Napon u ulicnoj mrezi i presek kablova

A jel'te?

"...long distance DC transmission lines cut down the losses a bit and can allow various parts of the grid to be out of sync with each other, easing management problems. There are several long DC lines in Canada that move power south from the big dams. (Also, DC lines are good for undersea cables like the one from Italy to Sardinia.)"

"Despite alternating-current being the dominant mode for electric power transmission, in a number of applications HVDC is often the preferred option.

* Undersea cables. (eg. 250km Baltic Cable between Sweden and Germany [3]).
* Endpoint-to-endpoint long-haul bulk power transmission without intermediate 'taps', for example, in remote areas.
* Increasing the capacity of an existing power-grid in situations where additional wires are difficult or expensive to install.
* Allowing power transmission between unsynchronised AC distribution systems.
* Reducing the profile of wiring and pylons for a given power transmission capacity.
* Connection of certain remote generating plant to the distribution grid, for example Nelson River Bipole.
* Stabilising a predominantly AC power-grid.

Long undersea cables have a high capacitance. This causes AC power to be lost extremely quickly in reactive and dielectric losses, even on cables of a modest length. HVDC can carry more power per conductor, because for a given power rating the constant voltage in a DC line is lower than the peak voltage in an AC line. This voltage determines the insulation thickness and conductor spacing. This allows existing transmission line corridors to be used to carry more power into an area of high power consumption, which can lower costs."

Ako i dalje sumnjas guglaj "long distance dc power line"

Potpis

If there's ever a time when I've matured to the point that I don't want to look at camera-phone-titties, go ahead and bury me in a shallow grave by the railroad tracks.

Nema tu da se sumnja ili ne!Prosto pogledaj svet oko sebe i kazace ti se samo!Jedino u elektricnoj vuci se /ponegde/ primenjuje i razvodi DC!Ostaje dakako mogucnosti za intelektualnu raspravu uvek pa i ovde,ali je za praksu AC ZAKON!Uostalom raspitaj se kako rade sve distribucije na svetu!A da ne pricamo kako bi se to odrazilo na motorna postrojenja!To bi u praksi znacilo vracanje istorije u vreme Edisona,koji je zastupajuci ovakvu teoriju PROPAO!Cak mu ni istorija nije dala besmrtnost i vidu neke jedinice za neku elektricnu velicinu ili neceg slicnog!

Pricamo o razlicitim stvarima: prenos i distribucija nisu isto, ja kazem da se u Kanadi,Rusiji, Japanu, Svedskoj, Nemackoj i jos ponegde koristi HVDC prenos kad ima opravdanja za to, a ti da je to samo teorija. Ne znam kako da te ubedim da nisi u pravu, jedino da te odvedem i prikljucim na 1500kV DC :>

"Jel postao kralj? Nije! Kako neko moze da bude veliki ako nije postao kralj?!?"

Potpis

If there's ever a time when I've matured to the point that I don't want to look at camera-phone-titties, go ahead and bury me in a shallow grave by the railroad tracks.

Pa sad ,to "kad ima opravdanja za to" relitivizuje poentu!Svasta se radi kad ima razloga i tada cesto mogu i da ne vaze racionalna resenja!Govorio sam nacelno o DC!Teorijski je moguce da postoo tehnologija napreduje postane moguce da se iz DC na visokom naponu ponovo napravi AC,mada mislim da bi slucajne ali kad-tad neizbezne havarije u pretvaranju napravile takav haos da bi svako razuman odustao pre nego sto pocne da misli u tom pravcu!Citao sam nesto na tu temu i ja,ali zakljucak je bio da ostaju gubici usled jonizacije okoline,da cak treba analiza uticaja jako jonizovanog vazduha na ekologiju,i tada je prevladalo misljenje da to resenje nema komercijalnu buducnost niti siri civilni znacaj

Samo vas slušam šta pričate... Ako ste vi studenti elektrotehnike bolje bi vam bilo da ne šaljete više nikakve poruke jer se može desiti veoma lako da neko od profesora sa fakulteta pročita neke od ovih bisera pa da vas vrate nekoliko godina unazad... To posebno vazi za devojku sa nadimkom cicika sa njenim kablom bez gubitaka. Ja sam stvarno iznenađen tolikim neznanjem i lupetanjem!!!

A što se tiče samih tema evo vam nekoliko odgovora:
Debljina kabla na mreži dolazi do izražaja najviše nakon zadnjeg transformatora pre potrošača (npr. domaćinstva) pre kojeg napon na mreži može u suštini da bude proizvoljno visok, tako da se uvek može izabrati najekonomičniji napon sa više stanovišta (cena kabla, transformatora, održavanja, ...). A kao što znamo kabl na 110 ili 220V je obično veoma blizu potrošača, tj. projektant uvek teži da bude tako (najviše nekoliko kilometara, ali uglavnom veoma blizu potrošaču) i njegova dužina je relativno mala u odnosu na ostatak prenosnog postrojenja sve do proizvođača (elektrane). Tako da ako nam je napon na mreži 110V, za istu snagu nam stvarno treba deblji kabl nego na 220V ako želimo da nam gubici budu jednaki. Ali je cena kabla na niskom naponu SKORO ZANEMARLJIVA u odnosu na cenu kompletnog prenosnog postrojenja. Pogotovo ako uporedimo same energetske sisteme u raznim državama, koji su manje ili više modernizovani. Može se desiti da zbog same konstrukcije sistema i opreme koja se koristi postane potpuno nevažno koje je debljine niskonaponski kabl kada je recimo cena proizvodnje 1 kWh struje negde gde je napon 220V mnogo veća nego negde gde je 110V (by the way u Severnoj Americi struju proizvodi veliki broj nuklearnih elektrana što je mnogo bolje od naših rudnika koji će nekad i da presuše, pa je POTPUNO NEVAŽNA debljina niskonaponskog kabla kada su vam troškovi proizvodnje struje recimo 30% veći pa kad proizvodite struju 50 godina kolika je to cifra...u odnosu na cenu kabla?).
Naravno, ako gledamo neki idealni slučaj čisto sa tehničke strane, i gledajući koje su nam snage potrošači u domaćinstvu, napon od 220V nam proizvodi manje gubitke, ali su TAJ NAPON ZASLUŽILI MOŽDA SAMO NEKA JAČA GREJALICA ILI TA PEĆ! Za sve ostale potrošače (u domaćinstvu) sasvim je dovoljno i 110V.
A što se tiče prenosnih postrojenja, vi kao da ste zaboravili površinski efekat. DC kablovi imaju tu blagodet da mogu da budu skoro neograničeno debeli pa kroz njih možete da proterate nebulozno velike struje, dok struja kod AC kablova prodire SAMO DO JEDNE ODREĐENE DUBINE, pa njihovim podebljavanjem iznad određene mere NIŠTA ne dobijate. Osim toga, AC vodovi imaju i veliko EM zračenje u odnosu na DC. Teslina genijalnost nije bila u tome što je izmislio naizmeničnu struju, već to što je paralelno s tim projektovao generatore, motore i razne pomoćne uređaje koji su direktno mogli da se primene u industriji i bili su direktno prilagođeni trofaznom sistemu tako da je motor išao direktno na dovodne vodove bez ikakvih dodatnih komponenti. Teslini generatori i motori mogu da razvijaju ogromne snage i veoma su izdržljivi i robusne konstrukcije. DC postrojenja MORAJU da imaju uz sebe razne pretvarače (DC-AC), dok DC generatori još ne postoje (mislim na samu konstrukciju), a DC motori postoje samo za manje snage (skoro neprimenljivi u teškoj industriji). Iako DC prenos pokazuje veoma velike prednosti u odnosu na AC, ne možemo gledati samo prenosni sistem, već i proizvođače i potrošače. Kako bi transformatori funkcionisali da nema AC sistema? NIKAKO!!! Zato su uz DC prenosne sisteme OBAVEZNI DC-AC i AC-DC pretvarači koji su nenormalno skupi, ali razvijene zemlje mogu sebi da ih priušte.
E, da, za informaciju momku koji očigledno nije dobro informisan, od Velike Britanije do Irske po dnu okeana je provučen dvostruki DC kabl sa pretvaračima na obe strane (2*500A, 500kV čini mi se) koji je povezao Irsku sa Evropskim elektroenergetskim sistemom.

Jovan.

Potpis

rendzer

Ovo nije tačno - ni jedno ni drugo...

ovo je točno ali u slučaju o kojem se ovdje govori, znači frekvencija 50Hz, ovaj efekat je zanemariv!!!

Nisam mislio bas bukvalno da ne postoje, ali je njihova upotreba veoma ogranicena i SKUPA i blagodeti takvih tehnologija su dostupne samo razvijenijim zemljama. Naravno, za kucnu upotrebu postoje svakakvi uredjaji, ali ne i za tesku industriju.
A sto se tice povrsinskog efekta na 50Hz, pogledaj neku tablicu ili izracunaj dubinu prodiranja...

Potpis

rendzer

DC motore je zbog lakšeg upravljanja bez komplikovane elektronike tek počeo da zamenjuje asinhroni motor, i imaju veliku primenu u industriji, kao i velike snage...
Proveri koji se motori koriste u lokomotivama... ;)