Meni se čini da je korist većine ipak važnija od koristi bilo kojih
autora, koji su u manjini.
autora, koji su u manjini.
Potpis
/(bb|[^b]{2})/ =?
Suzbijanja piraterije
Zaključano
Zakačeno
To me podseca na ono 'korist Naroda je ipak vaznija od koristi malobrojnih zemljoposednika' - a znamo gde to vodi.
U agrarnu reformu?
Vidim jos malo pa cete da dizete revoluciju? Kakva crna agrarna reforma, kakav interes manjine/vecine, ljudi, pa mi pricasmo o pirateriji.
Koliko neka diskusija moze da splasne kada ludi shvate da i sami krse zakon koristeci nelegalni softver...;)
Dobro da je bar nesto korisno proizaslo iz ove teme. Svest o potrebi legalnosti softwera.
Koliko neka diskusija moze da splasne kada ludi shvate da i sami krse zakon koristeci nelegalni softver...;)
Dobro da je bar nesto korisno proizaslo iz ove teme. Svest o potrebi legalnosti softwera.
Potpis
PČELAR.
OTKUPLJUJEM STARI NOVAC, STRIPOVE, ITD
_______________________________________________________________________
OTKUPLJUJEM STARI NOVAC, STRIPOVE, ITD
_______________________________________________________________________
Citat:
Koliko neka diskusija moze da splasne kada ludi shvate da i sami krse zakon koristeci nelegalni softver...;)
Pa, jednostavno nema više svrhe diskutovati kad svi drže neku svoju stranu i ne žele da popuste.Možemo mi da drvimo na još 30 stranica, ali se ništa neće promeniti.Oni koji zarađuju prodajući pirate će svakako pokušati da opravdaju na razne načine (loša materijalna situacija, gladna porodica, velika potražnja za piratima...) to čime se bave.Oni koji izrađuju softver će naravno biti protiv toga, jer sa ovolikim procentom piraterije oni jednostavno nemaju prespektivu, ap samim tim ni volje, a ni sredstava, niti koristi da nešto naprave u ovoj zemlji.Dakle, kao što već rekoh, začarani krug, tako da diskusija postaje besmislena.Treba pustiti da protekne neko vreme i videti šta će se dešavati dalje i koliko će vlasti biti zainteresovane za dalje suzbijanje piraterije.Dakle, možda je hapšenje ovih 55 ljudi bio samo pucanj u prazno u cilju plašenja ostalih iz branše, a možda će i krenuti u ozbiljnije razračunavanje sa piraterijom.U svakom slučaju, kako god okreneš neko mora da izvuče deblji kraj, bilo da su to pirati ili anti-pirati.
Potpis
-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti
Citat:
Ivan Dimkovic: Fair Use "obicajno pravo" je jednostavno ispod tog zakona - sto se i vidi u tuzbama gde nesto ocigledno krsi DMCA.
E, sad, koliko je to dobro ili nije - je daleko kompleksnije pitanje i zahteva vrlo detaljnu analizu dobitaka i gubitaka za svaku interesnu grupu ponaosob - ovim problemom lupaju glave mnogi strucnjaci i pravnici, i nije nimalo naivno.
E, sad, koliko je to dobro ili nije - je daleko kompleksnije pitanje i zahteva vrlo detaljnu analizu dobitaka i gubitaka za svaku interesnu grupu ponaosob - ovim problemom lupaju glave mnogi strucnjaci i pravnici, i nije nimalo naivno.
evo jos jenog pogleda na "fair use", nadajmo se da ovaj ima dovoljnu "tezinu"
http://www.hardwareanalysis.com/content/article/1782/
Potpis
So Long, and Thanks for All the Fish
Ma sva će oni prava i doktrine da žrtvuju da bi se obogatili, ništa ih ne sprečava. Država izvlači korist preko poreza.
Potpis
/(bb|[^b]{2})/ =?
Kao što sam i mislio, pucanj u prazno.Pohapsili 50 ljudi i stali.Eno na istom mestu piraterija ponovo cveta, a niko ih ne hapsi, nema racija, nema ništa, pirati rade sasvim normalno.Ovo već počinje da ide na živce.Ej bre, ili hapsite redom, svakodnevno ili legalizujte pirateriju, pa nek radi ko šta hoće.Zašto su ljudi koji su sada na ulicama povlašćeniji od onih koji su privedeni ? Dinkić sad najavljuje početak obračuna sa piraterijom od 9.Marta, ok, a zašto su onda ovi ljudi pohapšeni, na osnovu koje selekcije ako obračun još nije počeo ? I zašto baš 9.Mart ? Valjda da ljudi stignu da za 8.Mart ženama i devojkama pokupuju omiljene filmove i muziku, šta li je.
Potpis
-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti
Na osnovu selekcije zvane Suzana Mancic i njen porno film, kao i muz koji je atakovao u policiji. Akcija je sprovedena ne bi li se sprecila prodaja njenog filma.
Vec sam pisao o tome u ovoj temi, ali bas svaka poruka gde sam doveo u vezu ondasnju akciju sa Suzanom je obrisana.
Zasto bas 9.marta??? Voli covek da se seca nekih datuma i da ih obelezava...
Vec sam pisao o tome u ovoj temi, ali bas svaka poruka gde sam doveo u vezu ondasnju akciju sa Suzanom je obrisana.
Zasto bas 9.marta??? Voli covek da se seca nekih datuma i da ih obelezava...
Potpis
PČELAR.
OTKUPLJUJEM STARI NOVAC, STRIPOVE, ITD
_______________________________________________________________________
OTKUPLJUJEM STARI NOVAC, STRIPOVE, ITD
_______________________________________________________________________
Policiji, koja je danas, u pratnji
nadležnih inspekcija krenula u najavljenu, veliku akciju protiv
piraterije, naložena je nulta tolerancija protiv ove vrste kriminala,
rečeno je Beti u Drugom opštinskom tužilaštvu u Beogradu.
Prema rečima Branka Stamenkovića, zamenika javnog tužioca, radi se
o objedinjenoj akciji više državnih organa i službi koja će
trajati "sve dok se piraterija ne iskoreni ili ne svede na svetski
prihvaćen prosek".
Stamenković je rekao da je policija, u pratnji poreskih, trgovinskih
i drugih nadležnih inspekcija, "krenula danas na teren, na osnovu
ranijih saznanja o činjenju krivičnih dela iz člana 183a Krivičnog
zakona Republike Srbije (KZRS).
On je ukazao da je izmenama i dopunama Zakona o autorskim i drugima od
1. januara 2005. uklonjena i poslednja nedoumica koja se u sudskoj
praksi pojavila oko ovlašćenje za gonjenje osoba koje se bave
piraterijom.
"Iz Zakona su izbrisane kaznene odredbe, pa su sada jedine
krivično-kaznene odredbe one koje su propisane članom 183a KZRS",
što znači da je ovlašćeni tužilac država, a ne korisnik
autorskog prava, izjavio je Stamenković.
Država će, prema njegovim rečima, "prevashodno posvetiti pažnju
izvršiocima koji piratske diskove puštaju u promet i time
pribavljaju protivpravnu imovinsku korist".
Član 183a KZRS predviđa u stavu 2 da će onaj ko neovlasćeno stavi
u promet primerak autorskog dela ili ga da u zakup i time pribavi
protivpravnu imovinsku korist biti kažnjen zatvorom od jedne do pet
godina.
U slučaju organizovanog vršenja dela iz tog stava, organizator i
neposeredni izvršilac kazniće se zatvorom od tri do osam godina.
Stamenković je ukazao da piraterija u ovoj zemlji neće moći
da se suzbije dok država ne formira specijalizovana
odeljenja i službe za visokotehnološki kriminal, kakve postoje u
zemljama Evropske unije.
On je rekao da je po njegovom saznanju na ministarskom sastanku od
23. februara, usvojen je predlog da se takva odeljenja i službe
formiraju u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu, i da je
Ministarstvo finansija je već odvojilo sredstva za njihov rad.
"Očekujem baš zbog početka ove akcije da ti organi po hitnom
postupku budu formirani da bi ona mogla kvalitetno da bude
sprovedena. To je u principu komponenta koja trenutno nedostaje",
ukazao je Stamenković.
(beta)
nadležnih inspekcija krenula u najavljenu, veliku akciju protiv
piraterije, naložena je nulta tolerancija protiv ove vrste kriminala,
rečeno je Beti u Drugom opštinskom tužilaštvu u Beogradu.
Prema rečima Branka Stamenkovića, zamenika javnog tužioca, radi se
o objedinjenoj akciji više državnih organa i službi koja će
trajati "sve dok se piraterija ne iskoreni ili ne svede na svetski
prihvaćen prosek".
Stamenković je rekao da je policija, u pratnji poreskih, trgovinskih
i drugih nadležnih inspekcija, "krenula danas na teren, na osnovu
ranijih saznanja o činjenju krivičnih dela iz člana 183a Krivičnog
zakona Republike Srbije (KZRS).
On je ukazao da je izmenama i dopunama Zakona o autorskim i drugima od
1. januara 2005. uklonjena i poslednja nedoumica koja se u sudskoj
praksi pojavila oko ovlašćenje za gonjenje osoba koje se bave
piraterijom.
"Iz Zakona su izbrisane kaznene odredbe, pa su sada jedine
krivično-kaznene odredbe one koje su propisane članom 183a KZRS",
što znači da je ovlašćeni tužilac država, a ne korisnik
autorskog prava, izjavio je Stamenković.
Država će, prema njegovim rečima, "prevashodno posvetiti pažnju
izvršiocima koji piratske diskove puštaju u promet i time
pribavljaju protivpravnu imovinsku korist".
Član 183a KZRS predviđa u stavu 2 da će onaj ko neovlasćeno stavi
u promet primerak autorskog dela ili ga da u zakup i time pribavi
protivpravnu imovinsku korist biti kažnjen zatvorom od jedne do pet
godina.
U slučaju organizovanog vršenja dela iz tog stava, organizator i
neposeredni izvršilac kazniće se zatvorom od tri do osam godina.
Stamenković je ukazao da piraterija u ovoj zemlji neće moći
da se suzbije dok država ne formira specijalizovana
odeljenja i službe za visokotehnološki kriminal, kakve postoje u
zemljama Evropske unije.
On je rekao da je po njegovom saznanju na ministarskom sastanku od
23. februara, usvojen je predlog da se takva odeljenja i službe
formiraju u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu, i da je
Ministarstvo finansija je već odvojilo sredstva za njihov rad.
"Očekujem baš zbog početka ove akcije da ti organi po hitnom
postupku budu formirani da bi ona mogla kvalitetno da bude
sprovedena. To je u principu komponenta koja trenutno nedostaje",
ukazao je Stamenković.
(beta)
Potpis
Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist
...ako možeš!
Ono što je posebno opasno za celo društvo, ako država pravovremeno ne reaguje, je činjenica da su ovdašnji kriminalci "od karijere" shvatili koliko računarski kriminal može biti unosan i već regrutuju kadrove - upozoravaju u javnom tužilaštvu
Najčešća ocena koja se izriče u vezi sa kompjuterskim kriminalom je da se on teško otkriva i još teže dokazuje. Ali, pravda je dostižna, izričit je Branko Stamenković, zamenik javnog tužioca Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, iako priznaje da je često spora. Gonjenje i sudski procesi koji su se vodili u ovoj oblasti širom sveta "presudili" su i svojevrsnoj mistifikaciji o počiniocima krivičnih dela u računarskom kriminalu.
UPOZORENJE: "Prestupnicima treba
da bude jasno da smo se vratili u svet
i da je sada vrlo lako uspostaviti
direktan kontakt sa Interpolom i FBI", Branko Stamenković
"Pokazalo se da oni nisu ni hakeri, ni 'vitezovi' Internet prostora, niti važi kliše o klincima sa naočarima pametnijim od celog sveta. Oni su kriminalci kao i svi drugi koji čine krivična dela. Razlika je u tome što se zloupotrebom informacionih tehnologija može ostvariti izuzetno velika protivpravna korist, uz mnogo manje truda nego u takozvanom klasičnom kriminalu. Više opasnosti će doživeti kriminalac prilikom vršenja krivičnog dela razbojništva, pa čak i prilikom džeparenja. To onima koji sede ispred kompjutera stvara privid nedodirljivosti da ne mogu da budu ni otkriveni, ni gonjeni", sumira naš sagovornik iskustva iz svetske i sopstvene prakse.
Evidencija, pa ni procena o zastupljenosti računarskog kriminala kod nas još nema, budući da su ova krivična dela precizno definisana u Krivičnom zakonu Republike Srbije tek nedavno, pa je i godišnja statistika tužilaštva i suda koja ih prati u povoju. Da bi se dobio iole realan presek o zloupotrebama izvršenim putem informacionih tehnologija, trebalo bi krenuti od prikupljanja podataka koje mogu da daju Internet provajderi, domaće i strane banke i poštanski servisi "iz čijih magacina ni posle godinu dana nije preuzeta roba, za koju se osnovano sumnja da je pribavljena na nelegalan način".
Već ova faza bi pokazala značajnu razliku između stvarnog i prikazanog stanja, kaže Stamenković, napominjući da, koliko je njemu poznato, izuzev procesa koji su vođeni, ili su pred fazom podizanja optužnice u Drugom opštinskom sudu u Beogradu, sličnim predmetima su se bavile još samo kolege u Nišu. Tamošnje tužilaštvo je "uspelo da dobije osuđujuću presudu za krađu vremena na Internetu, koja je poprimila tolike razmere da je provajdera dovela do bankrota".
Sedmorica ozloglašenih
Krađa Internet vremena je bio i slučaj Drugog opštinskog javnog tužilaštva koji je uspešno okončan, pri čemu je ovo tužilaštvo prvo uspelo da se u domaćem krivičnom postupku Internet vreme definiše kao pokretna stvar koja može biti oduzeta. Ali, Stamenković prognozira da će ta vrsta krivičnih dela ubrzo biti svedena na minimum.
Razlozi za to su u porastu kupovne moći stanovništva i uticaju tržišta na Internet provajdere, koji su počeli značajno da snižavaju cene pristupa Internetu, kao i u sve većoj dostupnosti različitih tehničkih mogućnosti za uključenje na globalnu mrežu. Ovdašnji prestupnici se već fokusiraju na finansijski unosnije prevare, kao što je trenutno "najozloglašeniji slučaj u domaćoj javnosti", kojim se takođe bave Stamenković i njegove kolege.
Reč je o sedmočlanoj grupi, koja je u periodu od januara do septembra 2003. godine, putem lažnog predstavljanja na Internetu, oštetila američke državljane za sumu koja je u domaćoj valuti procenjena na oko tri miliona dinara. "Naša je procena da su na svaka tri do četiri meseca zarađivali po pet hiljada dolara, što je teško zaraditi i u poslovima sa drogom. Pri tom, naravno, mislim na nivo dilera, a ne na organizatore ilegalnog tržišta narkoticima", precizira naš sagovornik.
Iako je grupa veoma pažljivo planirala poslove i skrivala tragove "počevši od iznajmljenih stanova do lažnih sajtova i elektronskih adresa, ipak su otkriveni. Jer, upozorava Stamenković, "prestupnicima treba da bude jasno da smo se vratili u svet. Sada je vrlo lako, u toku samo jednog dana, uspostaviti direktan kontakt sa centralom Interpola za Evropu, sa delom FBI nadležnim za jugositočnu Evropu, ili centralom ove službe u SAD. Lako se dolazi i do podataka na svim svetskim e-mail servisima".
Domaći istražni i pravosudni organi sarađuju sa kolegama iz Velike Britanije i SAD i u pogledu direktnog prenosa iskustava, a uskoro bi trebalo da se održi i regionalna konferencija pod pokroviteljstvom američkog Ministarstva privrede.
Specijalni timovi
Primećeno je da se domaći prestupnici sve više koriste tzv. "nigerijskim šemama" piramidalne krađe novca. Ali, ono što posebno zabrinjava je to da su i ovdašnji kriminalci "od karijere", odnosno osobe osuđivane za teška krivična dela, shvatili da se prevarama putem Interneta mogu pribaviti značajna novčana sredstva.
I da su započeli sa regrutacijom onih koji poseduju informatička znanja da rade za njih. To je jako opasno, upozorava naš sagovornik i ako "ne budemo brzo i na pravi način reagovali, možemo doći u situaciju da kao država budemo nesposobni da tome stanemo na kraj, odnosno da suzbijemo na 'prihvatljivu' meru".
Iskustva razvijenijih pokazuju da je i finansijski i vremenski nerealno vršiti obuke svih pripadnika istražnih i pravosudnih organa za efikasnu borbu protiv kompjuterskog kriminala, u koji se svrstava i zloupotreba autorskih prava. Stoga su oformljeni posebni timovi za tu krivičnu oblast, a, primenjeno na domaću praksu, to bi moglo da znači formiranje tri specijalistička istražna centra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
U njima bi postojalo posebno odeljenje policije sa specijalno edukovanim ljudima, posebno tužilačko, istražno i sudeće odeljenje koje će moći da procesuira dela iz ove oblasti. Stamenković je takav projekat dostavio Ministarstvu pravde u prethodnom sazivu, gde je naišao na veoma dobar prijem, i sačinjen predlog da se sa pilot projektom krene od tužilačkog odeljenja.
Realizacija nije započeta zbog vanrednih parlamentarnih izbora, ali Stamenković procenjuje da će do nje svakako doći, jer je u interesu pravosuđa, ali i celokupnog društva, da se nadležni kadrovi osposobe za suzbijanje kompjuterskog kriminala. On podseća da je i jedan od uslova inostranih investitora za ulaganja u ovdašnju privredu "zakonska regulativa i praksa kojima se obezbeđuje bezbednost 'cyber' prostora".
Policija aktivnija od pravosuđa
Na pitanje kako komentariše slovenačka iskustva, koja pokazuju da se najveći problemi u praksi javljaju u samoj sudskoj proceduri, koja često traje veoma dugo i završava malim brojem osuđujućih presuda, Stamenković odgovara: "I ja sam skeptičan u odnosu na sadašnji kapacitet domaćeg pravosuđa da rešava ovakvu vrstu predmeta. Trenutno u celoj zemlji imamo samo četvoro ljudi koji mogu kompetentno da se bave ovom problematikom. Moram da kažem da se u ovoj oblasti policija daleko više trudi nego pravosuđe i moje dosadašnje iskustvo pokazuje da bih u policiji lakše našao ljude koje su spremni da se obučavaju za ovaj posao nego u pravosuđu. Zato i insistiram na ideji da se formiraju specijalni timovi, sve do pretresnih veća. Ako nemamo adekvatne kadrove među sudijama, onda je rešenje da onima koji su zainteresovani i otvoreni za ovu oblast ponudimo obuku, i to veoma praktičnu, koju bi vodili ljudi koji su duboko u ovoj problematici. I da profilišemo kadrove za informatičko veštačenje, jer je moje iskustvo i u tom segmentu loše. Konkretno, za sedmočlanu grupu o kojoj smo govorili još nije podignuta optužnica, jer veštačenje traje već osam meseci i nemam informacija kada će biti privedeno kraju".
Stamenković je decidiran i u oceni da, ukoliko su svi nadležni u krivičnom procesu adekvatno tehnički obučeni, nema suštinske razlike u suđenju za krivična dela računarskog kriminala i ostalih. Ni materijalni dokazi "nisu nesigurniji od drugih, jer je na sudu svaki dokaz osporiv i mora da bude podložan proveri tokom postupka. Ovde je potrebno samo nešto više tehničkog znanja, u čemu treba da prednjači sudija, kako bi mogao objektivno da oceni dokaze i tužilaštva i odbrane i donese ispravnu odluku", zaključuje naš sagovornik.
Zorica Žarković
Izvor: Ekonomist
http://www.ekonomist.co.yu/magazin/ebit/31/por/por3.htm
Ono što je posebno opasno za celo društvo, ako država pravovremeno ne reaguje, je činjenica da su ovdašnji kriminalci "od karijere" shvatili koliko računarski kriminal može biti unosan i već regrutuju kadrove - upozoravaju u javnom tužilaštvu
Najčešća ocena koja se izriče u vezi sa kompjuterskim kriminalom je da se on teško otkriva i još teže dokazuje. Ali, pravda je dostižna, izričit je Branko Stamenković, zamenik javnog tužioca Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, iako priznaje da je često spora. Gonjenje i sudski procesi koji su se vodili u ovoj oblasti širom sveta "presudili" su i svojevrsnoj mistifikaciji o počiniocima krivičnih dela u računarskom kriminalu.
UPOZORENJE: "Prestupnicima treba
da bude jasno da smo se vratili u svet
i da je sada vrlo lako uspostaviti
direktan kontakt sa Interpolom i FBI", Branko Stamenković
"Pokazalo se da oni nisu ni hakeri, ni 'vitezovi' Internet prostora, niti važi kliše o klincima sa naočarima pametnijim od celog sveta. Oni su kriminalci kao i svi drugi koji čine krivična dela. Razlika je u tome što se zloupotrebom informacionih tehnologija može ostvariti izuzetno velika protivpravna korist, uz mnogo manje truda nego u takozvanom klasičnom kriminalu. Više opasnosti će doživeti kriminalac prilikom vršenja krivičnog dela razbojništva, pa čak i prilikom džeparenja. To onima koji sede ispred kompjutera stvara privid nedodirljivosti da ne mogu da budu ni otkriveni, ni gonjeni", sumira naš sagovornik iskustva iz svetske i sopstvene prakse.
Evidencija, pa ni procena o zastupljenosti računarskog kriminala kod nas još nema, budući da su ova krivična dela precizno definisana u Krivičnom zakonu Republike Srbije tek nedavno, pa je i godišnja statistika tužilaštva i suda koja ih prati u povoju. Da bi se dobio iole realan presek o zloupotrebama izvršenim putem informacionih tehnologija, trebalo bi krenuti od prikupljanja podataka koje mogu da daju Internet provajderi, domaće i strane banke i poštanski servisi "iz čijih magacina ni posle godinu dana nije preuzeta roba, za koju se osnovano sumnja da je pribavljena na nelegalan način".
Već ova faza bi pokazala značajnu razliku između stvarnog i prikazanog stanja, kaže Stamenković, napominjući da, koliko je njemu poznato, izuzev procesa koji su vođeni, ili su pred fazom podizanja optužnice u Drugom opštinskom sudu u Beogradu, sličnim predmetima su se bavile još samo kolege u Nišu. Tamošnje tužilaštvo je "uspelo da dobije osuđujuću presudu za krađu vremena na Internetu, koja je poprimila tolike razmere da je provajdera dovela do bankrota".
Sedmorica ozloglašenih
Krađa Internet vremena je bio i slučaj Drugog opštinskog javnog tužilaštva koji je uspešno okončan, pri čemu je ovo tužilaštvo prvo uspelo da se u domaćem krivičnom postupku Internet vreme definiše kao pokretna stvar koja može biti oduzeta. Ali, Stamenković prognozira da će ta vrsta krivičnih dela ubrzo biti svedena na minimum.
Razlozi za to su u porastu kupovne moći stanovništva i uticaju tržišta na Internet provajdere, koji su počeli značajno da snižavaju cene pristupa Internetu, kao i u sve većoj dostupnosti različitih tehničkih mogućnosti za uključenje na globalnu mrežu. Ovdašnji prestupnici se već fokusiraju na finansijski unosnije prevare, kao što je trenutno "najozloglašeniji slučaj u domaćoj javnosti", kojim se takođe bave Stamenković i njegove kolege.
Reč je o sedmočlanoj grupi, koja je u periodu od januara do septembra 2003. godine, putem lažnog predstavljanja na Internetu, oštetila američke državljane za sumu koja je u domaćoj valuti procenjena na oko tri miliona dinara. "Naša je procena da su na svaka tri do četiri meseca zarađivali po pet hiljada dolara, što je teško zaraditi i u poslovima sa drogom. Pri tom, naravno, mislim na nivo dilera, a ne na organizatore ilegalnog tržišta narkoticima", precizira naš sagovornik.
Iako je grupa veoma pažljivo planirala poslove i skrivala tragove "počevši od iznajmljenih stanova do lažnih sajtova i elektronskih adresa, ipak su otkriveni. Jer, upozorava Stamenković, "prestupnicima treba da bude jasno da smo se vratili u svet. Sada je vrlo lako, u toku samo jednog dana, uspostaviti direktan kontakt sa centralom Interpola za Evropu, sa delom FBI nadležnim za jugositočnu Evropu, ili centralom ove službe u SAD. Lako se dolazi i do podataka na svim svetskim e-mail servisima".
Domaći istražni i pravosudni organi sarađuju sa kolegama iz Velike Britanije i SAD i u pogledu direktnog prenosa iskustava, a uskoro bi trebalo da se održi i regionalna konferencija pod pokroviteljstvom američkog Ministarstva privrede.
Specijalni timovi
Primećeno je da se domaći prestupnici sve više koriste tzv. "nigerijskim šemama" piramidalne krađe novca. Ali, ono što posebno zabrinjava je to da su i ovdašnji kriminalci "od karijere", odnosno osobe osuđivane za teška krivična dela, shvatili da se prevarama putem Interneta mogu pribaviti značajna novčana sredstva.
I da su započeli sa regrutacijom onih koji poseduju informatička znanja da rade za njih. To je jako opasno, upozorava naš sagovornik i ako "ne budemo brzo i na pravi način reagovali, možemo doći u situaciju da kao država budemo nesposobni da tome stanemo na kraj, odnosno da suzbijemo na 'prihvatljivu' meru".
Iskustva razvijenijih pokazuju da je i finansijski i vremenski nerealno vršiti obuke svih pripadnika istražnih i pravosudnih organa za efikasnu borbu protiv kompjuterskog kriminala, u koji se svrstava i zloupotreba autorskih prava. Stoga su oformljeni posebni timovi za tu krivičnu oblast, a, primenjeno na domaću praksu, to bi moglo da znači formiranje tri specijalistička istražna centra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
U njima bi postojalo posebno odeljenje policije sa specijalno edukovanim ljudima, posebno tužilačko, istražno i sudeće odeljenje koje će moći da procesuira dela iz ove oblasti. Stamenković je takav projekat dostavio Ministarstvu pravde u prethodnom sazivu, gde je naišao na veoma dobar prijem, i sačinjen predlog da se sa pilot projektom krene od tužilačkog odeljenja.
Realizacija nije započeta zbog vanrednih parlamentarnih izbora, ali Stamenković procenjuje da će do nje svakako doći, jer je u interesu pravosuđa, ali i celokupnog društva, da se nadležni kadrovi osposobe za suzbijanje kompjuterskog kriminala. On podseća da je i jedan od uslova inostranih investitora za ulaganja u ovdašnju privredu "zakonska regulativa i praksa kojima se obezbeđuje bezbednost 'cyber' prostora".
Policija aktivnija od pravosuđa
Na pitanje kako komentariše slovenačka iskustva, koja pokazuju da se najveći problemi u praksi javljaju u samoj sudskoj proceduri, koja često traje veoma dugo i završava malim brojem osuđujućih presuda, Stamenković odgovara: "I ja sam skeptičan u odnosu na sadašnji kapacitet domaćeg pravosuđa da rešava ovakvu vrstu predmeta. Trenutno u celoj zemlji imamo samo četvoro ljudi koji mogu kompetentno da se bave ovom problematikom. Moram da kažem da se u ovoj oblasti policija daleko više trudi nego pravosuđe i moje dosadašnje iskustvo pokazuje da bih u policiji lakše našao ljude koje su spremni da se obučavaju za ovaj posao nego u pravosuđu. Zato i insistiram na ideji da se formiraju specijalni timovi, sve do pretresnih veća. Ako nemamo adekvatne kadrove među sudijama, onda je rešenje da onima koji su zainteresovani i otvoreni za ovu oblast ponudimo obuku, i to veoma praktičnu, koju bi vodili ljudi koji su duboko u ovoj problematici. I da profilišemo kadrove za informatičko veštačenje, jer je moje iskustvo i u tom segmentu loše. Konkretno, za sedmočlanu grupu o kojoj smo govorili još nije podignuta optužnica, jer veštačenje traje već osam meseci i nemam informacija kada će biti privedeno kraju".
Stamenković je decidiran i u oceni da, ukoliko su svi nadležni u krivičnom procesu adekvatno tehnički obučeni, nema suštinske razlike u suđenju za krivična dela računarskog kriminala i ostalih. Ni materijalni dokazi "nisu nesigurniji od drugih, jer je na sudu svaki dokaz osporiv i mora da bude podložan proveri tokom postupka. Ovde je potrebno samo nešto više tehničkog znanja, u čemu treba da prednjači sudija, kako bi mogao objektivno da oceni dokaze i tužilaštva i odbrane i donese ispravnu odluku", zaključuje naš sagovornik.
Zorica Žarković
Citat:
Državni hakeri
"I pored ogromnog odliva mozgova, u zemlji još ima mladih ljudi, koji su izuteni informatički stručnjaci. Mnoge od njih lično poznajem i jako bih voleo da ih angažujem da kao hakeri rade za nas. Državna plata nikada ne može da dostigne iznose u komercijalnom sektoru, ali iskustva razvijenih pokazuju da se, pomoću nekih drugih beneficija, mogu angažovati takvi kadrovi. Uostalom, taj posao bi mogli da rade privremeno, čime bi dobili jako dobre reference za dalji napredak u karijeri", kaže Stamenković.
"I pored ogromnog odliva mozgova, u zemlji još ima mladih ljudi, koji su izuteni informatički stručnjaci. Mnoge od njih lično poznajem i jako bih voleo da ih angažujem da kao hakeri rade za nas. Državna plata nikada ne može da dostigne iznose u komercijalnom sektoru, ali iskustva razvijenih pokazuju da se, pomoću nekih drugih beneficija, mogu angažovati takvi kadrovi. Uostalom, taj posao bi mogli da rade privremeno, čime bi dobili jako dobre reference za dalji napredak u karijeri", kaže Stamenković.
Izvor: Ekonomist
http://www.ekonomist.co.yu/magazin/ebit/31/por/por3.htm
Hm, pirateriju svakako TREBA suzbijati, ali juriti ljude po ulicama koji prodaju piratske diskove, a ovakve pustati da rade isto to preko interneta, nema bas mnogo smisla.
Da li se to suzbijanje piraterije odnosi samo na prodaju diskova i umnozavanje ili se odnosi i na internet. Da pojasnim:
Da li ce internet klubovi biti kaznjavani za koriscenje igrica koje su skinuli sa neta, a u istim internet klubovima nema diskova?
Da li ce internet klubovi biti kaznjavani za koriscenje igrica koje su skinuli sa neta, a u istim internet klubovima nema diskova?
Umesto sto se hvatas za dlaku, plati softver koji koristis i mirno spavaj. kad ti udju u igraonicu nadju da iznajmljujes ukraden softver nece ih uopste zanimati da li si ga ukrao putem interneta ili na CD-u.
@broker - Ti ne mozes cak ni da iznajmljujes end-user softver sve i da si ga potpuno legalno nabavio kod retailera.
Jednostavno, korisnicka licenca to ne dozvoljava - kao sto ne mozes da otvoris bioskop i pustas DVD filmove koje si kupio u obliznjem supermarketu.
Siguran sam da ce pre ili kasnije (verovatno pre) i to da bude postavljeno kao pitanje, pa ce MUP brzo da se "douci" i takve slucajeve da procesira.
Jednostavno, korisnicka licenca to ne dozvoljava - kao sto ne mozes da otvoris bioskop i pustas DVD filmove koje si kupio u obliznjem supermarketu.
Siguran sam da ce pre ili kasnije (verovatno pre) i to da bude postavljeno kao pitanje, pa ce MUP brzo da se "douci" i takve slucajeve da procesira.
Potpis
DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey
Ma znam da za igre treba posebna licenca da bi se mgle koristiti u igraonicama, ali je to coveku ocigledno nebitno. Oni bi ako moze da ne plati a da zaradjuje.
U ovakvoj drzavi svaka greska u zakonu je dobra. Pa sta ti mislis da je neko budala da ulozi 6000 eura u windowse i igrice, a da ostali rade na nelegalno i menjaju igrice svakih 15 dana. Pa ko je ovde budala posle?
Citat:
...da je neko budala da ulozi 6000 eura...
Samo iz radoznalosti: kako si dosao do ove cifre? Koliki je uopste trosak da se kupi potreban softver za jedan racunar u igraonici?
ss.
Potpis
When something is hard to do, then it's not worth doing.
Citat:
U ovakvoj drzavi svaka greska u zakonu je dobra. Pa sta ti mislis da je neko budala da ulozi 6000 eura u windowse i igrice, a da ostali rade na nelegalno i menjaju igrice svakih 15 dana. Pa ko je ovde budala posle?
Ako sve bude islo kako treba ti ces biti "budala koja je ulozila X eura" a ti pametnjakovici ce biti "smart asses kojima ispada sapun u zatvoru" kako i treba da bude.
Potpis
DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey
U svakoj drzavi u EUROPI ne postoji PIRATERIJA ...
Moze to i kod nas da se ukini ali problem je sto je SRBIJA propala, narod nema para jedva se zivi a oni hoce da narod daje po 40-50 eura za jednu (EBANU) igricu i svaki mesec da je placa po 10 eura sto je igra ....
Pa nebi bio problem da mi primamo po 2000 eura platu ka sto je u svakoj drugoj drzavi .....i da mozemo da kupimo igrice za 40 eura gde mi to nebi ni osetili ...
LOSHA DRZAVA .... Videli da propadaju josh i resili PIRATERIJU da ukinu .....
Bem ti nashu drzavu ...
Moze to i kod nas da se ukini ali problem je sto je SRBIJA propala, narod nema para jedva se zivi a oni hoce da narod daje po 40-50 eura za jednu (EBANU) igricu i svaki mesec da je placa po 10 eura sto je igra ....
Pa nebi bio problem da mi primamo po 2000 eura platu ka sto je u svakoj drugoj drzavi .....i da mozemo da kupimo igrice za 40 eura gde mi to nebi ni osetili ...
LOSHA DRZAVA .... Videli da propadaju josh i resili PIRATERIJU da ukinu .....
Bem ti nashu drzavu ...
Potpis
Processor: AMD Athlon XP 2000+
G. Karta: GF MX460 NVidia
M Karta: SB Creative LIVE 5.1
Hard Disk: Maxtor 60 GIGA 7200rpm
-II- : Maxtor 80 GIGA 7200rpm
Ploca : KT4 ULTRA
G. Karta: GF MX460 NVidia
M Karta: SB Creative LIVE 5.1
Hard Disk: Maxtor 60 GIGA 7200rpm
-II- : Maxtor 80 GIGA 7200rpm
Ploca : KT4 ULTRA