Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

Peto1
vec imas 2 akumulatora po 12V to je redno vezano 24V.
Kazes da ste pravili pretvarac sa 12 na 220v. Po kojoj shemi?
Da bi pretvarac radio na 24v(umesto na tvojih 12V) potrebno je premotati tvoj primar(do sad je bio za 12V a tebi treba duplo vise namotaja za 24V i to ne iste debljine nego treba koristiti srazmerno struji tanju zicu.
Izlazni tranzistori su najverovatnije bar za 50V(bilo bi bolje da su bar za 60V) tako da i oni zadovoljavaju.Zbog duplo manje struje imaces mnogo manje grejanje izlaznih tranzistora, tako da mozes i neki par da izbacis ako imas 3-5 pari izlaznih tranzistora.
jedini problem moze biti pobudni deo kome bi trebalo ubaciti 7812(ili 7815) da spusti napon.
Vse detalja o prepravci mozes dobiti ako vidimo shemu pretvaraca.
Na sajtu imas dosta pretvaraca pa pogledaj i to malo.
Pozdrav.

Potpis

Commo Compact 23
četvorokraki mešni ventil sa motorom i priručnom elektronikom

Sto se tice razmaka magneta od statora to treba da bude oko1.5-2mm max.
ako pitas za razmake izmedju dva magneta na ploci.Oni ti zavise od precnika ploce,broj magneta,broja kalemova.
Prvo treba da napravis geometriju kalemova i proracunas broj namotaja i debljinu zice.Takav kalem se na plocu najbolje slaze ako je trouglastog
ili trapeznog oblika.Kada dobijes dimenziju i oblik kalema poredjaj ih jedan do drugog (na crtezu ne i da ih pravis stvarno), pa ako radis sa 9 kalemova i 12 magneta onda ces dobiti geometriju i dimenzije ploce (za ovu varijantu dimenzija statora je 35cm a rotora 30cm).
Otvor u kalemu treba da bude kolika je duzina magneta. plocu rotora podelis sa 12 segmenata i sredina magneta je po linijama podele.
tako ces dobiti i razmak medju magnetima i nemoras ni da znas koliki je on mora da bude takav kakav je.
isti princip vazi za bilo koju kombinaciju namotaja i magneta.
Ako bas nisam bio jasan pitajme sta da pojasnim


ovde mozes da vidis primer i sa 9 i sa 12 kalemova:
http://www.e-biznis.rs/musprod...jarazno/category/1-slike1.html


pozdrav

Potpis

Ljuba

Pozdrav JECHAM!
Sve si mi lepo opisao,zahvaljujem, ali problem oko pretvaraca premotavanja nije tako jednostavno. Pretvarac je motan na jednom trafou zajedno sa punjacem za akumulatore. Nisam danas bio lenj pa sam poskidao oblogu kutije u kojoj se nalazisva ta sklamerija. Napatio sam se poprilicno da ga skinem sa postolja police gde stoji je ima oko 15-20 kg. Kada sam ga otvorio vidi se trafo dve ploce sa elektonikom i jedna ploca sa tranzistorima 6komada koji su na aluminijumskim hldnjacima.Velcinu hladnjaka sam izmerio 10x 25 sm sa tri tenzistora x2. Ploce su su spojene sa 4 gugacka srafaja, tako da imaju medusobno rastojanje od nekih 4-5 sm. ispod eletronoke se nalaze de sklopke i izvodi za 4 led diode koje pokazuju rezim rada. Pun akumulator, puni akumulator, prazni akumulator i crvena dioda koja se pali kada akumulator dostigne minimum da se ne isprazni ispod 10v.Onda gasi sve. U pocetku sam imao samo jedan akumulator i desilo mi se nekoliko puta da ostanem u mraku. Onda sam kupio jos jedan akumulator iste amperaze , oba su od 180Ah. od tada vise nism imao takvih problema. To je sve gradeno davne 90-te. Na tazistorima se ne moze procitati koje su oznake. Znam samo da je to mene sluzilo dobro. Odjednom sam imao prikopcan telvizor, satelitsku antenu, Pumpu za centrlno grejanje,jedan starinski komodor plus 7 neonke od po 20W nisu uvek sve bile ukopcane.ALI sam proba i par puta sam proveravao dali se pretvarac greje nije se ni smlacio. Samo sam pazio na akumulatore da imju uvek dovoljno tecnosti u celijama. Inace trfo radi besumno jer kad je bio napravljen i isproban skinuli smo ga i potopili u lak i ostavili da se osusi. kada smo ga montirali odonda radi bez problema. Elekroniku mnam je pravio jedan prijatelj koji se pre nekoliko godina preselio u SAD tako da bilo koje podatke o elektronici namamo. Napominjem da su napravljena 5 komada i svirade, nemam primedbu. Gledo sam neke kineske inzertore u HOBI HAUSU u nema njima kilogram u njina a snaga imje od 1 KW. kada sam prvo put gledao bile su nekih 8.000.00 dinara pre neki dan gledam preko 10.000.00 dinara. Ja ovaj moj na nameravam da opterecujem sa nekim velikim potrosacima. Semo da ne predem u crvenu zonu jer sam stalno utom opsegu. Mesecno potosim 700-800 KW ako to smanjim ja sam na konju.
Pozdrav.

Pozdrav muscorp
Sve si mi leop prikazao, sada sam malo pametniji. Moram prvo prviti namotaje. Strugarski radovi nisu problem posto imam srug. Kucista lezajeva no problem. Raspored magneta vertikalna glodalica+podeona glava no pboblem. Aparat za varenje imam klasican+Varstroj 250 CO2+TIG DC 150. Fali mi samo plazm alip roblema nema posto toliko novaca nemamo. Materijala imam sto fali mogu nabaviti. U metalstu sam vise kod kuce nego sa elektronikom. Covek uci dok je ziv. Cevi za stub imam. Mislio sam napraviti cetvorougaoni stub kao bandera. Ostalo mic po mic Dolaze topliji dani pa moge da radim u redionici da se ne smrzavam. Sada me samo Auo CAD 2007 masira otkako sam instalirao XP.Dok sam imao onau staru 98-cu AutoCAD 2000 tu sam vec bio kod kuce.Bice i nacrta tako da se mogu razmenuti pogledi i misljenja.

Pozdrav.

Peto 1
navijamo za tebe bices novi vetrenjas.
ono sto ti bude problem mogu da ti uradim ja (Kalemovi,komplet stator i sl).
posto vec proizvodimo transformatore i aparate za zavarivanje uvek se nadje zice a i masina za viklovanje je tu pa ako treba ti vici.

zaboravih sto se tice stuba mozes i sa 3 cevi da ustedis materijal a idi u visinu sto vise.

pozdrav

Potpis

Ljuba

Bravo Peto1! Najzad malo entuzijazma. Ova tema danas puni tri godine i ovo ce biti verovatno prva vetrenjaca u izradi. Pridruzujem se zanosu i spreman sam da pomognem tako sto cu ustupiti na probno koriscenje(!) komplet od tri drvena krila 2.5m, do izrade sopstvenih. Za početak jedna briga manje. OK?

Zdravo Miko,
gde si do sada i nece biti prva na Kosovu su izgradjene dve i ja sam jedu postavio na sajt zajedno sa tvojim projektom
evo vidi pa kazi kako ti se cini:http://www.e-biznis.rs/musprodukt/index.php/samovci.html
pozdrav

Potpis

Ljuba

Postovanje Ljubo,
razmišljam kako pomoći Peto1 i svim ostalim a da ne zaglibe...
Obišao sam, unazad nekoliko godina, na ovim prostorim skoro sve što je bilo zamišljeno da se okreće na vetru, od najvećeg objekta (gromom pogodjena Nikšićka), do najmanje fabričke. Uglavnom su, osim onih na jahtama, bile loše montirane, pogresno povezane i nisu bile u funkciji.

Elise samograditeljskih vetrenjača u okretanju prolazniku skreću pažnju, i mogu se videti iz daljine, pa sam tako obišao razne zabiti i ćuvike, kretao se čudnim putevima i upoznao iste takve ljude. Nije za priču šta se sve može videti, jer ta vrsta neobičnosti, da tako nazovem, je ipak pozitivna. Uglavnom zakrenuta vesla postavljena na neku osovinu, u podrumu je još nemontiran nekakav agregat od par kilovata, tu još nešto treba da sa doradi i... pogleda uprtog u zemlju vlasnik objašnjava da ne može naci dobrog majstora, kako vetar nije dobar, država nema sluha itd. Treba biti vrlo oprezan u davanju bilo kakvog saveta, jer malo karikiran odgovor koji sam dobio prvi put glasi: imao sam tešku bolest, ovim se zanimam, eto, da mi prođe vreme, volim da gledam kako se okreće, znam da bi moglo bolje ali sad nesto nemam vremena.

Zašto ovakav uvod? Potreban je bar jedan svetao primer. Sve oci su uprte u Peto1, a nedoumice usporavaju i dovode u pitanje odlučnost kakvu smo videli u naseg junaka. Cak je i Pirotjanac koji je zapoceo ovu pricu (permutovao sam datum) pre tri godine, odustao ili mozda broji kilovate pa nema vremena da se javi?

A uspesna resenja postoje. I vrlo su jednostavna, ali vec sam pominjao putokaz do njih. A da ponovim, ne treba akcenat baciti na izradu pojedinih komoponenata, vec uvek imati na umu da ceo sistem mora da bude udesen. Dakle, polazni i najvazniji podaci za ovakve, naravno amaterske, projekte vezani su za lokaciju (konfiguracija terena, rastinje, objekti, pa zatim, komsije – zvizdanje, treskanje i zveckanje moze biti prijatna za vlasnika vetrenjace, ali komsija to moze doziveti kao buku – zakon pred usvajanjem), pa mikrolokaciju (stub, sajle, kablovi). Odavde se gradi koncepcija a obicno i nastaje prva greska koja se posle umnogostrucava: mogucnosti se zanemaruju a zelje rastu. Zato, nemoj ocekivati previse, jer su svi (SVI) podaci koji su objavljeni, pa cak i od strane institucija, naduvani. Zaboravi na kW, kWh, ovde se igra malim brojevima, 100-200w, i u vrlo retkim vremenskim intervalima. Svi proracuni gube smisao pred Udarima vetra, kada inercijalne i ziroskopske sile i oscilacije postaju dominantne. Nema ni zarade, ni ustede, ni ekonomije. Postoji potreba, rizik i zadovoljstvo.

Posto akumulatori vec postoje, stub-np (no problem), donatori se prijavljuju masovno, praktično si sve rešio, ako bude zapelo za alternator, pre nego sto se upustis u izgradnju, probaj sa nekim od gotovih (dobices na zajam!), posle prve oluje videces sve slabosti i imati iskustva. Drugim recima, nemoj da napravis gresku br. 1, da ceo sistem dimenzionises prema svojoj zamisli! Sva lepota ideje o vetrenjacama i lezi u tome da upoznajemo i da se prilagodjavamo zakonima prirode, koji su nepromenljivi (!), a ne da po nasim zamislima pokusavamo da im se suprotstavljamo.

Moja vetrenjaca na tzv. probnom stolu bez nadzora, izaziva nevolje svih vrsta i pokazuje slabe tacke. Pozivam te da pogledas kako izgleda biti u njenoj blizini za vetrovitih dana, 40km juzno od Beograda. Termini za gledanje su slobodni, a razgledanje sa vodičem, po dogovoru.

Pozz

Jedan veliki pozdrav svima koji me spominju i onima koji samo citaju ovj forum.
Do sada sam se samo raspitivao i pokusavao da nadem neko resenje, sa kojim bi mozda mogao, ne da zaradim koji KW nego da ustedim sebi troskove od EPS-a. Sada tek vidim da ima tu mnogo zainteresovanih ljudi koji razmisljaju kao ja. Naravno da ne mislim da se totalno osmostalim, ali ako mesecno ustedi i 100KW meni ce racun sigurno biti manji. Narocito ako ovo pomnozimo sa 12 meseca onda je to ipak neka cifra. Siguran sam da se ulozeno nece tako brzo vratiti ali kako smo mi navikli ima kade. Posto se sada pocela voditi i neka prica o propisima dali se moze ili ne moze graditi, na koju visinu i koju snagu, komsije, buka dali takav propis postoji da ne ispadne da nesto uradimo a posle da mormo da demontiramo. Ostajuci sa uspomenama koliko smo se trudili nizasta. Treba li neka dozvola ili ne. Jer ako treba dozvola i papirologija onda se skoro necemo okretati na promaji. Uh sad kad spomenuh promaju setih se da sam negde citao o jednoj vetrogeneratoru cinimise u Australiji koja radi na promaju. Sada ne bi jako duzio jer idm popdne na put a vracm se najverovatnije iduce subote ili nedelje, kao zena kaze. Ja sam glava porodice a zena vrat.
Pozdrav svima.

Pozdrav svima.
Nesto me iznenadujete niko se ne javlja na forumu kao da niko nema nikakvih problema sve je OK.Jedva da sam stigao pa sam se potrudio da pregledam ko je sta napisao ali sve je jako dijetalno. Nadam se da niste svi odustali.
Zasad pozdrav svima.

Peto1,
dobro Ti nama došao! Pa, ako si se odmorio, saopšti nestrpljivoj publici kakve su želje, potrebe i mogućnosti. Recimo: imam plac, kuću.... na takvom mestu (ne treba PIB), podigao bih stub od ..... materijala, visine xx metara, učvršćen tako i tako (uklješten, na zglob...). Lokaciju (ni)sam precizno odredio, unaokolo na xxx metara nema prepreka, ima-nema naseljenih kuća na x kilometara, pristupnost radi servisiranja je ... udaljenost od akumulatorske stanice xx.
Pa malo o zamišljenom agregatu, željenoj snazi, krilima, elektronici....pa o ruži vetrova i - već počinje da se sužava i nazire nekakva ideja o kojoj može da se malo prodiskutuje. Pa možda neka skica ili fotka, bitno je da se u ovoj fazi ne zanemari bezbednost i usklađenost komponenata.
Instalisana snaga koja se reklamira u prospektima je ona koja se ostvaruje pri 15m/s, a učestanost i trajanje takvih naleta vetra je daleko ispod 1%. Daklje, ne nasedaj na priče o uštedi i kW, interval brzine vetra koja je za ovu priču interesantna, prema specifičnoj snazi i učestanosti je između 3m/s (ispod 20W/m2, iskoristivost praktično =0, krila hvataju zalet) i 8m/s (niska učestanost).
Pozz

Ovo je bilo:
cekajuci Petla kao cekajuci Godoa

E vo u prilog Permagovih navoda o prosecnim mesecnim brzinama vetra u 3 godine na 3 lokacije
Zrenjanin,Vrsac,Negotin
podatke sam dobio od HMZ :http://www.hidmet.sr.gov.yu/latin/osmotreni/automatske.php




za Permaga.
gledam tvoje rezultate merenja na probnom stolu pa mi nesto nestima.radio si sa 12 namotaja a dobio si male napone pri relativno visokim obrtajima.Cini mi se da je negde greska kod projektovanja.Ili su ti slabi magneti pa imas malu indukciju,ili ti je debeo stator pa ima mnogo gubitaka,ili nemas dovoljan broj namotaja po kalemu,ili si povezao u deltu(trugao).

prikacio sam rezultate merenja mog alternatora.Koristio sam magnete fi 50x12.5mm N35,u projektu sam predpostavio 0.4T,a dobio sam mereci teslametrom skoro 0,6T,radio sam sa 9namotaja i 24 magneta,a stator mi je 19mm,a mogao bi biti i 15 (bilo bi jos bolje). Ispravi me ako gresim
pozdrav

Potpis

Ljuba

Pozdrav svima nemojte me ubiti.
"Cekajuci Petla kao cekajuci Godoa". Cukao sam Godoa da se gosti razidu posto je meni danas uskrs, ne mogu da ih rasteram red je red. Sada sam se dohvatio tastature, vidim da me stizu kritike , nisam odustao od vetrogeneratora. Posto me pitate gde stsnujem mogu vam reci u jednom mirnom kraju Novog Sada gde nema visoke gradnje. Sve su kuce u okolini prizemne tako da ih mogu nadvisiti sa nekih 12m visokim stubom. Za sada sam pricao sa komsilukom koji zasad nemaju nikakvih primedbi, sto ne znaci da posle ne pocnu da filozofiraju ovako ili onako. Stub sam zamislio kao sto su gradke bandere cetvorouglaste. Stim da ga pravim iz dva dela, stub u stubu. Unutrasnji stub bi se mogao dici i spustiti pomocu elektricne dizalice sa sajlom. Konusi bi se sastali nekih 0,5m na vrhu donjeg i donjeg stuba koje bi fiksirao srafovima. Na donji stub bi morao da napravim stepenice da bi se mogao popeti na platformu koja bi bila na nekih 5m. Zato sam tako razmisljao jer nemam bas toliko prostora da ce stub pravim iz jednog komada. Platforma bi sluzila da se kada se gornji deo stuba upusti u donji sve bude na dohvat ruke, i ako treba da se popravlja. Doni stub koji naleze na temelj bio bi 80x80sm ili 1mx1m. Problem mi je jedino temelj koliko da bude dubok i ojacanje sa armaturom da moze da izdrzi stub sa udarima vetra a da osane na svom mestu. Zato cu morati da se konsultujem sa nekim gradevinarom ili da se raspitam kod EPS-a, imam tamo neke drugare pa da cujem sta oni misle o tome. Temelj mi je najbitniji jer ne bi da postavlam sajle za osiguravane stuba posto sam dosta zatvoren obektima nus prostorija, radionica i nebi voleo da neki krak sajle pricvrstim na te objekte. Sada dok ovo ne resim usput cu pokusati da na strugu nastuzem neke delove koje mogu da idu paralelno sa izgradnjom suba. Inace vrh drugog stuba, unetrasnjeg, gornjeg dela pravio bi teko da samo obuhvata cev na kojoj se okrece kompletan generator, u zavisnosti odakle duva vetar. Za sad toliko, umoran sam i vidim da krevet place zamnom.

I ovde se mogu pratiti vremenske prilike za vetrogeneratore.
http://www.vremenskaprognoza.org/Srbija/Novi%20Sad?lang=sr-Latn

Pozdrav.

Pozdrav Peto 1
nije to bila kritika nego sala.
a onako usput mislim da nije dobra ideja da u naseljenom mestu pravis vetrogenerator sa klasicnim aero elisama.
bez obzira na sve mere bezbednosti koje bi primenio uvek postoji opasnost od raspada rotora i nedaj boze da se neko povredi ili jos gore.
a mislim da ti to nece ni vlasti dozvoliti.
Mozda bi trebao da razmisljas o nekom tipu Vertikalnog rotora koji je ipak mnogo bezbedniji za urbana naselja.
taj tip rotora mozes da postavis i na krov jer mnogo je stabilniji u radu i nece da ti rastrese kucu.A mozda i dve tri manje jedinice
koje bi spojio da rade paralelno.

pozdrav

Potpis

Ljuba

Peto1,
Hm... ajde probaj da taj stub spustiš malo ili... kao što kaže muscorp da u startu izabereš elegantnije rešenje. Ovako, kako si krenuo, jastuke ćeš stavljati na krov, a spavaćeš sa šlemom na glavi.

I velike vetrenjaće imaju svoje loše trenutke

a ova tvoja po zamisli ne spada baš u minijature. Visina stuba ne mora da nadvisi baš svaku krošnju, naročito ako nije na pravcu najčešćih vetrova, a smislićemo i nešto jednostavnije od teleskopa u betonu. I gledej odmah da dovučeš par TV ekipa, onako, zbog komšiluka.

Odgovor za muscorp: još je daleko od idealnog, ali razmišljamo o poboljšanju! U nizu: krila, alternator, kontroler, potrošač, alternator je karika na koju treba obratiti pažnju. Mota mi se po glavi i radijalni alternator po uzoru na:
http://www.alxion.com/e_index.html
A u ovom trenutku nemam ni mogućnosti za merenja. Samo posmatram, juče se mezimče lepo ponašalo, pokupilo nešto snage i prosulo niz vetar u obliku dnevnog osvetljenja. Šteta za GWh!

Nadam se da se ovde okupljaju ljudi koji u sebi imaju izbalansiran odnos između racionalne i one druge strane. Od malih vetrogeneratora nema ekonomske koristi. Nema ni od velikih.Tako bar tvrde ekonomisti, dug je period otplate, više od godinu dana pa kamate koje su ukalkulisali ne mogu isplatiti ni za sedam godina. Zato veliki sistemi (bilo je sinoć na RTS2) traže malo pomoći od države da bi zaštitili planetu. A jadni dobri investitori, pošto su nakitili celu planetu, setili su se novih prostora za kolonizaciju. Spremamo im dobrodošlicu, a i da hoćemo, ne bismo im mogli zabraniti.

Na stranu veliki, male vetrenjače nas (još uvek na vrema) osvešćuju saznanjem da struja ne raste u strujomeru nego da je samo jedan od oblika energije, koja postoji svuda oko nas. Svako prebacivanje iz jednog oblika u drugi ima svoje mane (gubitke) i zaista je najlakše koristiti je u osnovnom obliku, što bliže izvoru. Kad pogledamo arčenje energije, vidimo da samo procesi grejanja i hlađenja (zloupotreba klima uređaja) i tzv. kogeneracija, mogu uštedeti toliki trud a na jednostavan način. I opet je ovo primedba za institucije, a ja ću sa svoje strane dati mali doprinos. Pa kad dođe leto, neću se zatvoriti u veliku prostoriju i uključiti klimu na maximum, udisati ustajali vazduh sa bakterijama, i čuditi se što se ne osećam dobro, nego ću potražiti mesto pored reke, naručiti špricer i hladiti se na (onom energetski beskorisnom, do 3m/s) povetarcu. Eto, tako zamišljam ekologiju!

Pozdrav muscorp

Nisam ni pomislio da se radi o nekoj kritici valda znamo i za salu. Posto si me malo obeshrabrio ranije sam i ja razmisljao o vertikalnom vetrogeneratoru. Ako mislis na Savonius turbine njih ima rzlicitih oblika i velicina. Koliko sam prostudirao one imaju manju snagu u odnosu na horizontalne. Sada sam u dilemi ovakav ili onakav.

http://www.reuk.co.uk/Savonius-Wind-Turbines.htm
http://www.youtube.com/results...Savonius+wind+turbine&aq=f

Ove sam sve pregledao cak sam i poceo da redim na jednom manjem tipu, ali mi se osovina cini kratka jer u strug mogu da obradim duzinu oko 1100mm. Ako odbijem kuciste lezajeva i generator ostace mi nekih 800mm. To mi je izgledalo jako malo sa precnikom od 600mm. Takav bi mogao montirati na stub od 6m-ra. Ili cak kako si rekao na krov radionise jer se tu moze lako montirati jr ima gvozdenu kontrukciju. Duzina je 15x12m. na jednu vodu kako se kaze. Sada cu pokusati da zavrsim ovu turbinu i da je postavim. Ako neko ima ideje samo napred.

permag

i tebe da spomenem u pozitivnom smislu. Pisao si da postoje neki zakoni, odredbe, predlozi,usvojeni, predlozeni ili usvojeni u vezi izgradnje vetrogeneratora. Ako imas neke informacije rado bi podelio sa tobom. Da ne radimo nesto sto ce posle biti samo spomenik njih imamo dosta.

Pozdrav!

Sada sam video sta si napisao ima nesto u tome TV zaboravi odma stize inspekcija.

Prvo za Permaga
Ja mislim da mi koji smo ovde okupljeni radimo vetrenjace sto iz entuzijazma sto shvatamo to bas kao alternativnu energiju to jest tamo gde nema drugih mogucnosti.
Ja sam od radijalnih odustao odmah zato sto trebaju alati za stancovanje lima i to za svaki model posbno,a to su cifre.
Axijalni je privlacniji zbog jednostavnosti konstrukcije a i on moze da bude znatno efikasniji raznim nacinima slaganja zice i povecanjem gustine iste.Za sada ostajem kod axijalnih a za radijalne bi se odlucio samo za precnike oko 1000mm za VAW rotor.

Peto 1.
evo ti link za moju koja mi se vrti na kuci:http://www.e-biznis.rs/musprodukt/images/video/vaw_lenz.swf
ja sam sve ovo uradio samo bravarski nista strugarski.Ono sto sam pogresio je da donji deo nisam ucvrstio nego sam ostavio ovako slobdno,
pa sam ga jednom zakocio naglo (kratko spojio generator) a nisam obratio paznju da duva vetar pa su mi se ti donji krajevi deformisali.
ovo je inace dobro resenje da je generator u sredini rotora.Mirnije radi i netreba velika preciznost kod izrade i netreba okolna konstrukcija.
kod generatora koji sam ovde radio sve je isto kao i kod horizontalne izvedbe ali ima 3xvise namotaja zice i onda mu netreba prenos.

a evo i nekih idejnih resenja mog drugara Zlatka:http://www.e-biznis.rs/musprod...s/M_images/pdf/vior_modeli.pdf
i na onom linku koji si ti poslao ima slicnih rezenja ovim koje je radio Zlatko
u februarskom broju Hrvatskog casopisa Majstor (bisi Sam) izasao je clanak o urbanim generatorima koji se sada rade u Cikagu

evo i mojih par modela na Youtube:http://www.youtube.com/user/ljubomirperisicbeogr

pozdrav

Potpis

Ljuba

Pozdrav muscorp

http://www.e-biznis.rs/musprodukt/images/video/vaw_lenz.swf

Ovo sto sam video na snimku dobro izgleda! Samo me interesuje kako si uspeo da se cev rotora vrti na drzacu koji je pricvrscen na krov. Zar tu nema nekih lezajeva. Na cemu se vrti da bi smanjio trenje prilikom okreanja. Mislim da se trenje mora svesti na minimum. Zlatkov crtez VIOR_V1 A: 0.3 kW Rotor 0.5 kvm mi se svida u tom pravcu sam i ja poceo da gradim vetrogenerator, samo sam ja mislio da nema prenosa nego da generator bode direktno na osovini. A tu moras nesto i da struzes da bi osovina bila stabilna, i u osi da ne baca jer onda dolazi do vibracija. Znaci osovina turbine iznad kucista sa lezajevima, a generator ispod kucista lezaja. Imao sam zamisao da za kuciste lezaja upotrebim stojadinovo kuciste od prednjeg tocka, i u nju da nastruzem novu osovinu. Zadrzao bi dobos, na nju se moze nadograditi nosaci magneta a stator da pricvrstiti ma plocu koja ce drzati glavcinu. Cetiri srafa koja drze felnu mogu produziti novim srafovima na koje mogu narezati navoj da bi se mogli pricvrstiti rotori sa magnrtima.Sta mislis o tom nacinu.


Za permag

"Ovako, kako si krenuo, jastuke ćeš stavljati na krov, a spavaćeš sa šlemom na glavi." Ja bih ipak spavao u krevetu sa jastukom ispod glave SLEM mi ne spominji. ALERGIJA. Ostale savete prihvatam. Samo me interesuje sa je sa zakonima. Posto vidim da si dosta upucen na tom polju.

Pozdrav!!

Stiže...

Postoje Prirodni zakoni: strujanja, Faradejev, Omov ... oni se ne menjaju nego se mi prilagođavamo njima. Što se ovih drugih tiče važi Pravilo jačeg ili: dok se Vlas(t)i ne dosete. Za dobru nameru nema kaznene politike, pa ako nikog ne ugrožavaš, tvoja ideja je plemenita i ne može biti predmet bilo kalkve zloupotrebe prava.

Zakon o energetici pominje dozvole sa dva aspekta: objekat i proizvodnja. Pretpostavljam da te proizvodnja i prodaja elektrodistribuciji u ovom momentu ne zanima. Što se objekata tiče, Zakon ih deli prema instalisanoj snazi, pa se do 10MW smatraju objektima male snage, a proizvođači čiji su objekti od 1 do 10 MW, spadaju u povlašćene proizvođače, dok ove ispod toga i ne primećuje.

Međutim, za objekte u građevinskom smislu, postoji mnoštvo propisa uglavnom lokalnog karaktera. Sa stanovišta bezbednosti postoje pravilnici i standardi kao npr. za antenske stubove, opet zavisno od konstrukcije i visine. Ako, recimo, visinom zaparaš nebo, pojaviće se nove okolnosti. Pomenuh Zakon o zaštiti od buke , koji je u proceduri, jednostavno da skrenem pažnju na nešto što u početku izgleda zanemarljivo. Ali, pošto si se (ispravno) odlučio za vertikalno rešenje onda nemaš glavobolje.

U svakom slučaju bezbednost i oprez. Umnogostruči stepene sigurnosti, ne zbog zakona nego zbog sebe i zbog onih koji kreću tvojim stopama. Ti zakoni ne pokrivaju ovu oblast kompletno, pogledaj:

http://www.elektrosrbija.rs/me...pravna_regulativa_u_Srbiji.pdf

I standarde za antenske stubove:

http://k7nv.com/

zdravo svima
evo Peto ubacicu sliku gde mozes da vdis kako to izgleda.Inace i ja sam koristio glavcinu od keca jer je najjeftinija a zadovoljava.
samo sto ja nisam menjao originalnu osovinu nego sam ostavio istu.
nemoj da te mrzi da malo detaljnije pregldas ovaj sajt koji trenutno radim imas skoro sve sto ti treba o takvoj konstrukciji
pogledaj ovu stranu sa vido zapisima (samo moras da se registrujes) http://www.e-biznis.rs/musprod...g/104-kursvetrogeneratori.html

pozdrav

Potpis

Ljuba