Šta "F" u sastavu svih flasiranih voda?
Na samom pocetku treba reci zbog laika da ce u tekstu biti korišćeni termini fluor i fluoridi. Fluor je element, fluoridi su jedinjenja sa fluorom. Mi svoje NAMETNUTO sledovanje fluora dobijamo putem fluorida, jer čist fluor je otrov, jači od arsenika, za nijansu slabiji od cijanida.
Fizičko hemijske karakteristike interesantne za nas su : najreaktivniji element u periodnom sistemu, najjači oksidans, jedan od najjotrovnijih elemenata, pri radu sa fluorom su neophodne ultra mere predostrožnosti gotovo identicne kao pri radu sa visokoradioaktivnim materijama.
Industrijske primene nama zanimljive fluora i fluorida su: za dobijanje nervnog otrova sarina, zbog svoje izuzetno visoke reaktivnosti fluor topi skoro sve organske matrerije pred sobom, kroz čelik prolazi kao kroz puter, pali azbest, u nuklearnoj industriji se koristi za obogaćivanje uranijuma, fluor i njegova jedinjenja deluju kao protoplazmatski otrovi te se koriste za trovanje pacova i miševa, za proizvodnju freona i drugih gasova za rashlađivanje, fluorescentnog svetla, za proizvodnju sintetičkih tepiha, pesticida, vodootprone odeće, cigle i keramike, većine kompjuterskih komponenti, anestetici (halotan, sevofluoran (CF3)2CHOCH2F, desfluoran CF3CHFOCHF2), tečni kristali za kompjuterske monitore i video-ekrane itd.
Nakon ovog kratkog pregleda karakteristika i primene fluora i fluorida, može se lako doći do sledećeg zaključka: istu hemikaliju/otrov, koju industrija koristi za obogaćivanje uranijuma, topljenje čelika i aluminijuma, mi dajemo našoj deci kao prvu stvar ujutru i poslednju pred spavanje, sve sa ukusom peperminta, jagode i žvake. A sve to radimo zato što nam tako poručuju zdravstveni autoriteti poslednjih 50 godina koje placaju vladari iz senke.
Šta nezavisna nauka ima da kaže po pitanju fluora?
Ne postoji nijedna bolest, oboljenje ili zdravstvena tegoba koja je izazvana nedostatkom fluora. Zvanična, ''mainstream'' nauka, koja besomučno forsira fluor kao neophodan za zdravlje zuba, do sada pred javnost nije izašla sa bilo kakvim rezultatima( makar i neubedljivim) koji upućuju na to da je fluor koristan za naše zube. Kada se počinjalo sa masovnim fluorisanjem vode sredinom 40-tih godina prošlog veka, sva nauka o korisnosti fluora je bila bazirana na usmenim obrazloženjima. Blede statistike i usmena preporuka najviših zdravstvenih autoriteta su bile dovoljne da čovečanstvo više od 50 godina slepo sluša i prihvata fluorisanje kao jednu potpuno normalnu stvar. Sa druge strane tokom zadnjih 60 godina imali smo i priličan broj naučnika koji nisu slepo pratili mainstream, nisu gazili po prethodno utabanim putevima, nisu bili samo ponavljači naučenog, novac nije bio jedan jedini smisao u njihovim istraživanjima. Evo pregleda zaključaka, u kratkim crtama, do kojih su došli naučnici koji su se ozbiljno pozabavili ispitivanjem i istraživanjem fluora:
- Fluoridi ometaju sintezu kolagena što dovodi do njegovog razlaganja u kostima, tetivama, mišićima, koži, hrskavičavom tkivu, plućima, bubrezima i traheji.
- Fluoridi stimulišu stvaranje granula i potrošnju kiseonika u belim krvnim zrncima (BKZ), ali sprečavaju taj proces kada je BKZ izložena dejstvu neke strane supstance u krvi.
- Fluoridi smanjuju energetske rezerve i sposobnost BKZ da uništavaju strane materije procesom fagocitoze. Čak i mikromolarne količine fluorida, ispod 1ppm (1 part-per-milion) mogu ozbiljno da suzbiju sposobnost belih BKZ da uništavaju patogene mikroorganizme.
- Fluoridi zbunjuju imuni odbrambeni sistem i podstiču ga da napada tkiva svog tela i povećavaju brzinu rasta tumora kod ljudi koji su podložni raku.
- Fluor sprečava stvaranje antitela u krvi.
- Fluoridi ometaju rad štitne (tiroidne) žlezde.
- Fluoridi ispoljavaju štetna dejstva na razna tkiva u telu čoveka.
- Fluoridi podstiču i pospešuju razvoj raka kostiju.
- Fluoridi izazivaju preuranjeno starenje kod ljudi.
- Ingestija(gutanje) fluora preko paste za zube, sredstava za ispiranje usta i sprečavanje karijesa kod dece je veoma opasna za njihov biološki razvoj, životni vek i opšte zdravstveno stanje.
Na našu sreću, Majka Priroda drži fluor pod katancem – jako retko u prirodi nalazimo elementarni fluor, u najvećem broju slučajeva on je vezan za druge elemente, gradeći na taj način fluoride, koje nama stavljaju u paste za zube. Fluoridi ne ispoljavaju ekstremnu toksičnost kao elementarni fluor, ali to nikako ne sme da zavarava, jer je 2 g fluorida dovoljno da ubije odraslog čoveka. Majka Priroda se takođe pobrinula i da naše male bebe ne dolaze u kontakt sa otrovom - stvorila je savršen odbrambeni mehanizam koji ne dozvoljava da fluor iz krvi dojilje prodre u mleko, bez obzira na količinu unetog fluora putem vode (opet, sve zavisi od jedinke do jedinke, u par slučajeva su pronađene nanogramske(0.01 ppm) količine fluora u majčinom mleku).
Dalje, što se naučnih činjenica vezanih za fluor tiče, treba znati sledeće: Fluor je kumulativni otrov. 50% fluora koji unosimo u sebe svakog dana se isfiltrira u bubrezima i izbaci kroz mokraću, a drugih 50% se zadržava u našem telu, u kostima, epifizi i jos nekim tkivima. Ukoliko su nam bubrezi oštećeni, akumulacija fluora će biti još veća.
Fluor gradi komplekse sa velikim brojem metala, među kojima su i oni koji su neophodni organizmu (kalcijum, magnezijum) i oni koji su štetni po nas, ali ih imamo u sebi i bliskom okruženju (olovo i aluminijum). Zbog gradnje tih kompleksa javljaju se razni problemi, recimo, fluor utiče na neke enzime kod kojih je magnezijum važan ko-faktor, a takođe olakšava unos aluminijuma u tkiva do kojih aluminijum inače teško dopire. Kalcijum fosfat je normalni sastojak naše pljuvačke. Dokazano je da kalcijum fosfat dosta pomaže kod remineralizacije zuba. Unosom fluora, stvara se beskorisni i toksični nus produkt, kalcijum fluorid, kojim se zubi mineralizuju, što zube čini slabijim i podložnijim propadanju što je umnogome ubrzano unosom procesirane hrane, hrane sa veštačkim dodacima.
50-tih i 60-tih godina prošlog veka veliki broj lekara je prepisivao fluor za smanjenje aktivnosti tiroidne žlezde kod onih koji su patili od hipertireoze. Znači, pijenjem fluorisane vode mi u sebe unosimo sredstvo koje koči normalan rad tiroidne žlezde, tako da pored onih koji pate od hipertireoze imamo i one koji pate od hipotireoze, čije su uobičajene posledice umor, depresija, gojenje, bolovi u mišićima i zglobovima, povećan nivo holesterola, povećana mogućnost za sticanje neke od raznih srčanih oboljenja.
U nekim eksperimentima gde je fluor korišćen u tretiranju osteoporoze, sa ciljem da kosti očvrsnu i tako se smanji broj fraktura, desilo se suprotno, broj fraktura, posebno kuka, je znatno povećan. Neki rani simptomi skeletne fluoroze (bolest kostiju i zglobova izazvana fluorom) jako podsećaju na simptome artritisa, te se često dešavaju pogrešne dijagnoze. Inače od skeletne fluoroze pate milioni ljudi u Kini, Africi i Indiji.
Dentalna fluoroza je dečja bolest izazvana prevelikim dozama fluora. Pošto za sada ne postoji precizno objašnjen mehanizam oštećivanja zubne gleđi, biće da je fluoroza posledica inhibiranih enzima u rastu zuba ili uticaja fluora na tiroidnu žlezdu.
Količina od 1ppm fluora (uobičajena količina za fluorisanje vode) je 100 puta veća od najveće količine nađene u majčinom mleku(0,01 ppm), što upućuje da je fluor potpuno nepotreban ljudskom biću, pogotovo u tako ranom stadijumu, jer malo dete može imati samo štete, i apsolutno nikakve koristi, od unosa fluora u svoj organizam.
1991.g u Akronu, Ohajo Regional Toxicology Center je prijavio smrt deteta kao posledicu ingestije (gutanja) 16mg/kg fluorida (dete je pojelo celu tubu paste). U USA, na svakoj pasti za zube koja sadrži fluor stoji sledeće (zakonski obavezno): Warning: Keep out of reach of children under 6 years of age! If you accidentally swallow more than used for brushing, get medical help or contact a Poison Control Center right away!
Nekoliko studija je pokazalo da se u epifizi fluor akumulira u većim kolicinama, kao i da redukuje normalnu proizvodnju melantonina i vodi ka ranijem početku puberteta.
U septembarskom izdanju Žurnala Americke Medicinske Asocijacije (Journal of the American Medical Association) iz 1943.g,tvrdi se: '' Fluoridi su generalni protoplazmatički otrovi koji menjaju propustljivost ćelijske membrane inhibicijom određenih enzima.Tačan mehanizam ovakvog njihovog dejstva je još uvek nepoznat.''
1975.g Dr.John Yiamouyiannis je objavio preliminarne rezultate naučnog istrazivanja koji su pokazali da ljudi koji žive u područjima fluoridizacije vode imaju veću stopu smrtnosti od raka u odnosu na ljude koji žive u područjima gde se voda ne fluoriše. Američki nacionalni Institut za rak (National Cancer Institute-NCI) je odmah pokušao da odbaci ovaj naučni rad, međutim dr-u Yiamouyiannisu se odmah priključio Din Burk (Dean Burk), do tog trenutka glavni hemičar u NCI. Njih dvojica zajedno vrše odatna istraživanja i studije, i 1977 objavljuju nalaze glavnog istraživanja, da najmanje 10 000 ljudi godišnje u SAD umre od raka izazvanog fluorom, njihovi rezultati su uvršćeni u kongresni izveštaj kongresmena Dilejnija (Delaney) koji između ostalog govori i o vezi između fluora i raka. Dilejni potom kreira tzv. Dilejnijev Amandman kojim se zabranjivalo dodavanje kancerogenih supstanci u ljudsku ishranu. Sprovedeno je nekoliko istraživanja vezanih za uticaj fluora na zube, ali je svakako ajobuhvatnije bilo istraživanje dr. Džona Kolkhuna(John Colquhoun) koji je 1990.g. napravio eksperiment na Novom Zelandu u kojem je učestvovalo 60.000 dece školskog uzrasta(30 000 iz područja gde se fluorise voda, 30 000 iz područja gde se voda ne fluoriše). Nakon godinu dana, dokazano je da nema nikakve razlike u kvalitetu zuba dece koja koriste fluorisanu vodu u odnosu na onu koja je ne koriste, osim što kod dece koja su pila fluorisanu vodu znatno porastao broj slučajeva dentalne fluoroze ( tamne mrlje na zubima).
1990 g. rađena je studija na životinjama (National Toxicology Program), koja je pokazala da se u zavisnosti od doze povećava i osteosarkom (rak kostiju) kod mužjaka pacova. Inicijalni zaključak ove studije je bio: očigledan dokaz karcinogenosti fluora, ali je ubrzo taj zakljucak bio promenjen u - dvosmisleni dokaz karcinogenosti.
Kada se fluor jednom stavi u vodu, posle toga je praktično nemoguće kontrolisati dozu koju pojedinac dnevno prima. Ovo je pod a) zato što neki (npr .atletičari, fizički radnici, dijabetičari) uzimaju više vode od ostalih, i b) svi konzumiramo fluor i iz drugih izvora (hrana i pića spremana sa fluorisanom vodom, paste za zube, ostaci pesticida na hrani...).
Ako postoje oni kojima ovo nije dovoljno razloga da dobro razmisle pre nego sto ponovo stave pastu na četkicu, ako traže još dokaza i studija, to je sasvim OK. Ali ipak prvo da se oslobodimo fluora iz voda i iz pasta za zube, pa onda da dokazujemo i studiramo, do besvesti ako treba.
Pa kako je to uveden fluor u organizam čovečanstva?
Od početka 20-tog veka skoro cela američka industrija je bila bazirana na upotrebi fluora, i zbog toga je skoro sav industrijski otpad sadržavao fluor. Taj otpad je odbacivan u prirodu, pri tome izazivajući ozbiljne probleme zagađenja, kako voda i tla, tako i biljnog i životinjskog sveta. Fluorovodonik i silikon tetrafluorid su fluoridi koje u prirodu emituju fabrike fosfatnih đubriva(fosfatne stene obično sadrže oko 3 % fluorida), fabrike čelika, fabrike aluminijuma. Fluoridi ispušteni u prirodu izazivaju ozbiljna oštećenja i promene u biljnim listovima( čak i u koncentracijama od 1 ppb(parts per billion), fluoridi izazivaju ozbiljne smetnje u razvoju i rastu biljaka). I zbog toga su industrijalci dosli do ideje kako da se rese gomilanja fluorida, a to je da se rasprsi taj otpad svuda u svetu fluorisanjem vode.
Dvadesetih i tidesetih godina prošlog veka, Aluminium Corporation of America(ALCOA) je bila suočena sa masom tužbi radnika, zbog, blago rečeno, zdravstvenih užasa koje je izazivao industrijski fluor. 1933. godine US Public Health Service (PHS) se konkretno zainteresovala za otrovne efekte fluora, pri tome zaključujući da se dentalna fluoroza pojavila kod 25-30% dece, pri koncentraciji od samo 1 ppm fluora u vodi. 29. oktobra 1939. godine Džerald Koks(Gerald Cox), istraživač na Mellon Institute, je objavio svoj najradikalniji predlog na sastanku sa American Water Works Association u Džonstonu, Pensilvanija. Predlog je bio da bi Amerika najozbiljnije trebala da razmotri dodavanje fluorida u pijaću vodu.
1942. godine PHS, pod vođstvom dr. H. Trendley Dean-a, je zaključila da je voda sa 1 ppm fluora potpuno prihvatljiva. U to vreme PHS se nije bavila uvođenjem fluorisanja, već je težila da definiše maksimalnu dozvoljenu koncentraciju, tačnije da definiše tačku izvan koje je fluor štetan po zdravlje javnosti. Iako su istraživanja dr. Dean-a pokazivala da fluor u koncentraciji od 1 ppm izaziva dentalnu fluorozu kod određenog procenta dece, ona su takođe pokazala da 1 ppm fluora delimično smanjuje truljenje zuba, a da koncentracija od već 2 ppm predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje javnosti, izazivajući masovnu dentalnu fluorozu.
Dok se u javnosti,s jedne strane vodila kampanja uvođenja fluora u redovnu ishranu stanovništva, sa druge strane u najvećoj tajnosti, 1940. godine je započet projekat Menhetn, odnosno započeto je pravljenje nuklearne bombe koja će 5 godina kasnije biti bačena na Hirošimu. Naravno, par godina je trebalo samo da bi se izgradila infrastruktura za proizvodnju nuklearne bombe. Glavni čovek Menhetn projekta je bio general Leslie C. Groves. Pored svih problema koje je general imao, u vezi sa nuklearnim postrojenjima, jednog decembarskog jutra 1943. godine, suočio se sa još jednim problemom, i to velikim. U potpunoj tajnosti, general Groves i vojni inženjeri su nadgledali rad desetine hiljada radnika, naučnika, inženjera, koji su za 3 godine izgradili fabrike i laboratorije koje su po veličini parirale celokupnoj industriji automobila. General Groves je tokom celog projekta bio vođen iluzijom da i Nemačka pravi svoju atomsku bombu, da je to trka – ko će pre da napravi nuklearno oružje. Međutim, isto tako je i znao činjenice da su do tog trenutka ključni industrijski procesi, neophodni za kreiranje nuklearnog oružja, bili tek u početnoj fazi, a veći deo atomskog programa je i dalje bio na laboratorijskom nivou. Novi problem, koji se pojavio tog decembarskog jutra, u vidu uznemirujućih izveštaja o povredama radnika i naučnika u fabrikama i laboratorijama, nastalim od udisanja gasova i opekotina. Pukovnik Stafford L. Warren, vodeći u medicinskom odeljenju Menhetn projekta je zamolio generala Groves-a da pokuša da sazna šta imaju da kažu vojni stručnjaci za bojne otrove, po pitanju toksičnosti fluora. Kada je sproveo istraživanje general Groves je shvatio da fluor igra veliku ulogu u Menhetn projektu. Naučnici na projektu su planirali da koriste tehnologiju gasne difuzije za rafinisanje uranijuma. U tom procesu se uranijum meša sa elementarnim fluorom, pri čemu nastaje isparljivi gas uranijum heksafluorid. Potom se gas propušta kroz finu membranu i tada lakši molekuli koji sadrže razgradljivi uranijum prolaze brže kroz membranu i hvataju se sa druge strane. Pošto se u ovom procesu dobije relativno mala količina obogaćenog uranijuma, stotine tona fluora i hiljade nivoa progresivnog obogaćivanja su bile potrebne da se dobije količina uranijuma dovoljna za atomsku bombu. Potreba za fluorom i potrošene količine su bile jedne od najstrože čuvanih vojnih tajni za vreme II svetskog rata. Ovde u priču ulazi najznačajnija figura u priči u fluoru, Harold Carpenter Hodge. On je bio biohemičatr i toksikolog Univerziteta Ročester, proučavao je fluor i fluoride za potrebe Menhetn projekta. U proleće 1943. godine postavljen je za rukovodećeg u odseku za farmakologiju i toksikologiju, i data mu je potpuna kontrola nad timom naučnika koji su radili na tajnom projektu pod imenom ‘Program F’, gde su izučavali toksičnost fluora. U okviru projekta, Harold Hodge je nadgledao i eksperimente u kojima su, nasumice izabranim bolesnicima, ubrizgavali inekcije uranijuma i plutonijuma. Posle rata, Harold Hodge je bio predsedavajući u National Research Council's Committee on Toxicology i vodeći naučni promoter fluorisanja pijaće vode. On je izuzetno dobro znao šta fluor i fluoridi čine ljudskom organizmu, ali je o svemu tome do kraja svog života ćutao.
Kompanija DuPont, zahvaljujući svojoj predratnoj ekspertizi sa fluorom, u vidu proizvođenja freona, je imala veliki udeo u US nuklearnom programu. U laboratorijama DuPont-a je 1938. godine proizveden teflon, na bazi fluora.
Da ne ulazim dublje u dogodovštine iz II svetskog rata, svi znamo da je atomska bomba bačena, o posledicama ne vredi raspravljati bilo šta. Posle drugog svetskog rata, krajem oktobra 1948. godine u mestu Donora u Pensilvaniji, došlo je do jednog od najvećih zagađenja vazduha, iz dimnjaka lokalnih fabrika, čiji je ishod bio 19 umrlih i nekoliko stotina povređenih. Punih pet dana Donora i mesto pored, Webster, su bili pod oblakom dima od fabrika za topljenje metala. U sledećih nekoliko dana od 13 500 stanovnika Donore, njih 6 000, i muškarci i žene i deca, se ozbiljno razbolelo.
Philip Sadtler, hemičar i borac protiv zagađivanja je odmah otišao u Donoru i vršio ispitivanja, koja su pokazala da je u vazduhu bila izuzetno velika količina jako otrovnog gasa fluorvodonika. On je uradio izveštaj, u kojem je kao razlog katastrofe naveo prisustvo fluorida u okruženju. Međutim, njegov izveštaj je izmenjen od strane Public Health Service, koja je posle svoje istrage kao razloge katastrofe navela inverziju temperature i mešavinu industrijskih zagađivača u vidu dima. Posle katastrofe, protiv velikih industrijskih korporacija DuPont, U.S. Steel, ALCOA, su počele da pljušte tužbe za zagađivanje okoline industrijskim fluorom. Te korporacije su imale svoje advokate pod imenom Fluorine Lawyers Comitee, koji su za potrebe promovisanja i odbrane fluora angažovali čoveka pod imenom Robert Kehoe, direktora Kettering Laboratory of Applied Physiology na Sinsinati Univerzitetu. On je inače bio glavni promoter i branilac bezbednosti olovnog benzina u SAD, a sa istim žarom je branio i fluor.
Sa druge strane, 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, vodeći centar za proučavanje fluora je bio Univerzitet Ročester, čiji su mnogi diplomci preuzeli vodeće uloge u zubarskim školama i istraživačkim centrima širom SAD. 1958. godine Colgate izbacuje propagandni spot za pastu sa fluorom, u kome devojčica dolazi kući od zubara,sva srećna, sa izveštajem u ruci i radosno govori majci : Look Ma!, no cavities. U to vreme počinje sve intenzivnija kampanja za fluorisanje pijaće vode. Danas, samo jedna trećina SAD nije fluorisana. U Evropi je situacija prividno bolja, većina Evrope nije fluorisana, ali zato većina Evrope pije flaširanu vodu koja je najčešće fluorisana. Većina Evrope koristi fluorisane paste za zube, kao i razna sredstva za ispiranje usta.
Jedan od većih problema vezanih za fluorisanje je sledeći – kada se fluor jednom unese u organizam, nemoguće je pratiti koliko osoba dnevno unese fluora u sebe, jer svi pijemo različite količine vode, različitom količinom paste peremo zube, jedemo različite količine hrane spremane u fluorisanoj vodi, pijemo različite količine pića pravljenih sa fluorisanom vodom, tu su i ostaci pesticida na voću i povrću – zaključak se sam nameće, nemoguće je, osim u jednom slučaju, 100% precizno odrediti koja koncentracija fluora nije štetna za ljudski organizam. Taj jedan slučaj je kada je koncentracija fluora nula (0), ta koncentracija pouzdano nije štetna po ljudski organizam.
Bezbednost upotrebe fluora je postala čvrsto utemeljena paradigma bazirana na nepotpunom ili pogrešnom znanju. Prava pitanja se retko postavljaju,a kada se postave, konkretnih odgovora nema, što omogućava stvaranje pogrešnih pretpostavki da je fluor koristan za zube i bezbedan za organizam.
A evo sta je jos nepobitno: Eager u Italiji, a Black i McKay u SAD dokazuju da je sadržaj fluora u vodi za piće uzrok promena na zubnoj gleđi u obliku, takozvane, zubne pegavosti (denti scritti, mottled enamel). Ova pojava, kasnije nazvana fluorozom, bila je posledica velikih koncentracija fluora u vodi za piće, većih od 1 mg/L.
E sad pogledajte kako stoje stvari u nasim flasiranim vodama (jedinice su mg/l):
Voda voda (negazirana) 0.68
Eko voda (negazirana) 0.21
Aqua Viva (negazirana) 0.11
Duboka (negazirana) 0.20
Prolom Voda (negazirana) 0.12
BiVoda (negazirana) 1.00
Vrnjci (gazirana) 1.25
Knjaz Miloš (gazirana) 1.50 - 1.80
Aqua HEBA (gazirana) 5.70
Voda voda (gazirana) 0.5
U SAD se u flasiranim vodama i pijacim vodama vrsi fluorisanje sa 0,001 mg/L A nasa flasirana voda sa najmanje fluorida (Aqva Viva) sadrzi 0.11 mg/L sto je 110 outa veca kolicina od dozvoljene u SAD!!!!!!!! Majcino mleko pak sadrzi 100 puta manju kolicinu fluorida od americke flasirane vode a 10 000 puta manje od nase flasirane vode sa najmanje fluora od ostalih nasih voda. Ako ce mo verovati majci prirodi dozvoljena kolicina fluorida u tecnostima i hrani je dakle 0.00001 mg/L
E sad ko voli neka izvoli da pije nase domace flasirane vode. Neznam kakva je situacija sa gradskim vodovodima i da li se fluorisu te vode ili ne, ali nadam se da ne.
Medjutim Takodje postoje studije da je bezbedna kolicina fluorida u vodi ona koja je jednaka 0 mg/l!!!! Sto je veca kolicina fluorida u vodi to je i stetnija.
[Ovu poruku je menjao mmacaa dana 20.12.2011. u 01:06 GMT+1]
[Ovu poruku je menjao mmacaa dana 20.12.2011. u 01:06 GMT+1]
[Ovu poruku je menjao mmacaa dana 20.12.2011. u 01:09 GMT+1]
 |  |
 |
