Naravno da imaš pravo, kao i svi drugi, da živiš. Nego si u takvim okolnostima da se lošije teško mogu rečima opisati, a kamoli zamisliti.
Treba ti nečija pomoć za gomilu stvari, niko neće ništa besplatno da radi, pošto je opšta nemaština, ti nemaš da platiš jer nemaš mogućnost ni da zaradiš, a država ti baš nikako ne pomaže jer uvek ima izgovor za navodno neke relevantnije probleme od tvojih, kao da ljudi postoje zbog države Srbije, a ne ona zbog njih.
Iako ne verujem u bogove, čuda, mitove, to tvoje je pravi pakao, bez najmanje trunke sumnje.
Mislim da ja tako ne bih mogao dugo.
Bez svih ostalih čula zajedno bih se nekako i snašao, ali bez vida ni za milion godina, bukvalno.
A tek što ne mogu ni da zamislim šta je to za tebe lepo.
Nemam pojma, da sam na tvom mestu, verovatno bih naučio da sviram ili da pevam, jer ne znam kako bih bilo koga učio malo kompleksniju matematiku od plus minus puta i podeljeno ili na primer tehničko crtanje.
Ja, ovakav, zdrav, prav, solventan, tvojih godina, pa se neću skoro usuditi da pravim decu ovde u Srbiji, bez obzira na stabilnu vezu, sigurne poslove, procente i čuda, opet dođe kirija, struja, komunalije, telefon i ostanu bukvalno mrve za hranu i odeću. Možda malo veće mrve nego tvoje, ništa lično, nego tek da ti preciznije opišem situaciju, ali opet su mrve. Tolike pare ljudi troše na hranu i odeću za kućne ljubimce u razvijenijim državama.
Nego, gde su kola, godišnji odmori, stan, račun u banci sa ušteđevinom za neke nepredviđene situacije ili samo sa pukom ušteđevinom kao pojavom ?
To su sve neke osnovne stvari u civilizovanom svetu, a ovde kao da su svetlosnim godinama daleko.
Naravno, kao šlag na tortu, verujem da znaš da je ova država svake godine skuplja za oko 15%.
Ne verujem da će te iko poštovati više i da će više pažnje obraćati na tebe zbog činjenice da imaš dete.
Za te pare koje ti ostanu posle plaćanja kirije, ne možeš ni poštene pelene da mu kupiš. A gde su igračke, odeća, hrana, krevetac i sto drugih budalaština ?
Ne mogu da te smatram krivim za to što si ga napravio, jer fizički ne mogu ni da pretpostavim šta ti se mota po glavi, ali sam se nagledao ljudi koji crnče po 12h dnevno, sedam dana u nedelji, da bi imali čime da nahrane porodicu, da kupe lebac, gaće kod Kineza (5 puta jeftinije nego bilo koje druge gaće, isto toliko puta i nekvalitetnije) i toalet papir i to je to, sutradan opet isto.
Ipak čovek ima neke granice fizičke izdržljivosti, neke plastične i elastične deformacije, a takođe i tačke pucanja, pa i na te stvari treba paziti.
Da sam na tvom mestu, probao bih da nađem način da se ubacim u neki dom za slepe, bar da imam šta da jedem i gde da spavam, dok ne naučim nešto što bi mi moglo doneti zaradu od koje bih mogao da preživim van tog doma, jer sumnjam da bi me iko finansirao tek onako, iz dosade ili radoznalosti.
Potpis
Budite ljubazni, ne pljujte po sebi.
