Citat:
dejanet:
Citat:
Kelekele73: Prvo sta sam uradio, zatvorio sam levu granu u kojoj je protok 15,8 m³/h misleci da ce se protok povecati u desnom problematicnom delu.Nakon zatvaranja ventila na levoj grani,maksimalna vrednost kolicine protoka u desnoj grani se popela na 5 m³/h i to je sve.Skoro nikakvo znacajnije poboljsanje nisam dobio.Dugo vremena sam mislio da zbog tog suzenja nakon t-racve veca kolicina odlazi u levu granu,ali kako mi je jedan kolega inzinjer objasnio,na t-racvi se protok nakon racvanja deli na 50:50 ako su obe grane istih dimenzija. U ovom slucaju bi bilo recimo 60:40 zbog tog manjeg suzenja.Posto su regulacioni ventili podesivi,mislio sam da mozda nisu ograniceni,ali to nije bio slucaj.Ventili su 100% otvoreni.
OK, izlgeda da je problematicna grana(prikazana na semi) u stvari najnepovoljnija i verovatno se ona uzima kao referentna za pumpu jer daje najveci pad pritiska.
Ovo vec "mirise" na lose dimenzionisanu pumpu u odnosu na maksimalni pad pritiska i zeljeni protok.
Slazem se sa tobom,ova grana koja je na semi predstavljena je najhaoticnije izvedena za razliku od ostalih grana u zgradi.Problem je sto je tu nakon prvobitnog planiranja cevovod nadogradjivan i na licu mesta izgleda bas kao na ovoj semi,prilicno haoticno.Ovaj problem je nastao pre oko 10 godina i dok ja nisam uradio merenja,nije se za njega znalo.Neko pre mene ili nije imao interesovanja ili nije bio dovoljno strucan.U firmi sam oko 3 godine a ovim problemom se bavim oko godinu dana.
Na ostalim spratovima na primer , cevi se granaju takodje t-racvom,obe grane su istih dimenzija i u oba smera(leva i desna grana) cevi idu skroz pravo tj,nema krivina .Klima uredjaja ima ukupno 6 na svakoj grani,postavljeni su u pravilnom rasporedu jedan pored drugoga i njihove prikljucne cevi nisu dugacke a prikljucak svakog uredjaja je izveden odmah pored cevovoda grane.Prikljucne cevi nesto su deblje(DN50) i duzine su oko 1,5-2 metra.
Sto se tice ventila,njih nisam mogao skidati i proveravati iznutra jer je sama procedura veoma slozena i pre toga moram ogromnu kolicinu glikol mesavine da ispustim , a to je prevelik posao.Ako bude neophodno uradicu i to,ali mi je sada najbitnije pre toga probati pronaci uzrok svega ovoga.Takodje posto su dva rashladna kruga u pitanju i na oba je isti problem,mala je verovatnoca da su oba regulaciona ventila neispravna.
Pumpe su veoma velikog kapaciteta, oko 250 m³/h a hidraulicni sistem radi na 2,5 bar.Kod samih pumpi manometri mi pokazuju ΔP vrednost 0,1 bar, sto mislim da je veoma dobro. Znaci odvodni 2,6 a povratni pritisak 2,5 bara.Ceo sistem je prilicno stabilan i veoma dobro funkcionise ,osim u delu koji je na semi.
Razmisljao sam i o povecanju protoka,tj. podizanju pritiska u sistemu ali bi sa time samo doslo do razbacivanja i povecane potrosnje energije a ne bih dobio zeljene rezultate.Takodje delta T izmeren kod pumpi mi je perfektan.Iznosi 5 stepeni Kelvina,sto znaci da je ceo rashladno-hidraulicni sistem dobro podesen i veoma efikasno radi.
Najbolje i najbrze resenje bi bilo da se postave nove cevi u problematicnoj grani,bez krivina, ali to je preskupo.
Iz tog razloga sve vise razmisljam o mogucnosti ugradnje pomocnih pumpi ispred problematicne grane,samo da nekako ubrzam protok kroz taj deo mreze.
Mehanika-Hidraulika fluida-problem sa protokom tecnosti kroz sistem cevi
