Preduzetnik paušalac, pravdanje rashoda, korekcije paušala, firmarina, radna knjižica, itd

Ja nemam nikakve veze sa paušalcima s obzirom da oni ne vode poslovne knjige. Mogu samo da pričam ono što pročitam u zakonu i primere "sa terena". Slažem se da te poreska uprava cepne za određeni paušal i da se to ne menja godinama. Međutim samo napominjem da nepromenljivost paušala nije zakonom zagarantovana i da oni mogu, ako hoće, da je koriguju za svaku godinu. Pošto u uredbi piše da se početna osnovica utvrđuje tako i tako, i nema nikakvih kriterijuma za sledeću godinu, teoretski oni mogu da urade korekciju. Po meni lično nije logično da paušalac plaća isto porez i doprinose i onaj koji mesečno zaradi 50e i onaj koji mesečno zaradi 2500e međutim poreskoj upravi oni nisu interesantni pa verovatno to niko ne gleda ili možda oni misle da se u tom rasponu zarada ne isplati raditi korekcije nego svi plaćaju isto. Na taj način će se najviše opterećuju oni najsitniji, koji se bore za svaku hiljadu dok se ovi koji dobro zarađuju nagrađuju procentualno mailm nametom. To po meni nije pravedno ali kao što rekoh, to je moje mišljenje i ne bi da se raspravljam ako neko misli drugačije.

Slažem se da je paušalac najmanji oblik firme i on služi samo za ličnu zaradu. Lični prihod od 2500e je više nego dobar za komforan život u Beogradu. Ko hoće da se bavi ozbiljnim biznisom i da pravi veće pare od kojih će živeti više ljudi otvara doo.

Nego sta je nego je povoljno. Platis samo 40%, a kada bi ti na tu platu od 50000 obracunali stvarne poreze i doprinose (kada nisi pausalac) onda bi oni bili oko 70%.

Potpis

http://pedja.supurovic.net - http://wireless.uzice.net - Besplatni .RS domeni - Mikrotik uputstva - YT9TP - OpenStreetMap Srbija

Znaci sada je 3 miliona maksimalni promet... a ja sam pre par godina morao da otvaram jos jednu firmu ne bi li izbegao granicu...
Najbolja varijanta je kad stignes do 3 miliona a troskova skoro da i nemas, hehe.

Potpis

Do what must be done Lord Vader.
Do not hesitate, show no mercy!

Mislim da je casa ipak poluprazna :)

Od 50000 prihoda, platis 18000, ostane ti 32000, sto je u tom poredjenju oko 56% davanja za poreze/doprinose

Razumem Vas. Zapravo, nisam bio dovoljno precizan: tu sam više mislio na to što i Vi ističete da je od uticaja, dakle baš na delatnost samu (koja se naslućuje već iz naziva firme "umetnički atelje", a i u opisu bi moralo stajati da je reč o umetničkom radu) nego na naziv firme. Naziv je samo nomenklatura. Pošao sam od toga da neće biti ista poreska procena moguće dobiti mog preduzetništva ako navedem da mi je pretežna delatnost [1] pisanje i objavljivanje stručnih radova iz oblasti umetnosti, ili, alternativno, [2] proizvođenje digitalnih grafika i umetničkih fotografija, a radim (radiću) i jedno i drugo. Da sam poreznik (ovo kako mali Đokica zamišlja poreznika) svakako bih više oporezovao nekoga ko stvara i prodaje umetnička dela (pretpostavljena dobit je znatno znatno veća), nego nekog ko piše osvrte, prikaze i kritike o njima i objavljuje ih u novinama ili knjigama (a honorar je često na nivou tanušne crkavice). Na tome se zasnivalo moje pitanje, ali izgleda da sam, verovatno, ovim odgovorio na njega. Imate li komentar, ili ste saglasni?

Nego, molio bih odgovor na sledeće, verovatno većini naivno, pitanje (ali znate kako je: kad ne znam odgovor onda mi je svako pitanje presudno): Ako neko odluči da registruje preduzetništvo (uz vođenje prostog računovodstva), da li je pametnije da to uradi odmah (npr. sad, u junu) ili da to uradi na početku naredne godine (ukoliko je njemu svejedno da li tada ili onda)?. Pitam zato jer neki savetuju da je bolje krenuti na početku godine, pa imati, sa finansijske tačke gledišta, zaokruženu godinu kda dođe vreme za bilans, nego početi bilo kad u toku godine pa ipak plaćati dažbine računovođi kao da si radio od početka godine, iako nisi. Ima li tu istine, da li se to zaista tako plaća, ili je - kako čitam u ponekim odgovorima - i to samo proizvoljno domišljanje? Ili je, pak, zanemariva razlika između jednog i drugog? Hvala.


_{[Ovu poruku je menjao Perunski dana 04.06.2010. u 12:49 GMT+1]}

Dobar dan. Pominjete "otvarenje još jedne firme", a u opisu Vašeg profila piše da ste samostalan umetnik. Budući da se zanimam za otpočinjanje preduzetništva u oblasti umetničkog rada (i ja sam samostalan umetnik celog života, iako odskora u penziji), da li bi ste izneli Vaša iskustva sa registrovanjem firme u toj oblasti (ukoliko ste je registrovali za umetničku delatnost). Dvoumim se oko mnogočega, ne znam šta da radim pa mi je od koristi svako iskustvo koje mogu da primenim na moj slučaj. Hvala.

Pausalno sam registrovan za proizvodnju masina u vrsenje usluga. Niko me ne proverava sta proizvodim i koje usluge vrsim. Placam porezeredovno. Izdajem racune ali bez PDVa normalno.

Potpis

Do what must be done Lord Vader.
Do not hesitate, show no mercy!

Hvala. Dobro, onda je to druga stvar. Ja sam pomislio da je u pitanju umetnička delatnost (a to može biti široko polje ako se opisuje kao delatnost za prijavu APR-u), jer ja bih na tom planu delovao, pa nastojim da prethodno doznam sve zamke i začkoljice pre nego se odlučim da pošaljem prijavu. Uglavnom, ovde se može dobiti mnogo korisnih saveta. Imam još poneke dileme, pa se, eto, katkad uključujem sa pitanjima. Pozdravljam.

Proverite, milsim da umetnici mogu da se bave takvom delatnoscu i bey registrovanja firme. Cak moyete da trayite da vam drzava daje neku platu a kasnije i penziju, ako ispunjavate odredjene kriterijume.

Potpis

http://pedja.supurovic.net - http://wireless.uzice.net - Besplatni .RS domeni - Mikrotik uputstva - YT9TP - OpenStreetMap Srbija

U prvi mah će se učiniti da je ovo izvan teme, ali zapravo nije (što rekao Nabokov za pripovetke Dostojevskog: kraj sve kazuje!):

Umetnici udruženi u jedno od umetničkih udruženja u Srbiji (recimo likovni, muzički, književnici, knjiž. prevodioci, operski pevači, glumci, filmadžije, itd... dakle ima ukupno 19 „esnafskih“ umetničkih udruženja) odobravaju, na zahtev, svojim nezaposlenim članovim status „Samostalan umetnik“. To je saglasno sa odlukama Ministarstva kulture i gradskim odlukama. Umetnik sa tim statusom dobija od Fonda za kulturu grada (ako je stanovnik Beograda) plaćeno penzijsko i zdravstveno osiguranje, ali ne i platu, jer sredstva za život zarađuje sam sebi svojim um. radom. Ako je stanovnik nekog drugog mesta u Srbiji onda te beneficije traži od svoje opštine (njenog fonda za kulturu, ako takav tamo postoji), iako je opštepoznata stvar da neke opštine po Srbiji neće ni da čuju da daju svojim žiteljima umetnicima ono što Beograd i neki drugi veći gradovi daju svojima).

Idemo dalje: ja sam proveo decenije u statusu samostalnog umetnika (nekad se to popularno nazivalo slobodan umetnik) i znam sve što treba da se o tome zna. Dakle, to je ono što dobija osoba sa priznatim statusom sam. umetnika, ali ja ovde istražujem kako stoji sa umetnikom koji dospe u penziju i hoće i dalje da radi, i to kao privrednik, ali u svojoj struci (dakle, kao muzičar, dizajner, operski dirigent, filmski producent ili snimatelj, slikar, pisac, prevodilac, itd, itd). On više nema pravo na funkciju tzv. samostalnog umetnika jer je penzioner, a budući da svaki penzioner ima pravo da postane preduzetnik, onda je pitanje kako to da sprovede umetnik, i da deluje u oblasti u kojoj je kvalifikovan i osposobljen da deluje. To je ovde bilo pitanje. Ja znam kako da se to uradi sa formalne tačke gledišta: dakle kao i svaki gradjanin, nego je pitanje kako da se specifikuju te stvari s obzirom na specifikacije svoje struke koja nije visoko konjunkturna kad sama privredjuje, i tako, umetnik, a budući preduzetnik, sebi pomogne da dobije odredjenja umanjenja ili olakšice. Nije isto da li neko u molerskom zanatu, npr, ide iz posla u posao i zaradi na kraju meseca, recimo, 100 hiljada dinara, i studio za graf. dizajn, napr, koji u mesecu jedva namakne posao da sredi jedan katalog, pa na kraju meseca za svoje usluge inkasira jedva 15.000 dinara. I tako iz meseca u mesec. Medjutim, jasno mi je da je to prilično specifično, pa se dalje i ne raspitujem da li umetnik ili neumetnik, nego je sad jedino važno da ukapiram neke druge detalje, npr. oko vodjenja prostog knjigovodstva, oko rokova za plaćanja, oko unošenja sopstvenih sredstava prilikom pokretanja preduzetništva, itd... pa to sukcesivno pitam, i hvala svima, a posebno g. SAJI, i g. Pedji, koji na pitanja, verovatno već sto puta postavljana, strpljivo, predano i argumentovano odgovaraju. Veoma mnogo pomažu. Pozdravljam.

Ne vidim ni jedan razlog (prednost) za registrovanje firme od nove godine u odnosu na pola godine. Sve jedno je. Knjigovodstvene usluge se plaćaju mesečno počev od meseca kad počnete sa radom, bar ja tako radim, za druge ne znam.

Perunski, ako je tako, onda nema tu neke veliek mudrosti, prilikom registraciej iyaberite delatnost koja je najbilya tome sto hocete da radite i radite. Zakon propisuje da firmamora imati registrovanu delatnost ali takodje ne uslovljava da se firma mora baviti samo tom delatnocu. Stavise, doyboljeno je da se bavite svim drugim delatnostima, cak i ako one nisu srodne sa osnovnom, uz ogranicenje naneke delatnosti za koje je i inace potrebno posebno ovlascenje.

Sto se tice troskova, neisplati se registrovati radnju ako se ne ocekuju stalni prihodi. Registraciaj firme podrazumeva stalne rezijske troskove koji se moraju placati kako god seokrene. Za povremene poslove je pogodnije korsititi autorske ugovore, koji imaju tu prednsot da se zakljucuju za svaki posao posebno te se tako i rezijski troskovi vezuju za svaki posao. Nezgodacija je sto su tada rezijski troskovi veci (najpre porezi), i sto neke firme neće tako da rade, vec rade samo sa firmama.

Kod radnejpsotoji jos jedna mogucnost, a to ej da se moze otvarati sezonski,odnosno zatvarati povremeno. Tako se mogu smanjiti troskovi ali ne znam kakava je papirologija i koliko je mučno to raditi.

Potpis

http://pedja.supurovic.net - http://wireless.uzice.net - Besplatni .RS domeni - Mikrotik uputstva - YT9TP - OpenStreetMap Srbija

Ako je tako, to je ohrabrujuće da se, ako se već namerava, što pre krene u posao. Hvala.


Već od početka zanimanja za ovo pitanje imao sam i tu mogućnost na umu, ali sam je nekako stavio po strani. Sad ste je oživeli! Moguće je da to uopšte nije, bar u mom slučaju, loša ideja.
Proverio sam u APR-uslovima, i ispostavlja se da je jedina (bar meni vidljiva) razlika to što se već prilikom prijavljivanja firme mora uplatiti taksa i za odjavljivanje firme (a i da se navede datum odjave). Ta taksa je jedva oko 1.000 din. Ukoliko bi to bila jedina značajna razlika i u radnoj praksi - uveren sam da neki imaju iskustva u vezi sa tim, pa ćemo ih možda podstaći da se jave - to bi bila prilično prihvatljiva mogućnost za mene, recimo rad firme u samo 6-8 meseci. Prvo: prodaja svake nove knjige (a baš sad imam novu) je najbolja u prvih 6 meseci, pa do najviše 8-9, nakon čega stravično opada na 2-3 primerka mesečno, a u narednim godinama i na 1 primerak u 2-3 meseca, a drugo: time bi i iskustveno ukapirao (a i razbio strahove i dileme) šta se sve tu radi, koliko je naporno, koliko zahtevno, šta sve to košta, kolika je zarada, kakve su još mogućnosti, itd. To je, kako sad vidim, nešto kao šteta sa unapred planiranim i ograničenim obimom, što bi naši 'prijatelji' preko zapade grane rekli: kolateralna - dakle znaš da neka šteta mora biti ali bar ne može da te uvede u nesagledive probleme. Pa ako je sve to prihvatljivo, i obećavajuće, a ti nakon isteka roka produži, registruj se ponovo. Izgubio si samo onih 1000 din za odjavu. Gosp. Pedja, hvala za konstruktivno promišljanje. Pitam se da li i g. SAJA vidi ovako te stvari oko privremene registracije preduzetništva, ili ima nešto da doda što nisam dovoljno dobro sagledao? Pozdravljam.

Nisam se bavio prestankom pa nastavkom obavljanja delatnosti pa tu temu ne poznajem baš najbolje. Mogu vam preneti samo ono što sam pročitao na sajtu APR-a a tamo piše sledeće:

Preduzetnik je dužan da registracionu prijavu privremenog prestanka obavljanja delatnosti podnese Registru privrednih subjekata najkasnije danom privremenog prestanka obavljanja delatnosti, a registracionu prijavu nastavka obavljanja delatnosti najkasnije u roku od tri dana od dana nastavaka obavljanja delatnosti.

U registracionoj prijavi treba navesti datum od kad će preduzetnik privremeno prestati da obavlja delatnost, a razlog privremenog prestanka obavljanja delatnosti za Agenciju nije bitan. Prijava nema retroaktivno dejstvo, tako da datum privremenog prestanka obavljanja delatnosti može biti najranije datum podnošenja registracione prijave. Ukoliko je preduzetnik privremeno prestao da obavlja delatnost pre podnošenja registracione prijave taj podatak se može registrovati kao zabeležba podatka od značaja za pravni promet.

Zakonom je predviđena mogućnost privremenog prestanka obavljanja delatnosti preduzetnika, a ne i prostora van poslovnog sedišta, što znači da se privremeni prestanak obavljanja delatnosti odnosi na poslovno sedište i na sve prostore van poslovnog sedišta. Privremeni prestanak obavljanja delatnosti prostora van poslovnog sedišta nije predmet registracije, već se prijavljuje drugim nadležnim organima (Poreska uprava).

Imam pitanje za pausalce/bivse pausalce - u uredbi za zahtev za pausalce stoji da treba da navedem:

razloge zbog kojih preduzetnik smatra da nije u stanju da vodi
poslovne knjige, odnosno razloge zbog kojih smatra da mu njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti;

Sta ste (otprilike) vi tu naveli - a da je bilo uspesno?

Sajo, moj prijatelj je tvoj kolega knjigovodja (doduse znatno iskusniji, decenijama se bavi tim poslom), pozdravlja te puno i zeli da znas da polazna osnovica ne znaci osnovica odredjena samo za prvu godinu poslovanja kako pokusavas to da predstavis vec je polazna osnovica odredjena u akontacionom resenju a osnovica se koriguje u konacnom resenju i tako svake godine imamo i polaznu osnovicu i konacnu.

Potpis

Slobodan i otvoren internet = elementarno ljudsko pravo

Pa na to sam i ja mislio nego si ti citirao samo deo. Dakle sporna pitanja vezana za paušalce su:

1. Ako postoji polazna i konačna osnovica, da li to znači da će paušalac na kraju godine da "doplati" porez i doprinose na tu konačnu (stvarno ostvarenu) osnovicu?
2. Ako je konačna osnovica vidno drugačije od polazne, da li to utiče na polaznu osnovicu za sledeću godinu ili ne?

Na primer, ja se prijavim kao paušalac i plaćam porez i doprinose na osnovicu koja je prosečna zarada. Onda te prve godine zaradim 2,9 miliona. Dakle daleko više. Da li će mene na kraju godine da dočeka rešenje da doplatim porez i doprinose ili će to država da mi oprosti jer sam paušalac? Čak i ako mi oprosti, da li će za sledeću godinu da mi zareže plaćanje poreza i doprinosa takođe na prosečnu zaradu iako znaju da sam pretnodne godine zaradio 2,9 miliona i da postoji osnov da ću i te druge godine imati veće prihode.

U redu, to je za d.o.o, a da pitam za preduzetnika. U slučaju da se kao preduzetnik (umetnički atelje) prijavim uz vodjenje prostog knjigovodstva, da li tada plaćam mesečno, uz doprinose, i nekakav iznos akontacije poreza, a ako je odgovor potvrdan, onda pitam: na osnovu čega poreski organ odredjuje visinu akontacije. Da li možda na osnovu moje izjave o očekivanom prihodu (ukoliko takvo pitanje u poreskoj prijavi postoji)? Ili se akontacija ne plaća, nego se čeka kraj godine da se, kao i kod d.o.o, utvrdi dobit iz poslovnih knjiga?

_{[Ovu poruku je menjao Perunski dana 10.06.2010. u 13:52 GMT+1]}

Najvise uticaja na osnovu ima prosecna plata u opstini. Sve ostalo manje utice, pa i to kakav ti je bio promet u prethodnoj godini. Ja sam dosad na resenjima za pausalce vidjao samo korekcije koje su u odnosu na prosecnu zaradu bile samo u minusu - dakle, smanjenje osnovice.

Ima tu jedna kvaka. Svi gledaju kako da smanje osnovicu ne bi li tako smanjili poreze i doprinose koje moraju da placaju, zaboravljajuci da im, recimo, penzijski osnov direktno zavisi od toga. Sto vise ustedite na porezima i doprinosima, to ce vam penzije biti manje.

Potpis

http://pedja.supurovic.net - http://wireless.uzice.net - Besplatni .RS domeni - Mikrotik uputstva - YT9TP - OpenStreetMap Srbija

Nema sta drzava da ti oprasta ili ne oprasta, drzavu to ne interesuje jer tih 2,9 miliona koje spominjes nisu tvoja zarada vec je to ostvaren promet a velika je razlika izmedju prometa i zarade, to su dve sasvim razlicite stvari i drzavu ne zanima kolika ti je zarada niti kod pausalnog oporezivanja moze da se poziva ta to sve dok ti je promet manji od 3 miliona.

Potpis

Slobodan i otvoren internet = elementarno ljudsko pravo