U električnom kolu kroz koje protiče promenljiva struja (recimo naizmenična), a koje osim otpornika ima i kondenzatore i zavojnice, dolazi do fazne razlike između napona i struje.
To sebi možeš da pretstaviš tako da nacrtaš dve sinusne funkcije koje se ne poklapaju, kao na primer na ovom crtežu:
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Phase_shift.svg
Na crtežu je fazna razlika oboeležena sa
, ali je uobičajenije da se označava sa
u elektrotehnici.
To što napon i struja nisu u fazi prouzrokuje u praksi da se deo snage koji bi inače trebalo da se potroši na korisni rad reflektuje nazad u generator. Na primer u industrijskim postrojenjima koja uglavnom imaju velike induktorske potrošače (elektromotore), velika količina snage se ne iskoristi nego se reflektuje. Zato često industrijska postrojenja imaju velike kondenzatore promenljivog kapaciteta, koji služe da tu reflektovanu snagu sačuvaju, tj. da promene faznu razliku na 0, kako ne bi bilo gubitaka.
Mera za iskorišćenje snage je
Drugi primer je u radio tehnici. Ukoliko impdansa antene i izlaznog stepena nije ista, deo snage koji bi se inače emitovao kao elektromagnetni talas, vraća se u izlazni stepen uređaja. Reflektovana snaga se meri uređajem koji se naziva SWR metar
http://en.wikipedia.org/wiki/SWR_meter.
Teoretski, kod većeg stepena refleksije, izlazni stepen radio uređaja bi se mogao oštetiti, pa se zato ponekad stavlja uređaj za prilagođenje impedanse (kupler ili na engleskom
antena tuner).
Nadam se da ti je sada malo jasnije...
Impedancija i fazna razlika
