Znači stvarno je bio vanzemaljac :)

A kako da stvoriš pritisak kad je cev bušna :)

Pa tako što ti mlaz pod većim pritiskom dolazi iz pravca suprotno od rupe, baš kao što je Tesla i uradio .. i što ti svako povećanje pritiska rezultira samo sa još više fluida i pod većim pritiskom iz tog pravca ..

Ako se toliko interesuješ, što ne popričaš sa nekim mašincem? Ne znam gde živiš, ali odi do mašinskog faksa u bg. Pa probajte.

Šta da popričam, i šta da probam?

Pa napravite tu frulicu. Uradite proračun, napravite šta treba, po dimenzijama, pa ako stvarno radi poso KOJI kažeš da radi. Eto otkrića. Nisam siguran da neko tu 'mašinsku diodu' primenjuje. Napravite studiju slučaja i mogu velike pare da se zarade na proizvodnji takvog elementa. Onda nam oni nepropusni ventili sa gumicama i oprugama ne trebaju.

Naravno da radi, Tesli je bilo svejedno da li radi u mislima ili mora da napravi i prototip .. :)

U pitanju je obična aerodinamika. To navodim kao primer. Da bi ventil zaista radio u smislu da u jednom smeru nema otpora a u drugom nema prolaza, osim broja komora bitnija je druga stvar. Kružni luk svake komore je duži nego paralelni pravolinijski vod. Ono što treba izračunati to je u smislu da se postigne nulta tačka pritiska pri sastavu. Jedno od ova dva prolaza mora da bude uže, da pušta manje fluida.

Ali eto ja sam dao primer za auspuhe. Igrom slučaja napravio sam ih na hiljade. Mislim lonaca. Postoje kompenzioni i protočni. Protočni su zanimljivi jer rade na principu prigušivača za oružije. Osim što cev ima rupice, perforirana je. Te rupice stoje pod određenim uglom. Specijalno su zaobljene i 'istisnute' kao male lulice. I onda kad gledaš kroz cev sa jedne strane i na oko ti izgleda potpuno prolazno. A kad gledaš sa druge strane vidiš samo brdašca po zidovima. Tu neki majstori greše pa kažu da nije važno kako se okreće ovaj protočni lonac. A zapravo je bitno. Jer samo u jednom smeru smanjuje pritisak i buku. Pogotovu na udarne gasove kao što postoje kod sus motora. Ovako postavljen lonac neće nikad da eksplodira.

Da l je obična ili neobična, ali verovatno bi moglo i tako da se kaže ..



U oba smera ima nekog otpora, a to je frikcija ili trenje o zidove sprave .. i pored otpora u jednom smeru fluid će i da ubrzava, u drugom otpor x200 navodno ..



Da li je tako ili nije ne znam, ali kako ja zamišljam deo priče sam naveo u ovoj poruci: https://www.elitesecurity.org/t501850-4#3992643 , nazovi kružni luk jeste duži, ali nije paralelan sa pravolinjskim vodom, ono što sam ja nazvao glavni kanal i sporedni kanal, na crtežu tamno zelenom i plavom bojom, rastaju se na tom mestu pod uglom od 24 stepena .. ali nisu paralelni.



Ne razumem, šta znači nulta tačka pritiska pri sastavu, da se ta dva pritiska izjednače?



Sporedni kanal je uži, gledajući odozgo, odnosno manjeg preseka gledajući sa čela ili promer, ali ne mislim da pušta manje fluida, nego možda čak i više, ali većom brzinom i pod manjim pritiskom ..



U originalu je tako i opisano, za recimo udarne gasove kod sus motora ili "its flow in the opposite sense by reason of the
more or less sudden expansions, contractions, deflections, reversals of direction, stops and starts, and attendant rapidly succeeding transformations of the pressure and velocity energy"

Ne razumem, šta znači nulta tačka pritiska pri sastavu, da se ta dva pritiska izjednače?

- Tako nekako. Naravno postoji otvor prema izlazu, ali približiti pritiske.

Sporedni kanal je uži, gledajući odozgo, odnosno manjeg preseka gledajući sa čela ili promer, ali ne mislim da pušta manje fluida, nego možda čak i više, ali većom brzinom i pod manjim pritiskom ..

- U ovom slučaju brzina i pritisak su sinonimi, odnosno proporcionalni su. Što je uži kanal - pritisak je VEĆI, a protok (količina fluida) manji.

Nisam tako razumeo:

https://sr.m.wikipedia.org/sr-...%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0

https://sr.m.wikipedia.org/wik...D0%B2%D0%B0_%D1%86%D0%B5%D0%B2

S tim što bih rekao da su u obe lekcije pogrešili u opisu tako što su ispustili jedno "nego": Brzina fluida u 1 je niža.. nego.. u mernoj tački 2, a što je na ilustraciji lepo nacrtano i u animaciji animirano ..

Nisam ništa računao, niti znam, samo koristim logiku. Ako si nekad zalivao baštu iz creva. I onda da bi dobacio do daljeg kraja bašte, ti 'pritisneš' crevo palcem. Tako smanjiš protok ali povećaš izlazni pritisak. U vidu mlaznice. :)