|
CSharpEngineer
Član broj: 268615
Poruke: 8
..3.146.84.static.ioflood.com.
|
Prvo bih želio da pozdravim sve pošto sam novi na forumu, veoma mi je drago što postoje ljudi koji su spremni da pomognu nama mladima koji se trudimo da odemo u inostranstvo iz prije svega egzistencijalnih razloga, a odmah zatim iz razloga ispunjenosti poslom i želje za uspjehom i usavršavanjem.
@elmagico
Svaka čast na razmišljanju, a takođe i na želji da budeš od pomoći prilikom odlaska.
Moje je mišljenje da odluku o odlasku svi treba da donesemo sami, u zavisnosti od toga kakvi smo, na šta smo spremni, i realnom sagledavanju samog sebe. Svi mi na prostorima exYu imamo različite želje, navike, interesovanja...
Većina ljudi kod nas su ljudi u fazonu "nigdje nije bolje kod nas - misliš da je bolje vani". Mislim da je to opravdavanje samog sebe i svoje nespremnosti na radikalne poteze koji uključuju puno odricanja, učenja, usavršavanja... Ipak je lakše doći na državne ili poludržavne "jasle" i ne razmišljati puno glavom. A suštinski, zato se svo razmišljanje svodi na ono "kako izdržati do plate" i "kada će biti regres i da li će ga uopšte biti" i slične dileme... S druge strane, ljudi su jako samouvjereni ovdje kod nas, a nisu u stanju da realno sagledaju samog sebe i predstave sebi sliku kako bi to izgledalo kada bi oni otišli napolje, u kom segmentu vide sebe, i da li su oni ustvari sposobni da se suoče sa izazovima i poslovima koji ih u inostranstvu čekaju...
Opšte je poznato da su u našim firmama (dok se zadržavamo u okviru državnih granica) mogućnosti za napredovanje jako ograničene. Pogotovu kada su u pitanju državne firme. U takvim firmama, ljudi se dijele na dvije grupe. Jedna od njih su ljudi koji ne žele da napreduju, i koji uživaju u sistemu "da što manje rade, a primaju platu". Druga grupa ljudi je koji žele da napreduju, a ne pruža im se mogućnost za to. Najčešći razlog za to je taj, da je sve u sprezi sa politikom, i da napredovanje direktno zavisi ne samo od znanja, već i od političke moći, a vrlo često samo od ovog drugog... Tada se pojavljuje situacija da radnik svog nadređenog uopšte ne smatra kompetentnim za rukovodeću poziciju na kojoj se nalazi... Takvi radnici su često nezadovoljni, ne samo primanjima nego su i izfrustrirani kompletnom situacijom i mogućnostima na poslu. Raznorazna odugovlačenja, skretanje sa suštine problema, predugo čekanje na rješavanje jednostavnog problema, problemi sa papirologijom, usmena dogovaranja i sl. U takvom okruženju, ovaj drugi profil ljudi, po meni, nema šta da traži. To je jednostavno sistem u koji se ne uklapa, i potrebno je ispitivati mogućnosti za odlazak. Mislim da ljudi koji su stručnjaci, vrijedni, žele da uče, rade i napreduju - definitivno imaju šansu da odu i dobro prođu u zemljama Evrope.
Iz gore navedenih razloga, ja sam sve više ubijeđen u to da treba da odem odavde, i okušam svoju sreću u nekim od zemalja koje imaju veliki standard. A u odnosu na zemlje bivše Jugoslavije, sve zemlje EU ga imaju, i to uopšte nije teško postići...
Mene, za početak, interesuje Austrija (Beč) ili Švajcarska (Cirih, Bazel). Inženjer sam elektrotehnike i računarstva, imam ukupno preko 3 godine iskustva (u dvije firme), interesuju me poslovi u IT-u (Software Development, Databases, etc). Engleski znam na srednjem nivou, njemački tek sada počinjem da učim.
U Austriji sam čuo da postoji nešto što se zove "ključna radna snaga". Da li neko ima iskustva sa tim, pošto sam čuo da je to najbolja opcija da se ode. Državljanin sam BiH ali imam i državljanstvo Srbije. Šta mi preporučujete za početak?
|
Re: Emigracija DA ili NE
Re: Emigracija DA ili NE
