Kamen upretnik u Lepenskom viru

Peđa Ristić kaže da se na osnovu očuvanih temelja neolitskih kuća može pouzdano rekonstruisati izgled cijelog stambenog objekta.Svaki temelj ima udubljeni kamen pored ognjišta za koga on tvrdi da je dio mašine,vitla, za dovlačenje teških tereta.Pojačanje potezne sile je oko 50 puta pa se može zaključiti da se lako uzvlačio teret mase i do 2 tone.Takođe i prelivnici na rubu udubljenja u kamenu služe da se odvede voda koja curi niz stup sa vrha krova i puni udubljenje.
Ja mislim da je kao stručnjak Peđa dobro pretpostavio postojanje vitla,ali ne i svrhu.Umjesto velikih riba ili divljači vjerovatnije je da su iz vira izvlačili plutajuća debla stabala.Sa ovim su ih mogli danima polako navlačiti na vatru tokom izgaranja.Sve kuća su usmjerene ka Dunavu i niko ne ometa ostale.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Pa jes, stoji pored ognjišta, i direktno dovlači drvo pravo na ognjište :)

Šalim se, ali ako je on u pravu da je taj kamen za vitlo, vaše pretpostavke su slične, čak je tvoja možda i malo verovatnija, jer mogu da zamislim da zabace kanap sa mrežom na kraju, i ulove drvo koje pluta, i koje vide svojim očima, za razliku od ribe koju ne vide pod vodom.

Malo teže mogu da zamislim da ulove ribu, mada i to je moguće, drugar nedavno objavio fotku sa Dunava, som kojeg je ulovio veći i od njega i od čamca, taman bi im trebalo vitlo da ga izvuku (u nedostatku štapa za pecanje i mašinice). Ili recimo mrežu punu ribe, takođe nije loše imati vitlo.

Pa onda ako su u čamcima, ili na deblima isplovljavali na Dunav da love, onda je vitlo da vrati čamac nazad na obalu (ako još nisu izmislili vesla, a čak i ako jesu Dunav je jaka reka ..)

Sve pretpostavke imaju i po neku manu, izvučeno drvo bilo bi mokro, pa bi morali prvo da ga suše na obali pre ubacivanja u kolibu, ostaci od tolikih riba morali bi biti svud okolo, i riba i drvo imali bi nezgodnu osobinu da plove nizvodno dok ih izvlačiš, i tako i potežu kanap, pa bi im trebalo ojačanje i za vrata od kolibe, da je zategnut i opterećen kanap ne sruši ...

Ali to sve ako je pretpostavka o vitlu tačna. Ja da nađem ulubljen kamen pored ognjišta pretpostavio bih da ja neka vrsta avana, doneseš žitarice, samelješ nekim tučkom u avanu, i baciš na vatru ...

Tako da sam morao da pogledam kako izgleda taj kamen :)

Sad šta znam, ovaj prvi jadni kamen deluje kao avan, ovaj drugi baš deluje kao da je vitlo da se ubaci unutra, ovaj treći već deluje da ima ojačanje baš prema ulazu, da deluje kao stoper da se vitlo ne izmakne ... uveren sam da prvi ljudi kad su stekli moć apstraktnog mišljenja da su imali identične kapacitete i potencijale kao i današnji ljudi, te da su mogli da kroz tri generacije razviju tri vrste kamena upretnika ...

Slika 1


Slika 2


Slika 3

Kad su u pitanju arheološka istraživanja, ja to prosto ne mogu da shvatim. Kopaš zemlju i nađeš ostatke nekog grada, kuće, utvrđenja, pa i činije, šerpe i poklopce... Kako su uopšte dospeli u zemlju? Jel to znači da na primer vetrovi donose neku zemlju od nekud i talože je na ta mesta i bilo koja druga.

Za nekog je ovo možda glupo pitanje, ali znamo da su nađene iskopine po nekoliko metara ispod zemlje. Otkud oni u zemlji?

Nenade, baci cekic u svoju bastu i vidi da li ces ga naci na povrsini za jedno 5,10 godina.
A pazi sad za 2000, 3000, 20,000 godina.

U ovih 30 godina koliko je samo poplava bilo, obilnih kisa...Pa nekada je ovde i more bilo...ko zna sta se sve izdesavalo za tih nekoliko hiljada...ogromni nanosi zemlje

To je onako lajicki.
Sigurno ce ti neko ko se bavi arheologijom i sl. objasniti to malo bolje :)

Potpis

(c) 1982 sinclair research ltd

Pa jes gile, pravo razmišljaš :) Šta ću kad o tome nisam razmišljao. De se ufati baš za čekić, evo ga pored mene na dvaes santima.

Pa video sam ti sliku radionice, jos najbolje da nemas cekic - glavni i najucinkovitiji alat :)

Ako se secas filma Man from earth...
Kad ga pitase da li ima neki konkretan predmet iz tih nekih godina pre Hrista, a on veli kao, pa gde je recimo tebi hemijska olovka koju si imao jos kao dete :D
Tako nesto. Nestane sve, tako i grad :D

Potpis

(c) 1982 sinclair research ltd

Ja sam to naučio radeći na krovovima, zgrada 5-ti sprat, a u oluku sloj zemlje 2 do 5 Cm, odkud zemlja tu? Pa od suvog lišća koje vetar donese, i posle istruli. I to sve donese na 5-ti sprat, na zgradu staru 50 godina, zamisli tek na zemlji uz sve vetrove, i poplave, i lokaciju staru 500 godina, 5000 godina ..

Nego mnogo mi plitak i ovaj kamen na drugoj slici, nisu oni tu izvlačili ništa teško 2 tone, nego eventualno onu korpu od pletenog pruća zabace par desetina metara nizvodno, pa dok je izvuku ako se ulovi neka ribica, 50 Kg maksimum ...

A gledajući ovaj tlocrt verovatno ga je i preterao sa nadanjima i kontanjima, koliko je centralna pozicija tog kamena verovatno je samo bio podnožje za centralnu gredu/stub koja drži krov da ne padne, kamen u smislu svojevrsnog temelja, i malo obrađen da se stub ne izmakne kad duva jači vetar ...

A da nije taj upretnik zapravo kamen pomoću koga su palili vatru? ima lepo malo udubljenje za štapić, samo još kanap i slama i eto vatre.

NO.
To se radi samo sa drvetom. Kad ces kamencinu trenjem ugrejati?

Meni lici na postolje nekog mehanizma za razanj kojeg bi vrteli lagano...
Ko zna.
A i vrtlo mi je nekeko nelogicno. Suvise jadno izgleda za to. A i valjda bi ta rupa bila sira i dublja.
A i vidi se da je nesto bilo u centru i okolo taj krug, kao da je nesto za mlevenje gde bi valjak isao.
Samo sto je to malih dimenzija za tako nesto.

Potpis

(c) 1982 sinclair research ltd

Ako te ne bude mrzelo da pogledaš ova tri snimka kad pale vatru štapom koji rotiraju





videćeš da svi oslone podnožje štapa na cepanicu koju hoće da zapale, ali gornji kraj niko ne drži u ruci, iz istog razloga trenja koje bi im povredilo ruku, nego jedan koristi nož, drugi parče možda tvrđeg drveta, treći kost .. kod neolitskih ljudi moglo je samo biti obrnut raspored, da je kamen (nož, kost..) za rotiranje u podnožju, a cepanicu od koje hoće zapaljenu piljevinu da drže gore u ruci, to bi bilo zgodno i kad se stvori piljevina samo duneš i varnice završe u slami ispod ..

Takođe na dva snimka biraju različitu orijentaciju štapa, na prvom špicast deo ide gore u udubljenje u nožu, a na drugom dole špicast deo a gore tup, tako su i neolićani mogli da imaju svoj raspored i orijentaciju ..



A ko će ga znati, treba dosta vremena da nađeš za nešto optimum, nama deluje predimenzionisano, ili premalo, a oni mislili da je baš taman ..



Jedino dimenzije ne odgovaraju, da je za štapić pa đene, ovde kao da su kolac vrteli da zapale vatru ...

Nego kad već pričamo, jesu li sigurni oni da je ta rupa ložište, zašto bi ognjište bilo ukopano, kad hoćeš vatru obično hoćeš dosta kiseonika, ukopavanjem u zemlju dobili bi samo da tinja .. dobro možda bi duže trajao žar ..

Al opet, iz mog iskustva, ako zapališ vatru pored kamena, kamen će da začađavi, zagaravi, i nešto sumnjam da bi takve tragove vreme izbrisalo, takođe kamen pored vatre hoće da pukne, čak i ako ga ne ohladiš naglo, ovde takvih tragova nema ...

Možda im je ta rupa bila zamrzivač više ko će ga znati .. ?

Na tom mjestu Dunav pravi vrtlog tako da voda uz obalu ide lagano uzvodno.Plutajuća stabla kruže nekoliko puta i lako ih je dokačiti.Tokom ljeta može se navući ogromna gomila.Vrba,topola i druga slabo kalorična stabla i granje korisna su za konstrukciju objekata.Ostalo se suši do zime.Za izvlačenje najtežih tereta imaju dva tri jaka vitla u naselju,a ostali su za siću.Ukrućenje kosih krovnih greda je horizontalna etaža.Za spavanje,ali i oslonac vitlu.
Imali su 5000 godina da razviju najbolje ideje.Bilo je tu boljih rješenja nego što mi ovako na brzinu možemo pretpostaviti.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

MajorFatal, ja ipak sam najbliže stavu da su tu palili vatru i baš zbog toga što je kamen veliki, sporo se hladi, vatra se ugasi, kamen ostane vreo, i onda kako ti kažeš, uzmu kolac, zavrte malo i uz slamu, vatra se ponovo potpali. Možda vatru nisu ni gasili, možda je to bio njihov ritual i način života. Ne kaže se slučajno, ne dozvoli da ti se zatre ognjište. Uvek je neko održavao vatru.

Dobro, to donekle ide u prilog tvojoj pretpostavci, ali .. šta znam, bio sam i ja na Dunavu par puta, mislim da sam za ceo život video jedanput jedno drvo kako pluta, dobro ajd, tad nisu gazdovali šumama kao danas, možda je više drveća upadalo u reku .. a ima i ovo: Gospodin iz kućice broj 67 će da izvuče drvo pored kućica broj 6, 12, 15 i 43?



Odmah da ti pomognem da kritikuješ i ovo, datirali su te kućice na različita vremena, verovatno nisu sve postojale u isto vreme ali opet .. ne znam, ja bih poverovao u tu teoriju o vitlu kad bi pronašli celo vitlo sačuvano, a nisu, ili kad bi neko rekonstruisao kućicu i vitlo i izvukao deblo, i dokazao da ne može lakše i jednostavnije da se izvuče jednostavno rukama i kanapom iz vode, jer već pluta i samo ..

Ako hoćeš moje najiskrenije mišljenje, meni deluje da su to bili neki sakralni objekti, ili primarno sakralni, naročito s obzirom da su se i sahranjivali ispod, ceo taj malo čudni raspored kamenja mogao je da ima neku sakralnu, magijsku svrhu a ne praktičnu, pitanje i da li su živeli u tim kućicama ili ih samo obilazili s vremena na vreme.

Konkretno, raspored kamenja na podu kolibe prilično podseća na ovaj amulet ili šta je već pronađen takođe u Lepenskom viru, je l upretnik u sredini torusa? Jeste. Je l kamenje na podu prati oblik torusa - prati. Je l ima jupu tamo gde je "ognjište" - ima. Je l ima dva kraka kao dve kamene stazice do pretpostavljenih vrata kolibe? - Ima.

Batali upretnik i ognjište, objasni dve čudne kamene stazice do vrata? Čovek kad hoće da ne gaca po blatu napravi stazu do vrata a ne dve. Objasni ta dva uzdignuta a zaobljena kamena? Nit možeš da sedneš na njih, nit da postaviš dasku, nit šta da pridržavaju, čisto ukrasna ili sakralna funkcija, ništa praktično ...



Pride slika u osnovi ima očiglednu grešku, baš gde je nacrtan ražanj, tj vitlo, ili ima rašlje pri vrhu, pa da pridržava grede, ali u tom slučaju ne može da se okreće, ili je predviđeno da se okreće, ali u tom slučaju ne bi trebalo da ima rašlje, ali nikako i jedno i drugo istovremeno ..

Imao bih još jednu primedbu .. sve si nacrtao sem vatre .. koja gori i pali - uže.

Tako da ne bi moglo ono iz prvog posta - "mogli bi da ih danima dovlače" nego bi moralo: Zavežu, dovuku, razvežu, spale, zavežu, dovuku ... itd ...

Predrag Ristić kaže da se naziv kamena pored ognjišta,a na kome se rotira konzola sa kotlićem u narodu zove upretnik.Dodaje toj spravi u neolitskom dobu još jednu funkciju-vitlo.Zašto,ako to naši pradjedovi nisu imali.U kuće sa ognjištem i zemljanim podom uvlačenje cijelih stabala je bilo i kod nas .To je išlo kroz niska pomoćna vrata nasuprot glavnim.Vukli su volovi.Dakle Ristić zna da da u neolitu nisu imali vučnih volova,a štošta treba dovući.Ili to zaključuje zbog fino obrađenih udubljenja i dobrim kamenim osloncem do ognjišta.

U neolitskim kućama se nikad nije koristio pribor za pravljenje vatre.Duboko ognjište omogućava očuvanje žara bar mjesec dana bez dodavanja drva.Inače ista vatra je trajala mnogo godina.Samo ako se ide u višednevni lov ili slično ponese se pribor za pravljenje vatre. Na ognjištu se forsira žar,a ne izgaranje sa plamenom.Dežurni plamen odmah zaporeta.Iznad ognjišta se nalazila tavanica od pletera oblijepljena zemljom.Prostirka je sijeno preko koga idu krzna od divljači ili jaradi. Užad za vuču (vjerovatno upredene kožne trake),za vrijeme potezanja klade zaštite se poredanim suđem na žaru kao i zapretavanjem pepelom.Zaobljeno kamenje usmjerava deblo da ne zakači kosu gredu krovišta.Greda etaže za spavanje je jak oslonac vitla.Osim drva vitao može izvlačiti krupno kamenje sa obale.Krupne ribe valjda morune i somovi mogu se odmah dole isjeći na sitne komade.Divljač i jarad takođe.Ne treba to vući vitlom.
Tamo gdje dunav plavi pa kad se povuče ima drva i za prodati.Čak iako službe za plovne puteve stalno nešto uklanjaju.Kod onih Novosadskih vikendica uzvodno od Kamenice morali smo koristiti motornu pilu i raditi dva dana,a drva ima za još tri zime.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Jel ovako? :)



Pa jes, onda su one dve stazice kod vrata da ne gacaju po blatu dok obrađuju krošnju :)

Šalim se, nisam ništa čitao od tog Peđe, ali sada priča deluje mnogo zaokruženije i smislenije. Jedino se ne slaže pošto bi drvetom zablokirali ta vratanca gde bi ulazili u kolibu? A suprotni kraj kolibe najverovatnije nije bio mesto za vrata, jer je taj kraj kolibe često bio ukopan ...

Nego znam da se baviš matematikom ili znaš dosta od iste, sa koliko najmanje poteza po zemlji misliš da su crtali, konstruisali oblik kolibe, mislim samo na spoljašnje zidove, ja nešto gledao i mislim da može u deset poteza, gde je kao potez označeno bilo koje crtanje linije na zemlji ili obeležavanje neke tačke. Pitam jer mi se čini da su i ovaj crtež malo prezakomplikovali ..

Što se mene tiče može, moram da budem iskren, započeo sam crtež jer sam mislio da ću morati da menjam uobičajene proporcije drveta, i produžavam deblo, da bi stiglo do ulaza, pa da tvrdim jedino ako su palme ubacivali tu .. ali drvo je sasvim lepo leglo u svojim uobičajenim proporcijama.



Možda bih dodao još jednu funkciji kućici - radionica. Sakralni objekt jer su sahranjivali pretke ispod, objekat za stanovanje, i radionica za izradu rašlji od drveta. Rupa u podu mogla je da bude da izbuše lakše rupu kroz drvo, za poprečnu gredu, ručicu od vitla, šta znam .. ?