Šta uopšte raditi (legalno) u doba krize?

Obrisao sam post nedugo posto sam ga obrisao shvativsi da ljudi veruju u ono sto veruju jer tako, pre svega sebi, opravdaju svoju nesposobnost, lenjost i indifernetnost. I to nista nece promeniti. Slepilo koje sami sebi nametnu i ne zele da progledaju od mrznje i zavsisti prema svima koji su bolji od njih je jace od svega. I pre ce to podgrevati nego uloziti trud i vreme i sebe usavrsavati i napredovati.
Privatna firma, Telenor, placena preporuka... Svasta covek moze da procita ovde, ali ovo potpada pod viceve.....

Nego da se vratim na temu i o ovde samo o tome pisem: Sta uopste raditi u (legalno) doba krize? Shvatam da se radi o pitanju kojim se poslom baviti? Generalno odgovor je da treba raditi ono sto covek najbolje zna i gde daje nabolje rezultate. Uostalom to je preporuka uopste za posao. Ukoliko se desi da se polako potreba za njegovim profilom smanjuje knjigu u ruke na vreme, izbor nekog drugog, mozda srodnog, zanimanja pa uz prethodno iskustvo na novi posao....

Sretno svima i pocnite vise da vi brinete o sebi a ne da ocekujete od drugih.......

@hexter
Plaćene preporuke postoje - pogledaj stvari logično: postoji ekonomska logika njihovog postojanja. To što je plaćena ne znači da je budući zaposleni nestručan...


Jel zna neko koliko košta preporuka za Telenor. Može odgovor na pp jer možda nije po pravilima foruma.

Pa to je njihov problem što su radili u istoj firmi 20-30 godina, a nisu razmišljali da ta firma može da pukne jednog dana. Mislim, na stranu sad tajkuni i sve ostalo... moglo je hiljadu drugih stvari da zadesi jednu firmu... mogla je recimo da bankrotira jer ne posluje pozitivno. I šta onda, opet bi izašli na ulice da kukaju, jer firme u kojoj su radili 30 godina više nema. Pa to se tako ne radi i ne postoji takva stvar kao što je "siguran posao" ili "stalan posao" i u današanjem stanju stvari ne postoji radno mesto koje je večno i koje će sigurno postojati od kada se zaposliš pa dok ne odeš u penziju. Jednostavno ne postoji, osim ako nećeš ti kao radnik da vodiš računa o tome da firma ne ode u minus, recimo tako što ćeš isti da pokrivaš iz svog džepa. Dakle, svaki radnik, čim se zaposli, treba da ima na umu da je to privremeno radno mesto, zbog čega se uostalom i zove rad na neodređeno vreme. To znači da može da potraje 10-15 ili više godina, ali može da bude i nekoliko meseci i samim tim, treba biti spreman na to, tako što ćeš se svaki dan usavršavati i raditi na sebi, kako bi sutra u slučaju potrebe mogao brzo da se prilagodiš i nađeš drugi posao. Pa tako lepo, ako firma ne isplaćuje platu 2 meseca, a ti lepo odmah kreneš da tražiš drugi posao, a ne da čekaš godinu dana bez plate, za to vreme zavrćeš državu radeći na crno da bi preživeo, a onda štrajkuješ i od iste te države koju si zavrtao, tražiš da ti isplati 12 zaostalih plata koje ti ona i ne duguje. To ne biva.

Pa onda plati preporuku. Mislim, ja još nisam naleteo na plaćene preporuke, jer su me uvek ljudi preporučivali nekome na osnovu mog znanja i sposobnosti i niko mi nikada nije tražio pare za to. Jeste, uvek sam častio nekoga ko me preporuči, tako što ga odvedem na večeru i piće (nikada nisam plaćao u kešu), pa se to možda može podvesti pod "plaćenu preporuku", ali da mi je neko tražio pare da me zaposli negde, to još nisam doživeo, niti mi to deluje logično. No, i ako ima toga, šta u tome ima loše ? To ti je još jedna opcija više da se zaposliš tamo gde želiš. Mislim, što je više puteva da dođeš do nekog radnog mesta, to bolje za tebe. Pa sad, da li ćeš se ti truditi, raditi na sebi, dokazivati se i biti preporučen na taj način ili ćeš platiti nekome da te preporuči ili ćeš pak otići na konkurs bez preporuke i boriti se za posao svojom diplomom, znanjem i iskustvom, to je na tebi. Ako nemaš para za tu preporuku, a ti radi neki drugi posao koji možeš, štekaj pare, pa onda plati preporuku. Opcije uvek postoje.

Kao što već rekoh, sve i da postoje, tu nema ništa loše. Iako ja nisam naletao na takve ponude, niti mi one deluju logično, ne isključujem mogućnost da ih ima, ali to sigurno nije nešto što rade ugledni ljudi i ljudi od poverenja, već možda neki rođo što se zaposlio u nekoj firmi, pa sad traži od svog rođe 500 evrića da ga pomene direktoru. Mislim, zašto bih ja dođavola nekome naplaćivao da ga preporučim. Ako je on nestručan, ne pada mi napamet da ga preporučim bilo kome, jer time urušavam svoj ugled i gubim kredite kod te osobe kod kojoj sam preporučio nekoga ko nije stručan i nema tih para koje bi mi to nadoknadile. Sa druge strane, ako neko jeste stručan, pa zašto bih uzimao pare da ga preporučim. Ja ću ga preporučiti upravo zbog njegove stručnosti i sposobnosti, jer ako nekome pošaljem dobrog radnika, ja kod te osobe dobijam kredite i poverenje za ubuduće, a to je opet samo po sebi vrednije od bilo kojih para koje neko ko je nezaposlen može da mi da. Jedna osoba na položaju vredi suvog zlata. To su te veze i kontakti, koje vi gledate u negativnom kontekstu, a realno su vrlo bitna i poželjna stvar u poslovnom svetu. Ne zato da bi pravio nekakve mahinacije, nego zato što sutra kada ti ta osoba bude ustrebala za neki posao ili saradnju, imaš mnogo bolju poziciju kada trebaš da joj se obratiš.

---

Ma da, krivi su samo poslodavci. A taj radnik što je dobrovoljno pristao da radi na crno da bi imao više para time što će zakinuti državu, to nema veze jel da ? on je nevinašce ? Vidiš, svaki poslodavac ima neku računicu koliko može da odvoji za određeno radno mesto i njemu je apsolutno svejedno da li će on taj novac dati tebi na ruke ili će prvo odvojiti deo državi, a tebi dati ostatak. Uostalom, i nije na poslodavcu da uplaćuje poreze i doprinose, već na radniku, ali pošto nijedan radnik to sebi ne bi uplaćivao dobrovoljno, država je to prebacila na poslodavce. Dakle, radnik je taj koji radije bira više para u kešu na uštrb svega ostalog. Mislim, ok je to... čakštaviše, ja da se nešto pitam, tako bi i trebalo da bude, tj. da niko ne bude u obavezi da uplaćuje bilo šta osim svojih računa, pa nek svako sam odabere kako će i koliko brinuti o sebi. Ista stvar važi i za minimalac. Ako je radnik doborovljno prisato da radi za minimalac, to je njegova stvar. Ja bih čak i taj minimalac ukinuo, pa nek svako radi za onoliko koliko vredi, tj. za koliko pristane da radi, a ne da država veštački određuje koliko neko minimalno vredi. Pa onda kome se ne sviđa da radi za te pare, uvek može da se obuči da radi bolje plaćen posao ili na kraju krajeva da se odseli negde gde će biti više plaćen, a to može biti drugi grad ili čak druga država. Mislim, na svetu ima 200 država, sa milionima gradova... ima sigurno posla za svakoga ko želi da radi. Jedino je problem što većina ljudi ne želi da pomeri zadnjicu, nego bi iz škole odmah na radno mesto, a sa tog radnog mesta u penziju. E pa, nema toga više. Danas se radno mesto ne dobija na osnovu partijske dužnosti, nego je na tebi da se izboriš za njega, time što ćeš dokazati da si baš ti pravi čovek za to mesto i naravno, uvek biti spreman na to da ćeš već sutra možda morati da tražiš neko drugo radno mesto, jer na ovom prvom više nisi potreban ili firme više nema.

---

Sad dolazimo do pitanja šta je starije: kokoška ili jaje, tj. od koje tačke taj "radnik" više zavrće državu nego što ona zavrće njega.
Namerno anulirate ulogu države u procesu privatizacije. Nije isto kada se na protivzakonit način firma privatizuje, pa je novi gazda dokusuri i kada firma loše posluje, pa propadne. U prvom slučaju prekršen je zakon, a ko sprovodi zakon? Trebalo bi država. Mislim, možemo da kažemo i da niko ne treba da očekuje bilo šta od države, već da se sam bori za sebe. Evo, imamo i to: rad na crno, štrajkovi itd. Opet ne valja??

Nije baš jedini, ali je veliki problem!

Si siguran u ovo? Ima toga ITEKAKO! Gvirni bar u bilo koju državnu firmu.

Evo šta mislim da je sumarum:
Od države ne treba očekivati da bude tutor pojedinaca, ali ne sme se ni ignorisati njena uloga u onom minimumu koji jedna država treba da ispuni.
Celoživotno obrazovanje je NEMINOVNO. Što pre osoba to shvati, imaće više vremena da se usavršava. Ovde nije samo pitanje godina: poznajem više osoba sa 50+ koje se stalno usavršavaju, a na drugom kraju puno <30 kojima to ne pada na pamet.

ma ok, super je taj robinhudovski metod, samo onda ne može i jare i pare. Ako si već rešio da zavrćeš državu time što ćeš da radiš godinu dana bez plate, a za to vreme naravno radiš nešto na crno da bi preživeo, onda nemoj posle tih godinu dana tražiti od države da ti nadoknađuje te plate, jer si ti tu platu već sam uzeo robinhudovskom metodom.

A gde si ti tačno video kršenje zakona ? Jel su te državne firme vlasništvo države ? Jesu. Prema tome država ima pravo da ih proda kome hoće i po kojoj ceni hoće. Ko ima nešto protiv toga, nega se žali onome ko je dao tu imovinu državi.

Ne, naravno da treba nešto očekivati od države, inače država ne bi imala nikakvu svrhu. Ali, ono što očekivati od države nije da rešava svačije lične probleme, isplaćuje plate koje neka firma nije isplatila, posreduje u dogovoru između poslodavca i radnika, određuje za koliko će neko da radi i tome slično. Od države treba očekivati da sprovodi zakone, da organizuje efikasno sudstvo, gradi infrastrukturu, vodi računa o socijalnim slučajevima... tako da ti možeš, u slučaju da ti firma nešto duguje, da svoja potraživanja naplatiš na sudu roku od 2 dana, a ne da očekuješ od države da ti to plati, pa posle da se aka sa tom firmom. Upravo to je i problem sa svim tim štrajkovima... nijedan nije usmeren ka rešavanju problema, nego isključivo na trenutno i kratkotrajno zadovoljenje sopstvene zadnjice. Zato ih i ne podržavam. Podržao bih kada bi neko izašao na ulicu i tražio efikasno sudstvo, ali ne mogu da podržim nekoga ko je radio godinu dana bez plate i nije se bunio, a sad odjednom traži da mu ja to platim, tj. država, ali pošto država nema svoje pare, nego ih ubira od poreza, znači indirektno to plaćamo svi mi koji nešto radimo. Izvini, ali zašto bih to podržao ? Da neko iz vlade dođe i podeli im po 1000 evra, u momentu bi prekinuli štrajk i otišli da troše, pa bi ponovo štrajkovali kad im ponestane para. Toliko o borbi za pravdu.

Možda je preterano reći jedini, ali je preblago reći veliki. To je najveći problem. Mislim, ako ti radiš godinu dana bez plate, a za to vreme ne radiš ama baš ništa povodom toga, a posle očekuješ od države da ti to nadoknadi, šta je to onda ? A šta ako firma bankrotira i ostane bez imovine, pa nema čime da isplati ta dugovanja ? Jel i tada država treba to da pokrije ? Naravno da ne, jer para nema, pa nema, a kriv si ti koji nije reagovao na vreme, nego si razmišljao u fazonu "Ma boli me uvo, ja ću lepo da blokiram ulicu, pa će država da isplati plate". A to tako ne ide. Ti kad stupaš u radni odnos, potpisuješ ugovor sa firmom, a ne sa državom. Prema tome, sve finansijske transakcije trebaš da vršiš sa tom firmom. Ako firma ne isplaćuje plate, ti si taj koji treba da reaguje, bilo tako što ćeš tužiti firmu radi naplate dugovanja, bilo tako što ćeš oprostiti firmi taj dug i naći drugi posao. Znači, tvoje kao radnika je da reaguješ. Ako vidiš da firma ne isplaćuje platu jedan mesec, ok, možda je kriza pa će sledeći mesec dati 2 plate. No, ako vidiš da firma drugi mesec ne isplaćuje platu, pa treći... sva je prilika da neće isplatiti ni četvrti, ni peti, ni šesti... i šta ti onda više tražiš u toj firmi. Lepo uhvatiš, pa pomeriš zadnjicu da nađeš drugi posao, a tu firmu utužiš za dugovanja i to je to. A ne da ćutiš i ke*aš i onda hoćeš moje pare, jer ja nisam bio lenj da se pomerim i nađem posao na kome se plate zaista i isplaćuju. Dakle, nepomeranje zadnjice jeste najveći problem, i mislim da država nikako ne bi smela da popusti štrajkačima, jer time šalje signal firmama ne moraju da plaćaju radnike, jer će država to obaviti umesto njih. Pa tako lepo onda ja mogu da otvorim firmu, zaposlim 100 ljudi da rade godinu dana za džabe, onda lepo pokupim dobit, strpam u džep i onda firmu dovedem do prosjačkog štapa i proglasim bankrot i pustim državu da se aka sa nezadovoljnim radnicima.

Državna firma je zastareo koncept i uskoro više neće biti državnih firmi, tako da mislim da to nije relevantno za ovu diskusiju.

Apsolutno se slažemo. Samo što u taj minimuim ne spada rešavanje problema radnika koje oni imaju sa nekom firmom, niti briga o nekome ko nije socijalni slučaj, već država treba da obezbedi instrument, u ovom slučaju, nezavisno i efikasno sudstvo, preko kojeg će radnici moći da ostvare svoja prava i reše problem koji imaju sa firmom, a neće ga ni biti dok se ne izvrši pritisak na vladu da to i uradi. Tako da, sve dok ljudi izlaze na ulice da bi dobili svoju polutku, a ne da bi tražili rešenje problema, biće ovako.

---

Ova sintagma "vlasništvo države" je upravo sporna.
Ako "država" napravi propuste (hajde da ih tako nazovemo ) i kalira npr. pet miliona eura, neće izgraditi objekat X, koji treba i tebi i meni. Možda ga eventualno i izgradi, ali će zato podići dažbinu Y - opet obojici.

Po medijima (nisam video presude doduše): mnoge privatizacije se preispituju, a ugovori poništavaju. Nije da imam nešto mnogo poverenja kako će to da ispadne...
//edit: Evo, pišu informisaniji neke konkretne stvari na EM-u: http://www.elitemadzone.org/t400177-7#2604046

Ima tih partijskih kadrova kojekuda, u institucijama koje će još dugo biti "državne". Od Ministarstva Z do obdaništa.


_{[Ovu poruku je menjao maksvel dana 19.05.2010. u 13:48 GMT+1]}

ovo sto pise Marko_L nije ipak resenje.

Najpre, ogromna vecina ljudi u Srbiji u Japanu ili Angoli to jednostavno ne moze. Ljudi zavrse skolu i krenu da rade. Sticu iskustvo u struci, a u medjuvremenu se bore da zadrze posao, stizu zatim deca, pa kupovina stana, krediti i dr. Rodbinski odnosi se zapetljavaju jer vam recimo umre deda pa ne mozete da se dogovrite oko nasledstva, brat ozeni rospiju koja vam poremeti odnose... sve su to stvari koje coveka malo po malo iscrpljuju i dovode do tacke zasicenja. Uredu je pratiti nove trendove, ali prekvalifikacija ?

Hm, sta mislite vi koliko bi ministara finansija danas u svetu moglo da sedne i polozi licencu za racunovodju ? Da li bi teh. direktor telekoma uspeo da polozi DSP na ETF ? Hm, rekao bih da bi to mogli u +40 eventualno ljudi koji su i ostali u nauci i kojima je ucenje u opisu posla. I opet samo u struci. A ovde se trazi da neko ko je bio tekstilni tehnicar usred propasti sektora preorjentise sebe na uzgajanje borovnice jer to ide, a zna se da je covek iz PKB vec 20 godina pokusavao da pokrene posao i tek sad uspeo ! Prema tome, to nije realno ocekivati od mase.

Ni Nemacka se od 1945. nije razvila tako sto je svaki radnik kao muva bez glave leteo s posla na posao i gubio vreme stalno pocinjuci iznova vec je radio u struci i usavsavao se. Samo tamo su i gazde i menadzeri odradili svoj deo posla za sta su bili odlicno nagradjeni i postovani. Dokaz za to su nasi gastarbajteri koji su otisli sedamdesetih a sad se vracaju kao penzioneri. Jednog pitaju sta ste radili: Bio sam alatnicar na Schwechatu. Koliko dugo ? Pa ceo vek !

Kod nas toga nema. U Srbiji niko nije uspesan i zato sve ide tako. Ima doduse i kod nas dosta znalaca ali oni se uzdaju u sebe i onda najebu. Ubrzo ih stizu razne mutikase i vezeri, koji znaju ljude i znaju sta ide. Namestaju im razne igre i salju milion inspekcija. I kad takvi uzmu skoro celu privredu onda sve ide u tri majcine. I treba.

Pa upravo si potvrdio da ono što pričam jeste rešenje. Sve ovo što si pomenuo su svesno odabrane situacije, jer deca ne iskaču iz neke kutije, već se svesno prave, onom alatkom što imaš među nogama, krediti takođe ne padaju sa neba na tvoja leđa, nego ti svesno odeš u banku i zatražiš ga. Dakle, ako si napravio dete koje nemaš čime da izdržavaš ili uzeo kredit za koji nisi siguran da možeš da vraćaš, ko ti je tu kriv ? Država možda ? A to za zapetljane rodbinske odnose se vrlo lako razrešava efikasnim sudstvom, pa ako ljudi ne mogu da se dogovore, sud lepo razdeli imovinu svim naslednicima na jednake delove, pa ti sa svojim delom radi šta hoćeš, prodaj, zagradi, zapali... Tako da, ako ti dozvoliš da te takve stvari iscrpljuju, sam si kriv. Dakle, ljudi koji raznišljaju svojom glavom i država koja ima efikasno sudstvo JESU rešenje i to je ono što ja sve vreme pričam.

Ko kome šta traži ? Ja ne tražim nikome ništa. Samo kažem da onaj ko ne prima platu, treba da uradi nešto povodom toga. Ne mora to da bude prekvalifikacija, neka barem pokuša da promeni firmu i radi isti posao koji je radio. Ako nema posla za njega sa tim zanimanjem, e onda zašto da ne i prekvalifikacija. Sve je bolje nego ne raditi apsolutno ništa i tražiti tuđe pare.

Opet, ko je rekao da treba da lete sa posla na posao. Ako su zadovoljni svojim poslom i primaju platu za to što rade, neka rade tu ceo život što se mene tiče, ali ako se desi da firma propadne ili da jednostavno prestane potreba za tvojim uslugama, ili firma ne isplaćuje plate... onda treba pomeriti zadnjicu i potražiti drugi posao, a ne tražiti od države da ti nekim čudom oživi propalu firmu i isplati plate koje ti ne duguje.

---

To je jedna od suštinskih stvari. Usavršavanje. A koliko ovde ljudi znaš koji se sami usavršavaju ako ih niko na to ne tera?

---

zasto bi se neko usavrsao ako se tehnologija ne zanavlja kao sto je kod nas bio slucaj a to je podbacaj rukovodstva a ne radnika !

@ marko_l

Nista te ja ne razumem druze. Nije radnik duzan sebi da uplacuje doprinose vec poslodavac to mu je zakonska obaveza ne pricamo tu o ocemo necemo da se igramo. Ko koliko vredi ?
Hvala bogu pa imamo bar neku normalnu glavu u vladi da propise bar neki minimalac kakav takav, jer da je do poslodavca on ne bi ni isplacivao zaradu vec bi davao pastete kao
i sto je bilo pre neki dan u Hrvatsko cini mi se.
Oko toga da glorifikujes ili generalizujes ljude da nece da mrdnu zadnjicom si debelo pogresio znam mnogo ljudi koji rade sve i svasta i ne biraju posao, pa tako i rade kog nekih poslodavaca tkz gastrabajtera koji
su naucili tamo negde na trulom zapadu da se pare ne zaradjuju preko noci ali su valjda ukontali negde u glavi da u Srbiji je to jos teze pa sto bi placali sve kako treba vec im je lakse da zakidaju
gde stignu.
Mozda ima na svetu i vise drzava sto to mene interesuje ?
Ja hocu da ostanem i da radim i zaradim u mojoj zemljii da u njoj i ostanem. I uspeo sam i ostao sam i ne zalim ni trenutka jer svoju zemlju volim. Naravno ovih 200 drzava cu posecivati kao turista a ne kao perac sudova.
Ne vidim uopste razloga da vredjate ovaj jadan narod koji je svasta pretrpeo ovih 20 godina i preziveo i koji istinski gladuje i samo hoce da ovi ispune ono sto su obecali.

Za kraj naravno da je Radnik nevinasce ako mi ne verujes prati vesti ovih dana i vidi kako su velike HUMANE mega svetske kompanije izgubile gomilu radnih sporova
protiv svojih radnika i to u drzavama za koje mislis da su im vaznije poslodavci nego narod i radnicka klasa.

cisti darwinism, najprilagodljiviji opstaju. promene se desavaju u celom svetu, samo sto smo mi 20 godina u kolektivnom ludilu te smo van svih tokova.

naravno da krivim ljude koji se ne bore da si poboljsaju uslove vec odgovornost prebacuju na drustvo, vlast, poslodavca, boga ili koga vec. ako se sam ne izboris, niko nece. dobro nam dosli u realnost. ok... i know... awakening hurts.

ako nema nista od mesta na kom si i posla koji radis, svakako da ces se preseliti i/ili promeniti posao. pri tom racunajuci transferrable skills. tesko ce textilac uzgajati borovnice sem ako vec nema tih sklonosti, interesovanja i znanja. ali, verujem da ako se potrudi i primeni dosadasnje iskustvo postoji velik spektar poslova koji bi mogao raditi.

ljudi kod nas, posebno mladi, nemaju inicijativu i sve cekaju gotovo. nothing comes served on the plate and nowhere it does.

italija i nije bas neki primer uspesne zemlje niti su italijani primer nekog bistrog naroda. ziveh u italiji a sad sam u zemlji gde su italijani 60% populacije.

a sta ima lose u vezama? truth be told, nikad nisam radio posao nadjen preko oglasa. uvek sam koristio kontakte i preporuke. veze i nasa burazerska ekonomija su 2 razlicita pojma. ti kao kontakt odgovaras za obe strane u dealu i nije bas tako jednostavno niti biti kontakt niti doci do istog. u sredjenom svetu su fakulteti upravo to mesto gde skupljas kontakte koje ces koristiti u buducnosti.

sta je cudno u selidbi i promeni posla?

coveku od 50+ jedino kod nas kopaju raku i smatraju ga starcem. imam vise saradnika i partnera koji su cak 70+ i puni su elana, volje, energije, ... s druge strane u 30 si dete. sistem koji gaji i razvija imbecile.

Pa vidim da ne razumeš. To jeste zakonska obaveza poslodavca, ali on to ne uplaćuje sebi, nego radniku. A zašto je zakonska obaveza poslodavca ? Pa zato što nijedan radnik to ne bi plaćao dobrovoljno i onda je državi lakše da jednostavno obaveže poslodavca da to plati umesto radnika, a radniku da ostatak plate, nego da juri svakog radnika ponaosob. No, kao što već rekoh, meni se ne sviđa ni jedno, ni drugo, nego bi lepo trebalo da svako plaća te doprinose samo ukoliko to želi. Znači, ako hoće da se leči kod državnog lekara, da ima državnu penziju i slično, onda neka uplaćuje doprinose... a ako neće, nego recimo hoće da se leči privatno i da plaća svaki pregled, zašto bi onda plaćao doprinose državi.

Pa ako ti pristaneš da radiš za paštete, onda znači da smatraš da ne vrediš više od tih pašteta. Neki ljudi zaista to smatraju, pa zašto ih sprečavati da rade za onoliko koliko zaista vrede. Ovako ti ljudi nemaju posao uopšte.

Bilo koji poslodavac na svetu će zakidati tamo gde stigne, odnosno neće dati ništa više od onoga što mora da da. Razlog zašto ljudi na zapadu imaju veće plate nije taj što poslodavac ne želi da plati manje ili zato što je toliko širok, pa mu se plaća, već zato što kada bi davao manje, niko ne bi hteo da mu radi. Znači, nisu poslodavci ti koji određuju cenu rada, već radnici. Svaki poslodavac na zapadu bi rado plaćao radnika 100$ mesečno, kada bi neko hteo da radi za te pare.

Pa ti onda ostani, zar ti neko brani ? Ali nemoj da kukaš kako tvoj kolega na zapadu ima više od tebe kao što mnogi ovde rade. Jednostavno, stanje u zemlji je takvo kakvo je, plate su takve kakve su, a sve je to u srazmeri sa GDP-om. Ja samo kažem da ako ti se ne sviđa kakva je plata za određeni posao, a nećeš da radiš drugi, nema ti druge nego da se preseliš tamo gde je taj posao koji hoćeš da radiš plaćeniji. Ne možeš tražiti od države da natera firme da te plaćaju više za nešto što realno vredi manje.

Odaću ti jednu tajnu. To što su obećavali, obećavali su zato da bi došli na vlast, a ne zato što su to zaista hteli da ispune. Većina tih obećanja je svakako bila nerealna i svako ko je poverovao u njih, bolje bi mu bilo da je uzeo da čita Snežanu, pepeljugu, Crvenkapu i druge bajke. U njima svakako ima više istine. Tako da, ako mislite da čekate ispunjenje tih obećanja, a za to vreme ne radite ništa, srećno vam bilo. Načekaćete se.

To je upravo ono što ja sve vreme pričam. Ne trebaju radnici da napadaju državu da im isplate nekakve plate koje im država i ne duguje, nego da nateraju državu da učini sudstvo efikasnijim. Pa ako ti kao radnik misliš da te je neka firma oštetila, a ti pravac na sud i ostvaruj svoja prava, a ne da se blokiraju ulice, pruge, mostovi... i time sprečavaju drugi ljudi da funkcionišu koji ni za šta nisu krivi tim štrajkačima.

---

Neznam koliko dugo se prepisijete na ovu tamu, ali ja evo pola sata citam i na kraju sam zaboravi o cemu je rijec ))

moje misljenje je, ako neko hoce da zna, da je ogroman rad i trud isplativ, bilo fizicki, bilo umni...
A sto se tice skolovanja za holjade i desetine hiljada eura, to je malo smijesno. Ljudi, pa najveci genijalci svih vremena
su zivjeli u doba bez stuje, a kamo li takvih "fakulteta" da se obrazuju i da zarade pare...

Uvijek je pitanje sta covjek hoce da dobije sa ulozenim trudom i radom!

neko dobije pare, kuce, automobile
neko dobije obrazovanje ( al nece da radi i da koristi to steceno znanje i da zaradjuje )
neko dobije diplomu ( al je to daloko i od znanja i obrazovanja )
a neko dobije pozicije ( na primjer u drzavnim i dr. mjestima ) pa onda svu zivu rodbinu i prijatelje pozaposljava
da niko nemora nista da radi, al da prima platu....

e ovaj posljednji mi se najvise svidja, i ja bih volio da mi je neko rodjak
HAHAHAHAHHA!!!!!


Shalu na stranu, ulozeni rad ( ili trud ) mora da je izazvao potrosnju neke energije, koja se pretvorila u neki novi oblik ili vid energije...
S' obzirom da je energija neunistiva, to znaci da treba da se RADI!!! )


Pozdrav!!

Nema skidanja krivice vlasti. Vlast je PLACENA da svakome obezbedi maksimalno dobar zivot. Oni su se sami opredelili za takav posao. Ja cu da se trudim ali mi je potrebna povoljna sredina. Tacno je, moramo se boriti u ovom trenutku, al imamo pravo da upiremo prstom u vlast i da trazimo od njih da nam povecaju kvalitet zivota. To im je POSAO. I netacno je da ce bas svi koji se bore i trude da uspeju. Po toj logici, srbiju mogu jos puno da unistavaju, nema veze ako se trudis imaces platu. Kako da ne

Hexter & Diplodok, imate problem sa percepcijom.
Prvo, ne vadite stvari iz konteksta i ne tumacite ih pogresno.
Izraz je upotrebljen sarkasticno.

Dakle, kao sto u postu kaze:



Odgovor za sve one koji nisu imali iskustva sa time da im neko trazi novac za zaposlenje, je da ipak ima onih koji su imali i takva iskustva.
Dalje, odgovor za one koji veruju da partijski kljuc vise ne vredi u ovoj drzavi.
Vredi, jos kako.

Primera radi, primera radi, vlast u Kraljevu se lomila oko kadrova u predskolskoj ustanovi.
Tako da, slobodno zaobidjite argumentaciju da toga nema.
Ima, jos uvek.
Inace, ja se generalno slazem da je potrebno raditi na sebi da bi zasluzili da vas neko preporuci negde nekome,
ali mnogo ljudi danas (mislim prvenstveno na strajkace) nije sposobno za to.
Sto se tice samog naslova teme, dao sam vam odgovor sta LEGALNO RADITI i zaraditi 80.000 evra godisnje.
Naravno, treba raditi....

Dakle nemojte bit bukvalisti, ne shvatajte sve bukvalno.
I na tarabi je pisalo.....



_{[Ovu poruku je menjao Marenović Slaviša dana 23.05.2010. u 02:35 GMT+1]}

---

Delimično se slažem sa tobom. Deo koji je sporan je taj što ti kažeš da je posao vlasti da obezbedi svakome dobar i kvalitetan život, a ja kažem da je posao vlasti da svakome obezbedi ŠANSU za dobar i kvalitetan život, a da bi neko imao dobar i kvalitetan život, on svakako mora sam da se potrudi za to. Sada je samo pitanje šta to vlast konkretno treba da radi da bi obezbedila svakome šansu za dobar i kvalitetan život. Pošto vlast nema nekakvo bure bez dna u koje može da zavuče ruku i iskopa kome koliko para treba, bez obzira na to koliko taj neko radi i privređuje, to znači da nije posao vlasti da određuje koliko će ko minimalno da zaradi, bez obzira što rad tog radnika možda ne vredi toliko, niti je posao vlasti da ispunjava muzičke želje svakom stanovniku zemlje ponaosob, niti je posao vlasti da posreduje u dogovorima između poslodavca i radnika. Posao države je da donosi i sprovodi zakone i da ti zakoni važe za sve, što podrazumeva da obezbedi efikasnu policiju i sudstvo, da gradi infrastrukturu koju svi koristimo, da brine o socijalnim slučajevima (a u socijalne slučajeve ne spada radno sposobno stanovništvo koje nema posao, jer ti ljudi treba da se potrude i nađu posao, već isključivo invalidi, bolesni koji ne mogu da rade, deca bez roditelja i slično), da izdaje lična dokumenta i slične stvari. Dakle, kada neko traži efikasnije sudstvo, to podržavam, ali ne podržavam blokiranje saobraćaja zato što neko nije primio platu u privatnoj firmi ili nije zadovoljan svojom platom. Takve stvari jednostavno nisu nešto što država kao država treba da rešava.

Naravno da je netačno. Možeš ti da se trudiš do sutra, ali ako nemaš rezultate, naravno da nećeš uspeti. Ali, ako se boriš i trudiš, barem imaš neku šansu da napraviš rezultat i uspeš, a ako sediš i ikukaš čekajući da ti nešto padne sa neba, onda nemaš nikakvu šansu, osim ako ne očekuješ neko poveće nasledstvo. Tako da, biraj šta ti više odgovara.

Pa šta je tu problem ? Ako je za neko radno mesto potrebno dati novac, onda skupi novac pa daj. Ako je potrebna partijska knjižica, onda se učlani u tu partiju. Ako ti ne odgovara ništa od toga, onda nemoj pokušavati da se zaposliš baš na tom radnom mestu u baš toj firmi, nego idi dalje i traži neku drugu. Poenta je da se u većini firmi ne traži ništa od toga. U to sam siguran, jer poznajem gomilu ljudi i ni od koga još nisam čuo da su mu tražili pare da ga prime u radni odnos, niti su kome tražili partijsku knjižicu na uvid. Tako da, ako toga ima (a verovatno ima), to važi po državnim firmama ili firmama koje su na neki način vezane za državni sektor. No, kako je sve manje državnih firmi, a sve više privatnih, to o čemu pričaš i nije preterano relevantno.

---

Je li to cilj kome tezis, takvo drustvo? Drustvo u kome ce te pojave biti normalne? Cemu onda sva ova diskusija, cemu svo ovo pisanije?




Ne ocekujes valjda da kazu?
To nije nesto sto se govori tek onako.
Da je neko to rekao, verovatno bi i ostao bez posla. I bez posla i bez novca.
Te se stvari ne govore tek tako.

I da, u pravu si za drzavni sektor. Upravo je tu nepotizam najzastupljeniji, najvise je muvanja u tom sektoru.
Pomenuo sam malopre konkretan primer da se vlast u jednom gradu lomila oko kadrova u nekim javnim preduzecima.

Nego, jel ti mislis da je normalno da nepotizam i mito bude normalna stvar u drzavnim firmama?

---

Da, ja sam apsolutno za takvo društvo u kome poslodavac ima puno pravo da odlučuje koga će da primi u svoju firmu i da pri toj odluci koristi koje god kriterijume želi, pa bila to pripadnost partiji ili finansijsko stanje tog radnika, jer poslodavac najbolje zna kakav mu radnik treba i na kraju krajeva, ta odluka će se direktno odraziti na poslovanje NJEGOVE firme. A radnik može da se prilagodi tome i ispuni te uslove ili da traži drugu firmu. Mislim, zamisli da ti sad imaš automobil sa kojim si krenuo negde, a neko drugi odlučuje koga ćeš da primiš u svoj automobil i vodiš sa sobom, kao i gde ćeš da skreneš i na koju stranu. Nije baš zgodno, ne ?

Pa znaš kako, nije baš da sa tim ljudima nisam pričao o nekim stvarima u vezi njihovog posla koje su mnogo osetljivije i pipavije nego što je plaćanje za prijem u radni odnos, pa ako su mi pričali takve stvari, čisto sumnjam da su izmišljali priče o tome kako su primljeni na posao. Uostalom, u više firmi sam direktno ili indirektno bio uključen u odabir novih kadrova i kao što rekoh, nigde još nisam video, ni čuo da firma naplaćuje nekome da ga primi na posao. Dakle, možda je to česta pojava u državnim firmama, ne znam, nemam mnogo veze sa istima i možda se dešava da neko ko je na nekom položaju u nekoj firmi naplati nekome da ga predstavi šefu u dobrom svetlu ili malo pogura na konkursu, ali to je nešto drugo i predstavlja čisto pilićarenje, jer nema mnogo ljudi koji su spremni da rizikuju svoj položaj za šačicu evrića. No, to je interna stvar firme i firme imaju načina da se izbore sa takvim stvarima. Ne vidim kakve veze društvo ili država ima sa tim.

Ja mislim da nije normalno da uopšte postoji tako nešto kao što je državna firma. Mislim, šta će državi firma ? Država treba da radi one stvari koje sam nabrojao, a ne da se bavi biznisom. Firme treba da budu u privatnom vlasništvu.

---