Fakulteti ne priznaju tuđe bodove - Prorektor za nastavu na Univerzitetu u Beogradu
Prorektor za nastavu Aleksandar Lipkovski o primeni principa Bolonjske deklaracije na Univerzitetu u Beogradu
Fakulteti ne priznaju tuđe bodove
Beograd - Bolonjsku deklaraciju čini skup principa koji, ne samo u Srbiji, već u svim zemljama potpisnicama, doprinose izgradnji jedinstvenog evropskog obrazovnog prostora, koji za sada još ne postoji. Zajednički principi, čija primena nije procentualno ili bilo kako merljiva, podrazumevaju trodelni sistem visokog obrazovanja, uvođenje sistema bodova i lakog prenosa stečenih položenih ispita sa jednog mesta na drugo, uvođenje dodatka diplomi i kontrolu i osiguranje kvaliteta - kaže za Danas Aleksandar Lipkovski, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu.
On ocenjuje da su fakulteti prirodnih nauka u vrlo teškom položaju jer je za njih opao interes studenata, koji se, nakon školovanja, vrlo teško zapošljavaju ili pak moraju da rade u loše plaćenim profesijama. Opalo je interesovanje za Mašinski fakultet, Rudarsko-geološki fakultet, Fakultet za fiziku. Pad interesovanja osetiće se, kaže on, za 10 do15 godina kada sadašnji inženjeri počnu da odlaze u penziju.
Jedan od bolonjskih principa je prihvatanje sistema bodova koji treba da omoguće studentima da neometano prelaze sa fakulteta na fakultet prenoseći svoje bodove, odnosno položene ispite.
-U primeni tog principa se neopravdano kasni. Nije problem uvesti bodove, već priznati bodove drugih fakulteta.To još nijedan fakultet nije uradio, a to je suština bolonjskog procesa. Prenositi bodove sa fakulteta na fakultet kod nas je nemoguće i ići će jako teško- tvrdi Lipkovski.
Bodovi su zamišljeni kao mera rada studenta da bi savladao ispit, što je vrlo individualno. Oni su deo studijskog programa i uvode ih fakulteti.
Trodelni sistem obrazovanja se kod nas, prema mišljenju Lipkovskog, svodi na ponovno uvođenje prvog nižeg stepena, koji je na nivou poboljšane više škole. On smatra da neki fakulteti kao što su Pravni, Ekonomski i Tehnički to mogu lako da izvedu jer postoji potreba na tržištu rada za kadrovima koji nakon prvog stepena mogu da rade, ali i da se školuju.
-Ovaj bolonjski principi nastao je tako što je tržište rada pokazalo potrebu za prvim stepenom. Na taj način su evropski ministri obrazovanja hteli da uštede, jer oni koji se ranije zaposle manje opterećuju sistem visokog obrazovanja i državni dudžet. Mlad čovek može nakon prvog stepena da radi, ali i da nastavi školovanje koje će mu, možda, poslodavac platiti. Naš problema je u tome što tržište rada ne šalje informaciju o svojim potrebama. Ne postoji ni strategija, pa se sve radi otprilike i na sreću - objašnjava Lipkovski.
On kaže da fakulteti ne znaju gde i koliko se njihovih studenata zaposlilo i da su nastavnički fakulteti posebno ugroženi jer ne znaju šta država traži kao minimalnu kvalifikaciju za nastavnika.
Centar za karijeru
Kao moguće rešenje za dobijanje prave informacije sa tržišta rada, prorektor Lipkovski predlaže osnivanje centra za karijeru, koji postoji na mnogim univerzitetima u Evropi. On služi za stvaranje tržišta na univerzitetu, tako što fakulteti prijavljuju stručnjake koje imaju, a industrija i poslodavci traže ono šta im je potrebno.
L.V.
Izvor
 |  |
 |
