Kamen upretnik u Lepenskom viru

Ima još sličnosti, ako je rupa u podu što smo je opisali kao ognjište, bila za skupljanje kišnice, skoro svaki Hindi hram ima bazen za skupljanje kišnice, koja posle glumi vodu iz svete reke Gang ..



A sa onom kravom, mnogi Hindi hramovi imaju ispred bika Nandi, "vozilo" kojim je došao bog Šiva, okićenog vencima od cveća .. I mi imamo paganski običaj, inkorporiran u hrišćanstvo, kićenja životinja vencima, bar u mom kraju "zadušni brav" ..



U prilog onog uspravljanja kamenja, ne znam da li se slažeš sa opažanjem, i zaključkom, neka ognjišta kao da imaju mnogo masivnije kamenje sa jedne strane, nego sa druge, isto je moglo da pomogne dok uspraviš kamen, oni masivniji ga prihvate, posle učvrstiš onim manjim, kao da su i u Gobekli tape tako radili, bar kod nekih stubova ..

Koliba je, ako je ikad bila koliba, čudnog podnožja, ali pogledajmo tu planinu, ili brdo, 600 metara visine, Dunav ispod najnižom tačkom u kazanu je ispod nivoa mora, dakle Treskavac koje je poslužilo kao inspiracija za oblik kolibe, navodno, ... pa oni ako su gledali ovakve scene piramida im nije bila ni potrebna :)



Zarubljena piramida, posle nas drugi narodi kopirali, ili smo proneli znanje svetom, sve zajedno sa tkačkim razbojem da se obuku bogati .. evo iz južne Amerike i Indije, kopije Treskavca. I podsetite me da je onaj Deretić mala beba za mene :)



Dakle to je ta planina koja podseća oblikom na trapez ? Hm.

Meni više liči na nešto .. što se sužava .. i od čega su oduzete dve četvrtine elipse .. ? Pa sunce ujutru na dugodnevnicu zaglavi u tom useku, i zađe za planinu, i opet izađe ..



Ali ovo me zainteresovalo, ne sever - jug promene, nego koliko je ekskluzivno ovo viđenje samo sa lokacije Lepenski vir, sunčev zrak je ravan, moralo bi da se vidi i sa neke malo udaljenije lokacije, kao i ako su imali intervencije na Treskavcu kako bi to izveli ..



U tom slučaju dovoljno bi bilo povući pravu liniju od vrha brda treskavac a preko lokacije Lepenski vir, da bi utvrdili dge se još vidi ovaj zanimljiv arheo astronomski fenomen. Međutim, pogle na šta liči vrh treskavca, izuvijano, izlomljeno ... Iz koje tačke povući liniju?

Najiskrenije rečeno, a na osnovu fotografija Treskavca, i ravne gornje linije .. očekivao sam nešto ovakvo, plato, zaravan gore, i liticu, vertikalan odsek, okrenut prema arheološkom nalazištu, ta dva elementa u kombinaciji bi dali ravnu horizontalnu liniju po vrhu Treskavca ..



Međutim .. ako je obod treskavca izlomljen, više kao grotlo nekog vulkana koje se obrušilo, a iz podnožja se vidi kao ravna linija .. razmisli MajorFatal .. onda ispada kao da bi neko morao da projektuje neku ravan, iz podnožja, na vrh treskavca, i seče po toj liniji, da bi se tako videlo ... i posle malo cunjanja po internetima .. ovo je fotorafija Treskavca "sa strane", nije slikano iz pravca arheološkog nalazišta, nego pod devedeset stepeni u odnosu na taj pravac, sa rumunske strane ..



Čak nisam dodavao ni one moje linije i strelice, vidi se gde je ravna linija, samo produžiš i u podnožju je lokacija Lepenski vir ..

---

Što se tiče tačke gde će završiti ravna linija povučena od vrha treskavca, preko lokacije Lepenski vir, očekivao sam ono mesto gde se sustiču mnoge staze, ili blizu ima neka kvadratna struktura, na vrhu brda, kao da je celo naselje bilo tu, oko 400 metara promera

Međutim, najbolje što sam mogao je ovo, ima neka livadica, čistina tu, oko 100 metara promera, može i tu dosta ljudi da se smesti, 1000 ako broji pozicija, 4000 ako broji opozicija, ako nije isuviše visoko iznad arheološkog nalazišta moglo bi možda i odatle da se posmatra "dvostruki" izlazak sunca .. 2000 ljudi.



Što se tiče one kvadratne strukture na vrhu brda, neposredno iza Lepenskog vira, uvala pored je baš baš prava, poredeći sa okolnim krajolikom gde nema jedna ravna linija, neko vreme sam i to zagledao preko Google Earth servisa



A ovo je fotka sa vrha Treskavca a u pravcu muzejske zgrade koja se vidi u kadru, nisam preko Google Earth mogao da vidim da su i ove padine toliko ravne. Malo nezahvalno ovako sa fotke skidati, određivati uglove, ali ako je tu na obe strane 23 stepena, onda .. u toku zime, dobar deo zime, sunce nikad ne dospeva na ove padine, pa se i sneg pretpostavka duže zadrži .. ako je sunce tad na maksimum 22 stepena, prođe ceo zimski dan, a da ove livade sve vreme ostanu u senci .. takođe može da bude svojevrsna vrsta kalendara, kad je padina u senci ceo dan, znači da je 21. decembar u najmanju ruku ...



Za fotku se zahvaljujem gospodinu Tamaš Fodor, iz udruženja Feliks Mileker, a koja je nastala prilikom njihovog izleta na planinu Treskavac ..

Što se tiče koliba u Lepenskom viru, naleteo sam na internetu na neki rad koji hvali njihovu ergonomiju, kako su bile tople, lako se zagrevale zbog racionalnog korišćenja prostora, čak je i pod crven pa ga sunce brže ugreje nego da je neke druge boje .. ima jedan problem, sunce brzo zagreje crvenu površinu, ali ako je krov od kolibe iznad .. nikad ne dospe na patos .. crvena boja ima još jednu osobinu, da je, čoveku barem, najuočljivija od svih boja u spektru, tako da sam na ovu fotku docrtao i jedan crveni trouglić koji predstavlja kolibu na poziciji muzeja .. ako uopšte nisu bile kolibe, nego samo crveni oblici na obali, mogli su da posluže kao orijentir ako hoćeš da sečeš vrh Treskavca da bi služio kao kalendar, dok vidiš orijentir - sečeš, kad prestaneš da vidiš - prestaneš da sečeš jer si otišao isuviše nisko, i ideš na sledeću kotu :) na primer ...

Uopšte uzev, meni deluje da su ljudi koji su ovde živeli imali dosta intervencija u krajoliku, a ne samo živeli u kolibama čudnog oblika, podnožja ... počeli da se oblače, gaje biljke i životinje, izveli neolitsku revoluciju, i smirili se sa pozicije lovca sakupljača ...

Još jedna čudna paralela, u indijskim epovima zabeležena je priča o ljudima koji su odsekli vrh planine, posle je Šiva jednom rukom podigao vrh planine, i spustio ga tamo negde drugde :)



Od istog gospodina Tamaš Fodor, iz udruženja Feliks Mileker, dobio sam ovu fotografiju koja je nastala prilikom izleta na Treskavac, a koja uslovno rečeno pokazuje da može zalazak sunca da se posmatra sa obale Dunava sa rumunske strane, a preko onih zubaca koje sam pominjao, a koji se vide ovde u kadru, naravno zavisi i od ostale konfiguracije terena, i šta je u zaleđu zubaca, u svakom slučaju se ovom prilikom posebno zahvaljujem.



Dosta za jedno popodne .. :)

Sad se setih, možda je Krišna jednom rukom digao vrh planine, ali i kod nas kad se slavi Krsna slava, ono mlađe dete jednom rukom digne četvrtinu slavskog kolača i ubaci ga u sito .. tjah ..

Sve je nekako mnogo geometrično u tom Lepenskom viru, moj pokušaj rekonstrukcije šestara "amuleta", samo sam zabrljao neke detalje, pa ću morati iz početka ..



Nego, Mr zzzz, kako bi ste vi u jednoj lekciji, na jednom papiru predstavili Zemlju, Sunce i Mesec, njihove veličine, i odnose u prostoru, kao i razdaljine? :)



Srećna Nova godina!

To da je neolitski čovek mogao da zna odnose u svemiru bi bilo malo teže za dokazivanje, pa neću ni pokušavati, ali ako su to pokušali da predstave na amuletu bilo bi zanimljivo, jer ...

U odnosu na savremeni crtež levo, mnogo su bolje predstavili odnose veličina Zemlje i Meseca, mesec ima prečnik oko 4 puta manji od zemlje, (Zemlja 12.000 Km, Mesec 3.000 Km, najveći satelit u odnosu na matičnu planetu u Sunčevom sistemu) i to je na amuletu bolje prikazano nego na crtežu levo, gde deluje da je neko pogrešno protumačio podatak o prečniku, i pomislio da je mesec četri puta manji ...

... Zanimljivo da i na savremenom crtežu desno takođe imaju grešku, bar kad bi hteli da predstave i pomračenje sunca na istom crtežu, ako zamisliš kako bi scena delovala kad bi Mesec po toj putanji koju su nacrtali doveli u položaj između Zemlje i Sunca ... taman bi pao u to mesto gde se ukrštaju linije koje predstavljaju zrake koji obilaze oko zemlje, pa onda to ne bi moglo da bude predstavljeno lepo, nego bi morali još malo da izmaknu Sunce na crtežu, ako bi hteli sve da predstave ...

Mesec je na amuletu predstavljen i kao dve kružnice, jer putuje oko zemlje po elipsastoj putanji, pa ga čas vidimo većim čas manjim ..

Ali šta me je inspirisalo: kad sam učitao fotografiju amuleta, pa pustio da ga program protumači kao hight-map (visinku mapu, belje površine predstaviće višlje, tamnije kao niže) u toku renderovanja bukvalno se pojavi rupica i na tom trećem mestu, pa je program kasnije dok uradi još neke operacije izjednači sa ostatkom crteža i popuni materijalom .. ali evo prikaz gde je treća rupa rupica tačno, uz pomoć ove crvene linije, prave tu gde izvire najniže ..

Šta znam, prva lekcija o pomračenju Sunca i Meseca bi bila da sva tri nebeska tela moraju da budu u istom pravcu, na istoj liniji ... te da je Sunce veće od Zemlje, a Zemlja od Meseca ..



A kako bi dalje išla lekcija, pa moraš sa nekog većeg okruglog objekta, Sunca, da baciš zrake na manji, Zemlju, i pokažeš gde bi se stvorila senka ..



I onda u tu senku moraš da ubaciš mesec, četri puta manjeg prečnika od Zemlje, da bi dočarao potpuno pomračenje Meseca ..

I kad odrediš putanju meseca ..



Dovedeš ga u poziciju između Sunca i Zemlje ..



Tu negde shvatiš da si zabrljao, te da ćeš Sunce morati da crtaš ili mnogo dalje, ili mnogo udaljenije, ili i jedno i drugo ..

U svakom slučaju uvek dobijaš crtež koji je jako sličan amuletu, torus, ili prsten, sa još jednom manjom kružnicom pored, i dva kraka koji pokazuju odakle dolazi svetlost, sa sve tim unutrašnjim linijama na kracima ... jedino ne znam šta bi mogle da predstavljaju te dve izbočine sa strane ..



Ostaje pitanje da li je negde na tim kracima zabeleženo koliko je veliko sunce, s obzirom da nije stalo na crtež ... pa glupo bi bilo izražavati ga merama kojima izražavamo veličine Zemlje ili Meseca, jer je još mnogo veće .. ali zato rastojanje između Zemlje i Meseca je poveliko, pa može da posluži, tako da prečnik sunca je ... 3 celih, 6 desetih, i 1 stoti deo puta rastojanje od Meseca do Zemlje 384.000 kilometara ... jednako 1.392.700 Km



Ovo mi ne bi prošlo ni kod Deretića, i on bi me izbacio sa časa zbog preterivanja :)

Bez nesputane mašte nema napretka u nauci.Samo naprijed sa novim teorijama.
Ja radije kritički analiziram zvanična tumačenja arheologa.Ili su oni naivni ili su neolićani bili izrazito glupi.Ili obratno.
Gledam repliku kuće koju su napravili.Krov su sveli unutar temelja i svu kišu spriječili da pobjegne iz kuće.A mogli su da kamenje oblijepe zemljom,spriječe ulaz vode i koriste kao sećiju za sjedenje unutar kuće.Ujedno bi izvana na tlu mogli napraviti oluk za odvod kišnice.Po njima se u kuću ulazilo skokom kroz plamen na ognjištu u gustim dimom ispunjen prostor.Unutra su se grijali sjedeći u vodi,trljali oči i kašljali.Bolje bi bilo da su ulaz napravili sa suprotne strane na zarubljenom dijelu.Vatru sa plamenom i dimom izmjeste van tako da dim pravi toplotnu zavjesu ide van,a ne unutra.U onaj ozidani pravougli dio ognjišta su mogli ubacivati samo žar.Ne dimi a grije i na njemu je lako spremati hranu.Još mnogo toga ću izložiti u sledećem nastavku da ne dužim sada.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Malo je reći da sam fasciniran tematikom ..

Bogami više od sto pregleda, do sad je uvek bilo oko trideset ..

Eto ti sad mašta, tako su i Peđi menjali naziv filma iz Sa geometrijom, u Sa maštom u Lepenski vir :) Što se tiče ljudi koji su napravili Lepenski vir mogu da se složim sa Arturom Klarkom kad opisuje Stounhendž: "Nekad deluje da su ljudi koji su to izgradili bili daleko inteligentniji od nas koji pokušavamo da odgonetnemo te lokacije", a što se tiče muzeja i replika koje su pravili složio bih se sa Peđom da je ono Frankleštajn a ne rekonstrukcija, blamaža za neke stvari kako su urađene ..

Nego možda nisam lepo objasnio u vezi prethodnih crteža, crtež levo nije dobar ne samo zato što je mesec zaglavio tu gde su linije koje opisuju sa krajnjih tačaka sunca kuda svetlost putuje pored zemlje, nego i zato što senka od meseca (ona najdublja, ima ih još) ne dopire do zemlje. Tek kad se sunce izmakne i umanji na crtežu, senka od meseca pada na zemlju, i sa tog mesta sa zemlje može da se posmatra potpuno pomračenje sunca. Promera je oko 200 Km, tu je i trapez potez od 200 Km kao kraća strana, i poluprečnik meseca kao baza, na crtežu crvenim ..



Nego i ja sam nešto kao u gužvi pa ću pisati kad budem imao vremena, ali evo sad na primer ovo, iako ova figura deluje primitivno i grubo .. ove pletenice u obliku osmica su kompletan prototip svih onih pletenica koje se pojavljuju i kod Grka, i kod Rimljana, i u Hindi kulturi, i koju zovu loza života, ima je baš na mnogim starim kamenim spomenicima (obeleženo crvenim). Te takođe ne znam da li je neko primetio do sad da imaju lepo nacrtane strelice, sa jedne strane idu uzbrdo, sa druge strane pokazuju nizbrdo, baš kao da objašnjavaju na kojoj strani se sunce rađa, a na kojoj zalazi .. (obeleženo zelenim). Na žalost i na onom dokumentarnom filmu o istraživanjima u Lepenskom viru se vidi da studentkinja kad otkopa ovu figuru, odmah je okrene ka kameri da je ova dobro uslika, ne znam da li su uopšte zabeležili u kom pravcu je figura bila originalno okrenuta.

"što se tiče muzeja i replika koje su pravili složio bih se sa Peđom da je ono Frankleštajn a ne rekonstrukcija, blamaža za neke stvari kako su urađene .."

To je očito.Uzor im je bio stambeni objekat nekih kmetova na imanju veleposjednika u srednjem vijeku.Pa su još malo "ukrasili" pleterom od pruća kao tor za svinje i odozgo neki suhi korov.Kmetovi su morali praviti skromne objekte da im nebi gazda natovario veće obaveze ili ih odselio sa tog kućišta.Lepenci nisu imali tog straha,a kuće su pravili za dug period.Osim kamenja,kostiju i keramike malo jetoga sačuvano.Ali je logično da im je drvo bio glavna sirovina za izradu raznog alata i pribora.U dugom periodu sigorno su te vještine usavršavali.
Iz sačuvanih ostataka može se sa sigurnošću zaključiti
-Krovište je oblika tetraedra sa 3 roga oslonjenim sa vanjske strane kamenog temelja.
-Pokrivač je sendvič tipa sa dva sloja pletenog pruća impregniranog polupečenom glinom,a između je izolacija od suve mahovine.
-Upretnik,izdubljeni kamen je oslonac sohe (vitlao) i pomoću te mašine se navlačio trupac na ognjište.
-Pod je bio neka vrsta betona,uglačan i ofarban u crveno,djelimično prekriven asurama i krznom od koza.
-unutračnja strana krova je okrečena,a na jednom mjestu postoji svjetlarnik,koji se može zatvoriti.
-Drveni ležajevi su poredani okolo po zidu temelja popunjeni slamom prekrivenom krznom ili tkaninom.
-Oznake oko ognjišta u obliku slova A ukazuju da je kuća imala tavan gdje su spavala djeca.Te oznake služe da se napravi raspored gdje ko spava i ruča.
-broj članova domaćinstva je 4-5,a izgleda gdje nih je više ide se sa onim oznakama A A Ada se nebi svađali.
-Krov izvana je ukrašavan crtežima i bojama.
-Prilaz kućama su uređene stazen sa ukrasnim biljkama i nekim korisnim voćkama.

Lako je dokazati da je to možda još i urbanizovanije.Ta mala naselja prijateljskih odnosa morali su se takmičiti u tom pogledu.Probaću napraviti crtež kako to ja zamišljam.Daleko je to od onog medvjeđeg brloga čto ga napravi arhitekta Voja Dević.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Ako je i bio tetraedar, onda je bio nepravilan tetraedar, onde u vrhu nije ugao 60 stepeni, evo crtež, preko koliba je preklopljena piramida položena na jednu svoju stranu i sasvim se lepo uklapa, kad sam pokušavao da preklopim "isečak od kružnice" sa uglom od 60 stepeni, uvek je nešto odskakalo, ili stranice, ili kraća strana, ili luk ..



Takođe ovo je crtež koji sam koristio da preklopim preko Stounhendža, on je posle malo uvećan ali ... elipsa je dobijena kao kružnica koju definiše Stounhendž razvučena x 1,5, posle toga sam je samo rotirao za tačno 30 stepeni, sve orijentisano kao na terenu, i crna linija je prošla kroz crvenu liniju celom dužinom, nije nemoguće al ne znam kako ćeš da odrediš kružnicu koja će to isto da uradi.



Uglavnom zbog ovoga su i bili oni zadaci na matematičkom delu foruma, ali nešto slabo rešeni .. podnožje ovih "koliba" se dobija na mestu preseka pravilne četvorostrane piramide i nekog "elipsoida" (šta je već) koji je identičan kao onaj "Vinčanski obredni hleb" sfera, spljoštena i razvučena x 1,5, a kako nam i danas izgleda hleb. Nama, za druge ne znam, znam da imaju i bageti, i perece, i kifle i itd ...



Ovo teško da ću da se složim, da je neko hteo da obeleži mesta za sedenje mogao je samo da stavi 6 - 7 kamenova, slovo A se tako čita samo pogled odozgo, gledano sa strane izgleda kao trougao koji se snižava prema napolje, mislim da je cilj bio da utvrde "ognjište", tj. da to nije ni bilo ognjište, nego takođe geometrijski pravilno ležište za veći kamen. Takođe slovo A je bilo uzidano u nivou ispod patosa, teško da su mogli da vide gde treba da sede ako im je orijentir ispod poda?

A sledeće je sa malo napabirčenim znanjima sa youtube, al nema veze, da ne zvrji tema prazna, nije ni daleko od istine ...

Telo sekire koje se vidi u nekim kadrovima filmova o Lepenskom viru je u gornjem levom ćošku, mat crno i uglačano, ovo bi mogao biti Bazalt, i granit je crn, ali ima sive granule po kojima je dobio ime, ima i crnih mermera, ali takođe imaju granule ko na grobljanskim spomenicima .. granit je stena crno-žute boje, ali prepoznatljivu mat crnu boju dobije kad je obrađen i uglačan. Kao i na slici gore desno gde je neki kameni raboš šta li, sa tim zarezima.

Ovde ima i problemčić, ima izreka Čvrst kao granit, jer je čvrsta stena i teška za obradu za razliku od raznih peščara, laporaca i slično, e pa Bazalt je još malo tvrđi, na skali tvrdoće od 1 do 10 gde je 10 dijamant, granit oko 7, bazalt oko 8 .. trebalo ga je obraditi i uglačati do visokog sjaja, a navodno, sredstvo za takvo glačanje kamena pronađeno tek u staroj Grčkoj, tjah .. tu je i nešto iz Egipta i Indije da se uporedi, na slici dole desno, iznad skulpture devojke, vidi se kako Bazalt izgleda u prirodi, crno-žuta prilično neugledna stena, al tvrda ... samo tako.

Izgleda da ona koštana viljuška pronađena na lokaciji Lepenski vir ima jaču ulogu nego što sam u prvi mah mislio.
U egipatskim grobnicama se često pojavljuje takva spravica.Zovu je ankh.Kao neko slovo "T" sa krugom iznad.Onaj gore krug
je izlazeće sunce.Horizont iza koga sunce izlazi je vodoravna linija,a dole ide crta sunčevih zraka.Kod lepenaca imamo
2 zrake jer sunce tamo izlazi 2 puta.Dakle
naši Lepenci su ovdje mnogo prije Egipćana izmislili taj simbol.

Na jednoj slici iz grobnice u Memfisu se vidi kako je ankh tamo stigao.Prikazana je neka prodavačica bižuterije na buvljaku
u tom gradu kako reklamira ankove držeći ih nekoliko u rukama.U lijevom gornjem uglu slike se vidi da je brod pun ankova
došao sa sjevera,vjerovatno ušća Vardara.U desnom gornjem uglu je brod pristao na Nilu,a bog zemlje Nut koji leži dole,
pretovara tu robu na leđa nosača.Gore iznad štanda je njegova žena (boginja neba) Geba puna zvijezda u zaštitničkom položaju.

Egipćani su bili fascinirani visinom ,snagom i dugovječnošću stanovnika podunavlja.Zato su preuzeli taj zaštitni znak i nazvali ga
ankh.Za Lepence,Vinčance,Vučedolce i ostale taj znak nije bio u toj mjeri obožavan.Zato se rijetko pronalazi.Sve su ih prodali za
par dolara po komadu ili trampili za ogrlice od školjki.

Dole,na dnu slike sam pokušao da dešifrujem ime Tutankamon.Ako je bik nazivan taurus,i slovo T je glava bika sa rogovima,a tut je znak za
bik u biku.Ank je rano izlazeće sunce ili vječno živeći.Amon u prevodu je bog.Taj mladi faraon je dakle snažan kao bik,rođen od
takvoga oca,vječnoživeći i božjeg roda,porodice boga sunca Amona Ra.

Zaključak:Egipćani su mudrost pokupili u podunavlju.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Ili je tu bila neka devojka koja se zvala Mon, a bio i faraon, i ovaj jedan pitao kako se zove faraon, a ovaj drugi mislio da ga pita za devojku kako da je smuva, pa mu rekao - Tu tanka Mon! pokazujući na njen struk, da je najbolje odatle da počne :)

Geba ako predstavlja nebeski svod jasno da su brodovi došli odnekud izvan nebeskog svoda, iz svemira najverovatnije, jer samo to ima u tom pravcu, taj ankh im verovatno bio volan, a ljudi posle prodavali ko suvenire jer su mislili da je nešto važno, pa i jeste služi za upravljanje, i na Lepenskom viru se izgleda slavio povratak Vlašića na severno nebo posle zime, niko ne zna zašto, ali pozdravljam navlačenje scenarija na ancient aliens ..

Ti se zezaš a ja temu shvatio preozbiljno, toliko da me nije mrzelo da letos (jesenas) ustanem u cik zore na jesenju ravnodnevnicu da fotografišem izlazak sunca iznad grada, imao sam šta i videti, nisam ni znao da imamo svojevrsnu piramidu sunca, tačno na vrhu izlazi sunce, posle duže svađe u gradu nepobitno smo utvrdili da je Bukulja kod Aranđelovca u pitanju, 80 Kilometara udaljena, što je i neka granica optičke vidljivosti u smislu udaljenosti za čoveka (neki tipovali na Kosmaj da je, nije). Planina se preko dana uglavnom ne vidi iz grada. Sat vremena kasnije još jedan malo čudan fenomen, cela jedna livada se osvetli i blešti, mslm znam da je zora i rosa, al opet malo čudno, zato su mi skrenule pažnju i one čudne zaravljene livade u lepenskom viru. Posle se ispostavilo da nije livada, nego ceo jedan zaselak smešten tu.

Nije u pitanju zezanje.Namjerno sam pisao u naivnom stilu kako bi se prepoznalo da nisam expert za ovu oblast.Inače bi moglo negativno uticati na stručnjake.
Naprimjer gledam ovo predavanje Željka Utvare:https://youtu.be/N6fALRqo4dI

On iznosi neka mišljenja koja sam ja ili major ovdje ranije naveli.Naprimjer da su Lepenci klesali ribolike tužne nadgrobne spomenike,a ne božanstva.Zatim da onaj ukopani kameni pravougaonik nije ognjište.I da je Peđa pretjerao sa primjenom geometrije.On tvrdi da se radi o nepokrivenim grobnicama sa nadgrobnim spomenicima,a ne o stambenim objektima.Meni izgleda da je sve to zbrzio.
Ne spominje kamen upretnik,ljevkasti predulaz gdje je očigledno gorila vatra.Ništa o glinenim debelim staricama,niti o standardnim mjerama poda i usmjerenosti ulaza.Gdje su spavali,šta jeli,odjevali.....
Težište izlaganja je na simbolici za krv,pupak neke seksualne organe,a naročito za šare na tkaninama i grnčariji očuvane do danas u neizmjenjenom obliku.Time dokazuje da postoji nevjerovatno jaka upornost za čuvanje tradicije kod Srba i da je očigledno da su Lepenci,Vinčanci i ostali tu okolo naši preci.

Ja imam neku svoju teoriju koja mi izgleda prilično vjerovatna.Da ne bude preopširno podjeliću to u nekoliko zasebnih kratkih cjelina.
-Društveno uređenje
-Stanovanje
-Privreda
-trgovina
-Religija
-Zabava

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Iz nekog razloga neće da mi otvori taj link .. ja sam našao ova dva, Peđa i Mr. Hristić .. i on misli da se žar držao u jednom delu ognjišta a pepeo ispred itd ..

Željka Utvar [url= https://www.youtube.com/watch?v=N6fALRqo4dI][/url]

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]