Mali, a veliki: Canon EOS 400 D i tri objektiva - veliki test
Canon je vodeći proizvođač digitalne foto-tehnike i još od legendarnog 300 D predstavljanje svakog novog DSLR modela, naročito u ekonomskoj klasi, predstavlja malu planetarnu senzaciju. Znatno pre samog pojavljivanja na mnogim svetskim forumima i diskusionim grupama formiraju se spiskovi želja i pretpostavki sadašnjih i budućih korisnika o osobinama koje bi njihov novi ljubimac trebalo da ima. Zauzvrat, on im se redovno odužuje izbacujući nove modele u pravilnim intervalima od oko 18 meseci. U njima donosi pregršt manje-više željenih i očekivanih novosti, ali uvek i neka iznenađenja.
Međutim, interesantno je primetiti da, posebno u najnižoj klasi, te novosti nikada nisu samo pozitivne, nego uvek fali poneki relativno banalan detalj da bi zadovoljstvo kupaca bilo potpuno. Naravno, uzrok toga ni u kom slučaju nije neznanje ili neumešnost Canonovih projektanata, nego specifična poslovna politika po kojoj u ekonomskoj i klasi iznad uvek imaju dva elektronski praktično jednaka modela. Mada su im "srca" gotovo identična, namenjena su potpuno različitim grupama kupaca: jeftiniji praktično potpunim amaterima (na siromašnijim tržištima poput našeg njime se mogu zadovoljiti i nešto iskusniji), a skuplji znatno naprednijim korisnicima, često i onim profesionalcima čiji zahtevi nisu preveliki.
Dobar primer te politike se mogao videti u dve prethodne generacije. 300 D nije imao neke, čak bitne funkcije skupljeg 10 D, a pošto je bilo očigledno da je unutar njih ista mašina, to je značilo da su one bile softverski zaključane. Ali ne lezi vraže, ljubitelji digitalne fotografije plićih džepova su se dosetili i napravili novi (tzv. "hack-ovani") Wasia firmware čijim su ih učitavanjam otključali i tako 300 D praktično izjednačili (naravno, ne i po ergonomiji i kvalitetu izrade tela) sa skupljim bratom.
Pošto je time odnos broja prodatih 300 D i 10 D postao bitno drugačiji od onog koji su u Canonu planirali, menadžment je naredio projektantima da na sledeću generaciju primene radikalnije ograničenje koje neće biti moguće ukloniti. Rezultat toga je bio da inače odlični 350 D pod izgovorom "unapređenje kompaktnosti" dobije toliko loš spoljni oblik, posebno rukohvat, da je za iole ozbiljnije rukovanje bez dodatnog vertikalnog gripa teško upotrebljiv. Ali bez obzira na to, električne osobine i posebno fantastičan kvalitet slike postavio ga je na presto najprodavanijih DSLR modela.
Razvoj, a posebno konkurencija predvođena oporavljenim Nikonom, uslovila je da se relativno brzo 10 Mp uspostavi kao standard rezolucije i u nižoj klasi. Na to je i Canon morao da odgovori predstavljanjem svog pulena pod imenom 400 D. Stoga ovih dana svuda u svetu armija njegovih poklonika željno iščekuje da vidi rasplet novonastale situacije koji će odgovoriti na pitanje hoće li njihov brend zadržati lidersku poziciju na tržištu.
Veliki test Canon 400 D sa tri objektiva
[Ovu poruku je menjao Nebojsa Milanovic dana 06.07.2009. u 01:40 GMT+1]
 |  |
 |
Canon eos 400D.......?