Ovo je makro priča o mikro hidroelektranama.
Izuzev mikro hidroelektrane na Đerdapu ni jednu drugu ne pominjete a mogli bi da ponešto kažete
i o onoj "Tri klisure" na reci Jang ce, ili o Huverovoj u Americi ili Nurek u Tadžikistanu kao i o onim
još sitnijim u Hodurasu i Indiji.
(šta li samo znači ta reč "mikro" ?)
Ja mislim da za sad uspesno odolevam napadima na naslov i da jasno matematicki dokazujem da svaka od 48.000 majorovih hidroelektrana moze imati korisnu snagu od 2-3 W, a ako to nije mikro, onda ne znam sta je.
Djerdap koristimo samo da malo proverimo Njutna, jer Major nema bas nesto mnogo poverenja u te njegove formule. Za elektrane se distanciramo od Djerdapa i posmatramo samo tok reke od Apatina do pocetka akumulacije Djerdap1.
Bilo bi zaista vrlo interesantno pogledati razna rešenja mikro hidroelektrana i uporediti ih
međusobno da se vide bolja rešenja i u eksploatacionom smislu a i u vizuelnom. Nekada su
vodenice važile kao interesantne građevine koje nisu nimalo ružile izgled nekog kraja.
Lepo osmišljene mikro hidroelektrane mogu biti i korisne i vrlo atraktivne. Treba samo
imati mere i umetničkog osećaja za uređenje određene prirodne sredine i ulepšati je mikro
hidroelektranom tako da se uklapa u tu sredinu i služi joj i kao ukras.
To bi trebalo da bude vrlo interesantan izazov za nadmetanje nadarenih arhitekata.
Ubeđen sam da mikro hidroelektrane ne moraju biti ni u suprotnosti sa očuvanjem prirodnih
uslova za biljni i životinjski svet - čak mislim da je moguće i poboljšanje tih uslova.
Sve u svemu izgradnja neke mikro hidroelektrane je vrlo interesantan izazov i umesto
trenutne averzije može biti čak vrlo poželjna.
pctel:
Opet ti sa danima... Ponavljam - dnevna proizvodnja nam ne govori nista o protoku, jer jedan dan mozes da privrnes slavinu i napunis akumulaciju do vrha, a sledeceg onda odvrnes i ispraznis do dna plus ono sto dotice mozes da izmeris ko? Iki hoces protok. Kada imamo podatak o godisnjoj proizvodnji, tek onda mozemo racunati realanu prosecnu proizvodnju na sat.
A eto meni baš dovoljno kao orijentaciona vrednost, za protok ne može da ti pomogne ni godišnja proizvodnja jer stator od 16 metara u promeru baš ništa ne govori ni o protoku ni ni o čemu, sa druge strane kad neko ima prevodnicu za brodove oblika kvadra koju puni odvrćući ventil na slavinu, sa dosta velikom preciznošću može da kaže za taj promer, te pritiske, taj protok, ako su oni rekli 4000 m3 meni to sasvim ok orijentaciona vrednost. Al tebi ako nije dovoljno slobodno potraži podatke o proizvodnji za 10 godina, 100 godina pa nam dostavi ovde ako ti ne bude teško.
Citat:
pctel: To je energija koja se iz potencijalne kompletno pretvori u kineticku, trenje i vijuganje. Kineticka je energija ciji bi deo mogle uzimati tvoje potapajuce turbine.
Sad bih i ja umeo da nacrtam jedan grafikon-pitu, koji predstavlja ukupnu transformaciju potencijalne energije u druge vidove energije od apatina do djerdapa. Od te pite odvojimo koliko parce je kineticka energija naprimer najvece parce. I onda znamo koji je gornji limit energije koji mozes uzeti i pretvoriti u elektricnu plus zagrevanje turbine i generatora. Kad odvojis i tu energiju za zagrevanje, ostane neto energija koju mozes uzeti. Moj digitron je izracunao da je cela pita 480 MW snage, tj. 480 MWh na sat energije. A ti si za velicinu pite pominjao neke gigavate, teravate i tome slicne mere ciji je red velicine otprilike 1.000.000x veci od onog koji moj digitron pokazuje.
Pa tvoj digitron ako računa nezavisno od tebe poruči mu da može tih mgh od Apatina da sabere sa mgh iz akumulacije, a ako ne, ta pita se ne kotrlja samo nizbrdo, i reka ne teče samo pod padom, teče i po ravnom, zbog dotoka vode, i uzastranu pošto nekoliko puta napravi akumulaciju i izdubi korito bez problema, ako bi sipao kantu farbe u vodu kod Apatina utvrdio bi da se ta voda kreće - teče, jer bi išla nizvodno, protok od 4000m3 u sekundi nam govori koliko je kretanje u pitanju, a to se da izračunati i po formuli za kinetičku energiju, e sad to što se to tebi ne sviđa, šta da ti radim.
Citat:
Diskriminanta: Ovo je makro priča o mikro hidroelektranama.
Izuzev mikro hidroelektrane na Đerdapu ni jednu drugu ne pominjete a mogli bi da ponešto kažete
i o onoj "Tri klisure" na reci Jang ce, ili o Huverovoj u Americi ili Nurek u Tadžikistanu kao i o onim
još sitnijim u Hodurasu i Indiji.
(šta li samo znači ta reč "mikro" ?)
Naslov sam do sad objašnjavao nekoliko puta pa neću opet, a čovek je negde oko 11-te strane uveo potencijalnu energiju reke u temu i eto od tad računa, sada smo na 25-toj strani i naše je da mu pomognemo.
Citat:
pctel: Ja mislim da za sad uspesno odolevam napadima na naslov i da jasno matematicki dokazujem da svaka od 48.000 majorovih hidroelektrana moze imati korisnu snagu od 2-3 W, a ako to nije mikro, onda ne znam sta je.
Djerdap koristimo samo da malo proverimo Njutna, jer Major nema bas nesto mnogo poverenja u te njegove formule. Za elektrane se distanciramo od Djerdapa i posmatramo samo tok reke od Apatina do pocetka akumulacije Djerdap1.
60.000, ne 48.000 nego 60.000, 60.000 turbina, a ne 48.000 elektrana :) Fakat na zadatom prostoru 300 metara dužine Dunava moglo bi da se postavi i celih 120.000, ovako ostavio sam po metar razmaka ako su turbine dimenzija 2,5m x 2,5m x 1m i ako je Dunav na minimumu vodostaja u letnjem periodu mada i tad ima dubina od 5 metara. A procena od 2 - 3 W će ti se uvažiti kad dostaviš računicu kako si izračunao, a da nije da si računao koliko bi taj broj turbina morao da daje po turbini da bi se zadovoljila tvoja malo sumnjiva računica. Kao što rekoh u Njutna i formule imam poverenja, u ljude nemam. Da li ti možeš da navedeš neku literaturu gde se navodi da se tako računa kinetička, potencijalna, koja god energija reke ili ne?
Citat:
Diskriminanta: Bilo bi zaista vrlo interesantno pogledati razna rešenja mikro hidroelektrana i uporediti ih
međusobno da se vide bolja rešenja i u eksploatacionom smislu a i u vizuelnom. Nekada su
vodenice važile kao interesantne građevine koje nisu nimalo ružile izgled nekog kraja.
Lepo osmišljene mikro hidroelektrane mogu biti i korisne i vrlo atraktivne. Treba samo
imati mere i umetničkog osećaja za uređenje određene prirodne sredine i ulepšati je mikro
hidroelektranom tako da se uklapa u tu sredinu i služi joj i kao ukras.
To bi trebalo da bude vrlo interesantan izazov za nadmetanje nadarenih arhitekata.
Ubeđen sam da mikro hidroelektrane ne moraju biti ni u suprotnosti sa očuvanjem prirodnih
uslova za biljni i životinjski svet - čak mislim da je moguće i poboljšanje tih uslova.
Sve u svemu izgradnja neke mikro hidroelektrane je vrlo interesantan izazov i umesto
trenutne averzije može biti čak vrlo poželjna.
Pa imaš na you tube dosta primera, s tim što na onim prostorima gde ljudski propisi važe rade kulturno, ne postoji nikakav "biološki minimum" nego se za elektranu uzima minimum, a veći deo reke se ostavlja da teče na miru baš kao nekad vodenice, na prostoru Balkana je trenutno divlji zapad pa su dripci zamislili da mogu da spakuju celu reku u cev i ostave suvo rečno korito, što je prilično ružna scena moraš priznati, vodozahvati su uglavnom betonski, pa ide suvo rečno korito, pa na kraju mašinska kućica sa turbinama, belih zidova i plavi krov.
Nadam se da taj procenat mogu da poboljšam, a osim toga vidi se da moja turbina može da radi i na potencijalnu i na kinetičku energiju istovremeno.
Čovek ti kaže da si na 99% i da ne diraš više al ti baš oćeš još, jasno je da sad deo vode čije bi iskorišćenje inače bilo 99% (navodno) odvajaš da joj koristiš kinetičku energiju, a te lopatice pri dnu bi funkcionicale kao vodenični točak čija je efikasnost oko 40% (navodno), ali ako baš insistiraš, od ove tri nacrtane putanje vode prolaskom putanjom 2. voda bi se navodno najviše zalaufala, navodno prema nekim lekcijama iz fizike, ti si odabrao najkraću putanju br1, a ona najduža pod brojem 3. ima najveći vertikalni pad gde voda slobodno ubrzava 10m/s2 međutim zbog veće krivine pri dnu više gubi na brzini, tako da navodno putanja br. 2 bi bila najbrža, bar kad je kugla od čvrstog materijala u pitanju, za vodu nisam 100% siguran.
Citat:
pctel:
Citat:
Ne znam zašto je bitno idenje pravo na dole
Posto ne umem da crtam kruznicu i vektore, moracu onda preko kosinusa fi.
Intenzitet sile korisnog vektora jednak je proizvodu intenziteta vektora sile koja deluje i kosinusa ugla fi izmedju smera kojim sila deluje i smera koji koristimo. Ako je ugao 0 stepeni, cos fi = 1 i to je maksimalno iskoriscenje sile. Na vrhu tocka, fi je 90 stepeni, cos fi je 0 i iskoriscenje je 0%. Kako se tocak okrece, iskoriscenje raste, u sredisnjem polozaju dostize 1 i potom ponovo opada do 0 u krajnjem donjem polozaju. Kod Diskriminantinog resenja je mnogo bolje - na vrhu vrlo kratko raste od 0 do 1, potom zadrzava vrednost 1, tj 100% tokom najveceg dela vremena i potom na kraju vrlo kratak vremenski period opada sa 1 na 0. Da ne uvodimo sad u diskusiju integralni racun, samo ukratko za one koji to znaju, srafirani deo ispod kosinusne funkcije u slucaju tocka iznosio bi onako odokativno 65-70%, a kod diskriminantinog resenja 95-99%.
Pa sad, ako voda dotiče u jakom mlazu vodoravnom putanjom, na vrhu točka nit će fi biti 90 stepeni niti cos fi 0. Ovako nekako.. da ne crtam baš sve..
Milija vatra Milija
Činimi se da ste Vi prikazali branu koja pregrađuje reku,a pri dnu brane je otvor,cev sa crevom i vodu goni daleko na brda.
Molim Vas revite mi koliki je pritisa u cevi i na koliko kilometara daleko tera vodu.
Milija vatra Milija
Da li ste Vi videli sliku brane prelo reke sa otvorom pri dnu,za cev i crevom.Molim Vas da mi kažete datum uz mali komentar. Pokušao sam da ponovo nađem tu sliku ali nisam je mogao naći
Hvala i pozdrav
Smorih se sa ovom temom načisto. Evo još jedan crtež, pošto nisam uveren, a i ne razumem najbolje kako impuls doprinosi Peltonovoj turbini, evo varijanta gde nema onih povratnih cevi što vraćaju vodu nazad, već samo ima otvore sa strane za izlazak vode, na žalost u ovom kratkom međuvremenu sam malo zarđao pa ne mogu lepo da nacrtam, u svakom slučaju ima isto na sredini ove kutije sečivo koje bi trebalo da razdvoji mlaz vode na dva dela, osvetlio sam ali se ne vidi dobro pa ćete morati da zamislite, inspiracija mi je bio naš čuveni naučnik koji je jedini pored Diskriminante uspeo da dosegne 99% jer se njegova turbina slično ponaša ali ne koristi :)
Šaljem Vam link da vidite perpetumobil na vodu koji se neprestano okreće.
Molim Vas da proceniti koliki bi trebalo da bude točak, flaše i u njima vode da bi pokretale generator za 100W
Boro lavor Boro, ako može bez tog vatra, smori me više nego što sam se i sam smorio.
Šaljem Vam link da vidite da se ipak ne okreće stalno. A što se tiče procene ništa voda, to bez nekoliko cisterni piva ne bi radilo. Zamolio bih vas takođe ako je moguće bez perpetum tema ovde, imate ih na forumu koliko hoćete pa birajte.
Prihvatam hvala.
Lavore sam koristio da objasnim da EZV zagreje duplo više vode od električnog bojlera, sa istim utroškom struje, nije perpetumobil.
Kada se vrela i hladna vodovodna voda mešaju u slavini, kada i koliko treba. U kazanu vrela voda zadržava vrelinu do poslednje kapi ne meša se sa vodovodnom vodom. Zatvoren dotok hladne vodovodne vode elektroventilom.
Milija,
Lavor podseća na ismejavanje neznalica EZV-a.
U najboljoj nameri koristio vatra-energičnost u prikazivanju svojih ideja kao što ste Vi.
Pozdrav
Re: Mikro hidroelektrana
