Pitanja vezana za pravopisne nedoumice - samo u ovoj temi!

hm koliko ja umem da citam pravopis
mada samo sto sam ustao - stoje oba u pravopisu:

"izaći, izađem, izađoh, izašao-izašla, izašavši (zast. izašav), osim otići, ovakve oblike imaju svi glagoli složeni sa ići: doći, zaći, izići, naći, naići"

Meni se čini da bi trebalo biti pravilno izići jer se kaže ići, a ne aći iako mi se čini (opet!) da se više upotrebljava izaći.

npr... Projektovao sam dve aplikacije. Obe aplikacije su VIŠENIVOOVSKE arhitekture...
Ja jbg nikako da prelomim jezik. A tek onda da zapišem ovu reč sa jednim ili dva O.

???

Potpis

moj blog je EXTRA zanimljiv

Pitao sam neke filologe pa mi oni rekoše da se takvi pridevi ne mogu praviti ni od nekih naših imenica akamoli od stranih. Mi imamo za taj pojam vrlo lepu našu reč: razina, pa bi možda moglo biti - VIŠERAZINSKI.
Usput da pitam šta mislite o ovoj politikantskoj nakazi: PROIZILAZITI

Nije li ti čovek citirao Pravopis? Pravilna su oba oblika.


Očito je malo nezgodno graditi takav pridev od reči nivo, tako da je galet@world u pravu kad kaže da je bolje naći sinonim. Ipak, teško da razina dolazi u obzir, budući da te skoro niko ne bi razumeo. Više mi se sviđa „višestepena arhitektura“. Ako se ipak odlučiš za nivo, pridev višenivoovski piše se sa dva o, jer je osnova reči nivo cela ta reč: nivo-a, nivo-u, nivo-om, nivo-i...


Ne znam ni zašto je ta reč „politikanska“ ni zašto je „nakaza“. Možda hoćeš da kažeš da je ono drugo i višak, ali nije tako (pravilna su oba oblika). Slično se pojavljuje i u sledećim rečima: silaziti, obilaziti, nailaziti, podilaziti, prevazilaziti (a ne slaziti, oblaziti...) itd. Čak je dopušten i oblik izilaziti (pored običnijeg izlaziti), tako da je reč osuđena bez potrebe.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Pa znam da je citirao i šta je citirao, ali ja nisam bio isključiv i rekao sam da mi se i pored toga čini da bi bilo pravilnije izići, a evo i zašto: ako te složenice malo rastavimo onda one izgledaju ovako:

Iz-aći, iz-ađem, iz-ađoh, iz-ašao, iz-ašla, iz-ašavši
Iz-ići, iz-išao, iz-iđoh, iz-išla, iz-išavši i sl.

Koji je koren prvog niza reči, a koji drugog?
Eto zato mi se čini, ali neka govori ko kako hoće, šta ja tu mogu.

Mož' da bidne, al’ ne mora da znači!
Ako uporediš sa ovim rečima: Mars-ovski, Bog-ovski, Isus-ovski onda može da bude NIVO-OVSKI, međutim, postoje «sličnije» reči kao što su EMBARGO, SALDO od kojih možemo napraviti prideve EMBARGO-VSKI, SALDO-VSKI ne menjajući osnovni oblik tih reči. Ove reči su sličnije po tome što su strane i što završavaju na O, a ne na suglasnik, pa mi se čini (opet ja!) da bi bolje bilo NIVOVSKI.

Nažalost, ovde je Bojan u pravu. Niko se tako lako ne odriče svojih reči kao mi, za ljubav tamo nekih stranih za koje ne znamo ni kako da ih upotrebimo. Jedan istoričar mi je ispričao da je Stevan Nemanja pre smrti molio Sv. Savu da se posveti očuvanju jezika, te mu je rekao da je bolje izgubiti jedan grad nego jednu narodnu reč. Bez jezika nema naroda, a ako izgubiš grad ostaće narod.
Gotovo svi Hrvati, a i nešto Srba sigurno znaju šta znači reč razina. Hrvati mnogo više čine na očuvanju našeg jezika nego mi sami – to je valjda i zato što nam se svako negovanje naših obeležja pripisuje u nacionalizam.

Politikantska je zato što su su je izmislili Brozovi politikanti i jer je pre njega nije bilo, a i dugo je nije bilo čak ni u njegovo vreme. Nakaza je zato što umesto nje postoji mnogo lepša i opravdanija reč: slediti koja se na primer u matematičkim objašnjenjima gotovo isključivo koristi.
Ako ćemo se igrati pravljenja novih nepotrebnih reči šta ne bi rekli umesto uzlaziti – uzilaziti, uzlazni – uzilazni i sl.
Uostalom, Bojane, otkud ti ideja da je jedno i višak i zašto si upotrebio ovakvu rečenicu: “Čak je dopušten i oblik izilaziti….”, ako ti tu ništa ne smeta.
(Meni smeta i ono “pro-“, ali šta je tu je)

Ne može tebi da se čini da je pravilnije nešto kada je merilo pravilnosti Pravopis, a videli smo šta u njemu piše. Može jedino da ti se čini da je jedno lepše od drugog, logičnije od drugog, prirodnije od drugog i sl.


Možda ne bi bilo loše da malo konsultuješ literaturu ili makar pažljivije čitaš ono što napišem, da ne bi dovodio ljude u zabludu.

Tip prideva o kom je ovde reč gradi se dodavanjem nastavka -ovski na osnovu.

A) Osnova reči Mars je Mars- (Mars-a, Mars-u, Mars-om), pa otud mars-ovski.
B) Osnova reči embargo je embarg- (embarg-a, embarg-u, embarg-om), pa otud embarg-ovski.
C) Osnova reči saldo je sald- (sald-a, sald-u, sald-om), pa otud sald-ovski.
D) Osnova reči nivo je nivo- (nivo-a, nivo-u, nivo-om), pa otud nivo-ovski.

Ima li pitanja?



A ko te je slagao da je uzilaziti pogrešno?



Rekao sam „čak“ zato što se izuzetno retko sreće u govoru i verovatno mnogi misle da je to pogrešno — pa ipak nije.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Ovo je vrlo čudna tvrdnja!?

Svojevremeno su u jednom dnevnom listu redovno izlazili članci o našem jeziku, koji su tretirali razne zanimljivosti i nedoumice naših vrhunskih stručnjaka za jezik prilikom pravljenja Pravopisa. Tu sam i pročitao o neslaganju tih stručnjaka oko reči izići i izaći. Zanimljivost je u tome što niko nije osporavao pravilnost reči izići, ali oko reči izaći su mišljenja bila podeljena.
Pravopis nije Sveto pismo – pa je i on podložan korekciji ako za to ima osnova. Ne tvrdim da sam ja otkrio taj osnov, ali valjda i ja mogu imati svoje mišljenje o nečem gde se ni stručnjaci nisu slagali.

Možda ne bi bilo loše da saopštiš pravilo kako se stranim rečima pravi ta osnova. Eto to je jedno od pitanja koje si tražio.
Ja ljude ne dovodim u zabludu nikakvim tvrdnjama, mislim da je u mojim porukama naglašena moja dilema između različitih mogućnosti. To što mi jedna mogućnost trenutno izgleda bolje od druge nije uzrok formiranja zablude – ljudi znaju da u tom pogledu moje mišljenje nije merodavno.

Ako nije pogrešno uzilaziti onda ne bi trebalo biti pogrešno ni uzilazni.
Ali po čemu su te karikirane reči bolje od od svojih originala, čemu praviti ružnije reči sa istim značenjem i proglašavati ih pravilnim?

Ne znam otkud izvlacis ovu tvrdnju da 'ne moze tebi da se cini da je pravilnije'.

Itekako moze da se cini da je pravilnije koristiti neku rijec umjesto druge.

Jezik je u svakom smislu ziv i dinamican - mijenja se svakodnevno. Nove rijeci dolaze u upotrebu, neke druge rijeci prestanu da budu hm... moderne/aktuelne. Narod koji ga koristi (pise/govori) vremenom odabere rijeci koje mu vise odgovaraju za razne svrhe - svakodnevnicu ili formalnije svrhe.

Pravila su tu da sistematski predstave jezik koji se do sada koristio, da prikazu varijante i da PREDLOZE odredjene rijeci kao pravilniji izbor - ali to je sve na osnovu necijeg iskustva. Pravopis nece da se pise sam, jel'te, nego svaku novu ediciju nekog rjecnika/enciklopedije itd. pripreme strucnjaci iz te oblasti, kao sto je slucaj i sa drugim oblastima. To je vecinski njihovo misljenje, ili misljenja uzeta od drugih strucnjaka, i vremenom se taj materijal oblikuje, sklopi u cjelinu, odstampa, upakuje, i dodje ti na sto. Zato u jednom Pravopisu moze da stoji da se odredjena rijec cini kao bolja rijec, dok po drugom neka druga rijec je u upotrebi iliti pravilnija. I svako stoji iza svoje tvrdnje. Na tebi je da odaberes sta tebi odgovara.

Nigdje nije uklesano u kamen da je samo jedno pravo i zlatno, a svako pravilo ima i izuzetke. :) Da ne pocinjemo o tome. Ako ce neko da izabere da sve gleda jezik kao crno-bijeli televizor, nije ni cudo ako mu krvni pritisak skoci jer se neko ne slaze sa 'zlatnim pravilima'. S' toga i interpretacija da je sve drugo pogresno, sem tog jednog pravilnog.

Ovo posljednje o cemu vas dvojica diskutujete su u stvari jezicke nedoumice, i izvol'te staviti hrpu knjiga na sto - knjige koje se bas bave takvom polemikom. Kad ih otvorite vidjecete da pola navija za jednu verziju, a pola za drugu. I sta onda? Jedno veliko NISTA. Kao sto neko rece, Pravopis nije Sveto Pismo, a takodje nije ni ona kila platine/iridijuma u Parizu, pa da sve bude pod konac i pokriveno nekim standardom.

Ne vidim zašto je čudna. Pravilno je ono što piše na odgovarajućim mestima, i to je amin. Ti možeš da pročitaš da je nešto pravilno i kažeš: „OK, tako je pravilno, ali meni se to ne sviđa“; „OK, tako je pravilno, ali meni to nije logično“; „OK, tako je pravilno, ali mislim da bi bilo bolje da je ovako“... To sve nije loše, naprotiv, dobro je da razvijaš svoje mišljenje o nečemu, ali ne možeš poreći da je pravilno samo ono što piše.

Nisam čitao članke o kojima pričaš, ali sumnjam da je ijedan stručnjak (ako su zaista bili stručnjaci) sporio pravilnost oba glagola; verovatno je neko mislio da je loše to što izaći jeste proglašeno za pravilno, da bi bilo bolje da je drugačije i sl. Takvih članaka sam pročitao koliko hoćeš u vezi s raznim stvarima. Možda se ta odrednica u Pravopisu izmeni — e, tek tog momenta će izaći postati nepravilno, a sve do tada svako je slobodan da odabere koji mu se glagol više sviđa, i neće pogrešiti.


Najjednostavnije ti je da izmenjaš reč (recimo, po padežima) i vidiš na koje „parče“ se dodaju nastavci za oblik, kao što sam napisao u zagradi prilikom navođenja primera.


Zar sam rekao da su bolje? Ipak, malo si pomešao „originale“ i „kopije“. „Original“ je ovde baš ta ružna reč uzilaziti, jer je dobijena dodavanjem predloga uz na osnovu koja se koristi za izgradnju sličnih reči: silaziti, nailaziti, podilaziti... I se izgubilo, a „kopija“ je potpuno potisnula „original“ u praksi, što ne znači da „original“ ne postoji i nije zabeležen.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Oprosti, ali koliko to Pravopisa postoji? Ja znam za samo jedan zvaničan (i njegove prerade, koje se do poslednjeg slova poklapaju s originalom), ako je neko napisao još koji to možeš okačiti mačku o rep.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

...Rece noj prije nego li je zabio glavu u pijesak.

Oprosteno ti je. Nisi ukapirao poruku, ali to je vise do osobe nego do literature. Iskreno, zanimljivo oko kakve stvari dizes prasinu, kada vrhunski lektori slijepo ne prate Pravopis koliko ga ti guras, ali opet to je zivot, dok je skola - skola. Malo prakticne primjene nikad nije na odmet. Mozes da citas i citas, ali ako ne znas da koristis - corsokak.

Btw, Pravopis kao knjiga (ukoricena) je idealan (licno iskustvo) za pripreme za vjezbe na parteru i na gredi /gimnastika/; reklo bi se da je moguce da pomaze da se stvari rade pravilnije i to bukvalno; ali tjerati 'kako Pravopis kaze' i 'jedino pravilno, nema pravilnije' cisto pokazuje nefleksibilnost i nepoznavanje specificnosti jezika.

'Crno-bijeli svijet,
Crno-bijeli svijet...'

Citirao sam deo tvoje rečenice koji je čudan i posle sam stavio tri tačke:

“Ne može tebi da se čini… ”

Ti si bar logičar i očigledno je da je ovaj deo rečenice najblaže rečeno čudan.
Nije uopšte važno šta u tvojoj rečenici stoji posle te tri tačke, jer ti, zaboga, nikako ne možeš znati šta se meni čini, a šta mi se ne čini.
Kako možemo uopšte razgovarati kad ti bolje znaš šta meni može da se čini
a šta ne?
Ni na jednom mestu nisam rekao da je reč izaći nepravilna, ali meni bez obzira na Pravopis može da se čini da je lošija i dajem prednost reči izići, a šta ti misliš čitaoče? Rekao sam ono što ja smatram. Jednostavno nisam po tom pitanju indiferentan. Pitao sam ustvari čitaoce šta oni misle o tom iz svoje glave, a ne iz Pravopisa.
Nikako mi nije jasno zašto ovom razgovoru daješ oštriju notu.

E pa izvini, ali valjda i sam vidiš da pravilo ne može biti ovako definisano. To “parče” može biti ili cela strana reč ili osakaćena, pa se onda valjda sluša kako zvuči?
Ako je (da upotrebim hrvatsku kovanicu!) milozvučna onda je reč pravilna!!! Eto još jednog “pravila”.

Mi se ipak slabo razumemo. Pitanje je principijelno i nije uopšte upućeno tebi lično.
Ako sam u konkretnom slučaju pomešao originale i kopije – zahvaljujem ti. Kako reče djevojka jezik je živ i menja se – u ovom slučaju nabolje.