DA LI JE PROMENjENA BRZINA ROTACIJE ZEMLjE
Često se trese i klimata
Naša planeta najviše kasni u maju, a posebno žuri u oktobru
Posle katastrofalnog zemljotresa koji je 26. decembra prošle godine razorio priobalje 11 država u Indijskom okeanu i odneo više od 160 hiljada ljudskih života, naučnici celog sveta razmatraju mogućnost promene brzine Zemljine rotacije, a time i skraćivanja dana kao rezultat promene rasporeda mase naše planete. Ovaj zemljotres, čija je direktna posledica bio džinovski cunami – talas, četvrti je po jačini među stotinu snažnih potresa, onih preko osam stepeni Rihterove skale, koji su od 1900. godine do danas uzdrmali Zemlju.
– Događaj u Indijskom okeanu nije se odrazio ni na kretanje polova, niti na promenu dužine dana – kaže za „Politiku” dr Nada Pejović, profesor na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu, pozivajući se na podatke servisa Međunarodne službe za brzo praćenje Zemljine rotacije sa sedištem na Glavnoj mornaričkoj opservatoriji u Vašingtonu. Iza ovog zaključka stoji i dr Jan Vondrak, direktor Astronomskog instituta Češke akademije nauka u Pragu, nekadašnji predsednik Komisije za Zemljinu rotaciju Međunarodne astronomske unije i svetski ekspert u ovoj oblasti. Do istovetnog podatka su došli i stručnjaci iz Međunarodnog biroa za vreme.
Mali efekti
Dr Pejović podseća da je debljina Zemljine kore 70, a poluprečnik 6371 kilometar, dok je razlika između najvišeg vrha naše planete i najdubljeg dna okeana 20 kilometara, tako da poremećaji u kori, čak i oni poput snažnih zemljotresa, imaju male efekte na brzinu rotacije.
Ričard Gros iz Laboratorije za reaktivna kretanja u Pasadeni teorijski je procenio da će zemljotres u Indijskom okeanu proizvesti pomeranje polova za dva centimetra i promenu dužine dana za tri mikrosekunde. Obe vrednosti su, međutim, teške za detektovanje današnjim tehnikama posmatranja.
Neravnomernosti Zemljine rotacije otkrivene su početkom 20. veka, a kod nas najveći doprinos u toj oblasti dao je profesor dr Dragutin Đurović. Te neravnomernosti se ogledaju u progresivnom, sekularnom usporavanju Zemlje, nepravilnim fluktuacijama i periodičnim sezonskim varijacijama.
Edmund Halej, čuveni engleski astronom i geofizičar, 1695. godine analizirao je podatke o Sunčevim pomračenjima još od starog veka i dokazao da postoji sekularno ubrzanje u Mesečevom kretanju oko Zemlje. Spenser Džons je gotovo dva i po veka kasnije prividno ubrzanje dnevnog kretanja Merkura i Marsa protumačio kao posledicu pravog sekularnog usporenja u rotaciji Zemlje. Tako naša planeta za jedan vek uspori 16,58 sekundi, za dva veka minut i šest sekundi, za 20 vekova sat i 50 minuta, a za 72 veka čak ceo dan.
– Plimom izdignuti delovi okeana i mora koji se pomeraju po Zemljinoj površini tokom njenog obrtanja moraju da izazovu trenje čiji je red veličine dovoljan da pomalo, ali neprekidno usporava Zemljino obrtanje – kaže dr Nada Pejović, uz napomenu da ovo saznanje ostaje i dalje otvoren problem za naučnike.
Nebeski časovnik
Objašnjavajući periodične sezonske varijacije rotacije Zemlje, naša sagovornica navodi primer eksperimenta koji je 1937. godine obavio Nikola Stojko iz Pariske opservatorije. On je, naime, upoređivao časovnike s klatnom vašingtonske i pariske opservatorije i kvarcne satove iz berlinske opservatorije. Objasnio je tom prilikom da prividno kolebanje dolazi iz pravog sezonskog kolebanja samog „nebeskog časovnika”, odnosno Zemlje.
Naša planeta, inače, najviše kasni u maju (35 milisekundi ), a najviše žuri u oktobru (28 milisekundi), čemu su uzrok kolebanja u godišnjoj sezonskoj promeni rasporeda vazdušnih i vodenih masa na njenoj površini.
Kada je reč o kretanju Zemljinih polova koje utiče na promene geografskih koordinata mesta i koje može biti sekularno i periodično, nikako se ne sme zaboraviti naš čuveni geofizičar, astronom i klimatolog Milutin Milanković koji je dao svetski značajan doprinos teoriji sekularnog kretanja.
– Jedno od periodičnih kretanja Zemljinih polova je Čendlerovo kretanje koje se naziva i klimatanje. Ono, zajedno sa godišnjim kretanjem, izaziva periodično pomeranje polova reda veličine 20 metara – kaže dr Pejović – dok najveći zemljotresi pomeraju polove za samo dva centimetra. Ovakvi potresi menjaju i dužinu dana za oko tri mikrosekunde, što je znatno ispod granice tačnosti najsavremenijih merenja.
Slobodanka Andrić
Potpis
Re: Zasto zemljina osa nije normalna...
03.08.2004. u 08:29 · pre 270 meseci
#21
Re: Zasto zemljina osa nije normalna...