1
bambi84 je dvojna licnost 
) nekim poznanicima mladim lekarima koji se u Srbiji muce po selima, znaci ne zive ni ovde sjajno, da mi se pridruze, da idemo zajedno kroz sve to i nisam nasla nikoga. Svi su govorili da nece sad "posle svega" da rade kao bolnicari i slicno. I eto, zato sam mnoge savete i iskustva naucila sa ovog foruma. Hvala Vam!