Eh kako je lepo namestiti brojeve tako da tu odgovaraju. dobro da nisi uzeo cene solarnih panela od pre 20 godina i pretpostavku da se primenjuju negde jos severnije gde pola godine i nemaju dan :)
Ventura, koristis zastarele podatke. Solarnim celijama cena konstantno pada a za 10000 evra mozes dobiti znatno vise snage nego sto si ti naveo. Mi se nalazimo u vremenu kada upravo na ovom polju tehnologija znacajno napreduje i vrlo brzo ce se u primeni naci solarne celije koje su znatno jeftinije.
Solarne celije su samo jedna od alternativa, i to jedna od najskupjjih, i kao sto Odin D. rece, treba je primenjivati onda kada to ima smisla. Kod nas je koriscenje suncane energije vise usmereno ka zagrevanju vode jer je instalacija mnogo jeftinija, i isplativija s obzirom na broj suncanih dana. Medjutim, mi smo u granicnom pojasu isplativosti, na 45. podeljku - sto se gleda juznije od nas, mogucnost iskoriscenja suncane eneregije postaje znacajno veca - na dobrom delu povrsine Zemlje, broj suncanih dana premasuje 300 sto je ipak mnogo mnogo vise nego 87 koliko si ti uzeo u svojoj racunici.
Zaboravljas da i uvodjenje snabdevanja elektricnom energijom iz energetskog sistema takodje kosta i to ne malo, kao i da postoje drugi nacini da se iskoristi enrgija iz prirode a koji su mnogo jeftiniji od pretvaranja sunceve energije u elektricnu.
Kada te brojeve uzmes u obzir onda se zakljucak na osnovu racunice iz korena menja, cak dotle da cak i ni koji su vec napravili takve kucne sisteme za proizvodnju elektricne energije iz energije sunca - prodaju tu energiju elektroenergetskim sistemima, jer je imaju viska.
Moje domacinstvo recimo u zimskom periodu trosi prosecno oko 2.2 KW na sat (preracunato u novac to izadje nesto oko 700-800 evra godisnje), u letnjem periodu potrosnja pada na oko 1 KW, ako ne i nesto nize. Ako se gledamo juznije gde je mnogo toplije preko veceg dela godine, to znaci da se troskovi grejanja, koji u stvari i predstavljaju najveci deo potrosnje, znatno smanjuju ili cak potpuno izostaju (naravno, verovatno bi zato trebalo uracunati troskove hladjenja, mada hladjenje cesto nije potrebno, bar ne na visim nadmorskim visinama).
Uostalom, ne mora se ceo sistem oslanjati na alternativnu energiju. Dovoljno je neke njegove delove prebaciti na alternativnu energiju, sto pocetnu cena cini nizom, a ostvarena usteda je i dalje velika. S druge strane, malo je bezobrazno porediti cenu energije koja se proizvodi za potrebe jednog domacinsktva i cenu energije koja se poroizvodi za potrebe cele drzave. Naravno da je cena kostanaj u masovnoj proizvodnji mnogo manja. Kada bi se i alternativni izvori koristili tako masovno, a u svetu se neki vec i koriste tako, onda naravno da i cena proizvodnje mnogostruko pada.
Ideja u koriscenju alternativnih izvora energije nije u tome da neko za*ebe Elektrodistibuciju da im ne placa za struju, nego da covecanstvo sebi obezbedi dovoljno energije koja ce biti svima dostupna, kako cenom, tako i mogucnostima primene. Iz tog ugla svaki novi izvor energije, ma koliki da je, predstavlja dobitak u ukupnom energetskom bilansu.
Re: Miroslav Štabek - patent ge3ge - prirodni "perpetum mobile"
Ako neko prosečno daje 3-4000 hiljada dinara za struju mesečno, sa tih nekoliko hiljada može sigurno 10 godina da plaća račune za "klasičnu" struju. 
