High Precision Voltage Reference Module

I te kako da nas ima.
Danas je lako. Naponske reference su izvedene kao cetveropol,u kucistu T0 92,sot 232,dil 8 ili sop8 sto je milina prostora i cijene.Djecaci uzivajte u blagodatima napretka poluvodicke tehnologije.
Jedan kolega (nije aktivan na forumu) posjeduje cijevni milivolt metar koliko se sjecam Philips .To cuvjek cuva ko oci u glavi sa jos nekom radio muzejskom opremom.Pomogao sam mu da se pusti u funkciju(cijevi mi nikada nisu bile interesantne nisam bas toliko star) dao je 70 eura za cijevi he he he koja je to bolest.
Znaci pre 50-60 ili vise godina referenca koja je sastavni dio tog instrumenta se rjesavala na ovaj ili slican nacin.
[img][/img]

---

zica, na ovoj semi fali samo jos urdox cijev pa da stvar bude kompletna. To je inace danasnji generator-izvor konstantne struje.-
pOz

---

emiSAr
penzioner

cijevi mi nikada nisu bile interesantne nisam bas toliko star ,moj komentar : he he

---

Evo i slika mog referentnog izvora od 10 V, rađen je sa AD588. Daje vrlo stabilan napon , u granicama 75uV.


Spoljni izgled


Unutrašnjost, sa temperaturnom zaštitom


Bez termo poklopca.

Slike su sa telefona i zato su loše.

---

Branko ne izvlaci iz konteksta... :)

Moj komentar "cijevi mi nikada nisu bile interesantne nisam bas toliko star"nije bio sa namjerom da ikoga povrijedim,ako jesam kazem oprosti.
Nisam star jer kad sam se kao klinac poceo interesovati za elektroniku prozesor Z80 dosao na svijet :) To me privuklo vise nego cijevi.

---

Radio sam ja još sa onim čeličnim vojnim, sa oktal podnožjem !
A siguran sa da se i tebi barem malo motala negde staklena serija E80.
Kada sam pravio nešto sa logikom TTL 74 a ono se greje kao ringla.
Inače, pogrešno si razumeo. Nema šanse da me povrediš, pa to je istina.

---

emiSAr
penzioner

Nisam se nikad sreo sa Urdox cevima , interensantne su.

---

Cijevi koliko sam morao (nikada ih nisam ni priblizno savladao kao mozda ti ili emiSar,1OXB te ostali znani i neznani junaci :) Nekako bas bilo vrijeme strasnog napretka i razvoja poluvodica Procesora,TTL kola,memorija i vrijeme nadolaska PC racunara.Cijevi sam savladao koliko je bilo potrebno mada se i danas divim jako dobrim i nezamjenjivim rjesenjima.

---

Sve u svoje vreme. Nekada se komuniciralo dimnim signalima, a sada preko satelita.

---

A dame i gospoda su umesto Facebook, Skype i slično, stavljali ceduljicu u šupljinu u drvetu, koju je izbušio Pera Detlić :-)

Meni i dalje nije najjasnije, cemu referenca merenje nekog napona na trecu decimalu, za po kuci?
Malo skuplji instrumenti imaju dovoljnu tacnost.

S tim, pride, ne vidim da je neko iskesirao 400 evra da atestira neki element..

Nekoliko jednostavnih a korisnih saveta kod testiranja ili baždarenja nekih naprava u milivoltnom opsegu:

Nekada se pojavi potreba za baždarenjem ili testiranjem naprava čiji je ukupni opseg reda nekoliko do nekoliko desetina milivolta.
Na primer, to mogu biti pojačavači termoparova, tenziometarskih traka i sličnih mernih mostova, takođe i sama referenca za njih.
Uobičajeno je da se tako maleni signali pojačavaju čoperskim pojačavačima, gde se signal "seckanjem" pretvori u AC signal, potom pojača, pa rekonstruiše u originalni oblik sinhronim ispravljanjem.
Međutim, ponekad se moramo baviti DC sklopovima, koji mogu biti elementi sistema, a konačno i nečim nabaždariti neku milivoltnu preciznu referencu...

Normalno je da bi bilo dobro da svoju preciznu naponsku referencu opremimo preciznim otporničkim razdelnikom, koji ima minimalan termokoeficijent.
Na žalost, takvi se otpornici teže nabavljaju, skupi su i posle takvog razdelnika treba staviti kvalitetan buffer.

Čak ni otpornici iz vrlo visoke klase (0.1%) ne garantuju neku posebnu apsolutnu tačnost, jer tih 0.1% i nisu neka posebna tačnost. Već DVM iz cenovnog ranga reda stotinak eura imaju bolje performanse od tog.
Ono što je kod tih otpornika bitnija karakteristika je maleno temperaturno "klizanje" (mali ppm), a razdelnik se u svakom slučaju mora nabaždariti na nama potrebnu vrednost, pomoću nekog instrumenta više klase tačnosti od DUT koji ćemo baždariti ili testirati na tom razdelniku.

Pošto već ionako moramo baždariti razdelnik, možemo upotrebiti i jevtine otpornike lošije klase tačnosti i lošijeg termokoeficijenta, kao na primer klasu sa čak 1% tolerancije.
Tačnost tolerancija takvog razdelnika se postiže tako što njegovo baždarenje i korišćenje vršimo na poznatoj i istoj temperaturi.
Potapanjem cele naponske reference, razdelnika, njegovih klema i mernih pipaka DUT, u običan petrolej, možemo veoma značajno povećati inertnost reference na temperaturne promene, i već će boravak sveg tog u trajanju od par časova, na stabilnoj sobnoj temperaturu, dati bolje rezultate nego klasa od 0.1% koja je izložena okolnom vazduhu u kome neminovno moraju postojati strujanja vazduha, makar od termosifonskog efekta ili od našeg kretanja u blizini naprave.

Takođe ćemo petrolejem, koji je mnogo bolji provodnik toplote od vazduha, a pri tom odličan električni izolator, postići vrlo ozbiljno ujednačavanje temperature klema reference i mernih pipaka DUT, i na taj način eliminisati najveći deo moguće greške u merenju koja može poticati od termonaponskih efekata na spojevima različitih metala.
Poenta je ostaviti sve namešteno za merenje bar par sati na ujednačenoj sobnoj temperaturi, i kod merenja ne dodirivati rukama pipke, kablove i referencu (najbolje ništa), da im ne bismo uneli temperaturne razlike od telesne toplote.
Rukovanje je bolje izvršiti plastičnim hvataljkama koje su pogodne za takvo nešto.
Kalibracija reference i samo merenje DUT treba izvoditi na istoj temperaturi.
Tako se jevtino može doći do dobrih rezultata koji pariraju enormno skupljim sistemima.

Sva ova priča, možda nekom ko nije radio sa ukupnim opsegom reda 10mV, i potrebnom rezolucijom reda >50.000, može zvučati paranoično.
Međutim, stvarnost je drugačija i kod takvih merenja, na primer hvatanje jednog mernog pipka rukom, i unošenje stepan dva od telesne toplote, zna koštati greške koja je reda veličine nekoliko procenata do koju desetinu procenata ukupnog opsega naprave, što je stvarno mnogo.

Dva komada bakarne žice, koji su međusobno upredeni, a potiču iz različitih kablova, kod zagrevanja rukom će na DVM najviše klase, poput HP3458A, izazvati vrlo vidljivu promenu u poslednje tri decimale.
I ako se na prvi pogled radi o spoju istih metala, ako su iz različitih kablova uzeti, imaju različit sadržaj nečistoća i različito stanje kontaktnih površina i eto termonapona na delu!

Šta mislite šta će se dobiti na spoju kalaj-bakar na samoj pcb na primer?
Dobiće se katastrofa od greške u merenju ako nam je jedna merna tačka toplija od druge.

Kada se bavimo nekim preciznim merenjima malenih napona, valja sagledati što više mogućih štetnih efekata koji mogu uneti mernu grešku i tako dobiti validan rezultat.

Pozdrav i nadam se da će nekom biti od koristi...

Najbolje karakteristike se dobijaju sa mineralnim uljem. Ono je
mnogo čistije od petroleja i nema u sebi sumpora, Dielektična
konstanta je 2.3, a cena je vrlo prihvatljiva. Svi otpornici mogu
da se ostare veštački i uvek treba koristiti istu seriju i vrednost
otpornika, a paralelnom i rednom vezom dobiti potrebne vrednosti.
Normalno otpornici moraju da imaju što niži termo koeficijent.
Jako je važno koristiti otpornike i 10 puta veće snage od potrebne.
Pri lemljenju treba obratiti pažnju da se pravi isti broj lemnih
prelaza kalaj bakar i u + i u - grani. Najbolje je koristiti low EMF
tinol sa kadmiumom. Najvažnije je ne dozvoliti da se na pločici
javi bakar oksid ili sulfid. Najbolje bi bilo posrebriti je , može i
kalaisanje i žestoko lakiranje.
Ovo nije loše pročitati :www.keithley.com/data?asset=50287

priključne veze treba ostvatiti posrebrenim žicama sa teflonskom
izolaciom, toga ima da se nađe još iz sfrj

_{[Ovu poruku je menjao branko tod dana 02.11.2014. u 10:08 GMT+1]}

---

Svi saveti su odlicni, nemam zamerki.
Mogu da dodam da se otpornici mogu ubacivati u staklene kapsule, za spajanje koristiti tehniku "wrap&solder"

Meni i dalje nije jasno merenje napona, realnog, ne minimalnog, sa petom decimalom.
Za ne samo kucne potrebe, vec i potrebe recimo male privrede.

Moze se u DMD-u bazdariti komponenta, postoje referentne komponente(nimalo jeftine), ali je to malo potrebno za poslove van laboratorije.

Koja da bi radila, mora da ima elektrometre, bar, i vecinu ostalog pribora za merenje minimalnih napona..visokoomskih instrumenata, raznih specificnih komponenti, prikljucaka, sildova...niskofonskih uslova.

Malo je offtopic ali vrlo slicna tema, referenca, u mom slucaju frekvetna :)
Uz pomoc trikova sa mobilnim telefonom i jednom ruskom "kockicom" (OCXO) sam dobio preciznost generisane frekvencije u opsegu od 0.05ppm ili u procentima bi bilo 0.000005% :D
Naravno cela stvar je vezana za "kockicu" tj duplo temperaturno kontrolisan oscilator, Morion MV89A (kupljen na Ebay za 25$).
http://yu3ma.net/wp/?p=814

Cela stvar se dakle zasniva na preciznom odrzavanju temperature sklopa koji generise referencu (izto sve vazi za naponske, strujne, frekvetne) a zarad ukupne preciznosti treba i sklop koji se bazdari da bude takvoj atmosferi / okolini.
To je moguce uraditi recimo u nekoj vecoj metalnoj konzervi (to sa konzervom nije smesno, to rade isto i u TI, Linear Technology …) i unutar konzerve staviti i referencu i spravu koja se bazdari i unutra odrzavati temperaturu konstatnom sa grejacem i ventilatorom.

---

Mozes dodati i laku vakuumsku komoru, vakuumirana plasticna kutija za drzanje hrane u frizideru, ubacenu recimo u metalnu komoru sa relativno dobrim temperaturnim ambijentom(nije neophodno odrzavati +-0,1C:)), a prilicno zasticenu od okolnog zracenja.

Npr neispravna mikrotalasna pec..sa povadjenim sitnjurijama, i zatvorenim otvorima, izvucenim mernim kablovima u minimalnoj duzini, ili posmatranjem mernog instrumenta koji je postavljen u komoru.

KAo prirucna ideja.

Macola je spomenuo HP3458A, taj uredjaj ima u sebi LTC1000A za referencu:
http://cds.linear.com/docs/en/datasheet/1000afd.pdf

LTC1000A referenca na sebi ima mini grejac i senzor kako bi odrzavali temperaturu IC kucista konstantnom.


Malo je teza (tj ima ali kosta oko 300-400$ mala PCB sa tim IC bas iz HP3458A) za nabavku LTC1000A referenca, ali spomenuta sa pocetka teme AD584 ako bi se ugradila u pecnicu sigurno bi bila jos stabilnija.

Sigurno bi se i neke modernije i lakse nabavljive reference poput LM4030 (0.05%, 10ppm/°C) vrlo "ugodno" osecale ako bi se fino ususkale u neku pecnicu zajedno sa ostatkom elektronike oko nje.


_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 02.11.2014. u 22:57 GMT+1]}

---

Referencu sa AD588 sam pravio zato što to ic ima grešku od 1,5 ppm/C i zato što sve potrebne
specijalne otpornike za povratne veze ima u sebi. Znači , nema uticaja spoljnih otpornika. Otpori
koji se nalaze oko njega su uglavnom za indikacije i kontrole preoterećenja. Maksimalna promena
izlaznog napona u opsegu od 100 C je u okviru 1 mV. Kako se ic nalazi u temperaturno stabilnoj
sredini od 20 do 27 C za očekivati je da promene ne budu preko 75 uV. Deo za fino podešavanje
utiče sa + - 4mV u regulacij napona. Da kažemo da je to 0,1%. Ako otpornici koji služe za fino
podešavanje skiznu i 1 % što je nemoguće, to će dodatna greška biti uvećana za 0.001% ili 100 uV.
To je maksimum koji mogu da unesu otpornici. Da napomenem da je taj deo odrađen kao
kombinacija otpora koji se biraju preklopnikom i trimera, da bi se sveo uticaj trimera na minimum.
IC je minimalno opterećen jer ima dva tranzistora kao strujne pojačavače, čime je izbegnuto veće
njegovo zagrevanje i povećana maksimalna izlazna struja na 100mA.



Podatci za AD588
http://www.analog.com/static/imported-files/data_sheets/AD588.pdf

Što se kalibracije tiče dok je JAT Tehnike biće i kalibracije standarda za ništa.

http://s25.postimg.org/u06o6lsfz/Fotografija0002.jpg
Evidencija kalibracije

Zbog ISO redovno kalibrišem dva manometra, vagu i Fluke 8050A. Manometri su bili zadnji put ispod 2000 komad,
vaga valjda 3500, a kalibracija za Fluke 12000.

---

@macolakg

Počeo sam pre par godina da pravim delitelj 1:10:100 , po principu Fluke 752a , napravio šemu, nabavio otpornike 10 i 5 ppm
napravijo ovo :

za smeštanje otpornika i onda stao. Nisam imao teflonske prolazne stubiće !

Nešto ovako.

Da li je to bilo opravdanje pred samim sobom, ne znam!

---

Za LTC 1000A slede slicna uputstva



Cak i u blagom vakuumu, u posudi, eliminise se konvekcija toplote, a eventualno spoljno zracenje toplote plastika dobro eliminise.
Metalni oklop oko svega, posto je rf aerozagadjenje vece nego ikada...