Veoma teško, gotovo nikako, bez dodatnog hardvera.
Postoje različite metode koje su "kriptografski prihvatljive", tipa da slučajan broj dobijaš kombinacijom, recimo, opterećenja sistema, broja procesa, prostora na disku, broja particija, vremena i ko zna kojih parametara. Problem sa svim ovim pristupima je višestruk. Osnovno je da za seriju generacija brojeva, oni neće biti dovoljno različiti, pošto se prethodni parametri ne menjaju dovoljno, sem jednog - vremena, koje se pak menja linearno. Dakle, svako samostalno generisanje slučajnih brojeva na računaru postaje funkcija sistemskog sata, koje, kao što znamo, nije kriptografski prihvatljiv kao izvor promenljivosti. Drugi problem sa ovim pristupom je taj što generisanje brojeva na ovaj način traje, tako da ga je veoma teško koristiti u sistemima gde je potreban veliki broj generacija po jedinici vremena (totalno neprikladan za, recimo, web servere pod velikim opterećenjem).
Za generisanje pravih slučajnih brojeva (recimo u ozbiljnim lutrijskim sistemima) se koristi dodatni hardver, koji se obično priključuje na serijski port i nudi veoma brz interfejs kao "potpuno slučajnim brojevima". Ovde opet postoji više pristupa. Jedan od najčešćih je merenje emitovanih čestica nastalih procesom radioaktivnog raspada cezijuma. Ovo je nenandje*iv generator. Takođe, papreno skup kad sam poslednji put gledao. Drugi kriptografsko prihvatljiv pristup je merenje "pozadinskog zračenja", tj. belog šuma koji postoji u "radio etru". Ovaj generator može da se svede na jedan običan radio prijemnik, povezan na zvučnu kartu. Iako uglavnom dobar, ovaj generatr ima jednu fundamentalnu manu, a to je da su radio uređaju skloni tome da prenose šta im se servira na određenoj frekvenciji. Dakle, ako nije u faradejevom kavezu, podložan je spoljašnjim uticajima.
Marko.
slucajni brojevi
Registrovani: 8 ( Nedeljko, DeLacy, ntesic, samuki, mivedra, branko tod, Nebojsa Milanovic, aburnaby )