[Lingvistika]: Zna li neko adekvatan prevod reči "download" na srpski ?

Ja bih ga preveo kao skidanje ili preuzimanje.

---

Malo smeta sto bi skidanje trebalo da znaci neku promenu na objektu, znaci ako skines sa police jasno se misli da to vise nije tamo, tako da bi skidanje sa servera meni vise licilo na uklanjanje sadrzaja.

---

S obzirom da sam radio lokalizaciju Microsoft Office paketa + gomile drugih stvari tog tipa, mislim da imam šta da kažem na ovu temu.

Prilikom lokalizacije i prevođenja podjednako su bitni terminologija i stil, a sve to da bi krajnji proizvod bio potpuno prikladan i jasan krajnjim korisnicima. O značaju terminologije već dovoljno i sami znate, pa ću se osvrnuti malo na stil prevođenja.

Kao najadekvatnije rešenje za lokalizaciju iskristalisao se sledeći sistem:
1. Za komande, stavke menija, dugmad i druge elemente korisničkog okruženja čijom se aktivacijom izvršava neka konkretna radnja najprimerenija je upotreba glagola u imperativu (npr. Odštampaj, Kopiraj, Izađi, Pošalji);
2. Za menije, opcije u dijalozima (prozorima), pojedine stavke menija i dugmad koje ne izvršavaju neku konkretnu radnju već npr. otvaraju dijalog sa novim opcijama i mogućnostima najčešće se koriste imenice, glagolske imenice i prilozi. (npr. meni Uređivanje, stavka menija Štampanje, meni Datoteka);
3. Glagolske imenice se takođe koriste i za označavanje procesa koji su u toku (npr. Kopiranje, Povezivanje i Slanje).

Ima toga još, ali ovo su neki najosnovniji principi.

E, sad, da se vratimo na ovaj konkretan slučaj.

Odgovarajući prevod za download bi bio:
1. preuzmi – u slučaju da se radi o dugmetu ili linku čijom se aktivacijom pokreće pomenuta radnja;
2. preuzimanje – u slučaju kada se radi o meniju, odnosno nekom zasebnom delu sajta odakle se mogu preuzeti fajlovi.

Dalje, prevod za upload:
1. pošalji ili eventualno otpremi (ovo drugo rešenje samo u slučaju ako moraš da napraviš jasnu distinkciju između Send i Upload);
2. slanje odnosno otpremanje.

Budalaštine i žargonski izrazi tipa "skidanje", "skini", "podizanje", "podigni" itd. su BUKVALNI, DVOSMISLENI i NEADEKVATNI. Zbog takvih idiotluka se ljudi gade lokalizovanog softvera. Ali, dobro, tako to obično biva kad se prevođenjem i lokalizacijom bavi ko stigne, a lekturu takvih "prevoda" obavljaju ljudi koji nikad nisu uključili računar pre toga. Malo karikiram, ali je uglavnom tako.

Pozdrav svima,
Buum

Eto, sad imamo dva RAZLICITA misljenja ljudi koji rade na zvanicnim projektima: i sta sad? Ja i dalje koristim a drzavna televizija "download"! Ala smo ga resili, svaka nam cast!

Pogledajte malo www.pravoslavlje.com, tamo cete takodje videti neke neprevedene reci, jer se jednostavno ne mogu prevesti, ma koliko bile "budalastine kojih se neko gadi". Lepo pise cirilicom "softver" a ima jos. Ako su takvi ortodoksni cuvari nase nacionalne kulture izabrali taj pristup, onda u tome sigurno ima necega.

---

Ne možeš izvući takav zaključak. Ne postoji nikakva veza ili usaglašavanje između prevodioca koji rade na različitim projektima niti postoji neka zvanična terminologija (na nekom višem nivou), tako da se ne mogu očekivati identični prevodi. Jedno od (u teoriji) rešenja bi moglo biti da neko zvanično telo, sastavljeno od kompetetnih stručnjaka izda rečnik kompjuterske terminologije, koji bi potom bio referentan (i obavezan) za sve i prema kojem bi se onda svi ubuduće trebali prilagođavati. Naravno, daleko je još od toga, ali mislim da bi se svi trebali truditi da idemo u takvom smeru.
Softver je kao prevod sasvim u redu, ali ne bih se nikad složio sa terminima tipa "skidanje", "bacanje na mejl" i sl. (mada i ja lično u razgovoru skoro uvek kažem skinuo sam ovo ili ono, a ne preneo sam sa servera ili preuzeo sam ;) Ipak, neformalni razgovor je jedno, a zvanični prevod nešto sasvim drugo. Priznajem da za neke reči nema teorije naći dobar prevod (recimo internet? ;) ali isto tako mislim da se treba truditi da se nađe prevod kad god je moguće; konkretno, mislim da nema nikakvog razloga ostavljati download neprevedenim. To što ga nisu preveli na sajtu RTS-a mi nije neki jak argument.

Pa zašto vam toliko smeta "download". Ko god koristi računar (da ne kažem kompjuter ili PC) zna šta ta reč znači. Mislim da je po ovom pitanju srpski jezik izgubio bitku i da je već kasno da se sada interveniše nekim uredbama tipa
Dobili bi svakako rešenja na koja će se ljudi teško ili nikako navići, ili će čak biti i smeha, kao na primer: moreplov, zrakomlat u novohrvatskom. Već uveliko govorimo: šrafciger, kompresor, sprej, skener... Evo samo na ovoj stranici na kojoj pišem mogu da pročitam: FAQ, logo design, mousepads, forum, instant, bold... i uopšte mi ne smeta, čak bih se teže snalazio da je drugačije. Ne mislim da zbog toga manje poštujem i negujem jezik kojim govorim.

Uzgred koliko poznajete ljudi, koji kompjuter kortiste duže od par godina, da su stavili windows na srpskom? Ja na moj komp nikad neću instalirati "prozore".

Kao što sam već rekao, prevod nije toliko bitan zbog onih koji već godinama koriste kompjuter; štavište, oni bi najradije da prevoda i nema, budući da su se navikli na original verzije (ni ja ne koristim srpski Windows). Bitno je zbog novih korisnkia, kojih će valjda biti za neko vreme daleko više nego sada. Sadašnja situacija je pomalo besmislena, jer ako ljudi hoće da rade sa kompjuterom, maltene moraju prvo da uzimaju časove jezika. Konkretno, jednom drugaru koji je apsolutni početnik sam nekoliko dana objašnjavao kako se snimaju diskovi (da ne kažem režu ;)))) u Neru što bi verovatno sam shvatio mnogo brže i bez pomoći da je sve (uključujući i Help) bilo prevedeno. Da ne bude greške, ne raspravlja se ovde baš samo o jednoj reči, već uopšte i o širem konceptu lokalizacije.
Što se tiče novih reči, ako bi se oko toga napravio kvalitetan dogovor, ne mislim da bi bilo opasnosti od zrakomlata i kutopuca ;) A što se tiče ovog sajta, ne verujem da im je lokalizacija bila od suštinske važnosti prilikom izrade :)

Ovo je jedan od najlošijih argumenata koji neko može da iskoristi.Već smo diskutovali o ovome.Nije u pitanju samo kompjuterski jezik, jer i u mnogim drugim oblastima se usvajaju i koristi reči engleskog ili nekog drugog porekla.A i sam srpski jezik je pun reči koje nisu srpske, već vode poreklo iz raznih drugih jezika, da ne nabrajam sad.Tako da ne vidim smisla u očuvanju nekog jezika, koji uopšte i nije svoj.Ono što treba uraditi jeste standardizacija, odnosno da se usaglase termini (poreklo reči je manje bitno), i to po mogućstvu oni koji najbolje zvuče većini, kao i oni koji su dugo u upotrebi, koji su najprostranjeniji, odnosno najviše se koriste, a ne kao sada da imamo situaciju da se u 3 različite knjige pojave 3 različita termina za istu stvar (recimo u jednoj piše download, u drugoj skidanje, a u trećoj preuzimanje), pa se tako zbuni i iskusniji korisnik, a ne početnik.

Sa ovim se slažem, doduše delimično.Naime neki izrazi su adekvatno prevedeni od početka i kao takvi su već naširoko u upotrebi.Recimo, gotovo svi koje znam pre upotrebljavaju "snimi" umesto "sejvuj", "otvori" umesto "openuj", "programi" umesto "programs" i sl., jednostavno su te reči ušle u upotrebu kao takve i većina ih koristi, odnosno svi ih razumeju.Ali sa druge strane, neke reči nisu imale adekvatan prevod od početka i samim tim su postale opšte prihvaćene u izvornom obliku, pa većina koristi "katuj" umesto "iseci", "sajt" umesto "stranica na internetu", "mejl" umesto "elektronska pošta", "pejstuj" umesto "nalepi" i sl.Dakle, moje mišljenje je da treba uraditi opsežno istraživanje i utvrditi koji izrazi imaju adekvatan prevod koji je u široj upotrebi i kao takve ih standardizovati.Isto važi i za reči koje se naširoko koriste u izvornom obliku, dakle, ne prevoditi ih na silu, već standardizovati onako kako su ušle u upotrebu.

Što se tiče ovog, ne znam da li je isti slučaj u Veratu, ali recimo ja sam nekoliko puta morao da objašnjavam ljudima (početnicima) kako da podese da primaju mejl u outlook express-u recimo.I evo kako je uglavnom tekao razgovor (naravno pokušao sam da koristim adekvatne prevode, jer znam da u knjigama obično to koristi, pa reko da ga ne zbunjujem)
JA : Znači odeš na "Alati", pa onda na "Nalozi"
NOVOPEČENI KORISNIK RAČUNARA (u daljem tekstu NKR) : Na šta bre odem ?
JA : Odeš na "Tuls", T-O-O-L-S
NKR : Aha, razumeo, pa onda ?
JA : Onda ideš na akaunts, A-C-C-O-U-N-T-S
NKR : Pa tako reci, da tečovek razume.I šta onda ?
JA : Onda dodaš novi nalog.
NKR : A kako da dodam
JA : Pa ideš na ed, A-D-D (što bi trebalo da znači dodaj jel)
NKR : Aha.Dalje ?
JA : E sad idi redom pa upisuj ono što te pita, znači ime konekcije, zatim korisničko ime i lozinku.
NKR : Pa to me uopšte i ne pita.Piše nešto user name i password.
No da ne pišem dalje, možda su ISP-ovi počeli da koriste tu terminologiju, jer su korisnici počeli često da ih zovu i pitaju "A gde da mu upišem to korisničko ime i lozinku kad me on pita za juzernejm i pasvord".Možda jeste malo glupo, ali je tako, iznenadio bi se kakve sam muke imao u razgovoru sa nekim tako novopečenim vlasnicima.Ok, niko se nije naučen rodio, ali ova situacija sa nakaradnim prevodima nimalo ne pomaže.

Pa kako da ne izvuče takav zaključak kad u principu i jeste tako.Nije bitno zašto, ali je tako.To što ne postoji veza između prevodioca i komunikacija među prevodiocima na različitim projektima je čista glupost, i ne vidim zašto se to radi uopšte, samo pravi probleme, a retko kome pomogne, zato i smatram da za sada (dok se ne usvoji nekakav zavod za standardizaciiju ili šta već, a dok se to ne uradi, treba zabraniti prevođenje određenih termina) neki izrazi i ne treba da se prevode u knjigama, zato sam i protiv naših prevodioca.Pa bolje da postoji jedan download i da se u svim knjigama koristi tako, nego u jednoj preuzeti, u drugoj skinuti, u trećoj svući...Tako smo došli u situaciju da mi je lakše da pročitam i shvatim knjigu napisanu na engleskom, nego na maternjem jeziku.

E tu grešiš i to mnogo.baš to bi trebalo da bude isto.Recimo, ja u neformalnom razgovoru sa novopečenim korisnikom ću svakako koristiti download, web, katuj, pejstuj, fajl, fajl sistem...a on će u nekoj knjizi naći preuzimanje, mreža, iseci, nalepi, datoteka, datotečna organizacija...i pojma neće imati da sam ja u stvari pričao o istoj stvari koju on čita u knjizi.Tako da ne možeš da kažeš nije isto razgovarati i zvanična knjiga.To MORA da bude isto.E sad, to što većina nas voli da kaže fajl i nikada neće da odustane od toga, e pa žao mi je, bojim se da će jezički čistunci morati da se prilagode.

---

Da se poslužim tvojim rečima: grešiš, i to mnogo! :) Što kaže ona reklama~Nema ceka Lazo, daj MB pivo ;)) Korisnika programa je sve više i ljudima se ne čeka~konkretno SAP ima dosta klijenata u SCG, softver je izuzetno kompleksan i ako će da čekaju da se osnuje neko regulaciono telo, ništa od posla. U Srbiji i mnogo krupnije i bitnije stvari teško idu (npr. radiodifuzna agencija) a kamoli nešto malo manje važno. E sad, da li će SAP da sarađuje sa Majkrosoftom ili ne, i da li će oni zajedno da sarađuju sa trećim firmama, to svakako nije na prevodiocima da odluče već na naručiocu projekta, tj. upravo na tim kompanijama.
Po meni, najvažnije je da se koliko-toliko usaglase zvanična literatura/rečnici i prevedeni programi, bilo bi previše optimistički očekivati da će onaj koji je do juče govorio kat i pejst od sutra početi da uredno koristi odseci i zalepi :) A da je taj tvoj korisnik imao ispred sebe lokalizovanu verziju outlook express-a kao što nije, sigurno te ni bi pitao za tools->accounts->username/password~uvođenje novih termina bi trebalo da ide skupa sa lokalizacijom inače oni neće imati gde da se primene.

Ja sam sa svoje strane smislio naziv za taj 1000-reči-srpskog-ostalo-engleski-bez-transkripcije jezik koji se kod nas najviše koristi u računarstvu. Ako sam dobro shvatio, glavna poenta tog jezika je da se informacija što jasnije prenese (s moje tačke gledišta, poenta je, i to u najboljem slučaju, „brigo moja pređi na drugoga“, ali 'ajde), pa onda neka se i zove: informsrpski.

I da, prevoditi a sâm ne koristiti prevode („jer su idealni za sekretarice“ i ostale niže oblike korisnika) je baš žešća fora :)

Dođe mu nešto kao lekar koji puši i pije :))))))) Nego, bitno je da prevoda ima, pa kad kome treba da može da ga korisiti u zdravlju i veselju; nećemo tući ko neće ;)) Ja recimo ne koristim ni srpski Windows ni Office, niti imam nameru (navikao sam se na original), ali bih koristio srpsku verziju SAP-a (da imam potrebe) i te kako i stvarno bi mi mnogo značilo :)

Narode, nijedan nacionalni zavod za standardizaciju ne može striktno da propisuje kompjutersku terminologiju! Ne znam odakle vam uopšte takva ideja. Po tom pitanju su najdalje otišli Francuzi koji imaju propis prema kojem se na teritoriji njihove države može prodavati isključivo softver* koji je lokalizovan na francuski jezik. Međutim, njima ne pada na pamet da nameću neka svoja rešenja i teraju sve kompanije da koriste jednoobrazne prevode.

Stoga je jasno da niko ne može da primora Microsoft i SAP da međusobno usaglašavaju termine. U pitanju su dve privatne kompanije koje se vode isključivo komercijalnim interesom i samostalno odlučuju kada će, kako će i da li će uopšte raditi lokalizaciju sopstvenih proizvoda.

Drugo, ovaj projekat lokalizacije Mocrosoft Office paketa je odavno već završen, tako da su kolege iz SAP-a mogle samo na osnovu gotovog proizvoda da vide kako je šta odrađeno. Tim koji je radio prevođenje i prilagođavanje programskog paketa Office 2003 je odavno rasformiran i ne kapiram sa kim bi to SAP-ovci trebalo da se konsultuju...

Što se tiče komentara u vezi termina koje ne bi trebalo prevoditi >>>

NARAVNO postoje termini koji se ne prevode poput imena brendova i proizvoda (Windows), ličnih imena (Internet) ili termina koji su se odomaćili u našem jeziku a za koje nemamo adekvatan prevod (npr. hardver, softver, aplet itd).

ALI, postoji veliki broj engleskih reči koje se bez ikakvih problema mogu prevesti na srpski jezik i mislim da je krajnje glupo da se to i ne uradi. Zašto bi govorio/pisao isprintaj mi sliku Anđeline Žoli kad možeš da kažeš/napišeš odštampaj mi sliku Anđeline Žoli itd.

Znači, ne treba prevoditi NA SILU, ali ne treba ni KVARITI maternji jezik nekim suludim tvorevinama mutiranog englesko-srpskog IT žargona. Takve stvari svakako mogu da prođu u internoj komunikaciji, ali to se prosto NE PRAKTIKUJE u prevodima knjiga renomiranih izdavača, kvalitetnim časopisima i lokalizovanom softveru iza kojeg stoji matična kompanija/izdavač.



*Misli se prvenstveno na retail verzije softverskih paketa, ali i na OEM softver koji se instalira prilikom sklapanja računara. Praktično je izuzet jedino softver koji se kupuje i preuzima preko Interneta jer je tu nemoguća kontrola.

A zasto ti stalno vredjas? Zasto onu rec koju koristi RTS proglasavas za suludu, pogotovu kad ste vas dvojica, koji se profesionalno bavite prevodjenjem, istu rec preveli na dva nacina?

Recimo, "prenos sa servera" iskljucuje mogucnost da se nesto prenese sa nekog drugog obicnog racunara, kao sto se kaze opet u nekom recniku http://www.thefreedictionary.com/download : "To transfer (data or programs) from a server or host computer to one's own computer or device." a takodje mu nedostaje i bliza definicija cilja, kao sto je to receno u ovom recniku: "to one's own computer or device". Prenos se moze obaviti i izmedju dva ili vise predmeta / racunara, od kojih ni jedan nije moj. Jednostavno - "prenos sa servera" nije dobar prevod za pojam download.Zar tebi ova diskusija, pretezno oko samo jedne reci, sa samo nekoliko ucesnika lici na "bez ikakvih problema"? Moze se prevoditi "bez ikakvih problema" ako ti nije stalo ni do cijeg misljenja osim onoga ko finansira tvoj rad.

---

wow :) stvarno nisam očekivao ovako veliku diskusiju oko jedne reči :)

Ja sam se na kraju za svoj konkretan slučaj opredelio za reč 'Programi' u navigaciji, umesto reči 'download', ali na toj download stranici, uz ime, opis i screenshot programa sam rešio da stavim reč 'Preuzmi'. Kako vam se čini ovo rešenje?

imho, reč 'skidanje' ustvari uopšte nije tako loša sa marketinške strane. Ako se stavi u navigacioni meni, velika je šansa da posetioci sajta kliknu na taj link, a kasnije im je lako na download strani napisati o kakvom se skidanju radi.

ss.

---

Pa, ko je pažljivije čitao, valjda je video da diskusija nije bila sve vreme samo oko jedne reči ;) Što se tiče mog prevoda (da odgovorim tdjokic) u SAP-u (kojeg uglavnom koriste veliki industrijski sistemi) verovatno da nema mnogo slučajeva prenosa podataka sa nečeg što nije server, tako da onda i može da prođe. I još, oni koji ga koriste verovatno ne koriste mnogo ostali softver, jer je sistem jedna zaokružena celina, tako da opet, za upotrebu unutar sistema to može da prođe :) Uostalom, koliko puta si nešto "skinuo" sa nekog privatnog kompjutera (koji nije bio server)? ;) Mada, ne insistiram~u sistemu na kojem radim to je prevod koji najviše odgovara, a pošto nemamo nikakvih zavoda za standardizaciju, tako će i da ostane.
To što nikog ne zanima ova diskusija ili što ljudi nemaju šta da kažu na ovu temu (bilo zato što misle da ovakva tema nije bitna, ili što ne znaju šta bi rekli)~šta da im radimo? Opet, nije posao prevodioca da juri ljude i da traži da rade njegov posao umesto njega. Naručilac projekta je taj koji daje smernice i određuje reference i koji bi trebao da se bavi reakcijama od krajnjih korisnika. Takođe se slažem da postoji veliki broj reči koji se bez ikakvih problema mogu prevesti na srpski. Usput, SAP se lokalizuje već nešto više od tri godine (proces je stalno u toku zbog novih verzija komponenti kojih mnogo ima i koje stalno izlaze) i ne verujem da je bilo MS-u, bilo nekoj drugoj kompaniji padalo na pamet da ih kontaktira ono neke razmene iskustava.
Saša, mislim da si odlično rešio svoj problem. Uglavnom mnogo bolje nego "Skini"; ako je korisniku potreban bilo koji od tih programa, razumeće on i preuzmi ;)

Potpuno tačno. Ne radi se to ni za računarsku, niti bilo koju drugu terminologiju, a posebno ne tehničku. Tehnička terminologija se uspostavlja preko svakodnevne prakse, pri čemu rešenja onih koji su u toj praksi istaknutiji (pišu članke, knjige, predaju na fakultetima...) imaju veću težinu.

Pritom, stepen usvajanja prevoda zavisi delom od njegove funkcionalnosti, a delom od trenutnog psihičkog stanja društva. Tako recimo, koliko sam imao prilike da vidim, Nemci, Francuzi, Italijani, Španci, Japanci, Kinezi, mahom koriste prevedeni softver, a Bugari, Rusi, Rumuni, Ukrajinci, Česi, uglavnom engleski (ili čak nemački). Indijci takođe koriste engleski, ali je to njima praktično drugi maternji jezik.

Na primer, jednom je jedan Švaba držao prezentaciju oko merenja performansi procesorskog keša (dakle, vrlo uska IT tema), i pritom koristio jedan program (K-kešgrind) preveden na nemački: tu i tamo je izvirivala neka neprevedena engleska niska, i čovek se na kraju izvinuo zbog toga, jer kako reče, postoji i nova verzija programa koja je sasvim prevedena :)


Hm, interesantno... Da li baš nijedna zakrpa nikad ne izmeni nijednu nisku u GUIju? Ko je tu da ispravi prevod kad se pronađe neka greška u njemu? Šta biva kad izađe nova verzija Ofisa, opet se (novi) tim sastavlja? Da ne postoji ipak neko jezgro od nekoliko ljudi koji su uvek spremni da reaguju (pored nekih drugih poslova koje rade)?

Usput, pretpostavljam da su napravili nekakav rečnik u toku prevođenja, da ne znaš možda da li se to negde može naći?

Nego, da ne bih pričao baš sasvim van teme, evo šta ja mislim o prevodu za download/upload.

Pisanje u originalu ne dolazi u obzir, toga smo se otarasili pre nešto manje od 200 godina. Transkripcije „daunloudovati“ i „aploudovati“ takođe ne dolaze u obzir, isuviše su rogobatne, i verovatno ih vrlo malo naših ljudi tako izgovara (ja sam čuo najpre „daunloadovati“, „aploadovati“).

Ne vidim zašto izbegavati sasvim logičan i u širokoj upotrebi par „skinuti/okačiti“. Žargon je ono što se koristi u uskom krugu ljudi i za šta postoji alternativa koja se koristi u širem krugu ljudi. Pošto ovde ne postoji nikakva šira alternativa (ako ne računamo „daunload“), to „skinuti/okačiti“ ne može biti žargon. Npr. englesko bug je svojevremeno bio žargon, jer je postojala alternativa, error, koja je međutim ustupila mesto žargonskom izrazu (ovo takođe navodim da bih pokazao da i kada se nešto može proglasiti žargonom, uopšte nema razloga od toga bežati).

Ono što se uglavnom formalno koristi kao prevod za download jeste „preuzeti“, i takođe nije loše gledano zasebno; ne sudara se ni sa čim, nije predugačko. Ali, zašto bi se time menjalo „skinuti“ koje se šire koristi, a sa „preuzeti“ nedostaje logičan par za upload.

Što se tiče upload zasebno, najčešći prevod je „poslati“. „Poslati“ je pitoma reč, već iha prepunjena značenjima, pa kad joj se još nešto natovari na grbaču, niko neće podići obrve. Poslodavac srećan („samo da je prevedeno i da nam se niko ne mršti“), prevodioci srećni („gazda se ne buni, a prevod je ionako za sekretarice“), sekretarica srećna („jao, pritisnem na sličicu sa disketicom, i ono mi izbaci nešto čudno“). I naravno, zeznuli smo glupe anglosaksonce, koji izmišljaju dodatnu reč tamo gde je jedna dovoljna. Ruku na srce, nije to loš prevod, ima samo jednu sitnu manu: niko ga neće koristiti (ali kakve veze to ima u trouglu poslodavac-prevodilac-sekretarica...)

Postaviti?

---

Čim pomislim na prevod koji se može vratiti u neku drugu englesku reč, prvo što uradim je da ih u paru potražim Guglom, ne bih li video mogu li se naći u istom kontekstu. U ovom slučaju, parovi su npr. post, set, setup, i videćeš da se itekako mogu javljati u jednoj rečenici.

I opet, ne vidim zašto bih išao na to pre nego na nešto što je i u široj upotrebi i bezbednije po pitanju sudaranja? To ne znači da je „postaviti“ sasvim nepodobno, može da posluži kao sinonim, ali je dobro imati sigurnu varijantu uvek na raspolaganju.

"Postaviti/Postavi..." (barem u sistemu u kojem ja radim) se koristi kao prevod za "Set/Set up...", tako da mi se čini da ne bi bilo sasvim odgovarajuće. Takođe i za poslati nisam siguran, jer treba napraviti neku razliku između radnje send i radnje upload. Skinuti i okačiti mi (bez uvrede) zvuči pomalo komično, ali ako bi većina to prihvatila kao standard ne bih imao ništa protiv :)
Nego, Časlav je pitao za rečnik, u mom slučaju postoji takav rečnik (bez kojeg bi inače bilo nemoguće raditi) ali je on-line i nije dostupan korisnicima van sistema. Pretpostavljam da je i kod MS-a primenjeno neko slično rešenje.