Obracun zarada. Kako? (obrazac) Srbija...

Kao što naslov kaže, potreban mi je metod (obrazac) (kompletan) obračuna zarada: neto u bruto i obrnuto (bruto u neto).

Naleteh na kalkulator zarada i pokušala sam da napravim neki obracun na osnovu njega, ali mi tu nešto ne štima:

N-neto zarada (ono što ide u džep radnika)
U-osnovica za umanjenje poreza (za ovoliko se umanjuje iznos na koji se obračunava porez na zarade) koja trenutno iznosi: 8776 dinara.
B-bruto zarada (neto+porez+1/2 doprinosa)
Porez i doprinosi (procenti)
12% je porez na zarade
11% je PIO (x2)
6.15% je zdravstveno (x2)
0.75% je nezaposlenost (x2)

za neto u bruto (poznato neto i osnovica za umanjenje poreza) dodjoh do ovakvog računa:
N-12%*U+B*((12+11+6.15+0.75)/100-1) = N-12%*U+B*(0.299-1) = N-12%*U-0.701*B = 0
odnosno
B = (N-12%*U)/0.701

i to mi je OK za minimalnu zaradu 21216.00 dinara.

za bruto u neto, trebalo bi da je:
N = 0.701*B+12%*U (i ovo funkcioniše za minimalnu zaradu)

Možda sam i uspela da pogodim, ali dobijam i veća odstupanja zavisno od smera računanja (doduše, slično je i u kalkulatoru, ali su ta odstupanja znatno manja), koja ne mogu da se računaju kao greška u zaokruživanju.

Sta raditi sa minulim radom: Koja je osnovica za njegov obracun (neto ili bruto, ... 0.4 ili 0.5% od čega za svaku punu godinu radnog staža)? Da li utiče na bruto zaradu i da li se i dalje obavezno obračunava?
Minimalna i maximalna osnovica za obračun zarada: da li radi po principu:
ako je osnovica < min, onda je osnovica = min
ako je osnovica > max, onda je osnovica = max
a ako je između min<osnovica<max, onda je osnovica = osnovica (ne menja se)

Na šta se tačno misli (uglavnom) kada se u ugovoru navede bruto plata: Da li je to bruto - osnovica za poreze i doprinose (neto+porez+1/2 doprinosa) ili je to ukupan bruto (trosak zarade: neto+porez+doprinosi ... kako bi se u ovom drugom slučaju računala neto zarada?) ?

ovde (minimalna zarada) se spominje da je 21216 dinara (koliko iznosi minimalna neto zarada) 35% od 60.617 dinara. Šta predstavlja 60.617dinara? (Bruto od 21216 prema kalkulatoru je 28763 din. odnosno 33.912 (ukupni troškovi)) ?


Gde naći tačne potrebne podatke? (nisu svima dostupni Privredni savetnik i Službeni glasnik)

---

Pravljenje šablona za obračun plata nije ni malo jednostavno, tu ima dosta varijacija i to nije moguće objasniti u dve rečenice niti je moguće sve to dobro uraditi bez poznavanja materije. Koliko sam primetio vi čak i ne razmete dobro šta je termin "minimalna zarada" što spada u neke osnovne stvari. Šta ćete ako u obračunu ima naknada (odmor, bolovanje, praznici...), topli obrok, regres, obustave, poreska oslobođenja (na primer kad neko ne plaća neke određene doprinose), izdvajanja za privatne penzione fondove... bolje uzmite neki specijalizovan softver za te namene. Svako ko se bavi programiranjem zna da je obračun zarada jedan od najkompleksnijih delova poslovnog softvera i da njegova implementacija u svakoj malo većoj firmi donosi brojne glavobolje.

Informacije o materiji teško da mogu da se nađu na jednom mestu. Prosto morate biti u toj oblasti i pratiti zakone. Dodatna otežavajuća okolonost je što se to povremeno menja pa nikad nema kraja rada na programu. Lako je promeniti koeficijente kad se promene ali ako se uvede nešto novo, na primer stepenasti porez onda to utiče na sve formule.

U pravu si, ta grana mi je nepoznata.

Ali, sve se da naučiti. Glavni problem u zemlji Srbiji su specijalni zahtevi, "prepametnih privatnika" na koje inspektori rado "žmure" jer dok žmure njihovi se džepovi konstantno pune.

I, koliko sam primetila, svi uglavnom bolovanje preko 30 dana računaju ručno.

Pitala sam za osnovni model: bez prekovremenog rada, bez noćnog rada, bez rada tokom praznika (ko li danas u Srbiji to još plaća? - primer: navedemo za portire i noćni rad i rad vikendom i praznicima, a oni vrate i kažu... e, ne može to tako... samo surova satnica...) ...
Procentualna umanjenja / uvećanja osnovne zarade nalaze se u Zakonu o radu i (ne)jasna objašnjenja kako šta.

Minimalna zarada bi trebalo da bude nešto što predstavlja najnižu osnovicu za obračun poreza i doprinosa i (naivno) donji prag neto isplate (žvaka za narodne mase, ... a dok su horde srećne ako nađu uopšte posao i imaju redovnu zaradu koja je često i duplo manja).

Ako bih već tražila "dlaku u jajetu", ima tu puno toga još:
- osnovni rad
- godišnji odmor
- plaćeno odsustvo: 100%, 6x%
- bolovanje: do 30 dana, preko 30 dana; obično, trudničko, porodiljsko, povreda na radu
- prekovremeni rad
- noćni rad
- rad vikendom
- rad državnim praznicima
- državni/verski praznik
- pa na sve to, kao šlag na tortu dolazi minuli rad...
a gde su
- topli obrok
- regres za godišnji odmor

U praksi to se svodi samo na plaćanje osnovnog rada (40h sedmično), bolovanja, ponegde prekovremenog rada (i to po istom principu kao osnovni rad).

Primer: radnik NN radi u noći subota na nedelju: noćni rad + rad vikendom, šta je tu jače? Ili, radi u ponedeljak na utorak, utorak je državni praznik; noćni rad+rad na državni praznik, šta je tu jače? Da li se gleda procentualno uvećanje, pa veći procenat je jači ili se računa kumulativno?

A, da za sve, sem za bolovanje, računaju se samo radni dani (ponedeljak-petak) minus državni/verski praznici ako se dese radnim danima. Bolovanje se računa na osnovu broja dana u mesecu. Ovde ne mislim na satnicu (koja se računa po sličnom principu kao za redovni rad, s tim što se ne uzimaju u obzir državni praznici i neradni dani po nekom drugom principu: elementarne nepogode (suviše hladno, toplo, mokro, suvo,...) i slično, već na granicu između bolovanja do 30 i preko 30 dana.

---

Bilo bi lepo kada bi neko odgovorio, na prvobitno postavljena pitanja, najjednostavnija moguća situacija:

Radnik NN radi redovno: 8h*(broj radnih dana za taj i taj mesec), znači pun fond časova. Plata se uklapa u granice minimalne i maximalne osnovice za obračun zarada.
1) Poznata je neto zarada (ono što mu leže na tekućem računu / džepu) ... Da li se do bruto (osnovice za poreze i doprinose) dolazi po formuli: B = (N-12%*U)/0.701
2) Poznata je bruto zarada (osnovica za poreze i doprinose) ... Da li se do neto (ono što radnik NN vidi/oseti/zaista dobije) dolazi po formuli: N = 0.701*B+12%*U

Sta raditi sa minulim radom: Koja je osnovica za njegov obracun (neto ili bruto, ... 0.4 ili 0.5% od čega za svaku punu godinu radnog staža)? Da li utiče na bruto zaradu i da li se i dalje obavezno obračunava?
Minimalna i maximalna osnovica za obračun zarada: da li radi po principu:
ako je osnovica < min, onda je osnovica = min
ako je osnovica > max, onda je osnovica = max
a ako je između min<osnovica<max, onda je osnovica = osnovica (ne menja se)

Na šta se tačno misli (uglavnom) kada se u ugovoru navede bruto plata: Da li je to bruto - osnovica za poreze i doprinose (neto+porez+1/2 doprinosa) ili je to ukupan bruto (trosak zarade: neto+porez+doprinosi ... kako bi se u ovom drugom slučaju računala neto zarada?) ?

ovde (minimalna zarada) se spominje da je 21216 dinara (koliko iznosi minimalna neto zarada) 35% od 60.617 dinara. Šta predstavlja 60.617dinara? (Bruto od 21216 prema kalkulatoru je 28763 din. odnosno 33.912 (ukupni troškovi)) ?

Gde naći tačne potrebne podatke? (nisu svima dostupni Privredni savetnik i Službeni glasnik) Mora da postoji neki propis ili više njih ?!?

---

Zarada = bruto zarada = neto zarada + porez + doprinosi na teret primaoca/zaposlenog(pio, zdravstveno, nezaposlenost) = bruto zarada sa platnog listića zaposlenog

Bruto II = Super bruto = neto zarada + porez + doprinosi na teret primaoca/zaposlenog (pio, zdravstveno, nezaposlenost) + doprinosi na teret isplatioca/poslodavca (pio, zdravstveno, nezaposlenost) = koliko poslodavca zaista "košta" plata zaposlenog

Većinom se u pisanju pod zaradom podrazumeva bruto zarada, koja čini osnovu za obračun poreza, kao i doprinosa, a kada je u pitanju neto zarada, to se posebno naglašava.

Minimalnu neto zaradu po satu (što je po meni čudno, jer za sve ostalo koriste bruto iznose, ali takvi su nam propisi) propisuje država, odnosno socijalno-ekonomski savet, objavljuje se u Službenom glasniku RS i imamo obavezu da je primenjujemo u obračunu zarada od dana objave, bez obzira na koji prethodni mesec se obračun i isplata zarade vrši. Poslednja objavljena minimalna zarada je 115,00 rsd (Sl.gl. 31/2013).

Neoporezivi iznos za umanjenje poreske osnovice poreza na zarade takođe propisuje država i objavljuje se u Sl.gl. Od 01.02.2013. do 31.01.2014. godine se primenjuje iznos od 8.776,00 dinara, a 12% od tog iznosa je 1.053,12 rsd.

Na osnovu proseka zarada na nivou Srbije po kvartalima se određuju minimalna osnovica za obračun doprinosa, koja je na snazi tri meseca (do narednog kvartalnog proseka). Ta informacija se takođe objavljuje u Sl.gl. od strane Republičkog zavoda za statistiku i 35% od tog objavljenog iznosa predstavlja najnižu osnovicu za obračun doprinosa.
Za I kvartal 2013. godine je prosečna zarada iznosila 57.401 (Sl.gl 38/2013) rsd, što znači da je najniža osnovica za obračun doprinosa od 01. maja 2013. do 31.07.2013. godine 20.090 rsd bruto, odnosno 15.136 rsd neto.

Najviša mesečna osnovica za obračun doprinosa je petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu od dana objavljivanja podatka. Kako se podaci objavljuju mesečno (krajem tekućeg meseca se objavljuje prosek za prethodni mesec), iznos najviše osnovice za obračun doprinosa se menja mesečno.
Za maj će se koristiti prosek zarade od 57.628 rsd (prosečna zarada za mart 2013. godine, objavljena u Sl.gl. 38/2013), što znači 288.140 rsd (5x57.628).

Što u teoriji znači da Vi možete obračunati i isplatiti radniku neto platu u iznosu manjem od 15.136 rsd za puno radno vreme u toku perioda maj-juli 2013. ali doprinose morate obračunati na neto iznos od 15.136 rsd, a ne na taj manji iznos, ali Vas iznos minimalne neto zarade po satu onemogućava da radniku isplatite neto manji od 15.136 rsd jer mesec sa najmanje radnih sati u mesecu ima 160 sati, što pomnoženo sa 115,00 koliko je minimalna neto zarada po satu daje 18.400,00 rsd kao najmanji neto koji zaposleni mora da dobije. Takođe, možete obračunati i isplatiti zaposlenom bruto platu veću od 288.140 rsd, ali ćete obračun doprinosa izvršiti na osnovicu od 288.140 rsd.

U oba slučaja (minimum i maksimum) porez se obračunava na stvarno obračunatu bruto zaradu, ne ne minimalnu, odnosno maksimalnu osnovicu.


Formule za izračunavanje neto zarade na osnovu bruto zarade i obrnuto, ste ispravno naveli.

Minuli rad se obračunava u iznosu od 0,4% po navršenoj godini rada/staža (podatak od 0,5% Vam je zastareo) na osnovnu platu (neto zarada za stvarno odrađene radne sate, što znači da se za njegov obračun ne koristi ni topli obrok, ni regres, ni slično) i obavezno se izračunava, deo je neto zarade, pa samim tim utiče na iznos bruta i dalje, doprinosa.


Podatke možete naći googlanjem, nije Vam neophodna pretplata ni na jedan od časopisa, mada je poželjna, da biste bili u toku sa propisima. Ne bih da reklamiram nijedan od sajtova, ali google će Vas dovesti do pravih i aktuelnih informacija (pojmovi za pretragu: neoporezivi iznos, mimalna cena rada, najniža osnovica), upućivanje na propise je bespredmetno, jer se podaci objavljuju od strane sržavnih ustanova mesečno/kvartalno/godišnje, te nema stalnih podataka, samo formule koje ste naveli, ako izmene procente za obračun doprinosa ili poreza i te formule će se menjati.

Do odstupanja u obračunu dolazi zbog zaokruživanja, zavisno od pravca iz kog se preračunava neto u bruto ili obrnuto, a u OD i OPJ obrascima se koriste iznosi bez decimala i zato i dolazi do razlika,

Odgovor poprilično kasni, ali nadam se da će Vam pomoći, naleteh na ovu temu googlajući neki drugi obračun :-)

A ja tek sada videh koristan odgovor. Hvala.

---

auuuuu

soonchice!!!!

Kakav profi odgovor! Odusevljen sam! Ovo trazim bas dugo!!!

HVALA!!!!

---