[INFO] Sve o pamćenju i učenju

Hvala gospodinu Aleksandru Markoviću na ostavljenom fenomenalnom tekstu kako bolje učiti u pdf formatu. Preporučujem svima da pažljivo pročitaju tekst jer je sjajan!

---

DA! Izuzetan text!posebno drugi deo texta....
procitajte

---

Uspaničeni ste zbog nekog testa, a prijatelji vam savetuju da se pri zaokruživanju jednog od nekoliko ponuđenih odgovora rukovodite svojim prvim impulsom? Ne primenjujte ovu strategiju! Američki istraživači su otkrili da ona, u većini slučajeva, ne dovodi do sjajnih rezultata. Ti stručnjaci tvrde da osobe koje se ne drže ovakvog "recepta" bolje prolaze na testovima, zato što kada bolje razmisle, često koriguju pogrešne odgovore.

Džastin Kruger, psiholog sa Univerziteta u Ilinoisu, kaže da zabluda o nepogrešivosti prvog impulsa opstaje zahvaljujući tome što bolje pamtimo situacije u kojima smo neki tačan odgovor preinačili u netačan. One duže ostaju u našem pamćenju jer smo se naknadno nervirali i kajali. I tako nastaje iluzija da su te situacije brojnije od onih kada smo ispravili netačan odgovor.

S. P.

---

Mnogo dobrih saveta.


The Study Guides and Strategies.

Verzija na hrvatskom.



_{[Ovu poruku je menjao stil dana 16.08.2005. u 09:04 GMT+1]}

Kada pogledam datum poruka mi se čini malo uzaludnom jer je napisana samo pre
godinu dana:) Ali pošto nisam videla nikakav odgovor, a upravo dok sam je čitala
popila sam jednu pilulu ginka...

Dejstvo je svima isto - izuzetno povećana koncentracija (konsultacija sa dosta
kolega), ali ono što varira od organizma do organizma je vreme tj. koliko tebe drži
ta koncentracija. Po mom iskustvu ima dana kada (frka pred ispit) učeći po ceo
dan vreme proleti - e to je pravi efekat, a takođe i onih kada me drži samo par sati
a posle misli odlutaju kao i bez njegovog korišćenja. Naravno na kutiji se naglašava
da kontinuirano korišćenje poboljšava efekte, ali se ja nisam baš držala toga.

Možeš ga naći u svakoj apoteci, imaš dva pakovanja sa pilulama - jedan je na
principu dnevnog uzimanja po tri pilulice (sam određujući tempo učenja biraš vreme
kada ćeš popiti sledeću, to je dobro ali smara kolicina pilula a i cinjenica da
razmišljaš o tome), drugi je ginko forte - to ti je jedna crvena pilula koja sadrži
istu količinu kao i one tri, i pije se jednom dnevno; takođe postoje i kapi, međutim,
to nisam probala. Ja sam lično za forte verziju i nije loše pomagalo, a kada je frka
sva pomoć je dobrodošla :) Provalila sam uglavnom kada se više najedeš dejstvo
je slabije, ali to je logično, jer ginko radi po principu širenja krvnih sudova što
ubrzava protok krvi a samim tim utiče na pozornost, a hrana, dok se vari, uzima krv
iz mozga i koristi ga u svrhe varenja :)

Ako je za tebe zakasneo odgovor možda nekom pomogne:)

---

Nikad ne potcenjujte snagu dobrog sna. Škrtarenje na noćnom odmoru čini strašne stvari vašem mozgu. Planiranje, rešavanje problema, učenje, koncentracija, radna memorija i budnost, sve te funkcije su pogođene. Uspeh na testovima inteligencije vrtoglavo pada. "Ako ste 21 sat budni, (bez dejstva lekova) vaše sposobnosti su ravne sposobnostima po zakonu pijanog čoveka", kaže Šon Dramond sa Kalifornijskog univerziteta. Jedna neprospavana noć ili tri kasna leganja u kombinaciji sa ranim ustajanjem imaju isti efekat.

Ali ako nekoga inače ispavanog pustite da spava ili drema dodatnih sat ili dva, oni mnogo bolje prolaze na zadacima koji zahtevaju konstantnu pažnju, kao što je polaganje ispita. A sposobnost jače koncentracije ima fenomenalne efekte za ukupnu efikasnost mozga. "Pažnja je osnova mentalne piramide", kaže Dramond. "Ako nju pojačate, svaka funkcija iznad poboljšaće se sama od sebe".

Ovo nisu jedine dobre strane pristojnog sna. Tokom sna vaš mozak obrađuje nova sećanja, vežba i oštri nove veštine, a čak i rešava probleme. Ako pokušavate da savladate novu video-igricu, umesto da ostanete za računarom do zore, bolje vam je da igrate nekoliko sati i onda odete u krevet. Dok spavate, vaš mozak će reaktivirati kola koje je koristio dok ste učili igricu, vežbati ih, a onda poslati novo sećanje u magacin za dugoročno pohranjivanje podataka. Kad se probudite, bićete bolji igrač! Isto važi za druge veštine kao što je sviranje klavira, vožnja automobila, a kako tvrde neki istraživači, i za memorisanje činjenica i podataka. Čak i dremka posle vežbe može pomoći.

Ima podataka i da san može proizvesti više "eureka" trenutaka. Čuvena priča o ruskom hemičaru Dmitriju Mendeljejevu, koji je "iznenada" sastavio periodni sistem elemenata u snu, pošto je ceo dan proveo mučeći se s ovim problemom, verovatno je istinita. Čini se da san nekako dozvoljava mozgu da se poigra sa novozapamćenim podacima, što dovodi do bljeska kreativnog uvida. Dakle, ako želite da dođete do genijalnog rešenja, prestanite da lupate glavu i spustite je na jastuk.

S. Ilić

Kako do bolje koncentracije

Možete biti pametni, načitani, kreativni i upućeni, ali ništa vam to ne vredi ako je vaš mozak na pauzi. Usmeravanje i održavanje pažnje je složen mentalni proces, naizmenična igra zumiranja na detalj i izmicanja da se vidi šira slika. Nažalost, nema jedinstvenog magičnog leka koji će povećati vašu koncentraciju. Ali postoji više načina da je poboljšate.

Prvo treba da podignete nivo pažnje. Stanje mozga kontrolišu neurotransmiteri domapin i noradrenalin. Dopamin podstiče stalno stanje usmerenosti ka cilju, dok noradrenalin izaziva budno stanje, usmerenost ka spoljnem svetu. Zato vam je potrebno bilo šta što će podići nivo dopamina povoljno utiče na vašu sposobnost koncentracije.

Jedan način da to učinite je pomoću lekova kao što su amfetamini i "ritalin", lek za tretiranje nedostatka pažnje i hiperaktivnosti u dece. Kofein takođe pomaže. Ali ako ne volite droge, najbolja strategija je da dobro spavate, jedete hranu bogatu šećerima koji se sporo oslobađaju i puno vežbate. Takođe pomaže ako pokušavate da se fokusirate na nešto što smatrate zanimljivim.

Drugi korak je da bar delimično uklonite ono što vas ometa. Istraživanja radnog mesta pokazala su da je posle samo jednog telefonskog poziva potrebno i do 15 minuta da bi se ponovo postigla duboka koncentracija. Nekoliko takvih ometanja i izgubili ste pola dana.

Muzika vam može pomoći dok god slušate nešto poznato i umirujuće, čija je uloga pre svega da priguši druge zvuke. Psiholozi takođe preporučuju da izbegavate da radite u blizini potencijalnih izvora ometanja, kao što je frižider.

Postoje mentalne vežbe za borbu protiv distrakcija. Savetnici za koledž u Americi uče studente da prepoznaju kad im misli lutaju i da zaustave sebe tako što će reći: Stani! Budi sad ovde! Zvuči smešno, ali može postati dragocena navika. Kao što bi vam rekao svaki zen meditator, koncentracija je veština koju treba negovati u istoj meri u kojoj je i fizičko-hemijsko stanje mozga.

S. Ilić

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 21.08.2005. u 17:31 GMT+1]}

---

Nije mi jasno sto svi popljuvase coveka koji zna tehnike brzog citanja, a niko sa nekim argumentom...a smesni su komentari tipa "to je sekta'...Ne volim kada neko opovrgava nesto a ne zna ni o cemu se radi, niti kjada ceni nesto sto ne poznaje...Imao sam na studijama jednog kolegu koji je tako u raspravama cesto znao d akae "ma nije to tacno!" "nista to nije dobro!" a kada bi ga neko pitao sta je to tacno i sta je dobro, nije imao odgovor...stoga sam se setio njega dok sam citao ove postove...a konkretno za temu, podrzavam decka iz Apatina, jer sam i sma probao , smostalno, program fibese, i iako nisam bio uporan do kraja, ipak je i to sto sam malo procitao imalo uspeha.I verujte da je zaista moguce citati preko 70-80 strana za sat, i sto je najvaznije, pamtite vise no "obicnim" citanjem...

da ne bih sada gnjavio, sve se svodi na to da se izbegne pogresno ucenje iz prvog razreda da se cita slovo po slovo, vec se citave recenice citaju pogledom oka...pa probajte da gleat tekst u knjizi ili novinama i videcete koliki je opseg oka, ali jedina stvar koja smeta je to sto nam je oko naviknuto da cita samo ono sto je ispod njega.I da, najveca je greska, vracati se na tekst koji citate a siguran sam da se svakom to desilo..

u svakom slucaju, knjige koje se prodaju kostaju oko 6-7 evra, pa nije neka investicija bar pogledati to zar ne?

i da, zaboravih da pomenem Mnemotehniku, tj. tehniku pamcenja.Nije tu nista neobicno...pa vec u prvih dvadeseta strana cete nauciti da pamtite 100 reci po redu i unazad, ili da tacno znate koja rec je koja po redu, na primer..sve je to tehnika...nikakva alhemija

pozdrav

o tome koliko je uspesno primeniti ... hm "Mnemotehniku" npr. u fizici, matematici ili ...vec je bilo reci na forumima, kao i o tehnikama brzog ucenja
Hint use search

---

pa nisu fizika i matematika jedino sto se izucava.

pa ovo je ipak IT forum :-)

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 06.09.2005. u 21:17 GMT+1]}

---

Učenici sedmih razreda koji su pet dana u tjednu, tijekom 10 – 12 tjedana, primali 20 mg cinka pokazali su pobolšanje u mentalnim i motoričkim sposobnostima, odgovarali su brže i točnije na testove memorije te općenito bili strpljiviji od njihovih vršnjaka koji cink nisu primali.

U studiji je sudjelovalo 209 učenika sedmih razreda, 111 djevojčica i 98 dječaka, koji su konzumirali voćni sok obogaćen s 10 ili 20 mg cinka ili uopće nije sadržavao cink. Ni učenici, ni njihovi roditelji ni nastavnici nisu znali tko je dobio cink, a tko ne. Na početku i na kraju studije učenici su prošli kroz brojna testiranja kojima su se nastojale utvrditi njihove mentalne i motoričke vještine.

U usporedbi sa učenicima koji nisu primili dodatni cink, učenici koji su konzumirali dodatnih 20 mg cinka dnevno pokazali su bolje rezultate u većini testova.

Učenici koji su primali dodatni 10 mg cinka dnevno nisu značajno poboljšali svoje sposobnosti u odnosu na placebu grupu. Suplementacija cinka, niti dozom od 10 mg ni dozom od 20 mg, nije utjecala na mentalne i motoričke sposobnosti učenica.

Rezultati studije predstavljeni su na 35. Internacionalnom kongresu fizioloških znanosti, Experimental Bioogy 2005 u San Diego-u.

vitamini

---

prvo mi se ucinilo kao greska. ali nije ... ista je mnozina (ucenici) za ucenike muskog pola i sve ucenike. cudno da ovo nisu istakli.

Zdravo svima.
Evo jednog iskustva koje funkcioniše u praksi (znači bez filozofiranja i onoga “pa čini mi se da sam zapamtio...”). Inače do ovog sistema smo došli nekolicina drugara i ja sasvim slučajno spremajući tzv "glupave" ispite ili teoriju ispita koju treba "nabubati". Samo da napomenem da nemam ništa protiv "bubanja" jer je to u principu meni i najlakše pošto se sad svodi na samo fizikalisanje.

Ovaj je sistem inače proistekao iz spremanja puškica.

Dakle, sistem je sledeći: hoćeš da naučiš/naštrebaš/ukapiraš recimo materiju od 100 ispitnih pitanja. Postupak:

- skupiš svu literaturu koja ti treba tj, u kojoj pišu svi odgovori (nekad je to jedna knjiga na srpskom, ali brate kod nas su nekad su i pdfovi i neki slajdovi i razna čuda). Ovo je čisto da se manje cimaš kada počneš rabotu.

- Nabaviš jednu praznu svesku (gledaj da su linije ili kvadratići bledi, ili nađeš svesku bez linija a nabaviš i onaj podmetač sa linijama). Ovo je zato što će ti sigurno neko nekad tražiti na kopiranje, a kopirana verzija je ružna ako su kvadratići “jaki”. Takođe lakše se zapamti kad na papiru nije gužva.

- Kreneš sa laganim iščitavanjem (sa razumevanjem) jedne lekcije i otprilike gledaš i vidiš šta će da ti ide u taj tvoj “materijal”. Znači bitne stvari, ključne formule i slično ali nikako sve. Vađenje teza.

- BITNO PRAVILO: jedna lekcija/ispitno pitanje ide na jedan list. Pišeš čitko, i po mogućstvu krupno (ja pišem štampanim).

- Tako uradiš za svih 100 pitanja. Ovo je ujedno i glavni i najteži deo, jer ti u stvari dok gledaš lekciju i zapisuješ najbitnije od nje na svoj papir o njoj razmišljaš i pamtiš je hteo ti ili ne.

- Druga stvar – čovek bolje pamti ono što pročita nego ono što čuje, ali opet bolje i lakše pamti ono što je sam napisao nego ono što je pročitao, tako da mu dođe otprilike potrebno jednom nešto da napiše kao tri puta da pročita.

- E sad, to “izvlačenje pitanja” ide sporo (meni oko pola sata po pitanju, u punom zamahu do 15min, a zavisi i od materije) ali kad uradiš kao prvo imaš neku vrstu svoje skripte/podsetnika napisanu tvojim rečima i prilagođenu tebi. Kao drugo - uvek možeš to da skeniraš pa da odštampaš 9 na 1 str. u svrhu puškica, a i kolege će te zavoleti maksimalno.

- Međutim najbitnije - ti si to već naučio bez klasičnog “gruvanja”. Kako? Pa lako – na ispitu kad ti dodje pitanje to i to ti ćeš se setiti onoga što si napisao na svoj papir. ALI, čim počneš da pišeš setićeš se i ovoga, i onoga, i janka i marka i tog i tog uslova konvergencije koji nisi napisao na taj svoj papir, ali si ga ipak pročitao razmišljajući šta ćeš napisati u tvoju skraćenu formu.

- To što si napisao možeš da koristiš i recimo za ponavljanje ali ako si jednom napisao i još jednom ponovio prolaziš apsolutno sigurno.

- Ovo se slučajno otkrilo i to tako što je jedan kolega dao drugom “na kopiranje” te svoje beleške koje je namenio za prepisivanje, ali taj mu nije vratio, a na ispitu ipak se setio svega i položio.


Inače, narod kod mene svašta radi – neki ovako “izvlače”, drugi uče iz tih beleški, neki prepisuju, ali niko više ne "štreba" po starom.

Da još napomenem da se ovo odnosi isključivo na “suvu” materiju koja je vrlo odbojna tj. nezanimljiva.



Postoji i jedan dobar fazon kad je vreme kritičan faktor, ali iziskuje napor, a i ne mogu svi da ga koriste. Radi se o sledećem: normalan čovek spava u proseku 8 sati na dan, i to u odjednom, da kažem u komadu. Međutim, negde se provlačila priča da čovek može bez problema da funkcioniše ako režim spavanja izmeni ako da spava u komadima od po 15min na svaka dva sata. Kažu da je to radio Tesla i šta ja znam još ko. Uglavnom u tom slučaju dnevno na san ode oko 3 sata; međutim potrebno je da čovek kao prvo može da zaspe odmah (meni to porodično nije problem) a i da je fizički jak. Ja sam hteo da isprobam ovo i mogu vam reći da funkcioniše, s tim da su mi termini bili 20 minuta a ne 15 a i to kako kad. Međutim OPREZ! Nije zamorno dok traje čak je i interesantno kad čovek shvati da ima više vremena za posao nego kasnije pa i entuzijazam proradi. Ali je jako nezgodno u periodu da tako kažem prelaznih režima - ulaska u taj režim A POGOTOVO PRILIKOM POVRATKA NA NORMALNO. Da se naviknem trebalo mi je nešto više od dan, ali nakon ispita sam spavao dva dana po 15-16 sati i jedan dan 12 sati i sav sam bio zbunjen (da li od sna ili čega drugog ne znam), tako da pazite šta radite nije se sa zdravljem zezati. Slično je i sa kolegom bilo, ali prošli smo na ispitu, a i videli smo koje su nam granice. Dakle ovo koristiti samo u nuždi tj kad je vreme baš jako kritično.

Valjalo bi čuti kojeg lekara po pitanju ovog načina sa spavanjem, ali to nije za ovu temu.

Eto to bi bilo od mene. Pozdrav svima

Događa li se pri spavanju poslije učenja pojačana aktivnost u dijelovima mozga odgovornima za pamćenje?

Ono čega smo se puno naslušali od naših starijih sada je, čini se, dobilo i svojevrsno znanstveno objašnjenje. Naime, znanstvenici tvrde, a pokusi pokazuju da se memorija na određeni način konsolidira tijekom spavanja. Znači, poslije učenja, na dobro spavanje.

Priča ide otprilike ovako:
Philippe Peigneux i njegovi suradnici su proveli zanimljiv eksperiment kako bi provjerili događa li se pri spavanju, a poslije učenja, kakva pojačana aktivnost u dijelovima mozga odgovornima za pamćenje. Znanstvenici su sudionicima pokusa, inače dobrovoljcima, dali da nauče plan virtualnog grada preuzetog iz jedne kompjuterske igre. Nakon toga su testirali njihovo pamćenje zadacima poput brzog pronalaženja putova između zadanih lokacija u tom virtualnom gradu.

Sudionici su bili podijeljeni u tri grupe:
- prva grupa je prošla trening u virtualnom gradu i njihovu moždanu aktivnost su pratili tijekom testiranja, dakle u budnom stanju,
- druga grupa je prošla trening i testiranje, a njihovu moždanu aktivnost su pratili tijekom spavanja,
- treća, kontrrolna grupa, nije prošla nikakav trening, ali je bila praćena njihova moždana aktivnost

Dosadašnja su slična istraživanja, ali na životinjama, pokazala da se prostorna memorija “preslaguje” u hipokampusu tokom sporovalnog dijela NREM-faze. Znanstvenici su u ovom pokusu mjerili moždani protok krvi pomoću pozitronske emisijske tomografije (PET). Sudionici pokusa su primili malu količinu radioaktivnog kontrasta koji je omogućavao prikaz protoka krvi kroz mozak. Jasno, pretpostavka je da će veći protok krvi kroz određeni dio mozga ujedno označavati i veću aktivnost toga dijela mozga.

Istraživači su uočili veću aktivnost u hipokampusu u prvoj grupi za vrijeme testiranja, u odnosu na kontrolnu. Veća moždana aktivnost je bila povezana sa boljim rezultatom na testu. Slično tome, druga grupa je imala veću aktivnost u hipokampusu za vrijeme spavanja, u odnosu na kontrolnu. Također, znanstvenici su uočili da su sudionici koji su prošli trening pokazali veću aktivnost u hipokampusu za vrijeme sporovalnog spavanja, u odnosu na sudionike bez treninga. Nadalje, znanstvenici su testirali istrenirane sudionike poslije spavanja i usporedili njihov rezultat sa jačinom moždane aktivnosti izmjerene tokom spavanja. Pokazali su da jačina NREM-aktivnosti tokom spavanja korespondira sa rezultatima na testiranju poslije spavanja.

Peigneux i njegovi kolege su željeli i potvrdu da se izmjerena moždana aktivnost zaista odnosi na preslagivanje prostornih zapisa, a ne na opću moždanu aktivnost. Zato su domislili sljedeći pokus:
- napravili su novu, četvrtu grupu, koja je samo prošla test brzine reakcije. U tom testu sudionici trebaju što brže i preciznije pritisnuti tipku prema položaju točke na monitoru. Usporedbom moždane aktivnosti prethodnih grupa i nove, četvrte grupe, došlo se do toga da se izmjerena aktivnost u hipokampusu zaista odnosi na obradu prostornih informacija.

“Naši rezultati su dokaz da se memorirani prostorni zapisi obrađuju tijekom NREM-faze spavanja kod ljudi”, pišu znanstvenici. “Osim toga, jačina hipokampalne aktivnosti tijekom spavanja korelira sa boljim rezultatima na testiranju memorije idući dan. To, koliko mi znamo, još nije pokazano na životinjskom hipokampusu.”

Martin Kuhar

---

@nikola

to sto si napisao, saberes sa upotrebom flomastera i dobijes pricu o mapama uma.
s tim sto ti onda treba manje vremena da iscrtas svoj beli, sa slabovidljivim kvadraticima, papir, moze i na linije

Spominjali su neki ovdje tehnike brzog čitanja, pa bih pitao je li njima ili nekome drugom poznato nešto više o tome. Konkretno, citao sam na jednoj stranici da postoje razne tehnike brzog čitanja: "U svijetu postoji puno metoda brzog čitanja, najpoznatije su Magic Reading, Photoreading, Reading Genius, Edupower, Dynamic Reading itd...." Zanima me koje su razlike između pojedinih tehnika. Na toj stranici forsiraju Power reading jer je to tehnika koju oni koriste na njihovom seminaru tako da ne mogu biti objektivni iako su rekli i sami da postoje razne tehnike(gore navedene) i da su sve podjednako uspješne, pa zato pretpostavjam da je to ipak tako (uostalom zasto bi se oni odlucili za neku tehniku koja ne valja). Jednostavno me zanima zna li neko u cemu su razlike između raznih tehnika (ili slicnosti).

E, ovako
sve ove price o brzom ucenju(porocitao sam skoro sve postove-95%) cini mi se ticu se samo ucenja drustvenih predmeta.
Ja recimo zavrsavam srednju elektrotehnicku skolu i postoji gomila prirodnih predmeta gde nema mnogo, da kazem, strebanja napamet vec je neophodno da ucim sa potpunim razumevanjem. .tema jeste "sve o pamcenju i UCENJU", pa me zanima ima li ovde nekog ko bi mogao da mi pomogne po tom pitanju.
neko ce hteti da mi kaze npr. "pa neke stvari ti vise leze, a neke manje". OK. bio sam na testovima sklonosti ka struci i dobro sam se pokazao(najbolje :-) ) ali postoji problem: nemam vremena(sviram, ucim 2 strana jezika privatno i bavim se sportom) a i pomalo sam lenj(ova tema je valjda i postavljena da pomogne-podstakne ljude slicne meni u ucenju). Shvatam ja da "bez muke nema ni nauke" ali ja sam sve u zivotu uradio da tu muku maximalno umanjim..imam ja neke moje sisteme ucenja koje ne pomazu ako nesto zelite da zapamtite na duze...
NPR
znam da sutra odgovaram automatiku, ne ucim, cekam to "sutra". sutra dolazi, 5-i cas je
The cas. ja pri kraju cetvrtog uzimam knjigu i posvecujem potpunu koncentraciju gradivu-100%. tako za 20 min ja sebi obezbedim neku trojku ili cetvorku, dok drugi isto gradivo uce po par dana pa se zbune zbog treme ili sta vec. e sad sistem je:
procitam lekciju, izvucem teze(za svaki pasus po jednu), napisem teze na papir jednu ispod druge, procitam jos jednom lekciju i u jednoj recenici pored svake teze dam kratko ali JASNO objasnjenje koje kasnije razvijam svojim recima tokom odgovaranja. naravno da idem na srecu-naucim 60-70% gradiva pa kako me ubode:). zavrsi se cas, pocne drugi i ja sam vec zaboravio 40% onoga sto sam pre pola sata odgovarao, posle 3-4 dana se secam samo principa na kom se zasniva rad kola i nista vise, ali upalilo je-imam ocenu:))

Jos me ovaj sistem nije izneverio ali ne vidim kako bi mi pomogao tokom rada kontrolnog iz npr osnova elektrotehnike, fizike i slicnih predmeta, zanima me misljeneje nekog ko ima vise iskustva sa ovim problemom(neko ko je na ETF-u)

e, sad sto se tice price na temu: "mape uma" nisam ni skeptik ni neki veliki "vernik"(pripadnik sekte) :))) ali cu izneti svoje iskustvo
pre nekih mesec dana imali smo kontrolni iz medicinskih uredjaja. nesto tipa elektrode na elektroskalpelima i sl. Sema nekog kola tipa: bezbednosno kolo pri kvaru ili nesto slicno, bila je zabrinjavajuce zbunjujuca-gomila nekih generatora, releja, prekidaca...sve u svemu komplikovana sema.
dolazi drug iz razreda i vidi me da bledo gledam svesku ispred mene(ucio sam u skoli-naravno). za oko 3 minuta upamtio sam semu, za sta sluzi koji element, i tok struje u tom kolu. sve na principu: bila jednom jedna Angelina Jollie(polugola da bude jos zanimljivije) ovo veliko ovde(gradska mreza) je njen krevet, ova 3 "cuda" ovde koja vode u razlicitim smerovima su putevi gde ona moze da se krece kada ustane...i tako uz niz perverzija i "zanimljivosti" objasni on meni da sad samo zamenim sexi glumicu strujom i dobicu njen smer u kolu, svojstvo elemenata i nacin rada kola.
jos uvek pamtim tu semu i nacin rada kola.....samo ne vidim kako bi mi to pomoglo u resavanju zadatka iz osnova elektrotehnike ili telekomunikacija :(

POZZZZZZZZZ

Tako kao sto si ti pamtio ti semu, patre se i formule i njihovo izvodjenje ako su dugacke i komplikovane i stvarno deluje(probao sam) Neke stvari se ipak ne mogu zameniti drugim simbolima i moraju po udzbeniku...

---

1.kursevi brzog citnja i ucenja (ne idu jedno bez drugog) redovno se vec godinama odrzavaju u etnografskom muzeju u beogradu!tamo ces se najbolje informisati o prednosima ovog kursa mislim da je pocetno predavanje bespatno i sirom otvoreno za zainteresovane.

2. ne vidim sto se ne bi mogle strebati i prirodne nauke.ne boj se covek moze napamet da nauci brdo besmislenih stvari(besmislne nizove brojeva, slova ili reci) pa prema tome jos lakse ce da nabifla i nesto smisleno.svako strebanje je silovanje memorije bez obzira na sadrzaj

3.ne vidim sto bi se samo prirodne nauke ucile sa razumevajem a drustvene ne.mislim ne treba potcenjivai nijednu oblast ljudskog saznanja, nisu one krive........vec ljudi.hocu da kazem da postoje ljudi koji znaju da uce i koji ne znaju.

4.postoje razne tehnike ucenja, jednu koju sam koristio u tvojim godinama a naucio ju je ceo razred od profesorke psihologije bazira se na jednoj teoriji po kome se proces pamcenje odvija u osobenom stanju mozga tj. kad on spava!!!!da ti ne objasnjavam i teoretisem, stvar je u ovom da se nesto uci i kad se oseti i najmanji zamor ili gubitak koncentracije krece se da se spava. mi smo bukvalno vezbajuci tu tehniku spavali sedeci nad svojim knjigama.u pocetku je to sve to kao nesto smesno, ali vezbom smo uspevali da se stvarno uspavamo.taj san nije kao onaj pravi, naime nije dug kao pravi san, ali je dubok.taj san je trajao po 5-6 minuta, tako nas je profesorka trenirala.nakon nekoliko casova vezbanja te tehnike mi smo mo0gli da zzzzzzzz kad god smo hteli.....a ucenje tj. pamcenje je islo kao voda.mogu ti reci da sam se izvezbao da se probudim u 3 sata ujutru da pezalogaim nesto i da ucim tim metodom do 5,onda spavam normalno do 6:30 i tog dana radim iz tog gradiva kontrolni bez greske,ma bez imalo nesigurnosti.

5. s druge strane postoji primer genijalnog Leonarda koji svojim zivotom i delom pobija ovu metodu.Naime, Leonardo je dnevno spavao svega po par sati.tako sad neki psiholozi propagiraju da ce se mozak najbolje izostriti za intelektualni rad ako je non stop aktivan!samo kreativnost ce ga vremenom postaci da iskoristi svoje mogucnosti i preko 100% dakle da prevazidje samog sebe.
sto se ovoga tice ko ne bi voleo da ima IQ kao Leonardo,neki tvrde da se njegov IQ nije mogao izmeriti

preporucujem ti knjigu Majkla Gelba Razmisljajte kao Leonardo - 7 koraka do genijalnosti- tu se isto pominju mape uma videces ako je budes citao.ima i mali softvercic za pravljenje tih mapa na kompu.guglaj nacices ga mind chart mu je naziv
poz.