Dakle, ovde se radi o jednom od četiri Zenonova paradoksa poznatom pod imenom "dihotomija". Prvo, to nije paradoks postojanja već kretanja. Drugo, ne traži se isključivo "nematematičko" rešenje, već bilo kakvo korektno rešenje. Zenona su na kraju ubili, ne zato što niko nije umeo problem da reši "nematematički", već zato što niko nije uspeo da reši problem nikako. Ovaj paradoks je ekvivalentan jednom drugom Zenonovom paradoksu koji se zove "Ahil i kornjača".
Neka se Ahil i kornjača nalaze na različitim mestima i neka Ahil trči prema kornjači, a kornjača neka se kreće u istom pravcu i smeru kao Ahil, ali mnogo sporije od njega. Kada Ahil bude stigao na mesto gde je bila kornjača na početku trke (recimo da je to tačka A0), kornjača će se već malo pomeriti i stići u tačku A1. No, kada Ahil bude stigao u tačku A1, kornjača će se za to vreme malo pomeriti i stići u tačku A2. Produžavajući ovakvo rasuđivanje zaključujemo da Ahil nikada ne dostiže kornjaču.
Zenon nije tražio da mu neko dokaže da Ahil dostiže kornjaču (što je lako), već da neko nađe grešku u navedenom rasuđivanju. U suprotnom bismo imali dokaz da Ahil dostiže kornjaču, kao i dokaz da Ahil ne dostiže kornjaču, dakle naš način rasuđivanja bi bio protivrečan. Zenonovi paradoksi spadaju u najstarije poznate susrete ljudi sa pojmom beskonačnosti na evropskom tlu. Stoga je bilo potrebno objasniti Zenonove paradokse (naći greške u tim zaključivanjima) ne bi li se rasvetlili putevi rezonovanja koji vode preko beskonačnosti, to jest ne bi li se ispitalo koji su načini hodanja po beskonačnosti bezbedni.
Pretpostavimo da je do stizanja Ahila u tačku A
0 poteklo vreme T
0, i da je od njegovog stizanja u tačku A
n-1 do njegovog stizanja u tačku A
n proteklo vreme T
n. Mi možemo zaključiti da Ahil ne stuže kornjaču posle vremena T
0, kao ni posle vremena T
0+T
1, kao ni posle vremena T
0+T
1+T
2, i tako dalje. Me]utim, tvrditi da Ahil nikada ne dostie kornjaču je isto što i tvrditi da je on ne dostiže posle vremena T za ma koje trajanje T. Problem je u tome što mi za dato T ne možemo da zaključimo da postoji n za koje je T
0+T
1+...+T
n>=T. Drugim rečima, ukupnost beskonačno mnogo trajanja ne mora biti neograničeno trajanje.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Re: PARADOKS - da li mi uopste postojimo ? :)
Re: PARADOKS - da li mi uopste postojimo ? :)
Re: PARADOKS - da li mi uopste postojimo ? :)
Re: PARADOKS - da li mi uopste postojimo ? :)
, zar vas 2112 ne asocira na godinu bez dana i meseci!? Da li uopste postojim u 2112? Ne! 
Re: PARADOKS - da li mi uopste postojimo ? :)
, t.j. da ako ga npr. ne vidim ono uopste i ne postoji, kao ne primjer ovaj iduci odgovor u stilu "Momak, kako bi bilo da posjetis psihiatra?". sve je to samo slucaj okolnosti, kombinacija impulsa u mom mozgu, svi samo postojite zato sto sam vas ja u ovom trenutku zamislio.
