Pitanja vezana za pravopisne nedoumice - samo u ovoj temi!

Boze , ko da je turski pa se raspravljamo oko reci koje koristimo svaki dan

Ovo me oduvek odusevljavalo. Voleo bih da saznam ko je prvi izgovorio ovu stvar, jer je izazvala puno gluposti medju Srbljem, koji su mislili da je od pravila to dovoljno. Nisi ti kriv, 100 puta sam cuo ovo i nemam pojma ko ga izmisli. Nas jezik je prelep, ali zajeban do zla Boga. Najsigurnije pravilo je: kad vidis gramaticko pravilo koje je prejednostavno - sigurno je pogresno!

NE DELJOM NERADIMO!!!

Potpis

De si Deda...

Ma nista prostije. Uzmes Desicev pravopis,i veoma jednostavno i lako,razbijes svoje nedoumice oko recce *ne* i ostalih stvari u srpskom jeziku.
Ja licno smatram da je nas jezik veoma lak,samo ako ga na vrijeme naucis pravilno. Veliki je problem sto vecina pravopis na startu pogresno nauci,i posle ti je to ispravljanje *krive Drine* :-)

Pomocu recce 'ne' tvorimo negaciju.
Sta bi bila 'delja'???
Nedelja je imenica, pa se stoga pise spojeno.
Ti si ovde napisao notornu glupost: 'NE DELJOM NERADIMO'

Ja sam se ogradio da me mozda secanje slabo sluzi,
pretpostavljam da je petar_ns na pravom putu.

Potpis

Sad mu nije nista, ubio si ga k'o zeca...

Aha...narocito ako nisi stranac.
A glede pravopisa...jednom je Krleza napisao:"Imamo najsavrseniji pravopis na svetu,koji se menja svakih 10 godina".Tako da ... :)

Doduse,ovo pravilo za pisanje recce 'ne' nije menjano vec... pa ima sigurno vise od 10 godina :)

_{[Ovu poruku je menjao kelja dana 27.11.2006. u 01:44 GMT+1]}

hehe :)
budite srecni da niste ucili slovenacki :)
kao prvo ima 'dvojina', znaci:
jaz sem (ja sam), midva sva (nas dvoje smo), on je ; znaci oseban oblik za dve osobe

a onda samo pisanje je uzas
Ako se osoba zove [Rajli] Reilly, onda se [sa Rajljem] pise "Z ReillyJem"

a ima jos puno cudnih i nelogicnih pravila

posto nisam nikad ucio srpski u skoli, izvinjavam se za nke druge moguce pravopisne greske u ovom postu :)

Potpis

Bolje ispasti glup nego iz aviona
http://www.mulaz.org/

Ovo je tocno, bar sto se tice hrvatskog, ali mislim da je u biti isto i na srpskom.
Provjereno s apsolventom hrvatskog jezika ;)
Iako je kako kaze najbolje rijesenje:
Ne izlazim u taj kafic zbog toga sto ima puno botanicara, narkomana itd......

Potpis

Zivi svaki dan kao da je posljedni, jednom ces biti u pravu.

We're living in peace and harmony.

valjda 4 izuzetka, a ne 3: necu, nemam, nisam, nemoj

tako je bar bilo kad sam ja iso u skolu :D

Potpis

kad imaš samo čekić, sve ti liči na eksere
postoje dve vrste ljudi: oni koji dele ljude na dve vrste i oni koji to ne cine

Jel neko primetio rapidno opadanje smisla za humor na ovom forumu? Koji je vama penis ljudi, jbt...

Potpis

De si Deda...

Malo se udaljismo od osnovnog pitanja.
Naime opomena pokretaču teme je stigla potpuno opravdano zato što je deo teksta "iz razloga" nepotreban.
Ljudi stalno greše, da bi potencirali svoje iskaze (a često naravno i iz neznanja), upotrebaljavajući reči koje imaju isto (ili veoma slično) značenje.
Ta se pojava inače zove PLEONAZAM (nepotrebno gomilanje reči istog, odn. sličnog značenja). Na primer: isto takođe, jeste da, često puta.......
Pozzz

DjoleReject:
E vala baš...
a lepo si napisao:"NE DELJOM NERADIMO!!!"
Očigledne su dve namerne "ispravke"
Ti nisi hteo da naturiš svoju gramatiku, pa mi ne moramo ni da je prihvatimo.
Tvoja gramatika, prema tome, nije ni naturalna ni moralna - je l' tako?

ustvari ili u stvari?
prekoputa ili preko puta?
upravu ili u pravu?
uredu ili u redu?
orman ili ormar?

sve sto si naveo zavisi od teksta u kom se nalazi (sem zadnje nedoumice, ispravno, ormar)

Nicr, da nisi slučajno pogledao u Pravopis pre nego što si ovo napisao (a očigledno nisi), ili pišeš reda radi?

U stvari se uvek piše odvojeno; u pravu takođe (osim ako ne predstavlja dativ/lokativ imenice uprava, što sumnjam da je mvan želeo); u redu isto (naravno, opet osim dativa/lokativa imenice ured); ispravno je i orman i ormar.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

necu davati povoda za raspravu. Pisem jer smatram da je tako ispravno, a ono sta je mvan zelio,...svaka ti cast, ma lepo mu procita misli.

A kako se izgovaraju reči: u kući, iza kuće, u rupi, kod rupe, u školi, na školi, na ruku, pod ruku i t. d.
Nekada sam učio da se te reči izgovaraju kao jedna s tim što naglasak prelazi sa imenice na predlog (enklitiku) ispred nje, međutim, na selu se to više čini nego po gradovima.
Ali očigledno je da za neke reči to nekad važi a nekad ne, na primer: na putu - na put, kraj glave - uz glavu i sl.
Za neke reči to ne važi uopšte kao što su reči: livada, oranica, prozor(?), lasta(?), podrum i t. d.
Postoje li neka posebna pravila?

To što ti smatraš je jedno, a u Pravopisu piše sasvim drugačije. Ovakvim odgovorom samo dovodiš ljude u zabludu, i zamolio bih te da ubuduće pre nego što nešto napišeš proveriš u literaturi da li dobro smatraš.

Galet@world, nekada su se akcenti po pravilu obavezno prenosili na predloge, pa je bilo pravilno U gradu, ne i u grAdu, i ostali primeri koje navodiš. Danas je sasvim ispravno reći u grAdu.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Bojane i ja bih tebe zamolio da, ako vec nesto "objašnjavas" onda to objasni kako treba, a ne preko k...(olena).
Treba li da "gledam u bob" šta ti znače velika slova u tvom tekstu: "U gradu" i "u grAdu", a posebno što u tom slučaju naglasak ne prelazi na predlog - niti ko tako kaže niti je kazivao, ali kaže se idem "ugrad" gde je kratko silazni naglasak na u i dužina na a i predlog i imenica se izgovaraju kao jedna reč - i onda - ne mora ni tako nego kao dve reči.
Pravilno je i jedno i drugo. Ako ovde ne mogu da se napišu naša četiri akcenta, može da se napiše koji su i gde su, a reči mogu da se napišu sastavljeno, ne zato što tako treba pisati, nego zato da se pokaže kako se izgovaraju ili kako mogu da se izgovaraju.
I objasni koju ulogu u tvom izrazu "sasvim ispravno" ima reč "sasvim".


_{[Ovu poruku je menjao galet@world dana 09.12.2006. u 20:51 GMT+1]}

Velika slova određuju mesto naglaska, a koji je akcenat u pitanju odrediš sam pošto nema mnogo varijanata u opticaju (ako napišem: „JugOslavija, a ne JugoslAvija“, veliki broj ljudi će identifikovati na koje akcente mislim).

Nema veze, mogu da pišem i s akcentima, u tom slučaju ono što sam govorio glasi: „Nekada su se akcenti po pravilu obavezno prenosili na predloge, pa je bilo pravilno ù gradu, ne i u grádu, i ostali primeri koje navodiš. Danas je sasvim ispravno reći u grádu.“ Genitiv „današnjeg“ izgovora je iz grȃda, dativ ka grȃdu itd. (u ovom primeru, akcenat se menja jedino u lokativu). Ovo naravno nije jedini slučaj, već samo ilustracija. Isto se može reći i za primere koje si ti naveo, a ako te zanima još nešto konkretno, kaži.

Pitao si i postoje li neka posebna pravila — pretpostavljam da pod tim podrazumevaš pravila za prenošenje akcenta na predloge, tj. pravila „starog“ izgovora. Pravila postoje (zapravo, postojala su), ali i pored najbolje volje ne bih mogao sve ovde da ti objasnim. Jedno takvo pravilo, citat iz gramatike Pavešića i Vincea, glasi(lo je): „Akcenat ostaje silazni ako se prebacuje s dvosložnih oblika imenica srednjeg roda s dugosilaznim akcentom koje u nominativu i u genitivu imaju po dva sloga, a osnova im se svršava na jedan suglasnik od čega se izuzimaju zbirne imenice koje se danas svršavaju na -lje, -nje, -će, -đe...“, a takvih pravila ima desetak! Da bi sve to pohvatao trebalo bi ti otprilike isto toliko truda koliko i da tečno progovoriš neki (poteži) strani jezik, i čemu sve to, da bi neko rekao kako govoriš „kao na selu“ (što si i sam primetio)?

Nadam se da sam sad bio jasniji.

Sasvim u „sasvim ispravno“ nema neku posebnu ulogu, samo naglašava.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

@ Bojan Basic

Bio si sasvim jasan. Interesuje me odakle potiče informacija da su se nekada akcenti obavezno prenosili na predloge.
Ja sam skontao neko svoje "pravilo" koje i nije pravilo nego neka orijentacija - ako akcent pređe na predlog onda se te dve reči izgovaraju kao jedna s tim što je akcent na predlogu. Ako ih napišemo zajedno onda i izgledaju kao jedna reč, na primer:
ukući, uzdrvo, podokom, zauvom, podkućom, uzbrdo, nizbrdo.
Dve zadnje reči su čak i nastale tako i pišu se tako, a možda i još neke navedene.
Ali po toj mojoj orijentaciji ne mogu da "svarim" da se i u svim drugim slučajevima obavezno prenosio akcent na predlog jer na primer sledeće reči nekako ne mogu da se izgovore kao jedna:
pod putem kao podnosom, pod rukom kao podokom , iza leđa kao izakuće, od ruke kao oduva, uz stablo kao uzput (ne usput) i sl. Čak se kaže i uza stablo, verovatno da bi se izbegla dva susedna sibilanta.
Generalno bi se moglo reći da se u gradu mnogo ređe prenosi akcent na predlog nego na selu.
Meni lično se više sviđa "seoski" govor.