Život u Norveškoj, kako otići i kako se živi tamo?

Hvala Mirjana i ostalo društvo, pravo ste vrelo korisnih informacija ;)

Čituckam ovaj forum već zadnjih godinu dana, mislim da sam većinu pohvatala, još me interesira, izvinjavam se ako je informacija već bila, nisam našla, što se tiče olakšica na porez; na onih 36% koliko skinu na dijete, kredit, svaštanešto... bude li to, ne znam 2-3% ili 12-13%, koliko to iznosi otprilike?

,,Licenca,, ovako ja mislim da SAFH ne trazi licencu vec polozeni drzavni ispit iz Srbije e sad zavisi ko kao tumaci Autorisasjon/godkjenning/lisens fra hjemlandet. Ako bukvalno tumacimo OK treba Licenca a sta da radimo za Autorizaciju i Odobrenje koje se trazi (godkjenning) gde se to vadi i ko izdaje to hahahaha kao i Autorisasjon ko je cuo da u srbiji izdaju ovakva dokumenta neka kaze ( neracunjajuci licencu koja se dobija u komori medicinskih sestara i zdravstenih radnika srbije). I ovo ne vazi samo za nas iz ex Jugoslavije vec za sve Svedjane Svajcarce Turke.....i ovo nije novina ovo je aktuelno jos od prosle godine novembra meseca.Postavlja se pitanje da li je neko autorizovao diplomu s tim da je dokumenta predao posle 18.11.2011 i da je dobio autorizaciju sa licencom iz srbije ili nije predavao licencu pa su trazili da je naknadno dostavi.Ovako ce se otkloniti sve nedoumice vezano za to da li treba licenca ili drzavni ispit, a ovo vezano za radno iskustvo nakon diplomiranja to je obavezno da se obrazlozi gde si radio od kad do kad isto tako da ukoliko nisi radio u tom periodu da napomenes to u brosuri koja se popunjava sa prilozima.......

Isabeau917,

Porez je komplikovana matematika i zavisi od mnogo faktora.Od seme koju budes popunjavala,dece,bracnog statusa,kredita u Norveskojma milion stvari zavisi visina tvoje poreske karte.To je individualno.
Ali evo ako ti nesto zanci,mogu ti reci primer moje bivse cimerke.Ona nema kredite u No ali ima decu,troje.Placala je prve godine 36%,a sada ove godine su joj smanjili na 32%.Dakle,dobila je umanjenje 4%.Nije to toliko,10-13%,mi jesmo skloni da sve uvelicavamo ali nije tako.Nije tolika povoljnost.
Ali kazem,jako je individualna stvar i zavisi i od visine plate ma milijardu toga.Nemoj se opterecivati time.Moras da ga platis pa taman bio 50%....to se mora.Neke olaksice dobijes ali i imas vise usta da hranis,pa tako ti dodje na isto...

Norveska administracija...-da se ne zavaravamo,mnogo toga je "moze da bude,ne mora da znaci".To nikako u svojoj glavi iz Srbije ne mislis tako.Mislis da je to sve po pravilima i da nema odstupanja jer ovo je Norveska.Administracija-ogromna kolicina razlicitih odgovora za jednu istu stvar,plus sto se SAFH tice,jako velika neorganizovanost.Kako god,za helsefag.se ispunjava uslov.

Pozdrav ljudi...idemo da radimo i to ceo vikend.

---

Fala Mirče!

Uglavnom više manje zanemarivo, otom potom, kad budem tamo ( daj bože ili što bi mm reko ne daj bože nego daj brže ) mislim da će mi porez biti zadnja stavka.
Pozdrav svima odoh na godišnji

Procitao sam i video sta je sve potrebno od papira za priznavanje visokoskolskih i fakultetskih diploma na web stranici NOKUT.NO!!!
Ali me ipak zanima,da neko ko je to radio u praksi,napise sta je sve slao od papira i koja je procedura priznavanja?
Pratim forum i presao sam ga vise puta ali nisam naleteo na takve informacije,tako da ako neko zna neka odgovori!
Inace zavrsio sam DIF pa bih probao da posaljem papire na autorizaciju!
Hvala unapred!

Marko,
Ne znam da li je konkretno tvoje obrazovanje uskladjeno sa njihovim, ali inace procedura je sledeca:
Odes na fax u studentsku sluzbu i trazis plan i program po kome si studirao. Kada to dobijes, u proseku ne bi trebalo da traje vise od 2 nedelje, odneses kod sudskog tumaca za engleski jezik da ti to prevede, u zavisnosti od broja stranica moze biti prilican iznos. Kada dobijes papire, popunis semu koju skines sa stranica NOKUT-a, stavis sve to u kovertu i posaljes u NOKUT. Obrada traje do 4 meseca. Ako si studirao po bolonji, mnogo je jednostavnije, bachelor ili master, ako je stari program dobijes priznanje bachelor 3+1 god. tj. + 60 poena.
Koliko se secam osim originala traze se i overene kopije, to odneses u opstinu da ti udare pecat i posaljes sa ostalim dokumentima, pise na sajtu NOKUT-a detaljno sta je od dokumenata i u kom broju neophodno.
Pozdrav!

To što si pročitao to i pošalji.
Pored svih dokumenata koje NOKUT traži, kada sam ja predavao, priložio sam i potvrdu od poslodavca iz Srbije na kojim poslovima radim, čisto da se vidi da i u praksi obavljam poslove iz moje struke (mašinske). I to je to. Inače šta sve traže medicinarima, za nas mnogo jednostavnije.

Pozdrav i srećno.

---

Poslo sam u NOKUT sledeće:

-Diploma fakulteta
-Program fakulteta sa mojim ocenama i trajanjem svakog predmeta po semestrima ( pribavljaš na fakultetu- u Nišu na građevini za 1 dan ,cena 1000 din)
-Diploma srednje škole
-Svedočanstva sve četiri godine srednje škole
-Kopiju pasoša

Sve ovo , osim kopije pasoša , overene fotokopije i prevod sudskog veštaka. Prevod može i na engleski jezik i na norveški. Prevod na engleski jezik u Nišu oko 700 dinara po strani.
Zahtev NOKUT popuniš i sve pošalješ na adresu (p-box) u Oslo. Za oko dve do 3 nedelje odgovore mailom da su dobili potrebnu dokumentaciju i da će je obrađivatiali.Sada su u štrajku, pa kasne. Potvrdu dobiješ za 4-5 meseci

NOKUT - ako pratite drugu stranu seme za popunjavanje pise sta sve treba da prilozite

A- overena kopija pasosa
B - overene kopija promene imena i prezimena / ako postoji /
C- overena kopije diplome fakulteta
D- overena kopija za transkript ocena
E - prevod diplome fakulteta , transkripta ocena i promene imena / naravno ako postoji /
F - overena kopija srednje ili vise skole / ako imate/ , svedocanstva ne trebaju
G- overena kopija dodatka diplomi / Diploma Supplement / , vecina fakulteta izdaje , to je kao skraceni plan i program
H - radna knjizizca / ako imate / ili neka potvrda o radu

Ovo su neophodna dokumenta , ako zelite mozete da prilozite i neke dodatne edukacije koje imate .

Neki fakulteti izdaju Supplement na engleskom jeziku , u svkom slucaju ne treba veliki plan i program .
Nokut za sada ne naplacuje nista za izdavanje potvrde kojom se priznaje obrazovanje.

Veliki pozdrav za sve clanove foruma. Velika je sreca imati ljude koji nesebicno pomazu onima koji tek treba da se otisnu u zivot u Norvesku.
Poseban pozdrav za Mirjanu.
Nova sam na forumu. Tek sam krenula u Sagu na casove norveskog. Nadam se da cu jednog dana takodje na ovakav nacin pomagati drugima.
Mirjana, molim Vas da mi resite nedoumicu. Ja imam zavrsenu srednju medicinsku opsti smer. Kratko sam radila u zdravstvu, u medjuvremenu sam zavrsila visoku sportsko zdravstvenu skolu , smer rekreacija i time se bavim. Nazalost nisam uspela ponovo da dobijem posao u zdravstvu i ako puno volim taj posao. Nemam licence koje svi spominju. Da li to znaci da ja nemam potrebnu dokumentaciju za odlazak u NO?
nekoliko puta sam procitala ceo forum, ali ovo pitanje nikako da resim. Hvala ti u napred na odgovoru.

Profesor skandinavistike na Filološkom fakultetu u Beogadu Ljubiša Rajić preminuo je danas u 65. godini posle duge i teške bolesti.
Slava mu.

http://www.blic.rs/Vesti/Drust...reminuo-profesor-Ljubisa-Rajic

Dragi forumaši,
Već duže vreme čitam ovaj forum i pratim teme koje me zanimaju i pročitala sam skoro sve, ali i pored toga imam po neko pitanje.
Da počnem.Ja idem u Norge preko spajanja porodice, muž mi je tamo, tako da već imam boravišnu dozvolu, ok i za radnu dozvolu mi je jasna procedura.E sad, po struci sam psiholog i moram da nostrifikujem diplomu,pa me zanima šta je tačno potrebno od dokumenata.Mislim, dokumenta su ista bez obzira na struku.Tačnije, zanima me da li je neko od vas morao da prevodi plan i program studiranja, to je obično neka knjižica, ili je dovoljan samo dokument o položenim ispitima sa fondom časova.Gledala sam na sajtu nokut-a i nisam videla da se traži taj plan i program, a prevod bi me skupo koštao, jer je to knjižica od 67str. pa zato hoću dobro da se raspitam.
Norveški sam učila u Sagi i zadovoljna sam.Kada odem u Norge polagaću NP3, a Bergen samo ako budem morala.
Hvala svima koji mi budu odgovorili!

Pozdrav svima, ne bih da Vas zamaram, kad i onako znate da ste super.
Imao bih pitanje.

Da li osoba koja zeli da radi kao vozac (pretpostavka, sve dogovoreno sa poslodavcem) moze da racuna na boravisnu dozvolu.
To jest, da li mogu i koji problemi da se jave.

NAPOMENA: Svima se izvinjavam ukoliko je vec neko pisao o ovome, ja nisam uspeo da nadjem.
Svima se unapred zahvaljujem na odogovorima.

Pozz.

Vera78,

Ja nemam licno iskustvo sa licencama,jer sam u doba kada su se uvodile,tj.kada su postale aktuelne usla u pricu za Norvesku i potom otisla tako da ne mogu da ti razresim dilemu na osnovu licnog iskustva,a ono je uvek najbolje i najsigurnije.
Mogu jedino da ti kazem da je decko koji je dobio autorizaciju sada u maju ove godine,dobio bez nje.Kakav ce se trend nastaviti stvarno ne znam.Kazem,on je jeste dobio,ali da li ce tako svi moci ne znam.Ti moras da prilozis dokumentaciju o poslu,tj.sta radis,jer ne mozes da imas rupu u CV-u u principu...koliko sam iz tvog posta shvatila ti si zavrsila i Visoku po Bolonji smer rekreacija.Sada dolazim u priliku da ti kazem kao da imam 100 god:"Ovo nije bilo u moje vreme",ha ha.
Stvarno je tako.Ali imas srednju opsti smer,4 svedocanstva,imas i tu Visoku,bilo bi dobro da pribavis neki dokaz da si radila u struci,jer kazes da si kratko radila u zdravstvu(verovatno imas polozen drzavni ispit).Nemas licencu ali mislim da imas dosta toga od dokumentacije.Nemoj da cekas nego salji papire odmah iako si na pocetku ucenja jezika,jer pravila igre se menjaju.To ti je moj savet.Imas i na raspolaganju Zoricu u Sagi sto se dokumenata tice,pa ne bi trebalo da cekas previse jer vazno je imati taj dokumenat,kazem bez obzira sto si na pocetku ucenja jezika.

---

Profesor Rajic.
Nisam znala da je umro,hvala zemljak Mihaleks na informaciji.
Nikada ga licno nisam upoznala,samo kao prevodioca na jednom dokumentu i to u decembru prosle godine ali posredstvom druge osobe, ali neke od njegovih studenata sam upoznala u Lillehammeru koji tamo imaju mogucnost da idu u Akademiju Nansen,na jednogodisnje usavrsavanje i bili su puni reci hvale za njega.
Naravno,slava mu.

---

Na temu dozvola,smo napisali sve.I za sezonsku i za obicnu dozvolu,i sve se svodi na spajanje diplome sa poslom koji radis ako hoces obicnu dozvolu da nije sezonska,a ako je sezonski posao,onda ok.I rekli smo i za clanstvo u EU tj.za imanje njihovog pasosa,prednosti.Vrati se par stranica unazad.


Medicman...odgovor za tebe.
Kada prijavljujes Bergen test,imas formular na sajtu folkeuniversiteta koji popunjavas,i tu napises i svoj privatni mejl.Kada uplatis to isto na tom sajtu preko Visa kartice,dobijes potvrdu na mejl da si uplatio i daju ti pasvord,tvoj licni pasvord koji ces uz svoju e mail adresu da koristis prilikom logovanja i pre ispita da vidis da li ima nekih informacija tehnicke prirode(salju kako bi to trebalo da izgleda,gde se odrzava test,kada itd.),i nakon testa taj pasvord ti sluzi za logovanje za proveru rezultata.Eto,to je sve,druze.Vrlo prakticno izvedeno.
A danas da bodrimo Djokovica sa Congom,mislim da je u 16h.

---

Da li neko od farmaceuta moze da napise kako je izgledao intervju i na sta bi trebalo obraditi paznju?hvala pozz

Da bi radio kao vozac moras da polozis vozacki ispit u Norveskoj. Svaki posao koji radis , predpostavlja da prvo imas ugovor sa poslodavcem i sa njim ides u policiju da regulises papire u sta spada i boravisna dozvola.

Hvala Zorice, a sta je sa profesionalnim vozacima koji imaju zavrsenu srednju skolu u Zemunu za vozace sa B,C,D,E kategorijama, moze li se nekako traziti priznavanje te skole ili to nista ne znaci,samo ponovo polagati vozacki u Norveskoj?

Ceo tekst o Profesoru Rajicu nalazi se na sajtu B92

Ljubiša Rajić: Srpski brend - lenjost i neznanje
Vesna Knežević Ćosić / 04.06.2012. u 18:33
KOMENTARI: 13ČITANOST: 1904/PREPORUKE: 26/
- Srpski brend - lenjost i neznanje
- Studenti brkaju ćirilicu i latinicu
- Intelektualci postali prilagodljiva i kvarljiva roba
- Nema nastavnog i naučnog kadra za više od dva dobra univerziteta
- Ovde je najgore biti uspešan, jer to ističe osrednjost drugih
- Mladi ne znaju da misle jer su ih u školi kažnjavali kad to čine
Vesna Knežević Ćosić
18:47 04.06.2012
RIP
Ljubišu Rajića upoznala sam kada sam došla iz Stokholma i za jedne domaće novine radila ovaj intervju, mada sam o njemu dosta znala i pre toga.

Pričala sam s njim u njegovom stanu, preko puta Doma sindikata, sedeći okružena knjigama i uživajući u ugodnom razgovoru, jer je profesor Rajić bio pre svega jedan jako fin, obrazovan i načitan čovek, pametan, duhovit i brz na mišljenju i nadasve hrabar.

Moram reći i da je bio vrlo ljubazan, jer mi je uvek posle toga izlazio u susret, uredno odgovarao na mailove kad sam bila u nekoj dilemi i molila za odgovor, ili mi je trebala neka knjiga ili bilo šta.

Jako jako mi žao što nema više profesora Rajića. Umro je u 65. godini i iako uvek zvuči kao fraza, istina je da to nisu godine za umiranje i da je mogao još mnogo toga da nam da.

Za njegovu Katedru za skandinavske jezike i najveći mrgudi imali su uvek samo reči hvale. Jer, profesor Rajić je bio i vredan i radan čovek, koji je unapredio Katedru za skandinavske jezike do perfekcije, učinio da i u vreme izolacije njegovi studenti budu u kontaktu sa svetom.







Preporuka: 12 / Link / Replika: 1 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

angie01
21:43 04.06.2012
Re: RIP
Vesna Knežević Ćosić
Ljubišu Rajića upoznala sam kada sam došla iz Stokholma i za jedne domaće novine radila ovaj intervju, mada sam o njemu dosta znala i pre toga. Pričala sam s njim u njegovom stanu, preko puta Doma sindikata, sedeći okružena knjigama i uživajući u ugodnom razgovoru, jer je profesor Rajić bio pre svega jedan jako fin, obrazovan i načitan čovek, pametan, duhovit i brz na mišljenju i nadasve hrabar.Moram reći i da je bio vrlo ljubazan, jer mi je uvek posle toga izlazio u susret, uredno odgovarao na mailove kad sam bila u nekoj dilemi i molila za odgovor, ili mi je trebala neka knjiga ili bilo šta.Jako jako mi žao što nema više profesora Rajića. Umro je u 65. godini i iako uvek zvuči kao fraza, istina je da to nisu godine za umiranje i da je mogao još mnogo toga da nam da.Za njegovu Katedru za skandinavske jezike i najveći mrgudi imali su uvek samo reči hvale. Jer, profesor Rajić je bio i vredan i radan čovek, koji je unapredio Katedru za skandinavske jezike do perfekcije, učinio da i u vreme izolacije njegovi studenti budu u kontaktu sa svetom.



kakav fenomenalan covek, primer kome treba teziti, ako u sebi mozes da prepoznas resurse za sve te vrline koje su ga krasile!
veliki gubitak-odavde odlaze svi oni neohodni ljudi, na koje i bez namere uvek racunas da ce biti tu da se oslonis!
Preporuka: 3 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Vesna Knežević Ćosić
18:54 04.06.2012
Deda Mraz i Rudolf
Godine 2007. moj gost na blogu bio je profesor Ljubiša Rajić.

Moj novogodišnji gost na blogu je profesor dr Ljubiša Rajić, šef Odseka za skandinavske studije Beogradskog univerziteta i član Norveške akademije nauka, čovek koga veoma poštujem zbog intelektualne i građanske hrabrosti, britkog uma i duhovitosti. Za unapredjenje nordijske kulture i uspostvaljenje veza sa Skandinavijom, profesor Rajić odlikovan je od Švedske ordenom Viteza kraljevskog reda polarne zvezde prvog reda, od Finske je dobio odlikovanje Vitez bele ruže, ima norvešku Medalju kralja Svetog Olafa, nagradu švedskog autorskog fonda, norvešku nagradu Akademika...

Srećnu Novu godinu svim blogerima i posetiocima ovog našeg malog mista, čestitam sa dva teksta Ljubiše Rajića. Prvi je o liku i delu irvasa Rudolfa, drugi o Deda Mrazu.

IRVAS, PREVOZNIK DEDA MRAZA



POREKLO: Po laponskom predanju, zla sestra Hahčešeadne je tukla svoju ženku irvasa dok ju je muzla, pa joj je ona zato pobegla. Zbog zlog postupanja sa irvasom ni njena dobra sestra Njavešeadne ni drugi Laponci nisu hteli da joj pomognu, i kad je ostarila i onemoćala - umrla je od gladi. Tako je od odbeglog irvasa nastao divlji irvas, a zlo bilo kažnjeno. To je prva poznata pobuna životinja u Skandinaviji.Poznije tvrdnje da pripitomljeni irvas potiče od divljeg primerka iz porodice Cervidae, reda Artiodactyla, nije tačna, jer narod zna istinu šta god biolozi tvrdili. Irvasi su inače u rodu sa losom, koga kod nas još uvek brkaju sa lososom.Druga vrsta irvasa je nastala genetskom mutacijom u Diznijevom studiju, i oni žive u crtaćima o Deda Mrazu, u božićnim reklamama i na božićnim čestitkama. Postoji i hipoteza da je Diznijev irvas mutirao iz takozvanog Božićnog jarca koji je po Evropi pratio delitelja poklona i radovao se kada zla deca ne dobiju poklon. Taj jarac je provučen kroz moralno hemijsko čišćenje i savremenu pedagogiju, pa sada i zla deca dobijaju poklone kako se ne bi kvarila predbožićna prodaja.

BRAČNO STANJE I PORODIČNE PRILIKE: Irvas živi u zadružnoj porodici i gadno se bije za svoj harem. Pošto oba pola imaju rogove, izgleda da bračna vernost ipak nije preovlađujuća crta seksualnog ponašanja. Lovačka predanja kažu da irvasi osete kada će doći proleće, pa prave decu usklađeno sa tim kalendarom. Mladunčad mogu već sat po rođenju da prate majku kamo god ona krene (samo majke znaju šta takav akcioni radijus znači).Na osnovu činjenice da ženke vode krdo u prolećnu i jesenju selidbu i da Rudolf ima crven nos, što ukazuje na sklonost ka alkoholu i time hroničnu nesposobnost da brine o porodici i vodi je, predložena je hipoteza po kojoj je Dizni, iz seksističkih razloga, irvasu na čelu zaprege dao ime Rudolf i time prikrio da je on, u stvari, ona. Njeno pravo ime je Svetlana, njen nos je crven od puke hladnoće, a već i samo ime kazuje da ona svetli i vodi zapregu. Takva formalna zamena pola je klasičan patrijarhalan trik potiskivanja Drugog. To je inače vrlo zanimljiva hipoteza, jer ukazuje na moguću raniju fazu matrijarhata u razvoju irvasovske zajednice.

OBRAZOVANJE I KARIJERA: Nije poznato da irvasi dobijaju neko posebno obrazovanje. Po mišljenju pravoslavno-nacionalnih studenata to je zato što su zatomnili svoju samobitnost, napustili ideju irvasovske sabornosti i priklonili se zapadnjačkom zaumlju, a što je sve počelo davanjem prava ženkama da predvode stado. Vrhunac karijere jednog irvasa jeste da bude kožna prostirka ili prekrivač u salonima ljubitelja lova koji danas kreću u lov na tu užasno opasnu divlju zver naoružani puškama za krupnu divljač, čuturama sa konjakom i digitalnim fotoaparatima.

KARAKTERNE ODLIKE I STRANAČKA PRIPADNOST: Zbog toga što irvasi vole da se dvaput godišnje sele prelazeći i do 1000 km, psiholozi smatraju da su oni kolektivno nestabilne ličnosti, a ekonomisti da su fleksibilne ličnosti koje se prilagođavaju prilikama na tržištu hrane. Biolozi tvrde da se irvasi sele zbog hormona. Ne bave se politikom, ali im ipak redovnu deru kožu, što ih čini duhovno bliskim ovcama koje na našim prostorima šišaju do gole kože.

POSAO I HOBIJI: Pitomi irvasi su zaposleni kod Laponaca stočara, a divlji u zavodima za zaštitu prirode. Jedan manji broj pitomih živi od glume tokom turističke sezone kada po planinama izigravaju divlje irvase. Diznijevi irvasi rade kod Deda Mraza, ali po holivudskom pristupu ne vuku sanke kao pravi irvasi sa konopcem između nogu nego kao konji sa amom. Deda Mraz ih, iako ostavlja poklone u čarapama ispred vrata, tera da sleću kroz odžake. To je veoma nepraktično, ali ništa čudno u Norveškoj u kojoj su se donedavno, po tvrđenju tamošnjih žitelja, ljudi rađali sa skijama na nogama, što je za majku veoma bolan i često opasan proces.

STANDARD: Irvasi su niža radna snaga: tegle, nose, muzu ih, kolju ih za jelo, koriste njihove rogove i kosti, love ih iz sporta. Nemaju nikakvu organizaciju i nikakva sindikalna prava, čak ni godišnji odmor. Oni koji rade za Deda Mraza nemaju dodatak za prekovremeni rad i rad u vreme praznika, a oni koji lete nemaju ni letački dodatak ni povlašćeni radni staž. Po ministru za rad to je nužno zlo u procesu tranzicije i stabilizacije privrede.Irvasi se hrane travom, lišajima, lišćem i korenjem mada nikad nisu živeli u Srbiji pod bivšim režimom. Ne zna se šta jedu irvasi koji žive na Severnom polu kod Deda Mraza, ali kako on inače postupa sa njima malo je verovatno da im daje da jedu.

PRIJATELJI I NEPRIJATELJI U SVETU: Najodaniji prijatelji irvasa su Laponci, ali su trgovinski najviše vezani za SAD. Najveći prirodni neprijatelji su im medved, žderavac, vuk i čovek.

IDEALI I PLANOVI ZA BUDUĆNOST: Osnovni ideal irvasa je da im se ljudi skinu s vrata i prestanu da im deru kožu, ali je on teško ostvariv čak i pred Evropskim sudom za ljudska prava (koji se oglasio nenadležnim jer, mada su zemlje u kojima oni žive deo EU i Saveta Evrope, irvasi nisu ljudi). Pošto nemaju svoje posebne interesne organizacije, mala je verovatnoća da će irvasi trajnije rešiti svoj status i izboriti se za svoja irvasovska prava.

DEDA MRAZ

POREKLO: Deda Mraz je biće sa više porekla, ličnosti i likova. Prvo se rodio kao čovek u četvrtom veku u oblasti Mira u Liciji (danas u Turskoj), dobio ime Nikola - od tada se po Evropi bavi verskim poslovima pod imenima Nikola Barijski, Nikola Mirski i Sveti Nikola. U Holandiji je posle reformacije iz bezbednosnih razloga promenio ime u Sinterklaas, i zatim se jednim delom svoje ličnosti iselio sa holandskim iseljenicima za Novi Amsterdam (danas grad Njujork), gde se prekrstio u Santa Klaus, a drugim delom ostao u severozapadnoj Evropi, gde je, u obličju čoveka ili poluživotinje, katkad konkurisao Hristu kao davalac poklona, katkad išao s njim kao pratilac, u Nemačkoj pod pseudonimom Bertel, Knecht Ruprecht i Weihnachtsmann, u Engleskoj kao Klapperbock i Old Hob, a u Belgiji, Holandiji i skandinavskim zemljama kao Božić Bata. Njegovo četvrto "ja" pojavilo se u nepoznato vreme negde u Skandinaviji u obliku patuljka i uzelo ime Božićni patuljak. Santa Claus je u XIX veku odlučio da promeni ime u Father Christmas i da početkom ovog stoleća jednim delom ostane u SAD, a da se drugim delom vrati u Evropu kao veliki patuljak. Pošto je sporo putovao, u neke zemlje je stigao tek iza Drugog svetskog rata. Nastanio se prvo u velikim gradovima, a onda krenuo dalje na selo i u svet u liku dizajniranom u Diznijevom studiju i uz sponzorstvo trgovačkog staleža.

U Srbiji se sreo sa Svetim Nikolom, ali taj susret sa jednim od svojih "ja" nije izazvao krizu ličnosti, pošto su se podelili: Sveti Nikola radi za Nikoljdan, a Deda Mraz za Novu godinu. Porodične prilike nepoznate.

OBRAZOVANJE I KARIJERA: Kao mlad putovao u Palestinu i Egipat, a 1087. njegove mošti ukrali italijanski mornari ili trgovci i preneli ih u Bari. Bio u zatvoru za vreme cara Dioklecijana, a za vreme Konstantina Velikog oslobođen i bio na saboru u Nikeji 325. Nije služio vojsku.

Karijeru počeo kao mirijski episkop i napredovao do sveca opšte namene: glavni svetac Rusije i Grčke, gradova Friburga i Moskve, dece, mornara, trgovaca, neudatih devojaka i drugih kojima su potrebne njegove usluge. U drugim obličjima napredovao do delioca poklona, reklamne figure i igračke.

KARAKTER I STRANAČKA PRIPADNOST: Po predanju, u jednoj ruci nosio korpu sa orasima i jabukama, nagradama za dobru decu, a u drugoj prut, nagradu za zlu decu. Pošto su pedagogija i dečija prava napredovali, odustao od pruta, a proširio asortiman nagrada. Ne pripada nijednoj stranci. Prilagođava ime i izgled političkim prilikama (kod nas uzeo ime Deda Mraz da ne jedi komuniste).

POSAO I HOBIJI: U početku karijere izvodio čudesa za siromašne i nesrećne, na primer dao miraz u zlatu trima siromašnim sestrama i time ih spasao od prostitucije i oživeo troje dece. Onda prešao na davanje poklona. Martin Luter ga je zbog sukoba sa katolicima naterao da podelu poklona premesti za Božić i prepusti Isusu. Kad su pokloni iz domaće radinosti krajem prošlog stoleća zamenjeni kupovnim, sklopio je ugovor sa trgovcima o trajnoj poslovnoj saradnji oko Božića i drugih trgovačkih slavlja i od tada radi samo za Božić i Novu godinu. Njegovi pokloni mogu da se zamene trećeg dana Božića, u vreme prigodne rasprodaje. Nemilosrdno izrabljuje patuljke koji mu prave igračke za decu, ali u Diznijevim filmovima oni deluju srećno kao i u drugim propagandnim filmovima. Povremeno se viđa i u porno filmovima, ali je opšte mišljenje da je to njegov dvojnik koji se lažno predstavlja (mada je za zimsku kratkodnevicu bio vezan i određeni kult plodnosti, pa ko zna). Ne daje izjave o poslu. Nema poznate hobije.

STANDARD: Živi sam na Severnom polu na ničijoj zemlji sa patuljcima i za prevoz koristi irvase koji lete, što i nije neki uspeh posle toliko vekova rada. Deo godine provodi u Diznijevom studiju. Voli da putuje, ali samo oko Božića i Nove godine.

PRIJATELJI: Počasni član trgovačke komore. Kafedžije ga cene zbog ića i pića koji se troše u velikim količinama da bi se slavio Isus, spasitelj gladnih i poniženih. Zahvalni su mu i nenadareni slikari čestitki zbog pozajmice lika. Najviše ga vole deca, a na njegovu pojavu roditelji se hvataju za novčanik ako imaju para, a za glavu ako ih nemaju.

UGLED: Za Srbe nije učinio ništa, jer se iz koristoljublja slizao sa komunistima i svu pažnju preneo na Novu godinu po novom kalendaru umesto da bude za Mali Božić po starom, kada se pokloni ne daju. Katolici mu ne veruju jer deluje suviše protestantski. Izetbegović ga proglasio nemuslimanskom pojavom. Levičari mu zameraju što se slizao sa trgovcima.

PLANOVI:Ideal mu je Božić sa poklonima tokom 365 dana. Namerava i dalje da pomaže obrt kapitala i pojavljuje se u reklamama.
Preporuka: 7 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Dr M
18:58 04.06.2012
******

Nažalost, nema ispravke..

A povodom ove tužne vesti, prva asocijacija mi je komentar, nije moj, dat u jednoj drugoj prilici:

"Oni koji znaju, ne mogu; oni koji mogu, neće"!
Preporuka: 3 / Link / Replika: 2 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

dragan7557
21:45 04.06.2012
Re:ispravka
Vesna Knežević Ćosić:
Ako se nešto promenilo, volela bih da me ispravite.


Dr M

Nažalost, nema ispravke..

A povodom ove tužne vesti, prva asocijacija mi je komentar, nije moj, dat u jednoj drugoj prilici:

"Oni koji znaju, ne mogu; oni koji mogu, neće"!

Stanje je mnogo gore, a ti doktore zbog toga, nisi u pravu.

Ono o čemu prof. Rajić govori da se reći u tri reči.

- Znanje
- Spoznaja
- Informisanost

Spoznaje je rezultat sinteze znanja i informisanosti uz ogroman deo koji predstavlja smostalne aktivitete(održavanje nivo informisanosti= update)

Znanje koje svakog trenutka zastareva i postaje irelevantno i neprimenjivo, da teflon tiganj nije isti što i garavi tiganj od pleha zna svaka domaćica.

Naravno kada bilo ko negira titule, koje sam ili neko drugiima, i obraća pažnju a autodikatiku kao obavezan model sticanja znaja(life long learning), i informisanosti, to razni phd, pozorišni akteri, i slični nalaze dovoljnim razlogom za čoporativni napad ili u najmanju ruku režanje čopora.

Narvno da u običnom životu svako ima pravo na svoje mišljenje i stav, samo dok se to mišljenje ili stav uklapaju u viziju društva čiji kvalitet Rajić jasno ističe:

- Opšta pismenost u zemlji je loša, a funkcionalna veoma loša.

Funkcionalno nepismenih doktora, je puna Srbija a oni koji nečem vrede, odavno su iz nje otišli.

Kada u novinama pročitam najavu da je neko Doktor nauka, onda se zgrozim jer niti ko može biti doktor nauka(množina), niti je to fizički ostvarivo. Naravno u Srbiji je moguće biti doktor Nauka(množina).

U Srbiji su, kada su u pitanju doktorati moguće dobiti zvanje po raznim osnovima a kako to izleda u praksi pokazuju razni Magisteri od Najboljeg Ministra Ekonomskih poslova do Magistera iz Kačulice, pa i ovoga o čijoj se diplomi već danima diskutuje.

Da čovek može da stekne blok znanja, aktuelnog, i u datom momentu propisanog od strane zakonodavca, kao zahteva za neku titulu, je neosporana stvar. Koliko je to znanje aktuelno već tokom studija, je druga stvar.

Kod Gorana Vučkovića, u vezi sa izlaganjem Hans Rosling-a, sam stavio primedbu koju čak ni Goran nije udostojio reakcijom, gde sam podvukao sledeću istinitu Roslingovu tvrdnju:

"Ustanovio sam da su moji studenti, na nivou znanja aktuelnog u vremenu rođenja njihovih profesora," (interpretacija po sećanju).

Naravno u današnjoj Srbiji je stanje pogoršano polazeći od tvrdnje Rosling-a utoliko što kako sam Rajić kaže:
Na osnovu iskustva u radu naše Komisije za akreditaciju (dok me Koštuničina vlada nije smenila), odgovorno tvrdim da Srbija nema nastavni i naučni kadar za više od dva dobra univerziteta.


Kad se Rosling doda Rajiću slika kavaliteta predavačkog kadra, kao i kvantuma znanja koji taj kadar prenosi na studente, ili promovenduse, u Srbiji nije poražavajuća već najblaže rečeno katastrofalna.

Osobenost čopora, koji sam spomenuo ranije u ovom tekstu, a označio jasno kod Nikolića777, je ono što Rajić šire opisuje:
- Jedan asistent, koji piše doktorat u saradnji dve od nekoliko najuglednijih zapadnih naučnih institucija, žalio mi se kako mu je na njegovoj katedri rečeno da ćuti i ne talasa, jer mu se inače loše piše. Kod nas je danas najgore biti uspešan, jer se onda vidi neuspešnost i osrednjost drugih.

Uz zaključak koji se svuda, pa i ovde na blogu može čuti:
Ovde bi danas i Ajnštajn jedva bio primljen. Kvario bi prosek.

Naravno Magistrati i doktorati su večna priznanja o stečenom izrazito zastarenom znanju, tačnije sertifikati, Potvrde, Ćage, da je neko pročitao jedan broj knjiga koji je propisan za dobijanje relevantnog sertifikata, i da je odgovorno službeno lice izdalo Potvrdu da je Zahtevalac Potvrde, na osnovu provere spomenute knjige pročitao. Bez obzira šta kasnije pojedinac radio on Ostaje Doktorčina, Magisterčina i sl, sa svim privilegijama koje ovaj status daje, u jednom nakaradnom društvu.

Znanje
Spoznaja
Informisanost

sa gore iznetim stanjem, i načinom sticanja Potvrda, kao i vrednosti samih Potvrda, nemaju apsolutno nikakve veze. Uostalom te Potvrde (Diplome) je jednostavno i kupiti bez ijedne pročitane knjige.

Vesna od srca preporuka.

cerski

p.s. svaka sličnost sa ponašanjem nekih blogera na ovom blogu je slučajna.
Preporuka: 3 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Goran Vučković
23:11 04.06.2012
Re: Re:ispravka
Kod Gorana Vučkovića, u vezi sa izlaganjem Hans Rosling-a, sam stavio primedbu koju čak ni Goran nije udostojio reakcijom, gde sam podvukao sledeću istinitu Roslingovu tvrdnju:

"Ustanovio sam da su moji studenti, na nivou znanja aktuelnog u vremenu rođenja njihovih profesora," (interpretacija po sećanju).

Što reče u vicu onaj mali što je u 6 godina progovorio - "nisam imao primedbi"
Preporuka: 6 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Srđan Fuchs
18:59 04.06.2012
au bre ,Vesna...
... ti samo neke kvalitetne drugare sahranjujes. moje saucesce za ovog drugara.
Preporuka: 1 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tetkino
19:07 04.06.2012
Ako ima još priča
ja sam rada da ih čitam.

Čovek nikad ne zna kakvim je Ljudima okružen, dok ne odu.

Hvala još jednom!
Preporuka: 1 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Bojana Maljević
20:35 04.06.2012
intervju
Nisam čitala ovaj intervju ranije. Hvala Vesna što si ga ponovo objavila.
Preporuka: 0 / Link / Replika: 1 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

jesen92
22:01 04.06.2012
Re: intervju
...ja sam citala ovaj intervju ranije a i gledala sam profesora LJ.R. relativno skoro , cini mi se prosle godine na nekoj tv gde je dao slican intervju...precizno je "skenirao" stanje u visokom obrazovanju ali sta vredi kada niko ko treba nije hteo da ga cuje...Tuzno je a i velika steta sto je otisao tako rano..
Preporuka: 5 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

noboole
21:41 04.06.2012
.
Sta se desava kada agent promene nestane?
Preporuka: 1 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Drago Kovacevic
01:09 05.06.2012
Ljubiša..
Ovo, kišno i zlo proleće, odnese neke dobre i dragocene ljude.
Znao sam Ljubišu i poslednji puta ga video prošlo leto.
Žao mi je i saučešće njegovoj porodici i prijateljima. Nemamo puno takvih ljudi i ovo je gubitak za celo naše društvo.
Hvala ti za ovaj tekst Vesna..
Preporuka: 1 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Vasa S Tajcic
02:36 05.06.2012
Stanje u društvu
Neka mu je večna slava. Vrlo elokventan opis užasnog stanja u obrazovnim institucijama Srbije, što se odražava na stanje u celom društvu....Sve je samo jedna predstava... od čistača do doktora nauka.
Zadnji put sam Ljubišu gledao na B92. Mislim da je gostovao kod Nataše....

Slava mu.
Preporuka: 0 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.
Sakrij replike | Pošaljite komentar
Vesna Knežević Ćosić

RSS Feed
Saznajte više o autoru
Blogovi autora

Ljubiša Rajić: Srpski brend - lenjost i neznanje (13)