Canon EOS 5D Mark II, Test
TIMELINE
Još kada je davne 2002. godine Contax predstavio svoj N Digital, a Canon sopstveni „full-frame“ (FF) senzor u telu pro klase, EOS-1Ds, tiho je započeta nova era u segmentu digitalne fotografije – konačno je postalo moguće iskoristiti pun potencijal FF objektiva i na digitalnim SLR aparatima, dotad ograničenim isključivo na senzore smanjenog vidnog polja – tzv. „krop“ senzore.
Nakon što je kroz nepune dve godine, 2004., na tržištu debitovao Canon EOS-1Ds Mark II, činilo se da će sladak ukus digitalnog ekvivalenta 35 milimetarskog filma ostati zalogaj namenjen isključivo bogatim konzumentima tehnike i profesionalcima koji ne pitaju za cenu. Posebno jer je Contax brzo položio oružje i praktično prestao da postoji kao brend. Međutim, kada je već 2005. Canon mudro uvideo tržišni potencijal senzora koji bi u skromnijem pakovanju ponudio magiju formata poznatog iz doba analogije, upakovanu u modernu odoru – fotografskoj javnosti je ponosno predstavljen Canon EOS 5D, prvi „full-frame“ DSLR za mase, čime je i konačno stavljena tačka na zamerke „analognih“ obožavalaca čuvenog Leica formata, upućenih ka aparatima sa krop senzorom.
Iako je priča verovatno svima već poznata, nije zgoreg pomenuti da je 5D verovatno najpopularniji full-frame aparat do danas, čiji kvalitet izlaza i danas odoleva naletu proizvoda iz klase, te da je logično za očekivati da nasledniku neće biti lako da preuzme štafetu i ostane predvodnik klase kojoj pripada. Kako se u međuvremenu štošta izdešavalo na foto-sceni, prilike evidentno promenile, a time i zadatak koji Canon EOS 5D Mark II treba da ispuni, jasno je da nije u pitanju samo poređenje sa starom verzijom, već i odbrana časti brenda. Dugo uspavani Nikon je svoju FF priču započeo tek sa D3 modelom, ali vrlo agresivno i uspešno, a nastavio ju je sa D700, odličnim višenamenskim FF telom, koje za sličnu cenu pruža više nego (istina vremešni) 5D. Tu je i D3x, rezolucijski lider i predvodnik Nikon game sa svojim 24MP FF senzorom, a ne treba zaboraviti ni Sony A900, za Canon neočekivan udarac baš uoči zvanične najave nove petice, od kojeg je Nikon preuzeo i unapredio senzor za pomenuti D3x.
Talasanje iz marketinškog odeljenja Canon kuhinje je započelo vrlo rano i čak bi se moglo reći da je to jedna od najvećih (ako ne i najveća i najduža) kampanja povodom promocije novog DSLR modela. Posebno kada je u pitanju klasa koja se tradicionalno slabije prodaje nego entry-level modeli poput 450D. Da li je cela priča prenaduvana ili novi aparat nudi zaista mnogo, pokušaćemo da odgonetnemo u narednom testu, što iz ugla novog korisnika, što iz ugla nekoga kome je stara petica od ranije bliska alatka.
SPECIFIKACIJE
Tehničke karakteristike koje odlikuju novi Canon EOS 5D Mark II pokazuju da je tržišni nastup velikih kompanija često profilisan tako da u nekoj meri ispuni želje potencijalnih kupaca, ali ne i u potpunosti, kako bi i neka naredna verzija imala dovoljno prostora za napredak. Tako je i sa novom peticom. Ona svakako ima šta da ponudi – dosta želja je uslišeno, ispravljeni su neki od glavnih nedostataka stare petice, ali su, istinu govoreći, neki i ostali. Komparativno, to izgleda ovako:
Pored senzora čiji starosni status u početku nije bio najjasniji, EOS 5D Mark II je prvi Canon DSLR koji ima implementiranu mogućnost snimanja video materijala. Titulu prvog uopšte je zasluženo poneo Nikon, pošto se prvi odvažio da hrabro iskorači u ovaj segment i u okviru D90 promoviše nešto što je u fotografskim krugovima tada smatrano gotovo za jeres.
Što se fotografskih pomagala tiče, dodate su neke mogućnosti do skora dostupne samo u najvišoj klasi Canon DSLR-ova, a neke su preuzete sa već predstavljenog EOS-a 50D. U kratkim crtama, od novina je tu, osim senzora i video zapisa – procesor, implementirana automatska redukcija prašine, nova i bolja baterija, bolja otpornost na atmosferske uslove, mogućnost fine kalibracije fokusa, bolje tražilo, brži rad, kvalitetniji displej i „živi prikaz“ (tzv. „Live view“).
To bi bilo ukratko – za više, krenimo redom...
Canon EOS 5D Mark II, Test
Pozdrav
