Fotografija nastaje crtanjem svetla. Ranije je to bilo po filmu, a sada je po senzoru, ali glavni problem svih koji snimaju, od amatera do okorelih profesionalaca, sve vreme je ostao isti. To je činjenica da su mnogo češće situacije u kojima je svetla malo od onih kada ga je dovoljno.
Tada na scenu stupaju razni pomoćni metodi za uspešan rad i pri tim uslovima, a u praksi jedan od najčešćih je korišćenje blica. Blic koji je ugrađen na aparatima je male snage, daje oštro svetlo i senke, a zbog blizine blica i ose objektiva "cvene oči" su neminovne. Zato je korišćenje spoljnog blica neuporedivo bolje rešenje. Interesantno je da se po načinu kako i koliko koristi blic, nekada može i proceniti nivo fotografskog znanja onoga koji snima.
Naime, totalni početnici pale blic čim ponestane svetla (najčešće im se on aktivira sam, jer drže aparat na auto-modu) i direktnim bljeskom nastoje da nadomeste njegov nedostatak. To je najlošiji način korišćenja blica i gotovo nikada ne može dati zadovoljavajuće rezultate. Često bljesak bude prejak, što dovodi do ispiranja boja na objektu snimanja i gubljenja njegove treće dimenzije. Da i ne govorim o onima koji ugrađenim blicom pokušavaju da osvetle prostor od nekoliko, pa i više metara ispred sebe. Taj postupak je jedan od najčešćih razloga čuđenja početnika kako im slike "nisu uspele".
Uviđajući to, nešto iskusniji korisnici na svaki način pokušavaju da izbegnu korišćenje blica i pokušavaju da na razne druge načine kompenzuju nedostatak svetla. To im, u zavisnosti od nivoa znanja i tipa aparata koji koriste, sa različitim uspehom polazi za rukom.
Međutim, najnapredniji korisnici se ponovo vraćaju korišćenju blica, ali na potpuno drugačiji način od onih prvih. Oni praktično nikada ne koriste direktan bljesak, nego skoro isključivo indirektan. Osim toga, maksimalno iskorišćavaju postojeće svetlo i trude se da ga samo onoliko koliko je baš neophodno, nadopune blicem. Pri tome vode računa o temperaturi boje ambijentalnog svetla. Najbolji rezultati se postižu onda kada se na snimku i ne može primetiti da je napravljen pomoću blica, nego se ima utisak, da je postojeće svetlo bilo dovoljno za eksponiranje, čak i za zamrzavanje pokretnih objekata.
U vreme korišćenja filma kada su oni visokih ASA (ISO) vrednosti bilo retki, skupi i relativno izraženog "zrna", jačina blica je bila dominantan podatak o kome se govorilo. Međutim, razvojem digitalne foto-tehnologije omogućeni su kvalitetni rezultati i na visokim ISO pozicijama, pa sirova snaga blica donekle gubi na značaju. Sada veću težinu dobija preciznost doziranja bljeska i kvalitet komunikacije blic-aparat i sveukupnog upravljanja.
Jedan od predstavnika nove klase bliceva je Canon EX 430, koji se izdvaja svojom veoma povoljnom cenom i solidnim mogućnostima.
Blic Canon EX 430 - test
Re: Zemljotres u srednjoj DSLR klasi: Canon EOS 40 D - test
Registrovani: 9 ( Rusi, zeoN_Rider, bojanum, vjova, mjanjic, fangorn, Stefan_13, zoranzr, Nebojsa Milanovic )
Re: Zemljotres u srednjoj DSLR klasi: Canon EOS 40 D - test
