Re: cp6Linux - Domaća GNU/Linux distrbucijaCitat:
urke: 1) E-banking radi (onaj koji radi, onaj koji ne radi - ne radi zato što je loše projektovan).
Upravo je to nesto sto drzava treba da regulise.
Citat:
2) Recimo da pitaš Swisslion Takovo kako njima fiskalne kase u prodajnim objektima rade na nekakvom *buntuu (ja ne volim taj distro, ali njihove kase radi na njemu)?
Ne govorim o speciifcnim resenjima koja se rade za velike firme. Govorim o nekome ko neam toliko para, nema znanje i kome se ne isplati da placa experta da mu namikari fiksalnu kasu, jer ce to da ga kosta mnogo vise nego da lepo uzme Windows i da mu zivot bude mnogo jednostavniji.
Srpski Linux treba da bude OS koji treba da koriste siroke narodne mase a ne eksperti i oni koji imaju para za veliek investicije. Srpski Linux korsinik treba da DL-uje sa sajta instalira i koristi bez cimanja ili bar ne sa vise cimanja nego sto ga ima sa windows-om.
Citat:
3) Neko je na temi već pisao da rade i knjigovodstveni programi, a čak mi drugar kaže da na *buntu-u koje je njegova firma stavljala pravnim licima rade i knjigovodstveni programi preko nekakvog emulatora (nisam ulazio u detalje, ali i to radi).
Sta reci za resenje koje se zasniva na emulatoru? To vrlo lepo odslikava koliko je cela prica pogresna.
To je ono klasicno linuxasko krpljenje. Linuxasi nikako da shvate da nije resenje ono koje se zove da radi, nego ono koje dobro radi.
Ovde se ne radi o tome da li je nesto moguce nego da nesto mora da je moguce, da je jednostavno i lako primenljivo.
Upravo je tako i ova distribucija napravljena, po principu da se uzmu pare da se ne uradi nista ozbiljno konstruktivno, a da se prodaje pod parolom - dzabe je. SRpskim korisnicima ne treba dzabe, treba im nesto sto radi posao kako treba i prihvatljivo kosta. SRpski Linux treba da se bavi time, da zadovolji potrebe korsinika u Srbiji (a to nije samo jezik) i da zaita moze da se korsiti za sve svakodnevne potrebe bar na nivou konfora koji se dobija sa alternativom, koja je upravo zbog tog komfora rasprostranjenija.
Citat:
znamo da neki e-banking ne radi, ali ja znam da meni e-banking preko poštanske štedionice radi,
Ovo je netacno. Mozda jedna ili dve banke imaju ebanking koji radi na Linucus, sve ostale nemaju. A ako se uzme i broj korsinika koje banke imaju, korisnici koji potencijalno mogu da korsite ebanking na Linuxu spadaju u mizeran procenat. Samo to jer dovoljno da smanji potencijalnu korsinicku populaciju srpskog Linuxa. Sta ce to ljudima kada ne moze da im uradi posao?
Inace je zanimljiv, opet karakteristican Linuxaski stav: "moze da se skrpi, eto ja sam skrpio i meni radi". Lako je tebi, alo ciljan grupa za ovaj srpski linux to ne ume da skrpi, niti zeli da uci kako da skrpi, odnosno, uposte ne zeli skrpljeno resenje.
Cak i OpenOffice je postao prihvacen tek kada je zaista po funkcionalnosti mogao da se meri sa alternativom. Nije mu nista vredelo to sto je besplatan, sve dok je predstavljao samo jos jedan krpez. Hvala bogu, pa je neko to shvatio i ulozio prilican trud da od OPen Office-a napravi ozbiljan alat.
Da i Linux postane siroko rasprostranjen, neophodno je da sa njim neko uradi isto kao sto je uradjeno sa Open Office-om.
Citat:
ima i tih fiskalnih kasa i pos terminala na *buntuu, a ima i tih knjigovodstveno-finansijskih programa,
Sve dok to budu izuzeci, to ce samo smanjivati potencijalu korisnicku populaciju. Potpuno je besmisleno ocekivati da ce neko instalirati spski linux ako to znaci da ce morati da se ogranici samo na neka od raznovrsnih resenja na trzistu.
Citat:
pa čak i oni clipperski mogu da se naprave da rade.
Upravo je kvaka u tome da ne treba da "moze da se napravi da radi", nego da je sasvim normalno da odabirom srpske linux distribucije imas i odgovarajuca resenja za poslove koje zelis da radis na njoj, a ne da nesto krpis i prikrpljavas i nadas se da ces moci da osposobis bar neko resenje.
Citat:
Nego, ona tetkica sa početka tvog posta ne koristi u poslu računar nego kofu i zoger ;)
Bice da nisi bas u dodiru sa realnoscu. Poprilican procenat korisnika racunara u ovoj zemlji su TETKICE, narocito u firmama i narocito u malim firmama.
)