Masa i težina, t eutjecaj vanjskih sila na pad

Danas nam docent nešto trljao u vezi ovoga, a ja ništa nisam skontao.
Kaže kada staviš na tasvagu nešto od 1kg i teg od 1kg to je masa, valjda.
A ako je objesiš za uteznu vagu, onda je to težina.

I valjda onaj ludi čovo sa Pizinog tornja bacio kugle iste zapremine i oblika, ali jednu od drveta i jednu od olova sa vrh tornja i u isto vrijeme spali na pod.
Kako to?

I kako da znam šta je masa, a šta težina?

Potpis

SEO Blog | Prati me na Twitteru! | Balkan SEO Forum | Serija video tutorijala na našem jeziku kako zaraditi preko Affiliate Marketinga

Masa je MERA inertnosti tela. Inertnost predstavlja svojstvo tela da se opire kretanju. Masa je skalarna velicina i jedinica je 1 kg.
Masa tela moze biti inercijalna i gravitaciona. Eksprerimentalno je pokazano da su one jednake. Inercijalna masa je ukoliko je procenjujemo na osnovu II Njutnovog zakona,a gravitaciona je ukoliko je razmatramo na osnovu sile teze. Sila teze deluje na telo i kada se ono nalazi u stanju mirovanja, odnosno kada telo ne dobija nikakvo ubrzanje.
Tezina predstavlja proizvod mase tela i ubrzanja Zemljine teze Q=m*g i ona je vektorska velicina. Obzirom da je tezina sila jedinica za tezinu je 1 N.
Sto se tice tvog slucaja sa vagom: kada stavis na tas vage neki predmet i izmeris 1kg izmerio si masu 1kg. Kada je teg pak vezan meris tezinu tela (silu).

Ne mogu da se setim tacno sta je bilo bacano sa Pizzinog tornja, ali stvar je u tome da je masa 1kg olova=1kg perija=1 kg drveta, a sila ubrzanja g=9,81 m/s^2.
Tako da je svejedno: ako je bacio dva tela iste tezine ona su istovremeno pala na zemlju.

Pa, kilo perja ne bi palo istovremeno sa kopljem tezine 1kg, okrenutim ka zemlji, ako nisu u vakuumu. Da nije tako, ne bi nikad videli oblake (koliko tezi kisa iz jednog oblaka, a koliko joj treba da padne?).

Taj uticaj otpora vazduha je cesto zanemarivan u ranim posmatranjima, ali se Galileo Galilej dosetio da to donekle (ali ne sasvim, jer drvena kugla iste tezine kao i gvozdena, ima vecu zapreminu i ceonu povrsinu od nje, a ako cemo da cepidlacimo, ima i veci Arhimedovski uzgon, jer istiskuje vise vazduha) izbalansira istim oblikom tela ciji je pad uporedjivao.

Inace kad god vidite oblake znajte da ispod njih uvek pada kisa. Ali kada je lepo vreme i kad ima samo kumulusa (oni lepi beli oblaci za razliku od kumulo-nibusa) ispod njih pada kisa ali pre nego sto padne na zemlju ta kisa ispari nazad u oblak. Ako se neko bavi padobranstvom neka proba dok je u vazduhu da juri kumuluse i osetice kisu iako na zemlji nema kise.

Tezina je sila kojom telo deluje na oslonac ili na nit na koju je okaceno...

Salec, cini mi se da nisi razdvojio 2 stvari:

Silu potiska, koja ce da postoji u vazduhu na tela koja miruju ili se krecu (proporcionalna zapremini).
Silu otpora vazduha pri padu (~v^2), na koju utice oblik tela(postoji samo pri kretanju)...

Ako su oba tela na vagi onda treba racunati samo ovaj potisak. Medjutim tu se moze jos jedan faktor uzeti u obzir, a to je , da posto centri masa nisu na istoj visini, ni g nece biti jednako (ako ih oba aproximiramo materijalnom tackom sa polozajem u centru mase...)...

Ne, ne, ne g je uvek jednako ali će tada postojati razlika u visinama sa kojih se tela puštaju da padnu, zatim u zavisnosti od njihovog oblika, veličine i gustine sila otpora vazduha će biti drugačije rasporedjena (samim tim veća ili manja) pa će zbog toga konačne brzine pri padu na zemlju odnosno sile kojom tela udaraju o zemlju kao i vreme pada biti različiti.

Potpis

_{Use The Force!
“Who said anything about slicing you up? I just wanted to carve a little Z on your forehead — nothing serious.”}

OK, slazem se da sam pogresno - nesrecno sklopio recenicu (potiska sam se tek naknadno setio, a zaboravio sam da izbacim ono "otpora" sa pocetka pa je ispalo kao da tvrdim da je potisak vazduha komponenta otpora vazduha), inace jasno mi je da se radi o sasvim razlicitim fenomenima. Zeljena poenta je bila da faktori sredine uticu na posmatranje i da se moraju razumeti.



Da li hoces da kazes da se "g" kao oznaka upotrebljava samo za gravitaciono ubrzanje u blizini Zemljine povrsine? Jer, ako pad pocinje sa dovoljno velike visine, trenutno ubrzanje Zemljine teze je funkcija udaljenosti objekta od njenog centra.

Da potpuno ste u pravu, ne razmisljajuci nisam uzeo u obzir silu uzgona niti otpor kretanja kroz vazduh...

Pa da, s obzirom da pričamo o razlici izmedju mase i težine. Ako je visina velika, posle nekog vremena od početka pada sama promena g i nije toliko izražena (jer tu visinu gledaš u odnosu na Zemljin poluprečnik) jer zbog otpora vazduha dolazi do toga da telo pada konstantnom brzinom. Sa približavanjem Zemlji atmosfera biva gušća pa je otpor vazduha koš veći.
Ne znam sve te formule baš napamet, već samo uopštene zavisnosti a sad me mrzi da mislim.

Potpis

_{Use The Force!
“Who said anything about slicing you up? I just wanted to carve a little Z on your forehead — nothing serious.”}

g se menja sa visinom

g=y*M/((r+h)^2 (ako pretpostavimo da je lopta, ako ne, ondak zapreminski integral )

y- gravitaciona konstanta, 6,67*10^(-11)
M - masa zemlje
r - poluprecnik zemlje
h - visina tela

Posto mi se cini cicika da si sa etf-a, mozes da izvuces analogiju sa E (jacina elektricnog polja) u elektrotehnici. Sve su formule istog oblika, i rezonovanje je isto...
Zakljucak, telo nece imati istu tezinu u vakumu na crnogorskoj obali, i u vakumu na himalajima... :)

Znam za analogiju, opušteno.
Neće imati istu težinu i ako nije vakuum jer težina postoji i kada telo jeste na površini Zemlje a ne samo kada pada.
Poznato je i da se gravitaciono ubrzanje razlikuje na polovima i na Ekvatoru zbog elipsoidnog oblika Zemlje.

Potpis

_{Use The Force!
“Who said anything about slicing you up? I just wanted to carve a little Z on your forehead — nothing serious.”}

U samom centru zemlje g=0.Nisam tu mjerio ali tako mi intuicija kaže.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

To nema toliko uticaja. U pitanju je nesto drugo zbog cega je na ekvatoru prividno manja sila gravitacije. Iz istog tog razloga (koji ces sama da nadjes) je zemlja spljostena.

Sila gravitacije je manja, ili rudimentarniji razlog - Zemlja je elipsoidnog oblika zbog samog načina rotacije, revolucije, rasporeda magnetnog polja, ostalih nebeskih tela (primarno Sunca) njihovog kretanja, do toga da se i čitav Kosmos pomera što kad se složi sa rotacijom daje elipsoidne putanje i oblike (ne umem ja ovo da objasnim, znam samo neke činjenice), ali kako je sale napisao:


Što jeste aproksimacija ali direktno dovodi do zaključka da je g manje na Ekvatoru.

Otišli smo daleko. Mogao bi neko ko zaista poznaje tematiku dobro, da ispriča all_at_once ovu priču da ne bauljamo više.

Potpis

_{Use The Force!
“Who said anything about slicing you up? I just wanted to carve a little Z on your forehead — nothing serious.”}

Ali posto je zemlja elipsoidnog oblika onda ne mozes da koristis formulu za krug vec ce gravitacija biti malo manja (jer su veliki delovi zemlje sa strane pa te ne vuku pravo ka tebi. Ali opet, sve je to manje bitno od centrifugalne sile koja deluje na tebe zbog rotacije zemlje. Prvenstveno je zbog toga tezina predmeta manja na ekvatoru nego na polovima.