Fondovi jesu jedan od oblika asset managementa. Sto se tice malih iznosa, oni jesu bitni jer onaj ko ulaze je jedan od milion koji konstantno ulazu ili povlace svoj novac. I tekako ce se baktati sa 200, 1000, ili 5000. Ali oni na te iznose ne gledaju kao na individualne vec ih ukljucuju u zdruzene pulove investicionih sredstava. Naravno ako hocu da neko upravlja mojim novcem na individualnom nivou, razumljivo je da niko nece da upravlja iznosima manjim od 50.000 ili 100.000. U tvojoj prvoj poruci si spominjao brokere kao ljude koji bi trebali da donose investicione odluke za mene i kako to njih ne bi interesovalo za nekoliko hiljada dolara. Tacno, ali to je slucaj kod full service brokera. Oni su skupi i preko njih ne bih ni ulagao. Zato su izmisljene diskontne brokerske kuce koje se ne gnushaju na male iznose.
Ja nisam tvrdio da sve znam, a ti si taj koji se vata za striktne teoretske definicije. Ono sto sam naucio na berzi je da na njoj nema mesta egu. Knjiga ''How to make money in stocks'' je JEDNA OD KNJIGA koje sam procitao i predstavlja poucan prakticni vodic za malog investitora.
Ne znam mnogo o nasoj berzi. Statistika iz 2005 godine pokazuje da je promet akcija (volume) iznosio 126.663 za celu godinu. Toliki obim prometa zabelizi kompanija na NASDAQ-u sa malom kapitalizaciom i flotaciom u jednom danu! Jedna kompanija - jedan dan. Belex - cela godina! Na zapadnim berzama mozes da biras akcije 10000+ kompanija, a ti mi spominjes 50 nasih koje imaju kontinuiranu trgovinu. U americi se kontinuirana tgovina podrazumeva za svih tih 10000 i kusur kompanija. Ako se zaglavis zbog slabe likvidnosti kako onda da izvuces svoj novac. Nebitno koliki je iznos u pitanju. Jos ce vremena morati da prodje dok nasa berza ne bude funkcionisala kako treba. Mnogo vise novca ce trebati da postoji u investicionim fondovima, mnogo vise kvalitetnih kompanija listiranih na berzi, i mnogo vece ukljucenje malih investitora u berzanske tokove. Struktura vlasnistva u kompanijama ce morati da se menja ne samo sa aspekta drzavni/privatni kapital, vec ce vlasnicka struktura morati da se udalji od koncepta strukture vecinskog vlasnistva. Retka su javna akcionarska drustva na zapadu u kojima jedan investitor ima >51% vlasnistva kompanije. Takva struktura postaje sve redja kako raste trzisna kapitalizacija.
E sad, ne znam zasto si zapoceo ovo takmicenje u pishanju u dalj, ali nije ni bitno. Na ovaj forum sam dosao da se informisem o tome koliko je interesovanje nasih ljudi za berzanska dogadjanja u svetu i kakva je situacija kod nas. Ako neko zeli da investira u inostranstvu neka to uradi, ko hoce kod nas neka proba, ma nemam nista protiv. Ovde nisam dosao da prosudjujem, komentarisem i nipodastavam tudje aspiracije i investicione odluke kao sto ti ocigledno, iz meni nepoznatih razloga, jesi.
Alas, posto znas kakva je nasa berza mogao bi da me informises kakva je situacija, sto je jedna od poenti ovog foruma. Interesuje me koliki je broj market-makera na nasoj berzi i imali dodatne potraznje za njima? Da li nase brokerske kuce zaposljavaju dodatne kadrove? ZASTO nase brokerske kuce ne investiraju u, ako ne u akcije, onda makar u robne fjucerse na inostranim robnim berzama. Na fjucersima se mogu zaraditi mnogo vece pare (ali i izgubiti) zahvaljujuci leveridzu. Zasto mi sami sebe konstantno iskljucujemo i svetskih ekonomskih dogadjanja? To mi recimo, nikada nece biti jasno.
P.S.: Hvala sale na podrsci i razumevanju!
