Fenomen skupih analognih osciloskopa.. Da li uopce postoje vise buget-friendly analogasi?

Pozz ekipa :)

Evo moj prvi post, dugo godina pratim forum, upravo sam se registrovao baš zbog ovog pitanja. Prije par godina sam uz vas naučio elektrotehniku kao hobi, i hvala vam puno na tome. Evo baš sam sad došao u taj period kada i studiram, a i počinjem se ozbiljnije baviti ovim - i dođoh u fazu, treba mi osciloskop. Neki fin studentski za učenje, a i volio bih ga malo popraviti.

I, kako je krenulo, imam dva izbora..

- Digitalni
- Analogni

Iskreno, nemam nešto puno novca da potrošim na njega, pa sam se odlučio za neki do 20MHz analogni za početak, dvokanalni, neki fin Hitachi ili Tektronix. Nisu ovo što ja radim sad neki kompleksni digitalni protokoli gdje mi treba stotine i stotine megaherca.

I malo guglanjem - vidim po Americi, Njemačkoj, masovno na radioamaterskim meetupima se prodaju po nekom standardu 0.5-1€ po MHz. A kod nas, kako sam vidio, po €5 traže po megahercu.. Što je skoro pa kao nov digitalni.

Ne znam odakle se pojavio ovaj trend, jer realno, stari su, treba mijenjati komponente, pogotovo kondenzatore, valjda bi bilo logično da cijena ide dole za Tektronix od 50MHz iz 1980 svih ovih godina.. Šta vi mislite kako je došlo do ovog?

I pitanje, da li imate kakvu preporuku, gdje naći za studenta budget-friendly analogni? Nešto mi je CRT prirastao duši, volio bih uzeti starijeg :) Pa nekad u budućnosti neki Rigol digitalni..

Hvala i pozz ekipa, živjeli mi :)

što pre izbaciš iz glave "evro po megahercu", biće ti lakše da biraš ili kupuješ.
to ne postoji.
mit.

Ma znam da ne valja to, ali uopće ne znam koji je trik da se procjeni cijena analognom osciloskopu. Htio da uzmem Hitachi V-152b za €25, 15MHz. Bila ponud ii.. neko je bio brži. Kupio prije mene. Evo sad imam ponudu Telequipment D61 za €25, prodavač ne da za niže, i pitam se, prvo je li mi 10MHz uopće dovoljno (meni lično nije, volio bih do 30MHz da mogu vidjeti), ali eto, koliko para toliko muzike), a drugo da li je njegova cijena uopće okej. Napravljen 1979

Znam da si student, bio sam davno i ja, znam kako stoje stvari sa novcem, ali naći osciloskop za te pare sumnjam. Toliko koštaju multimetri. Ti analogni osciloskopi ne gube cenu baš tako, čak mislim da i raste. Ja imam Hamega 30 MHz iz devedesetih, i nema šanse da ga prodam za manje od 100 €, ako se ikada odlučim za prodaju. Jedino ako nađeš nekoga koji ga je dobio u nekoj "divljoj" privatizaciji i niti ne zna šta je to.

---

Sasvim je jednostavno izvući zaključak o tom trendu "držanja cene" analognih mašina.

Dovoljno je otvoriti i staviti jednog pored drugog, jedan analogni od npr. 100MHz i jedan digitalni od takođe 100MHz.
Količina i kvalitet komponenti, kao i količina plemenitih metala u sklopu, će spontano odgovoriti bez potrebe za daljim tumačenjem...

@zenerr,

Radim sa osciloskopima maltene čitav radni vek (otprilike od 1982.), imao ih na desetine, od najjevtinijih do onih poprilično besnih, u skladu sa mogućnostima.

Možeš mi slobodno verovati na reč da, kao početnik, nemaš potrebu za posedovanjem analognog osciloskopa, već za sitan novac možeš kupiti NOV digital storage osciloskop, koji će "poklopiti" baš sve što ti treba. Još ako ima integrisan generator signala i digitalni analizator sa nekoliko kanala, onda možeš reći da si "na konju" sa potrebnom opremom.
Malo toga dodatnog će ti biti potrebno, par dobrih multimetara, RLC metar i to je to.

Tu su: Rigol, Owon, Hantek, Siglent... ima ih mnogo i ni jedan nije loš prema svojoj ceni, čak naprotiv, svi do jednog apsolutno opravdavaju svoju (i ako je baš niska) cenu.

Jedan od mojih najranijih, odličan Gundig MO20, 2x20MHz, biran posebno zbog prvoklasnog trigera koji je imao kvalitet od dve klase iznad, svojevremeno (1985.) sam platio 1600DM+carina (imam još uvek taj račun iz GMBH, to je sada otprilike kupovna moć reda 6000 eura, ili cena polovnog VW Pasata iz 2010, koji je malo prešao),
a sada su npr. Rigol ili Owon od 2x50MHz reda veličine 200-250 eura NOV i naravno da ima desetostruke mogućnosti u odnosu na taj stari, i što je još luđe (pouzdano znam za Rigol, može da se sasvim lako "čipuje" na 2x70MHz sa dekoderima: RS232, i2c, spi...)! Prepucao sam svoj Rigol1074Z-S od 4x70MHz na 4x100MHz i radi kao zmaj već oko 7 godina.

Analogni osciloskopi, posebno iz niže srednje ili niže klase nemaju mnogo stvari, koje i najjevtiniji DS već ima:
- razne filtre i druge mogućnosti na trigeru,
- mogućnost zamrzavanja slike okinute jednim trigerom,
- preciznog zumiranja i skrolovanja po zamrznutom delu,
- svakakve akvizicije podataka i stavljanje istih na ekran: naponi, vremena, frekvencije, relativna merenja...

Trenutno "gajim" dva DS, jedan stacionarni 4x100MHz sa integrisanim generatrom signala 2x25MHz, jedan prenosni baterijski 2x60MHz.
Takođe imam i jedan analogni, TEK2465B 4x400MHz (koštao je 11000$ nov!), i TEK5006 rek (sa sličnom bivšom cenom) napunjen meni potrebnim modulima.
U to vreme je to bio jedan od top izbora - jer se nije moglo mnogo bolje, a da ne košta x10 od tih cifara...

I pored toga što se bavim SMPS sklopovima, taj analogni TEK i rek sa modulima uključujem tri-četiri puta godišnje, da polarizujem elkose, da ne bi propali (žao mi je da preminu :-).
Takođe vrlo retko, po namenskoj potrebi, kad mi zatreba diferencijalna sonda za 2x4500V i kad mi zatreba AC/DC strujna sonda za +-100A. Specijalne countere i generatore impulsa nisam upotrebio bar deceniju unazad.
Dva puta sam zamenio multiplekser modul na TEK, jer je spontano pregoreo i za taj novac (250e) sam lagodno mogao da kupim NOV DS od 2x50MHz...

Sićušne nijanse koje zahtevaju nužnu potrebu za baš analognom (brzom) mašinom, pojavljuju se tek kad postaneš vrlo specijalizovan u nekoj oblasti, i tek kad stekneš toliko znanja i iskustva da bi mogao videti koja to sitnica zahteva isključivo analognu mašinu. Kad stigneš do mogućnosti prepoznavanja tih nijansi, možeš slobodno sebe smatrati ekspertom za konkretnu oblast u elektronici...

Do tog časa nemaš nužnu potrebu za analognom mašinom i kad taj čas dođe, to mora biti jako brza naprava sa još bržim sondama, a za još nekih par godina će doći trenutak da cena novih digitalnih "MSO" od 400MHz padne na nivo polovnog analognog TEK od 400MHz, a taj već poklapa sve što može "starac" i još stotinama puta više od toga, te "gajenje" polovnog "starca" gubi svrhu do poslednje tačke.

Van navedenog, da bi dobro iskoristio analognu mašinu, moraš imati mnogo stečenog iskustva i predznanja. Na njima triger nije lako podesiti, niti filter trigera (ako ga ima), takođe single triger možeš videti samo onoliko dugo koliko traje perzistencija jako osvetljenog ekrana...

Analogni će ostati interesantan samo kolekcionarima i reciklatorima elektronskog otpada, jer nije mali sadržaj plemenitih metala u tim mašinama, reda više desetina grama najdragocenijih metala.

Uz potpuno predznanje o podvizima koji su napravljeni pri konstrukciji odličnih analognih mašina tog vremena, i pored toga što mi je najplodniji deo života baš iz tog vremena, uz svu pristrasnost moram priznati da su analogne mašine adresirane u istoriju dobre elektronike, zauvek.

Bolje je da polako skupljaš 25 po 25 eura i kupiš sebi nov DS, jer novo je novo, a prijaće ti fanatastična količina akvizicionih podataka koje možeš da izbaciš na ekran, takođe i dekoderi komunikacija.

Analogna mašina je novo "oko" u odnosu na multimetar, a najjevtiniji DS su oba "oka".

P.S.

I da ne gušim više, svaka sledeća godina donosi značajan napredak i najjevtinijih mašina. Npr. najjevtiniji DS su imali mogućnost da uz doplatu dobiješ dekodere i širu memoriju, a sada zbog jake konkurencije masa tih najjevtinijih sa nepromenjenom cenom ima sve te dodatke.
Uz put, svi ti dodaci su već unapred ugrađeni u svaku od tih mašina, samo su se "otključavali" uz doplatu, i naravno, većinu od njih je moguće uhakovati na proširenu verziju.

Nema veze sa osciloskopima, ali jedna od prednosti digitalnih instrumenata (ili analognih sa nekim dodatkom u vidu AD konvertora i softverom za akviziciju podataka) je u tome što se podaci mogu sačuvati na računaru i kasnije obrađivati na razne načine.
Sećam se softvera PSim, koji sam koristio za energetsku elektroniku, imao je 2 modula (praktično odvojena programa): modul u kome se kreiraju elektronska kola i vrši simulacija, i modul u kome se prikazuju grafici dobijenih podataka, pri čemu se mogu prikazivati i algebarske funkcije dobijenih podataka (npr. proizvod struje i napona ili kvadrat struje/napona, i sl.).
Ovako nešto je moguće raditi i sa podacima dobijenim pomoću digitalnih mernih instrumenata povezanih na računar, a kod analognih... nešto izmerite danas, ako niste zapisali, a sutra vam zatrebaju ti podaci, morate ponoviti merenje.
A kako kod analognog instrumenta zapisati vrednosti izmerene veličine u 5000 intervala? Morao bi signal sa analognog izlaza da se dovede na neki AD konvertor/karticu povezan/u na računar, a ta kartica je takođe dodatni trošak.

Digitalni osciloskop, koji ima mogućnost povezivanja sa računarom i očitavanja, čuvanja i obrade rezultata odgovarajućim softverom, mnogo je bolji izbor za početnike koji tek uče o merenjima električnih i neelektričnih veličina.
Kada steknu dovoljno znanja, odnosno kada instrument postane prepreka daljem napredovanju, može se razmotriti kupovina boljeg digitalnog instrumenta ili čak analognog ako specifične potrebe to zahtevaju. Ali, ne treba se zaletati i kupovati opremu koja će u samom startu biti prepreka za napredovanje.

---

mjanjic,

Hvala na izvrsnoj dopuni!

Svaki današnji DSO od par stotina eura ima konekciju sa računarom i rezultate može snimiti na USB fleš.

Početnici treba da shvate korist koju dobijaju tim da mogu poslati svoj rezultat nekom radi konsultacije, pitanja o nečemu i td...
Umesto da uzmu fotoaparat, fotografišu, prebace na računar, napišu ručno numeričke podatke o oscilogramu, pa pošalju radi istog posla.

Jasno je da mnogi početnici i studenti imaju veoma ograničen budžet, te iz tog razloga posmatraju opciju koja im je pristupačna odmah.

Međutim, to je pogrešan potez koji će im neposredno zatim doneti neočekivane troškove i umanjene mogućnosti, poput neiskustva u kupovini automobila, pa posle patnja sa servisima i slično.

Kada se zacrta cilj, strpljenje dok se skupi dovoljno novca se na kraju obilato isplati u svakom smislu: počev od tipične garancije od 3 godine, pa do opuštenog rada i savremenih mogućnosti.

Nema na čemu.

Ovde je slična priča kao za lemilice, ima komplet koji košta 500 pa čak i nešto preko 1000 evra, a ima i početnu varijantu za 20-30 evra pa do veoma dobre stanice za nekih 120 evra, tako da ne znači da se treba zaleteti i dati 500 evra ili čak tih 120, treba prvo naučiti da se radi sa opremom, jer za ove skuplje samo vrh košta više nego cela jeftina stanica.

Slično i kod osciloskopa, čemu skupa oprema, ako neko još uvek ne zna da radi, ne može da iskoristi sve prednosti skupog i kvalitetnog uređaja u odnosu na neki jeftin namenjen početnicima, a posebna priča je što može da ošteti instrument.

---

@ mjanjic - Sve zavisi zasta ili zasto koristis ....99% ljudi nume da koristi AVO-metar...Al nek se nadje ... Pa nije to glinerica...

Kako rece Rambo: :" Turbo folk je nekriticka upotreba tehnologije".
E sad, da AVO-metar kosta 500E, kao nekad, onda bi ga imali samo oni sto znaju za sta treba.
Ovako kosta 5E kod kineza pa ajde, kutija dvije cigara a sareno i budali drago.