Iskustva sa prvim odlaskom u inostranstvo i savjeti

Supruga i ja samo se preselili sa dvadeset i cetiri godine, i ne osecamo se ni trenutak kao da smo na nekoj robiji, tako da verujem da je i to individualno. Posao moze da se radi od kuce (to sam radio dve godine pre nego sto cemo se preseliti), ali prednost ucenja novog jezika, kulture, nacina zivota, ljudi sa svih strana sveta, okruzenost na desetinama uspesnih kompanija, sjajnog zdravstvenog sistema, kultirnih manifestacija, hrane, putovanja kroz ostale evropske zemlje kao da su istoj pokrajini..., u nasem slucaju daleko prevazilazi sve nedostatke koje je bananaphone naveo.

@Ivan - molim te procitaj sta sam napisao.

@Burgos - ja sam nabrojao nedostatke kao odgovor na postove gde se tvrdilo da nedostatci ne postoje... Oni postoje, ali i kod mene nisu dovoljni da bi se vratio u Srbiju, jednostavno prednosti zivota ovde su daleko vece za mene. Ali otici negde, naivno verujuci da nedostataka nece biti, je greska, treba covek da razmisli pre nego sto krene i da bude svestan sta ostavlja...

Naravno, sve to stoji, i sa tim se slazem, sve na svetu ima nedostatke i prednosti; moj odgovor je vise bio okrenut ka Braxijevoj robiji.

@bananaphone,

Cek, cek evo mi se ne znamo, caskamo u drustvu, pricamo engleski, ja te pitam odakle si, ti kazes recimo "Indonezija", ja kazem "kul", nasmejem se i pitam te "da li planiras da se vracas?".

Ja iz toga ne mogu jos da zakljucm nista (nedovoljno podataka), ti ako mozes da izvuces da se ja:

a) Lazno smejem
b) Mislim da si dosao iz rupe
c) Ocekujem da se vratis

Bar za mene mogu 100% da kazem da bi pogresio za sve 3 stavke. Ne mogu nista da kazem za ljude sa kojima si ti stupao u takvu konverzaciju, ali mi ne zvuci bas logicno da masa ljudi naivno misli da su ekonomski migranti "privremeno" tu gde jesu i da ocekuju da ce se vratiti. Mislim, objektivna realnost na terenu ukazuje da to nije slucaj tj. da se to ne desava.

Ima tu jedan sasvim drugi momenat: Holandjani, bas kao i Nemci, Francuzi tj. vecina sveta, imaju za maternji jezik neki koji nije engleski. Ako neko prica samo engleski, logicno je da ce ga smatrati za neku vrstu "autsajdera" ne iz nekih specijalnih ubedjenja vec zato sto, jednostavno, nema kompletne komunikacije. Takodje, ima tu i ciste koristi, recimo gomila "fori", "dilova" i uopste svakodnevnih stvari koje su korisne hoce da budu na lokalnom jeziku i ako ga ne pricas to ces najverovatnije propustiti. To jeste mana zivota u sredini gde se prica drugi jezik, ali je bar resenje za to jednostavno.

Mislim isto bi se proveo i Holandjanin koji ne prica engleski (sto nije bas tako cesta stvar, ali hajde hipoteticki) da ode u USA. Pitali bi ga da koliko ostaje turisticki, a mozda bi neki mislili i da je dosao iz socijalisticke rupe koja samo sto nije propala od terorizma :-)))))

---

@Ivan - daj jos malo iskasapi ono sto sam napisao pa izvuci delove koji ti odgovaraju da bi dokazao svoju poentu :D.








I sta sad nije jasno? Postoji predrasuda da ce covek da se vraca nazad i da je tu privremeno. I ti imas istu predrasudu i tako se i druzis sa ljudima. I pricu ne pricam samo ja, pricu o odnosima gde postoji predrasuda da ce ljudi uskoro da se razidju pricaju mnogi, i u odnosu sa domacim stanovnistvom i unutar expat zajednice. Dok se ne razbije taj klise, imaces jednu vrstu odnosa sa ljudima, kad se razbije, ljudi ce te drugacije tretirati.

Jel to velika mudrolija, ili tesko palamudjenje ili duboka misao pa ljudi ne mogu da ukapiraju?

Ti ili imas neki problem da se izrazis u pisanoj formi ili nas sve lozis ovde. Prilicno je jasno sta si napisao.

Postoji, ali izgleda da ne razumes da je ta predrasuda samo u tvojoj glavi i tvoja projekcija na osnovu tog kratkog razgovora. Kako drugacije mozes da znas sta ta osoba misli, gledanjem u pasulj? Otprilike kao na nivou onog fazona "sta me gledas" pa se pobijes.

@bananaphone, ma ne kasapim ja nista vec samo mislim da previse interpretiras stvari u ovom slucaju.

Ne dovodim u pitanje da nema takvih slucajeva ali sve i da te neko to pita u 3 minuta razgovora to ne implicira da zeli da ti vidi ledja.

Mislim da preterujes malo.

---

Insanity: doing the same thing over and over again and expecting different results.

Evo da ponovim jos jednom isti tekst, nadajuci se da ce ovaj put biti shvacen drugacije :D :D :D



Dakle to sto si stavljen u jedan kalup stereotipa - ne znaci neminovno da ti i domacin zeli nesto lose ili se nada da ces ti zaista i da se vratis, on jednostavno podrazumava da hoces i samim tim ima pred odredjen odnos prema tebi.

P.S. Nije ni bitno - ovo je moj stav i misljenje, izneo sam ga u dobroj nameri - kome moze da bude od koristi nek ga uzme u obzir a ko misli da je glupost - pa nek se vodi sopstvenom pamecu...

Ali ni ti, niti bilo koji drugi covek bez moci citanja misli, to ne moze da zakljuci zakljuci na osnovu "3 pitanja koja idu zajedno", ili razgovora od par minuta.

Jednostavno to nije dovoljno podataka za formiranje takvog misljenja. OK, ti mozes biti "siguran" da je tako, da imas nekakvu "intuiciju" da je tako, da "ti se cini", ali realno to uopste nije odredjeno u tom momentu.

Ne mislim da je to sto pises "glupost" niti da je pisano iz bilo kakve osim dobre namere, vec da si samo i ti sad formirao nekakav stereotip na osnovu nekih banalnih pitanja i da a-priorno stavljas ljude u neku kategoriju pre nego sto oni mozda zasluzuju da se u njoj nadju.

Mislim da si samo ogromnu kolicinu ljudi strpao u neki silos u kome verovatno mnogi od njih ne bi trebalo da se nadju.

---

mislim da je za IT struku najlakse da imigrira u smislu da posla ima i da je govorni engleski. Znaci mozes da krenes odmah. To je misaona imenica za jednog lekara, ekonomistu, advokata da ne govorim...

istina je i da je nasa zemlja ne bas sjajna, ali znas, ne postoji savrsena zemlja. Jedino sto ti kao stranac ne znas probleme te zemlje pa mislis sve je OK. Kad pocnes malo da zivis sa njima manje vise slusaces ista njesra kao i Srbiji.

A nemoj zaboraviti sve prednosti zivota u domovini. Da,da, prica se da mnogo ljudi odloazi ali ih i dalje puno vise ostaje... nije to slucajno.

@Ivan - nema tu nikakvog citanja misli, stvari su jednostavnije nego sto ih prezentujes, kao sto sam rekao, nema potrebe da cupas pojedine recenice mojih tekstova iz konteksta, da bi naglasio svoju poentu, mozda ja nisam sposoban da artikulisem stvari na pravi nacin da bi bile jasne drugim ljudima, ali definitivno tumacenje socijalnih interakcija nije neka vudu magija, svi mi to radimo intuitivno (ili sa konkretnim znanjem psihologije), i dolazimo nekih zakljucaka, na osnovu nacina, tona, dinamike, stava i naravno samih tema koje tvoj sugovornik prezentuje.
Pa mozemo recimo da shvatimo da jedna te ista recenica moze biti postavljena potpuno bezazleno ili zajedljivo, ili tupavo ili sta ja znam, a na osnovu toga i samo stvaramo sliku o stavu i namerama onog sa kim razgovaramo. To na forumu nije moguce, ali mislim da nema potrebe da se ide u krajnosti - gde ti impliciras da ja citam misli drugih ljudi - sto je, sto se mene tice, za sad nemoguce :), ili da ne mozes da doneses sud o necijim stavovima na osnovu 3minuta konverzacije sa njim. Nekad je dovoljna i jedna recenica da shvatis dosta o zivotnim stavovima nekog coveka :), ili jedan trzaj iznenadjenja na licu kad kazes da si tu da ostajes, ili zbunjena faca kad te pitaju od kud si - a ti kazes iz Amstelveen-a (jel se 100% podrazumeva da ti nikako ne mozes biti iz Amstelveen-a) itd :D...

Ali to nije tema i kao sto sam rekao nije ni bitno. Ja sam u svom inicijalnom postu dao svoje misljenje, na kraju se na dve strane rasplela rasprava samo o ovom delu, koji objektivno - i da je kako ja tvrdim i da je suprotno, je samo jedan delic puzle necije odluke da ide ili ostane...

Da bi se iznenadio sa tim morao bi ili juce pasti sa marsa ili biti biti prilicno glup.

Nije bas da je Holandija od juce postala imigrantska destinacija pa da se ljudi iznenadjuju kad neko kaze da hoce da ostane.

Mozda u Katwijku :)

---

Ukratko, moj odlazak..

student, 24god., otisao sa Balkana (dobrostojeci), znaci sve mi je bilo ok, dobar posao, sve dobro, fakultet zavrsio itd.

Dosao u Australiju, evo vec 10 mjeseci.. upisao nesto kao kurs ovdje i dobio vizu, dosao kod prijatelja..

20sati sedmicno moze da se radi na studentsku, trenutno radim Smart Home solucije, i u istoj toj firmi magento dev.. plata kao full-time je $50000 godisnje, dok ja imam upola manje je radim part-time..

E sada, radim i dalje svoj posao koji sam radio u dole.. jer je relativno ok.. i mogu da radim online..

sta sam napravio do sada?

- pri kraju sa ovim kursom, aj nije to lose.. bilo koji papir ovdje cijene..
- naucio kako se radi u normalnom drustvu i okruzenju
- primijetio druge osobine ljudi - nema galame, pa ako nesto uke*as, objasne ti sve, i pokazu kako se treba raditi
- kupio sebi neko auto i vozim evo u australiji mozda 4mjes.
- prosao victoriu
-itd ne mogu sada da se sjetim..


da dodjem ovdje u startu sam potrosio 3.5kEUR, plus ostale troskove ovdje..za kurs itd..

viza mi traje do juna.. mogu da produzim.. ne znam sta da radim :)

cijene nekretnina $450000 - 60km od Melbourne..

troskovi zivota..

- hrana nije skupa u odnosu na plate.. moze da prica ko sta hoce.. ovo je sigurno
- gorivo nije skupo $1.3, pa skuplje je kod nas...
- alkohol skup, izlasci skupi


...itd.

sta vas god zanima iz australije mozete pitati, pa ako ja znam, ja cu da vam odgovorim...


a moje pitanje je sada, da li da ja ostanem, ili sta da radim :)?! ja znam da ja treba da odlucim, ali meni je problem sto nisam navikao raditi na jednom mjestu... da li to prodje vremenom ili ne?

---

Napravi risk/reward racunicu. Ja bih sebi postavio par pitanja:
- Sta ako ostanem jos jedan semestar/ugovor/godinu? Sta ako sam nezadovoljan time, da li mogu relativno lako i sa malo troskova da promenim? Sta ako sam zadovoljan da li mogu da nastavim sa tim modelom ili napredjenjim? Da li postoji sansa da ono sto sad vidim kao problem za 12 meseci manje vidim kao problem ili vidim kao manji problem? Ima li nade da ce mi se situacija popraviti?
- Sta ako se vratim da li mogu ponovo da odem? Koliko ce rollback povratka da me kosta emocija/vremena/para? Sta ako se vratim i budem nezadovoljan? Koliko ce mi trebati vremena i kolike su mi sanse da ponovo negde odem? Da li ako se vratim ima sanse da mi bude bolje nego sto mi je bilo kad sam otisao? Da li ima sanse da mi je bolje nego sto je sada?
- Imam 25 godina kako zelim da zivim sada, sa 30, 35, 40, 45? Da li zelim da mi deca odrastaju u ovom/onom sistemu/okruzenju? Kakva je sansa da imam penziju od koje se moze preziveti i zdravstveno osiguranje tamo/'vamo?

Pa to je stvar sopstvenih prioriteta, ali Branko ti je lepo rekao, pokusaj da izvazes otprilike gde zelis da budes za 5-10g pa vidi koja ti klima vise odgovara da tu zaista i budes.
Po meni vodi racuna o tome gde i koliko imas pravo da se predomislis, recimo ako se vratis u Srbiju, da li ces moci da se predomislis i ponovo lako odes u Australiju, i ako ostenes u Australiiji, i vidis da ti se ne djasvi - koliko lako ces moci da se vrnes u Srbiju. Druga stvar, inicijalni utisci su varljivi, mozda ti je bolje da ostanes tu 1-2g i vidis koliko mozes da zamislis svoj zivot tu, pa onda doneses odluku... Na kraju krajeva proputujes malo tim delom sveta...

A ovo oko menjanja posla je tek individualno, a zavisi i od profesije. Mlad covek krece iz niske pozicije i relativno brzo napreduje, odnosno u prvih 10g karijere lako mu je naci bolji posao - i interesantniji i sa boljim uslovima, posle toga - kad dodjes do nekog nivoa, spektar firmi koje mogu da ti ponude bolje uslove se suzava, pa si i ti manje spreman da menjas posao, a i da menjas sebe da bi isao na gore u nekom smislu karijere. Normalno - opet licna percepcija.

nisi rekao da li studentsku vizu mozes da pretvoris u privremenu radnu ili cak imigrantsku. To je pitanje svih pitanja jer ako ne moze onda ne vredi da razbijas glavu ili povratak ili brak sa AUS ili ilegala - sto ne bih preporucio jer su veoma surovi.

A ako mozes da ostanes, brate, pa ne mozemo mi da ti crtamo zivot.

Nakon dvije godine provedene ovdje moze ovaj sef da me sponzorise :)

ps. hvala na savjetima, odlicni su!!!



_{[Ovu poruku je menjao epidemija dana 10.02.2017. u 13:45 GMT+1]}

---

Oni su se vec pronasli u svom maticnom udruzenju "Starih Beogradjana" :-D

Elem da se ne lazemo, za vecinu je olaksanje napustiti Srbiju, jsamo da ne moras da gledas sukcesivnog politickog drkadziju na TV ili da njegov ortak iz tekuce ekipe dreci sa naslovne stranice tabloida, pa to vredi vagon zlata :-D Ovima koji su se uplakali u dobre pare, sta ce njima inostranstvo? Da li im mozda ne skripi muzika i pateticni jecaji muzicke dive iz Zitoradje na FM, ili im smeta rov pred umesto rupe pred semaforom? Jock mori..posao kao i obicno, Srbija je to..bila i ostala :D



_{[Ovu poruku je menjao DusanSukovic dana 11.02.2017. u 13:18 GMT+1]}

---

iz ovoga sto si pisao na ovoj temi, meni se nekako cini da tebe razbija nostalgija i da u svemu trazis negativne strane da bi opravdao sebi povratak u Srbiju/Bosnu odakle si vec!

Ja sam otišao sa tada, tek formiranom porodicom, tako da je možda malo drugačija situacija nego kod pokretača teme. Veliki deo (slobodnog) vremena mi je vezan za porodične obaveze i jednostavno uživanje i aktivnosti sa detetom, pa nisam mnogo obraćao pažnju na ostatak društvenog života koji bi mi sigurno bio važan da sam otišao sam. Odlazak u inostranstvo nije laka stvar, ne zato što je u pitanju inostranstvo, već zato što se ipak radi o odlasku - procesu gde se ipak neke stvari prekidaju, koliko god ja pokušavao da ih prikrijem.

Ali, da ne dužim, evo moji pluseva i minuseva što se tiče odlaska (u inostranstvo):

+:

• profesionalni život: ako si tehničke struke, zemlje poput Nemačke, Austrije, Amerike, Kanade i sl. su idealno okruženje da se dalje razvijaš kao stručnjak, da radiš najnovije stvari na svetskom nivou, koristeći najmodernije alate i tehnike. U mom slučaju (Nemačka) radim ono što u Srbiji verovatno ne bih ni za 100 godina u oblasti koja je u Srbiji tek u povoju (obnovljivi izvori energije). Taj osećaj da si uvek apdejtovan sa najnovijim izazovima u tvojoj oblasti, a ne da stalno kaskaš u tehničkom smislu za nekim (taj osećaj sam imao u Srbiji) je meni vrlo privlačan i zbog toga idem ujutru na posao sa zadovoljstvom.
•socijalna i društvena uređenost: čitava administracija je tako napravljena i dizajnirana, da izgubiš najmanje moguće vremena (moja teorija je to tako, da bi imao više vremena da radiš :D). Neverovatno koliko se stvari lako rešavaju (papiri, prijave, banke i sl.) da često pomislim je l moguće da ovo ovako jednostavno funkcioniše.
•Dostupnost: neko je ranije pomenuo tu lakoću putovanja, Evropa je dosutpna za nekoliko evra maltene gde god hoćeš da ideš. Ja bih dodao tu i dostupnost svega ostalog tj. mnogo širi izbor: od prehrane, garderobe do svega čime možeš da se baviš, sporta, gedžeta, hobija... Profesionalno takođe, tu su razni Univerziteti, interesne grupe, sajmovi, konferencije... Jednostavno da ne znaš gde pre da kreneš...
•Ljudi: mnogi se žale na Nemce, ali ja njih veoma gotivim. Direktni su, otvoreni, ne okolišaju. Mladi Nemci su moderni, često kosmopolite, pa je i razgovor sa njima vrlo zanimljiv, mogu se naći teme o kojima mogu da pričam. Imam osećaj da pripadamo istoj, ja bih rekao “internetskoj subkulturi” kojoj su zajedničke mnoge stvari (najčešće iz US) bilo da si u Nemačkoj, Srbiji ili Japanu. Vole i oni da se opuste, da rošitaljaju, da se zarakijaju (pogotovo mlađi) što demantuje često da su previše hladni i drveni. Poslovna i radna filozofija im je isto nešto što mi se sviđa, rade puno, ali sa određenim umerenim tempom, isplaniraju sve pre nego što krenu, nemaju taj "oruk" mentalitet koji sam imao prilike toliko često da srećem u Srbiji: "Ajde sad ovo da izlopatam, pa ću se onda do kraja dana odmarati".

-:

•sam odlazak: sama činjenica da odlaziš od nekog i iz nekog sveta kome si pripadao, je meni dovoljno da imam svaki put knedlu kada mašem bilo u Surčinu ili u Nemačkoj. Posle mi treba nekoliko dana da se resetujem (ako uopšte uspem da se do kraja resetujem) i da shvatim da je budućnost mog deteta najvažnija stvar na svetu a ne moji osećaji prilikom rastanka. Ipak, ne mogu da ostanem ravnodušan da, prvi rođendan smo proveli na dva paralelna skajpa i prenoseći babama i dedama, prve korake je doživela uživo samo jedna baba, drugi su dobili video. Iako se trudim da redovno idemo za Srbiju i da babe i dede budu često kod nas, uvek imam osećja da stalno pokušavam na nadoknadim nešto što je ipak nedoknadivo. Plus kumovi, drugovi,... jednostavno "ispadneš" iz njihovih života i sve je teže i teže održavati tu nit koju ste imali pre nego što odeš
•jezik: ja sam nemački godinama učio, danas radim na nemačkom i mogu da se sporazumem, ali ne pričam maternji nemački. Kada potpisujem bilo kakve ugovore, prvo se pomolim Bogu, jer nemam pojma šta sam potpisao. Svaki razgovor na stranom jeziku zahteva koncetraciju, što nije lako. Počinjem da brkam reči, pa kad pričam srpski upadaju mi nemačke reči, tipičan gastarbajterski sindrom. Moje dete više zna nemačkog nego srpskog, razmišlja na nemačkom i ako ne forsiram srpski kod kuće (čitanje, slušanje, pričanje) imam osećaj da će se lako zaboraviti.
•balans posao/slobodno vreme: Dosta se radi, pogotovo kako više napreduješ. Izjava mog šefa je da svog sina viđa sat vremena dnevno, jer uveče kad dođe sa posla on već spava, je dovoljno meni da skontam koliko to može da bude ekstremno. Vrlo često se dešava da preko radne nedelje ne stignem ništa da odradim (kupovinu, slobodnu aktivnost, lekara i sl.) jer kada dođem kući između 18-19h ili ništa ne radi, ili već nemam snage. Ovde je sasvim prihvatljivo, da ako imaš dobar posao, prelaziš više stotina kilometara do pola, a često se dešava da ljudi preko radne nedelje žive u mestu gde rade, a vraćaju se kući preko vikenda. Taj koncept mi je malo odbojan, jer se tu ogleda surovi kapitalizam.

Izvinjavam se na dugačkom postu, nadam se da sam ti donekle pomogao.

Puno sreće i samo napred, u svakom slučaju ti preporučujem da iskusiš inostranstvo.