Izvinjavam se na kratkom odsustvu, ko bi rekao da ćete me toliko prozivati za tako malo vremena ;-)
Ukratko, par napomena o tome šta sam ja ranije rekao.
— Svaki sistem je zadovoljavajući (v. prethodnu temu) ako se zadovoljavajuće podesi (tj. u slučaju GNU/Linux distribucija, misli se na automatsko prepoznavanje modema, mrežne kartice [isto za Internet], itd.) — ovde ne mislim da korisnik podešava, već da instalacioni program to uradi
Ovde je degojs naveo nekoliko primera takvih distribucija, ali ja ih nisam koristio te ne znam mnogo o njima. Znam da je isto to
moguće napraviti i sa FreeBSD-om, i sa drugim sistemima, ali kako su to slabo rašireni sistemi (malo korisnika, malo programera, nije toliko popularno ime kao „Linux sistem“), niko to dosad nije uradio.
Pošto nema „instalacije hardvera“ (čim to mora da se uradi, dobijamo jednu stavku „loše“ po pitanju upotrebljivosti), instalacioni proces uglavnom omogućava i podešavanje Internet veze — znam da sam viđao takve stvari kada sam instalirao neku distribuciju pre par godina. Tu unesete broj i korisničko ime, kao i lozinku, i stvar gotova (čak, čini mi se da i Debian ovo ima, samo on ne koristi grafičko okruženje za instalaciju, te ispada iz konkurencije).
Kada završite sa ovakvom instalacijom sistema (!!!), da biste se povezali iz novog Gnoma (2.2, 2.4, možda i 2.0), samo dodajte programče na „panel“ za povezivanje, i zatim pritisnete dugme za povezivanje. I eto, modem počne da trtlja. Naravno, ovde je problem što Gnom pretpostavlja da je instalacioni postupak sve obavio kako treba — podesio Internet vezu, i omogućava povezivanje pomoću jednog klika.
Ako nije tako, to znači da sistem koji si izabrao nije prilagođen za upotrebljivost (a FreeBSD sigurno nije) te vrste.
Ako želiš da probaš Gnoma, mislim da je najbolje zaokružen proizvod Gnoppix (ili kako se već zove), tj. pretpostavljam da jeste pošto ga nisam probao (zasnovan je na Knoppix-u).
Gnom ne može da reši problem povezivanja na Internet potpuno samostalno iz jednog prostog razloga — to nije u njegovoj nadležnosti. Naime, to podrazumeva rad sa hardverom, njegovo prepoznavanje i podešavanje, kao i opšte mrežne karakteristike, te to mora da obezbedi sam sistem („distribucija“, „instalacija“, itd.). Naravno, ovo jeste jedan (veliki) nedostatak za početnike, naročito ako se odluče za neku težu distribuciju koja ništa od toga ne podešava (npr. na Slekveru se može koristiti pppsetup za jednostavno podešavanje, ali taj alat ipak ne zadovoljava osnovne kriterijume; mnogo manje spartanske distribucije GNU/Linux sistema sigurno obezbeđuju „upotrebljivije“ alate za taj postupak).
Zaključak: na podešenom sistemu, za povezivanje na Internet iz Gnoma je potreban jedan klik, a za „naprednija podešavanja“ ne postoji standardan alat (bar mi nije poznato). Sigurno ćete se složiti da je „jedan klik za povezivanje“ zaista upotrebljivo, ali ipak postoji problem zato što većina novih sistema nije odgovarajuće podešena.
Kao prilog mom viđenju stvari ide i to da se postupak za podešavanje Internet veze delimično izmenio i u Windows-u, te ona sekretarica iz prethodne teme koja je podešavala Internet u firmi A, kada pređe u firmu B koja koristi drugi Windows sada neće moći da podesi Internet :-). Zapravo, znam da sam od provajdera dobijao uputstva za povezivanje Windows-a 95/98 u bar jedno 10 koraka, a vi kažete da se u XP-u to obavlja u znatno manje koraka (što znači da je izmenjeno, zar ne?). Ovo krši pravilo koje ste i sami postavili — ako se nešto često menja, to smanjuje upotrebljivost.
Ukratko, ono što sam ja uspeo da pohvatam od Usability gurua iz Gnomovog tima je sledeće:
— bitno je da se okruženje stalno isto ponaša (doslednost ili „konzistentnost“)
— bitno je da se ne postavljaju tehnička pitanja korisniku (npr. „unesite DNS servere“), ako se to može izbeći (a najčešće može, tj. cilj mnogih tehnologija je upravo to)
— izrada korisničkog sučelja (UI) se izvodi prema pravilima upotrebljivosti (npr. vodi se računa da se dugme „U redu“ uvek nađe na istom mestu, da se ne smeta korisniku pri radu — aktuelna tema je loša izrada Gaim-a koji stavlja pristigle poruke u prvi plan, što veoma smeta udobnom radu)
— sve treba da bude očigledno [ovo je cilj, ovo nije dostignuto ni u jednom postojećem sistemu], i sistem treba da povlađuje korisniku, a ne obrnuto (sistem da daje uputstva korisniku šta da uradi)
Tako, na primer, kada ubacite prazan CD u CD pisač, u Gnomu iskoči program za snimanje (tj. to i nije program, pošto se radi o upravljaču fajlovima Nautilusu, te korisnik ne treba da nauči ništa novo osim da koristi već stečeno znanje o kopiranju fajlova). Naravno, neko će reći da je možda ubacio prazan CD, ali nije planirao da snima, pa ovo ne valja — ali koliko se to često dešava? A koliko će ovo pomoći početniku pri snimanju CD-a? Negde sam načuo i da Windows XP ima slične mogućnosti.
Što se tiče fontova, FreeType je odlična biblioteka koja prema tuđim svedočenjima radi i znatno bolje od MS-ovog „motora“. Naravno, ona podržava i OpenType (sa „krivuljama drugog reda“, poznatiji kao TrueType, i sa „krivuljama trećeg reda“, tj. TTF metapodaci i Type1 podaci), kao i sve ostale moderne tehnologije. Ipak, veoma značajan za opšti utisak o izgledu je u auto-hinting modul koji obezbeđuje da i fontovi sa ružnim hintovima (kakvi su gotovo svi, osim par Mikrosoftovih koje je izradio Monotype, kao što su Verdana, Tahoma, ...) izgledaju ponekad i bolje od ručno hintovanih fontova (naravno, uvek je ručno moguće bolje uraditi, zato što onda uzmeš ono što uradi auto-hinter, pa to još popraviš :-). Ipak, TTF nije ukrao ništa od Type1, koji sadrži jedino kvalitetnije oblike slova (bezijerove krive trećeg stepena, naspram drugog stepena u TTF), a to je jasno i iz OpenType formata: običan (ne baš običan, sadrži mnoge nove tabele koje nisu bile definisane za TTF, ali je u skladu sa TTF specifikacijom) TTF format uz mogućnost upotrebe krivih trećeg reda.
I na kraju, izazov prihvatam jedino ako me sponzorišete jednim novim hard diskom (2,5" molim, i sa bar 40GB prostora :-) i licencom za Windows XP :-P
A usput, imam i jedan računar na HP 100VG mreži, šta mislite kako će se Windows XP ponašati na njemu? Mreža je tu od suštinskog značaja, pošto se preko nje povezujem na Internet. Čim mi nabavite licencu i softver, instaliraću ga tu (ako uspem da oslobodim prostor na disku) da utvrdim kako se snalazi sa malo egzotičnijim hardverom ;-) Naravno, u konkretnom slučaju se bilo koja GNU/Linux distribucija (čak i džepna butabilna vizit kartica LNX-BBC) snalazi sjajno, bar ako je novijeg datuma.
Možda se moje mišljenje promenilo, ali ne i činjenica da sam u pravu.
Re: Lakoća korišćenja: Gnome vs Windows XP
