Code:
#include <stdio.h>
#include <stdlib.h>
int main(int argc, char* argv[])
{
int i;
printf( "Broj argumenata: %d\n\n", argc );
/* ovde bi trebao da ispise celu liniju sa argumentima, ako ih ima */
for ( i=0; i<argc; i++ )
printf( "%s ", argv[i] );
printf( "\n");
system( "PAUSE" );
return 0;
}
Ulazni parametri su ti kada kucaš u Command Prompt-u, npr:
dir c:\windows\system32 >output.txt
pa je:
argc=3
argv[0] == "dir"
argv[1] == "c:\windows\system32"
argv[2] == ">output.txt"
Slicno je i za Windows kada na primer duplim klikom probas da otvoris neki fajl,
pa se poziva pridruzeni program kome se opet prosledjuje selektovani fajl
kao argument, itd...
Citat:
C89 standard dozvoljava main(), dok noviji C99 standard dozvoljava samo int main
( void ) i int main ( int argc, char *argv[] ).
Znači, to je to... Evo ovde:
ISO/IEC 9899:1999
http://www.nirvani.net.nyud.net:8090/docs/ansi_c.pdf
Tačka 5.1.2.2.1
Poslednji put kada sam koristio čist C za konkretne stvari (izuzev za nečije seminarske radove) bio je za C=Commodore Amiga računare koji su imali takozvani
Aztec C i Lattice C kompajlere, a to je bilo definitivno pre ove druge revizije...
To je bilo vreme kada je Bill Gates i dalje bio u DOS-u, dok su Commodore i Atari
vec imali svoje graficke operativne sisteme koji su celi stajali na jednu 720 ili 880KB disketu ;)
[Ovu poruku je menjao X Files dana 25.09.2005. u 12:40 GMT+1]
[Ovu poruku je menjao X Files dana 25.09.2005. u 12:53 GMT+1]
Registrovani: 1 ( misamilanovic )
"int main()" vs. "void main()"