Život u Norveškoj, kako otići i kako se živi tamo?

Ko kaze da nemam brate, imam 2l sljivovice iz 2006 i pola litre kruske :D

Stize mi za 7 dana jos 4 l :D

Red je da dodjete da castim za teoriprøve :)

Pozdrav odusevljen sam ovim forumom
Imam par pitanja prosle godine sam bio u Oslu par puta nazalost radim na brodu pa je to bila jedna od luka ,interesu je me gde u Oslu ili nekom blizem gradicu mogu naci jeftini hostel ,ono samo prenociste i toga ima po Evropi za studente i slicno ,al nikako da nadjem u Oslu .Dolazim da trazim posao uzecu avio kartu iz Rijeke za Oslo povratna karta 100 eura sa taksama ,najjeftinije prenociste koje sam nasao kosta oko 25 eura ,a znam da ima jeftinijeg jer sam citao po oglasima prosle godie i zaboravio sam da ponesem flajer cini mi se da je bilo 15 eura po krevetu u sestokrevetnoj sobi .Moram ici da trazim posao licno poslao sam vec na oko 800 adresa cv ,preko linked in stupio u kontakt sa nekim hotelijerima ,facebook i par socijalnih Norveskih foruma naravno nista (inace sam kuvar govorim i Norveski izmedju ostalog ali oni imaju skrivenu mrezu poslova (ko u Kanadi) te ih moras licno ubedjivati da te prime i zavrsavaju vize .
Koji je vas savet sem onog da idem u ski centre (jer to nije ozbiljan posao ) ima li neko spisak i nacin da nadjem elektronske adrese hotela i restorana u juznoj Norveskoj bilo koji grad ,da li se kuvar sa sertifikatima iz EU i USA i CA moze zaposliti po bolnicama tamo posto mi u jednoj bolnici nude neki posao al ja nikad nisam radio u bolnici to nije bas nesto a shvatam da 145 kruna na sat i nisu neke pare za Oslo (bio i video kolko sve kosta zamalo nisam umro kad sam vido da caj u kaficu kosta 6 dolara uh)

SVI KOJI BI DA UVEZU AUTO IZ INOSTRANSTVA, EVO PROCEDURE:

http://www.toll.no/templates_T...x?id=196333&epslanguage=no

Kjøretøy
Innførsel av bil, motorsykkel eller annet kjøretøy
Oppdatert: 28.12.2012
Kalkulator: Beregn avgiftene i vår kalkulator for innførsel av bil


Slik innfører du kjøretøy til Norge
1. Før innførsel
2. Ankomst norsk grense
3. Fortolling: Betal merverdiavgift hos Tollvesenet
4. Godkjenning av brukte kjøretøy hos Statens vegvesen
5. Betal engangsavgift hos Tollvesenet
For næringsdrivende: Registrering som avgiftspliktig
6. Registrering av kjøretøyet hos Statens vegvesen
7. Betal årsavgiften

1. Før innførsel
Du må undersøke med Statens vegvesen hvilke tekniske krav som stilles til kjøretøyet i forbindelse med registreringen i Norge.

Du bør undersøke med myndighetene i landet du kjøper kjøretøyet:

Eventuelle eksportrestriksjoner og eksportklarering
Om bilen har gyldige skilt og forsikring for å kunne kjøres til og i Norge.

Refusjon av utenlandsk merverdiavgift: Dette er en sak mellom kjøper og selger og vedkommer ikke norske tollmyndigheter.
2. Ankomst norsk grense
Benytt betjent grenseovergang.

Meld deg på rød sone. Dersom ikke Tollvesenet i utlandet allerede har utstedt et transitteringsdokument[?], vil Tollvesenet på grensen utstede dette. Bestemmelsestollstedet blir oppgitt i transitteringsdokumentet.

Se oversikt over tollsteder

3. Fortolling: Betal merverdiavgift hos Tollvesenet
Innen en tidsfrist (vanligvis 1-3 dager) må du melde deg på bestemmelsestollstedet. Dersom fristen ikke overholdes, kan Tollvesenet ilegge tilleggsavgifter. Du skal nå betale merverdiavgift og eventuell avgift for klimagass for kjøretøyet. Dette kalles fortolling selv om du ikke betaler toll.

Les hvordan merverdiavgiften beregnes

Ta med følgende dokumenter:

transitteringsdokumentet
faktura eller kjøpskontrakt som viser den faktiske kjøpesummen samt eventuell fraktfaktura og dokumentasjon på eventuelle andre utgifter som er påløpt kjøretøyet før passering norsk grense (f.eks. forsikring)
originalt utenlandsk registreringsdokument eventuelt Samsvarssertifikat (COC)[?]. Ved import av nye biler der Samsvarsdokumentet fremlegges kan du i de fleste tilfeller betale engangsavgiften samtidig med merverdiavgiften.

Ønsker du å betale merverdiavgiften allerede ved grensepassering, må du undersøke dette direkte med aktuell grenseovergang.

Se godkjent betalingsmåte til Tollvesenet

Du kan bruke kjøretøy med utenlandske kjennemerker i Norge i inntil 30 dager regnet fra tidspunktet da du fortollet bilen inn i landet. De utenlandske kjennemerkene må være gyldige, og kjøretøyet må ha gyldig forsikring. Har ikke kjøretøyet gyldige utenlandske kjennemerker, kan du kjøpe dagsprøvekjennemerker hos en av Statens vegvesens trafikkstasjoner.

4. Enkeltgodkjenning av brukte kjøretøy hos Statens vegvesen
Alle brukte kjøretøy som tas inn i Norge, skal enkeltgodkjennes ved en av Statens vegvesens trafikkstasjoner. Dette må skje før engangsavgiften og vrakpantavgiften skal beregnes av Tollvesenet. Merverdiavgiften må være betalt til Tollvesenet før enkeltgodkjenningen. Ved godkjenningen registrerer Statens vegvesen avgiftsgrunnlaget i motorvognregisteret.

Les mer om godkjenningen og finn gebyrsatser hos Statens vegvesen.

5. Betal engangsavgift hos Tollvesenet
Etter at du har fått bilen enkeltgodkjent ved en trafikkstasjon skal du henvende deg til lokalt tollkontor for å få følgende avgifter beregnet:

engangsavgiften
vrakpantavgift

Se hvordan du betaler Tollvesenet

Når Tollvesenet ser at avgiftene er betalt, vil den nødvendige attestasjonen på registeringskortet (blankett NA-0221) bli gjort. Dersom du betaler på stedet, kan dette gjøres med det samme. Registreringskortet skal du ta med deg når du registrerer bilen hos vegmyndighetene.

For næringsdrivende: Registrering som avgiftspliktig
For å oppnå en mest mulig rasjonell registrering av kjøretøy er det etablert en ordning for bilforhandlere med flere. Disse kan registrere seg som avgiftspliktige hos Tollvesenet og oppnår da kreditt for engangsavgiften.

Søknad om registrering som avgiftspliktig for engangsavgift, sendes til den tollregionen vedkommende har sin virksomhet etter Foretaksregisteret.

6. Registrering av kjøretøyet hos Statens vegvesen
Kjøretøyet kan nå godkjennes og registreres hos en av Statens vegvesens trafikkstasjoner eller gjennom Autoreg hos en forhandler med tilgang til dette systemet.

De fleste trafikkstasjoner har timebestilling for registrering av kjøretøy.

Ved registrering må du ta med diverse dokumenter deriblant det attesterte registreringskortet
(NA-0221).

Les hvilke dokumenter du må ta med på Statens vegvesens nettside.

Når du registrerer kjøretøyet på trafikkstasjonen, må du levere inn eventuelle utenlandske kjennemerker. Hvis du har levert inn de utenlandske kjennemerkene på et tidligere tidspunkt, må du dokumentere dette før du kan få norske kjennemerker.

7. Betaling av årsavgift
Du vil motta krav om årsavgift fra Tollvesenet i etterkant av registreringen med cirka 3 ukers betalingsfrist.

Finn satsen for årsavgiften

Gratulerer! Etter å ha gjort alt dette har du innført og registrert et kjøretøy til Norge.

Synes du dette er komplisert? Da er du velkommen til å ringe Tollvesenets infosenter på tlf. 03012.

Relaterte sider
Statens vegvesens trafikkstasjoner
Tollsteder i Norge
Spørsmål og svar
Hos vegvesenet sier de at jeg ikke har fortollet bilen, men det har jeg. Hva kan være feil?
Jeg har ikke blanketten "Melding til avgiftsberegning og registrering" (NA -0221). Hva nå?
Utdypende informasjon

Regelverk og rundskriv knyttet til innførsel av bil

Mala pomoć svima koji se spremaju ili su već krenuli da apliciraju na konkurse.
Apliciranje se svodi na praćenje konkursa na sajtovima Opština (jer su tu valjda u obavezi da objave svaki konkurs za posao).
Naravno, pratite to i na sajtovima gde su grupisani konkursi, filtrirate itd, ali na kraju kada aplicirate uglavnom se svede na link prema Opštinskom sajtu gde postoji neki elektronski obrazac koji popunjavate.
Takođe sam primetio da 2/3 ledera kojima šaljete aplikacije nevezano za konkretan posao Vas opet upućuju da aplicirate elektronski, pa je pitanje koliko je svrsishodno aplicirati na taj način, kako su to radili ljudi koji su već otišli. Tendencija je izgleda da se sve svede na elektronske obrasce, što je logično zbog unifomrnosti i bolje preglednosti, kao i automatskog praćenja konkursa, obaveštavanja kandidata...
Dakle, činjenice su da imate 429 Opština i da se vrti nekih 6-7 elektronskih obrazaca koje sve ove Opštine koriste.
Neke su preglednije, imaju mogućnost da snimite formu, pa je kod sledećeg konkursa samo prekopirate, prepravite eventualno nešto specifično za konkretnu aplikaciju i pošaljete. Druge su pak totalno bezvezne i nelogične, sa ograničenjima, kao što su recimo, 20 znaka za naziv institucije gde ste radili... Znači "šareno".
Iako je samo 6-7 obrazaca za sve Opštine, kada snimite svoj obrazac u jednoj Opštini koja koristi recimo Visma obrazac, nećete ga moći iskoristiti u nekoj drugoj Opštini koja takođe koristi Visma šemu, jer je to opet druga Opština i ona samo koristi taj obrazac, ali je baza podataka, logično, potpuno druga.
Da bi olakšao sebi, našao sam jednu aplikaciju, koja se zove: "FastPaste" koja omogućava da klikom na dugme popunite celu jednu stranicu obrasca (jedan obrazac ima okvirno od 5 do 10 stranica) ukoliko ste, naravno, pravilno pripremili skriptu ili pravilno popunili tekstualna polja.
Ja sam to radio tako što sam čim otvorim stranicu prvo pravio skriptu i odmah na licu mesta proveravao da li to radi kako treba i kad profunkcioniše, snimim i idem na sledeću. Zna to da smori super, ali kad jednom formirate obrasce, neverovatno je koliko brzo možete da uradite neki konkurs u Opštini gde nemate snimljen šablon.
Ovo sa skriptama zvuči ljudima možda ne znam kako komplikovano, a u suštini je boza najobičnija, sve se svodi na tekst i par komandi kao što su: {TAB}, {SPACE}, {UP}, {DOWN}, {LEFT}, {RIGHT}, to je otprilike sve što treba da znate, a svaka od ovih komandi Vam ustvari menja pritisak na neki od tastera na tastaturi, dakle, tabulator, razmak, srelice gore, dole, levo i desno. Može to naravno i da se komplikuje, ali za ovaj posao je ovo sasvim dovoljno.
Evo jednog primera kako izgleda skripta:

Dakle, samo pratite šta kucate u obrascu, zapišite sve što ste pritisnuli (ili odmah kucajte direktno u program) i eto Vam skripte. Prostije nikako ne može da bude. Treba samo biti uporan dok formirate sve obrasce, posle će sve ići mnogo mnogo brže.
Program nije besplatan, ali ima probni period od 14 dana. Ako Vam bude odgovarao, verujem da ćete se snaći za dalje. U svakom slučaju neka se jave nesnalažljivi da im objasnim kako da kupe.

A evo kako izgleda interfejs:



Klikom na dugme paste, lepite već snimljeni tekst, odnosno klikom na run pokrećete skriptu.
Takodje ima opciju "Always on top", da ne beži iza prozora, nego da uvek bude na vrhu.
Nebo je granica.

_{[Ovu poruku je menjao Nesh-co dana 02.03.2013. u 00:44 GMT+1]}

---

sinoc stigao u bg, danas prodao auto, srce mi pucalo

posto sam odvezao i preko madjarske slovacne i ceske u odlasku a u povratku preko austrije i slovenije svima preporucujem preko austrije i slovenije. put je dosta bolji i brze se vozi pogotovo nemacka. inace ubedljivo najgori put je u ceskoj.

sada 9 dana odmora pa povratak za norge, taman da se iscimam za jos neke papire i skupim snage za prestojeci period.

btw za ovih mesec dana i 10 000 km panduri su me startovali samo u ceskoj i to na izlasku iz ceske, u razgovoru sa nasim koji idu cesto tuda zakljucili smo da je tih zadnjih 20-30 km ceske mesto gde najvise zaustavljaju. bili su mnogo korektni panduri i samo su proveravali vinjetu. takodje u sloveniji mozete kupiti vinjetu i na benz. pumpama i kostala me 10 evra (u ljubljani sam uzeo), ako uzimate odma cim udjete u sloveniju placate skoro pa duplo vise (tako su meni rekli)

---

Dobio sam posao i stalnu dozvolu :-)

Kratka retrospektiva:

Poslije faksa odradio tri godine u Rusiji, inženjer automatike. Zasićen radnom sedmicom od nekih 80 sati odlučim da palim na zapad... Poslije nekog vremena izbor padne na Skandinaviju, prvobitno je bio plan da upišem master u Švedskoj.

Pronalazim opciju dobijanja studentske dozvole godinu dana na osnovu kursa norveškog i malo naprasno mijenjam odluku.

U martu 2012. dolazim u Oslo, u hostel. Tražim stan, upisujem kurs i zakazujem termin u UDI. Kao što svi već znamo naći stan bez fødselsnummer nije jednostavno. Ne može se otvoriti depozitni račun u banci a bez toga se ovdje teško izdaje stan. Najviše sam se bojao da mi bez stana UDI neće dati dozvolu. Imao sam kao rezervu varijantu da zamolim poznanika da mi da fiktivnu adresu tj. ugovor a da živim u hostelu do daljnjeg. Ipak poslije 14 dana nalazim stan i dogovorim se da ostavim depozit za dva mjeseca u kešu. Dva mjeseca depozit plus treća kirija unaprijed, 18 000 NOK. Pare mi nisu bile najveći problem, imao sam solidnu ušteđevinu, ali skupoća Osla je jeziva i nije baš prijatno gledati kojom brzinom se gomilica smanjuje.

Predajem za dozvolu, odradjujem Norskkurs 2 (prvi sam prešao sam) i već polovinom aprila se vraćam kući. Otac je morao na operaciju a ja sam morao da završim neke njegove poslove. Kirija naravno teče...

U maju se vraćam u Norge, odrađujem Norskkurs 3,4 i 5 tj. završavam Stein på stein. Tek polovinom jula dobijam dozvolu zbog najmasovnijeg štrajka norveškog javnog sektora od pamtivijeka pa na ovamo :-( Međutim polovinom avgusta odlazim, imao sam kratkoročan zanimljiv posao. Stan sam otkazao.
Zbog toga sam propustio najbolje vrijeme za traženje posla, bio sam pozvan i na jedan intervju na koji nisam mogao otići.
Sva ova tri mjeseca sam aplicirao, u početku na engleskom a poslije na norveškom. Nekih 60ak aplikacija od kojih mislim da sam na barem 15 mijesta bio baš dobar kandidat. Imao sam samo jedan intervju, malo mjesto na par tri sata vožnje od Trondheima. Bili su baš u frci, trebao sam im, odgovarao sam, ali je presudilo kada sam priznao da ipak sebe ne vidim tu na više od godinu ili dvije. Mislim da se ovdje baš cijeni iskrenost, ali sam ja ipak pretjerao :-)

Bez obzira na negativne rezultate moram reći da se osjetila velika razlika u tonu kada sam pokušavao da pričam norveški, pozitivna naravno. I treba zvati poslodavce, iako vas mnogi otpile u stratu kod nekih se osjeti zainteresovanost, otvore CV i prodiskutuju malo.

U Oslo sam se vratio poslije praznika, u januaru. Opet sam prionuo na apliciranje i učenje jezika (nisam upisivao kurs). Na NRK su dostupne skoro sve norveške emisije na norveškom sa titlovima, super korisno. Ako to planirate koristiti van Norge treba vam neki proxy server, a to je već opisao drug član biblioteke, Nesh-co.

Poslije X aplikacija gdje X teži ka 27 8. februara se na telefon se javio fini čiko koji je bio otvoreno zainteresovan. Intervju je zakazan sljedeći utorak i posao mi je ponuđen odmah. Vrlo otvoreno i opušteno sa njihove strane, ja sam ipak bio malo napet :-) Posao je na Lofotenu pa svratite na pecanje. Predao sam papire u UDI 18. 2. a dozvolu dobio 28. 2., na tri godine :-)

Moram reći da sam tražio tidlig arbeidsstart ali su mi preporučili da tražim klasičnu dozvolu za koju obično rješavaju za manje od dvije nedjelje. U slučaju izdavanja tidlig arbeidsstart moja aplikacija navodno totalno gubi prioritet i pravu dozvolu bih mogao čekati mjesecima, što je naročito nezgodno u slučaju da treba da putujem preko granice. Papire sam predavao u Service Centre for Foreign Workers u Oslu. Jako su ekspeditivni i kažu da rješavaju slučajeve mnogo brže nego policija, naročito radne dozvole.


Firma se bavi instalacijom sistema za prečišćavanje vode i uzgoj ribe. Ja sam dobio posao servisnog tehničara sa jasnim naznakama da ima mjesta za napredak. Imaju ambicije da posao prošire na Rusiju i mislim da je bilo ključno moje iskustvo odande i to što pričam tečno ruski i učim aktivno norveški. Za sada sam super zadovoljan, uskoro treba da selim na sjever pa javim malo detaljnije kad saberem utiske.

Pored toga što imam traženu specijalnost, solidno iskustvo, aplicirao za apsolutno čitavu Norvešku, maksimalno fleksibilan u pogledu putovanja i terenskog rada.... uopšte nije bilo jednostavno i potrebno je i dosta sreće. Ubjedljivo najveći faktor na koji relativn lako i brzo možete da utičete je norveški. Zato ću ponoviti kao papagaj, učite norveški!

Med vennlig hilsen,
pospani stavasbriga

Cestitam od srca.Lofoten,divno!!!!!Bravo.Nakon tri godine ces da apliciras za stalnu dozvolu.Svi smo na privremenoj do isteka te tri godine.E sada krecu planovi....Suuuuperiska!!!!!!

---

Oko javljanja na javne oglase u zdravstvenom sektoru par reci...

Naravno treba aplicirati i to jeste jedan od puteva.Niko to ne spori pa ni ja.Ja sam referansa za jednu nasu koleginicu i ona pise moju adresu kada salje søknad-e.I kako je to takva situacija u moje postansko sanduce stizu odgovori da su primili molbu na taj i taj stilling i jako cesto i napisu koliko je ljudi konkurisalo...E to je ono sto hocu da napisem.Na jedan stilling na jugu konkurise izmedju 20-40 ljudi.Ni na jednom nije pisalo ispod 20-oro ljudi,a na nekima je bilo i 50.Dakle,u proseku izmedju 20-40 ljudi po jednom polozaju.To je jako mnogo,jako jako mnogo.Tu je velika lutrija uci i u uzi izbor za intervju a onda odlucuju nijanse.Izuzetno je mnogo ljudi po samo jednom polozaju.

Iz tog razloga,zelim da kazem da je ok slati i molbe na mejlove sefova koje nadjete na netu odredjene opstine iz sektora zdravstva.Jer ti sefovi vas nece uputiti da idete na elektronske molbe jer nemaju sve opstine i sva odeljenja oglase za posao objavljene javno.Oni koji imaju oni ce da vas upute odmah da to ucinite i nece se ni bakcati sa vama preko telefona ili mejla sto je i logicno.

Trece,fast poslovi u visim procentima su jako cesto rezervisani za ljude interno.Svi imaju turnuse i puno ljudi koji su vikar hoce da predju na fast ili oni koji vec imaju fast nizeg procenta hoce da povecaju i imaju pravo na to i prednost imaju oni.To je skoro bio slucaj kod nas na jednom od odeljenja.Koleginica je imala 30% fast ostalo je radila ekstra.Oglas je bio na nekih 49-50% i ona je trazila.I pored ostalih søker-a ona je imala prednost.Narocito ako je noc u pitanju dakle da je nocni turnus i fast to je u 90% slucajeva internog karaktera.

Ovo sto pisem je nepovoljno za one koji ce da traze posao,ali ne pisem da ljude destimulisem vec realnu situaciju predstavljam.To treba imati u vidu i mozda dati veci prioritet slanju molbi sefovima koje nadjete na net strani opstine odseka za zdravstvo.Ja sam svojevremeno samo tako trazila posao,bez da sam slala na javne oglase nesto puno.Oba posla sam nasla tako...
Norveska je zanimljiva destinacija za posao celoj Evropi a elektronski oglasi su svima dostupni i sefovi se tu vode jako cesto testovi jezika,zemlja iz koje dolazi,ima li ta osoba dozvolu,da li je neko iz EU...sve se to i te kako racuna,bez obzira sto u samom oglasu pise da nema diskriminacije ni po kom osnovu...
Mora se naci najproduktivniji nacin za ulazak u posao i zato ovo pisem jer imamo zeznutu situaciju.Nije javan oglas uvek najbolji jer tu je zestoka konkurencija.Najveca.Postoji mnogo stillinga u turnusima koji plivaju van javnih oglasa...na osnovu njih se radi puno extra vaktova...a njih je moguce dobiti direktnim kontaktima sefovima...
Razmislite i o toj mogucnosti...
Od aprila ce se 80% oglasa usmeriti na letnje poslove u trajanju od 2 meseca...i to je jedan vid ulaska u pricu bez obzira ako vam kazu da ne mozete dobiti produzenje.Imacete referansu iz Norveske,i zaraditi ipak neke pare,na osnovu kojih ce biti lakse finansirati nastavak ove price za neki konacan ulazak...
Razmislite i saljite molbe i sefovima direktno na mejlove koje nadjete na netu ima jako puno takvih mejlova,svim sefovima...imaju i brojevi telefona pa i zovite...to je napad na one stilling-e koji plivaju u turnusima van javnih oglasa a takvih je mnogooooo.Pisem iz iskustva licnog.

---

Bez velike filozofije...ali realnost je sledeca:

Kada ulazis u ovu pricu,tj.apliciras za svoj prvi posao,tako si golisav da je dobro ako i kozu imas.Svaki skakavac ima vise od tebe.
Nemas u vecini slucajeva neki polozen test jezika,nemas medisinkurs,nemas radnu dozvolu,nemas vozacku,nemas smestaj,nemas referansu u Norveskoj cesto...
Mnogo toga nemas.
Na konkursu kada trazi isti taj posao jos minimum 20 ljudi,neko ce uvek imati vise od tebe jer ti nemas nista.Kaze go si kao pistolj.I to je sudbina javnih oglasa u mnogo slucajeva.Ne u svim naravno ali u mnogim.
I sta onda da radis?Imas zelju i hoces da uspes...
Pa moras da nadjes nacin da zaobidjes tako zestoku konkurenciju...
A slanjem mejlova sa skeniranom autorizacijom,i CV-em sefovima moze dati vise efekta nego elektronsko slanje na udarnu konkurenciju narocito na jugu Norveske.
O tome pisem i u tome je poenta.Stanje sa dozvolom ne mozes da promenis i medisinkurs-om ali sa norveskim mozes i to zavisi od tebe direktno.

---

Ono sto treba da hrabri jeste cetiri posla u poslednje vreme po mojoj evidenciji...(a mozda je i vise samo sam propustila zbog nasjonalfaga u Bergenu)...

Tijana-posao u Tønsbergu
BlondySu-posao u Narviku
Zokiruma-posao u Tromsu
Stavasbriga-posao u Lofotenu

NB!Plava polja-sever Norveske...3 od 4 posla na severu.Na severu nema ni u kom slucaju 20 ljudi po jednom polozaju...retko bas da tako bude.Manja konkurencija definitivno...a za prvi posao sve je ok...
Opet ja pripovedam o severu ali ljudi moji ja to iz zelje da svi nadjemo posao.Svi svi sviiii...
I za jug sam rekla Stavanger...nadjite sve zive sefove u Stavangeru i pisite im...

Pola Prokuplja je u Stavangeru.Jedan decko je bio sa nama na nasjonalfagu iz Prokuplja pa je pricao.To je islo tako jedan ode,nadje posao,onda da smestaj drugom,taj isto dodje tamo i nadje posao i tako se skupilo mnogo ljudi iz Prokuplja u Stavangeru i okolini...i ispalo je kada odes u Stavanger nadjes posao kako god okrenes

Svako ima svoj put,ali treba uzeti u obzir sve mogucnosti i pokusavati na razne nacine...

---

Miro, samo jedna mala opaska. U sustini slazem se sa svim sto si napisala na relacijama sever-jug. Ja takodje ne propagiram niti jedan kraj ove zemlje. Svako treba sam da nadje sebe. To je sustina.

Ali apropo onog odnosa sever-jug od ljudi koji su skoro nasli posao... Zelim da ti kazem samo da nemas ni probliznu sliku juga, konkretno Rogalanda. Naime, iz Rogalanda je samo 4,5 ljudi na ovom forumu max. I toliko ako nas je. Mnogo, ali mnogo njih je koji su dosli, nasli posao bez problema i nastavili, bez da su ikada ista postovali na forumu. Dakle, samo mala digresija na taj odnos i uslove zaposljavanja. Istina je da je najveca konkurencija u Rogalandu, ali u tom istom Rogalandu su 52 staracka doma, plus univerzitetska klinika. Koliko ih ima na severu???
Zelim samo da kazem da je u sustini sve to isti odnos. Jug - najveca konkurencija, ali i najvise mogucnosti za nalazenje posla. I u sustini, za ove skoro dve godine, samo je bilo par slucajeva koji su se vratili, da nisu nasli posao. Svega tri koliko je meni poznato, ali sigurno je bio jos neki za koji nisam cuo. A necu ni nabrajati koliko njih je uspelo...
Sever - mnogo manja konkurencija, ali i mnogo manji izbor radnih mesta. Dakle, sve se opet svodi na one proporcije koje spremamo i spremaste za ispite. :-)

Ne zelim ja nikome da namecem mesto potencijalnog dolaska u No, svako neka sam sagleda sve, i kao sto rekoh, neka pronadje sebe. Samo pokusavam da pomognem pravilnom sagledavanju cele slike. Jos jedan mali primer: moj prijatlej, inace inzinjer elektronike u vreme trazenja posla je aktivno izucavao potencijalne firme kojima moze biti interesantan kao elektronicar. Koliko je bilo takvih firmi u Rogalandu? Po njegovim recima, preko 1200 firmi je upisano u registar postojanja, sto firmi sto preduzetnika. Dakle, jeste veca guzva ovde, ali je i mnogo veca ponuda.

Uzivajte...

Stavasbriga,

U kojoj si opstini u Lofotenu? Lofoten kao grupa ostrva je podeljen na 6 opstina od cega su dve vece...a priroda je fenomenalna.Gledala sam slike,moja koleginica ide stalno i hvali Lofoten...Leknes i Svolvær su administrativni centri.A od Tromsa udaljeno juzno 500 km...zovem te komsija od sada...jer na severu sve do udaljenosti od oko 1000 km si komsija
Pa tako Sladjana6664 iz Mo i Rana (udaljeno juzno oko 700 km od Tromsa) je isto komsinica...
Skakuce se polako ka severu...a laks je super tamo,skoro kao recni laks iz Karasjoka i Tane... E,ne zezam za ovo,stvarno tu je to po kvalitetu,pa jos dimljeni laks...mmmmmmmmm extra je,samo dosadi jesti ga svaki dan...
Wideroe pici do tamo barem je ova koleginica tako pricala...

Treba skontati jednu stvar.Ako treba da ides na sever,idi odmah...neka ti to bude prvi posao.Bice ti puno lakse spustati se vremenom juznije i ulaziti u veci stepen civilizacije...a kada odes na jug prvo i iz bilo kog razloga nemas stabilnu pricu tamo i menjas je za sever,onda upadas u mentalne krize sam sa sobom...a ovde ne zive deda Mrazovi,ne startuju te medvedi na ulici,sve funkcionise,autobusi idu,postoje zgrade,institucije,lete avioni,kupuje se hrana,ljudi se smeju,rade,seksaju,suncaju se leti,hladnije jeste ali ne padaju sekire sa neba i ni Tito ni Staljin nisu ustali iz groba i proterali ljude da ovde zive po nekoj kazni.Zive ljudi dobrovoljno i srecni su.Ispred 50-oro ljudi na nasjonalfagu u Bergenu sam ustala i rekla da ovde zive ljudi i ako ti fali fast jobb a ne mozes da ga dobijes na jugu,pa idi na sever probaj.Nema poplava ni teskih nepogoda i niko te nece terati da lovis krabe po nemirnom Barencovom moru.Imaces zivot.
Zato cela Norge se treba uzeti u obzir jer sve je to funkcionalno dragi moji ljudi sto trazite poslove ispod srafa na globusu!!!
Ajd sada laku noc !!!

---

Medicman,tacno je da je na severu mnogo manja ponuda ali za nas Srbe dovoljna...ni nas nema kao Filipinaca na nasj.fagu od 50-35 su oni...ima nas daleko manje...taman da pokrijemo turnuse one plivajuce sto nisu na oglasima...
Salu na stranu...ovi iz EU ne dolaze ovde...nema nikoga e tu smo mi barem ravnopravni...sta ti vredi super ponuda kada konkurise na javnom konkursu po 30-oro ljudi...uvek je u tih 30 neko ko je iz EU,ili ima resen status i znas i sam kakvi su sefovi ovde,samo da je sto manje posla i sto manje papira...
A na severu mora da se bakce sa papirima jer svi koji su mu konkurisali su bez dozvole...
A realno mi Srbi dolazimo sa znanjem jezika barem u zdravstvu...i tada imamo nesto sto nas moze odlepiti od drugih...
Moramo da trazimo nacine za ulazak i da se dovijavamo kako znamo i sto bolje jer vremenom ne biva lakse nego teze,nazalost...
Opet svako zna svoje i radi kako misli da treba ovo je samo razmena iskustva i saveti na dobrovoljnoj bazi...

---

Naravno Miro... Na kraju kao sto kazes, svako zna svoje znanje...
Jos samo jedna stvar: zasto si se toliko vezala za oglase??? Pusti ti oglase. Posao se trazi i nalazi, treba slati i oglase, ali oko 80 procenata nas je posao naslo bez oglasa. Slali smo svi, ali je uvek ugovor pao na licni odlazak i pricu sa lederom. Dakle, razmisljajte i u tom smeru...

Drugarice i drugari, Vi koji krećete da tražite posao, a još niste otputovali.
Uprkos mišljenju "stručne komisije" i predstavnika Statističkog zavoda Norveške (odsek: Srpska emigracija), iz isključivo ličnog iskustva, usuđujem se da preporučim:
Šaljite molbe za posao neposredno pre odlaska u Norvešku!
Tempirajte vreme da Vam se eventualni razgovori za posao pogode kad Vi odete da tražite posao od vrata do vrata, dakle konkursi svežijeg datuma. Ako se poziv dogodi dok ste još ovde, pokušajte da ga pomerite koji dan kasnije sa izgovorom da ste trenutno na odmoru ne znam gde i da predlažete vreme kad se vratite (sa recimo odmora) ili ako je baš hitno da to odradite preko skype-a. Male su šanse da ovo poslednje prođe, ali nemate šta da izgubite.
Tempirajte vreme da kad budete krenuli na put, pozivi polako krenu i konkursi redom završavaju, a kad odete gore, zna se, danju od vrata do vrata, a noću šaljete i dalje na konkurse.
Šaljite gde god ima oglasa, od severa do juga, pa i procente blizu 80% jer uvek možete, ako pregovorima ne dobijete 80% da kažete NE, to je Vaše pravo, kao što je i njihovo pravo da Vam kažu ne jer im se iz nekog razloga niste dopali. To je potpuno legitimno.
Po logici stvari, na ovaj način maksimalno povećavate šanse za posao i kombinujete sve metode za traženje posla pomenute unazad.
Ja ću svoja iskustva dokumentovati kada se i ako se sve ovo završi kako treba i sve što sam Vama savetovao je ono kako ja radim, i za sada, to ide u pravom smeru, a da li je jedino ispravno? Verovatno nije, jer ne postoji samo jedan pravi put.
Stvar je dobre organizacije i jezika i to je jedino tačno u ovom trenutku.
Volja i sreća su faktori potrebni ne samo za odlazak u Norvešku već za sve što u životu probate da postignete, pa je bespredmetno to napominjati ovaj put.
Odlazak u Norvešku nije nuklearna fizika i onaj ko ispunjava elementarne uslove, a naučio je jezik, ima velike šanse da nađe posao (ne usuđujem se da kažem "da uspe", to je ipak neka druga kategorija, jer ima ih koji su otišli, a da li su "uspeli", to ni oni nisu sigurni, a vreme će svakako pokazati).

---

E pa stigoh i ja u Norvesku stigla juce ,put protekao bez problema ,kuci sam kod drugarice blizu Osla .Toliko za sad od mene kad bude novosti javljam

ja da mogu da biram odabrao bi sever tipa tromso, narvik i sl. mnogo je vala bolje tamo

samo da ima manje nasih

---

Zdravo svima.Mala pomoc,molim vas.Ovako ,2004 godine sam slao sva dokumenta i dobio licencu na dve godine.tako je tada bilo.Nisam otiso iz kojekakvih razloga,i licenca je istekla.Sada sam im poslao ponovo a autorizaciju,poslao sam original isteklu licencu i pasos,medjuti sada mi traze da jovo nanovo saljem sva dokumenta,svedocanstva diplomu plan i program........Moje pitanje bi bilo ,dali bi mogo da posaljem original prevode koje sam prevodio te 2004 godine jer na njima pise da su prevedene te 2004 i grb Stare Jugoslavije,mislim sa CG,ili da prevodim sve ponovo sto nije nimalo jevtino/HVALA .plasim se zbog toga sto su odavno prevedene,pre 9 godina,ali su originalna,uzimao sam vise primeraka kao da sam znao da ce mitrebati ponovo.Uff,hval unapred

za medicinara ako neko moze da pojasni sta sad traze

http://www.sak.no/sites/SAK/om...de-ny-forvaltningspraksis.aspx

http://www.lovdata.no/cgi-wift...c=/sf/sf/sf-20040224-0460.html

ima nekih promena izgleda od 17 januara

Stavasbriga cestitam...Lofoten je lepo podrucje,sad koja je komuna u pitanju nije receno.....mada je to manje-vise dosta slicno...
Ja sam ziveo pola godine u Svolveru i Kabelvagu i meni je bilo ok...Vagan je komuna od desetak hiljada stanovnika,od toga je pola u samom Svolveru,i po meni je sever uvek bio neka optimalnija varijanta za dolazak i socijalizaciju,prosto tempo je sporiji,manje je guzve i stresa,pa onda stvari idu nekim svojim tokom-taman jedno dve-tri godine dok se ne savlada jezik i srede papiri...
Inace treba ljudi da znaju da to nije nikakva divljina,vec da sve sto imaju u nekom vecem gradu imaju i recimo u Svolveru,mozda ne Munkov muzej ili novu Operu kao u Oslu,ali su tu svi trgovinski lanci,soping centar,kafici i pabovi,a ima i interesantnih hotela,jer je to jedna od poznatijih turistickih destinacija..normalno tu je i aerodrom pa je do Osla oko dva sata leta...
Inace priroda je fenomenalna,bar meni,a klima nije nesto narocito ostra mada je promenjljiva...tipicno norveski...Sasvim OK lokacija,i ako su uslovi rada i zarade odgovarajuci,uz nize cene stanovanja-veoma dobra varijanta.