Citat:
Ivan Dimkovic:
Zasto bi neko bas danas pouvkao "crtu" i zabranio uvoz stranih reci?
Moja crta je vrlo određena:
Bez pisanja stranih reči u kvazi-izvornom engleskom obliku! (pod izvornim smatram engleski, a kvazi-izvorni je ne-engleski preslovljen na engleski). To je ono što do sada nije bila tradicija u srpskom jeziku (pišemo „burek“ a ne „
börek“, „trolejbus“ a ne „
trolleybus“) i ne treba ni da postane.
O problemima engleskog pravopisa ne traba ni pričati, ali treba napomenuti da je jako težak za čitanje, jer engleski jezik ima 40 (ili beše 44?) glasova, gotovo 50% više nego slova. Ko prati hardversku scenu, zna da se „
Thoroughbread“ masovno piše kao „
T'bread“ — to se ne da ni napisati ni izgovoriti u originalu :) (dobar i vrlo izgovorljiv preslovljeni oblik bio bi „Tarabred“).
Najgore je ipak kad vidim kako se neki itekako odomaćeni preslovljeni oblici zamenjuju „modernijim“, kao npr. „Pežo“ sa „
Peugeot“.
E sad, pošto u prirodi jezika nije slobodno formiranje kovanica, onda treba napraviti pristojnu smešu prevoda na domaće (ili već usvojene strane) reči i preslovljavanja, tj. uvođenja novih reči.
Što se tiče usvajanja preslovljenih oblika („
backup“ u „bekap“), i to ima svojih mana. Takve reči se često dalje smatraju nepromenljivim, pa navode na upotrebu engleskih gramatičkih oblika ili prosto zbunjuju (da li pisati „fajl sistem“, „fajl-sistem“ ili „fajlsistem“, na prema nedvosmislenom „datotečni sistem“).
Zbog toga, kad god postoji direktan prevod sa istim širim i pre svega jednoznačnim značenjem (tj. bijektivan direktan prevod :), ne vidim zašto se ne bi upotrebio. Uostalom, takva je situacija i sa starim stranim rečima, uglavnom njihovi „uštogljeni“ prevodi u stvari i nisu jednoznačni: „jorgan“ je preciznije od „pokrivač“ (stolnjak i čaršaf su isto pokrivači), „šrafciger“ od „odvrtač“ (francuski ključ i gedora su takođe odvrtači), itd.
Odličan primer izvrsnog prevoda, odličan delom i zato što je dovoljno provokativan, je „
driver“ kao „gonič“ :) Kraći od originala, sto posto jednoznačan, prihvaćen i drugde (nemački: „der Treiber“), jednako upotrebljiv (ima pridev, ima glagol, te parira tome da u engleskom svaka imenica može biti i glagol i pridev), i usvojen u svim drugim granama tehnike.
Odličan primer potrebnog preslovljavanja je „
reset“ kao „reset“ i „
to reset“ kao „resetovati“. Značenje je „postaviti nešto na početnu vrednost“ i mi za to reči nemamo, a kovanice tipa (lupam) „početnostaviti“ ili, najgore moguće, kojekakvi opisni prevodi („vratiti na početno stanje“), ne dolaze u obzir.
Citat:
Dragi Tata:
[...] ali prevoditi "editor" nekim neverovatnim izrazima [...]
„Uređivač“ — užasno, nepojmljivo... Javi Relji da izgrdi one u Majkrosoftu :)
[Lingvistika]: Upotreba "srbizovanih" stranih reci DA ili NE?
Re: Upotreba "srbizovanih" stranih reci DA ili NE?
Re: Upotreba "srbizovanih" stranih reci DA ili NE?
Re: Upotreba "srbizovanih" stranih reci DA ili NE?
Re: Upotreba "srbizovanih" stranih reci DA ili NE?