Zasto vecina ljudi koristi samo 10% svog mozga???

Meni je potpuno logicno da se ne moze koristiti 100%. Evo, uzmimo analogiju sa kompjuterskim procesorom. Koliko je trenutno iskoriscenje vaseg procesora? 5-10%?
U slucaju da je procesor iskoriscen 100%, treba mu po pola minuta da otvori najjednostavniji program koji inace otvara za pola sekunde. Slicno tome, covek koji koristi 100% mogucnost svog mozga, ne bi mogao po pola minuta da se seti kako se zove, gde zivi ili koji mu je datum rodjenja.
Desava se da pojedini stariji ljudi ne mogu da se sete takvih stvari, pa bi bez ulazenja u strucne detalje jedan kompjuterista mogao pomisliti da im je mozdani data storage dobio bad sektore, a u operativnom sistemu se nakupili bagovi koji ometaju rad, pa se mozdani procesorski kapaciteti koriste 100% za ispravljanje gresaka pri citanju iz memorijskih registara, i onda nemaju ni 1% slobodnih resursa za pristup bazi podataka.

Iz mog iskustva, sto je mozak/procesor manje iskoriscen, to covek/kompjuter bolje funkcionise. I u jednom i u drugom slucaju idealno je do 10-ak %.

Potpis

Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.

Ta priča o iskorišćenosti mozga je na veoma slabim nogama. Nigde još nisam video kako konkretno definišu iskorišćenost. Kako je čovek evoluirao, mozak mu je napredovao mnogo većom brzinom od ostatka tela. Što svakako znači da je bilo potrebe za još "CPU snage". :)
Na stranu sve one delove mozga čija je uloga tipa veza, memorija, ishrana, "backup" :) i ostalo, na "nesvesne" radnje odlazi veliki deo moždane aktivnosti. Pre svega na obradu slike koje oči šalju mozgu. 90% optičkih varki su posledica pre svega ograničene moći mozga da obradi ono što vidi, što predstavlja dobar primer da ni ovo nije dovoljno. A ima i još stvari za obradu sem vida. Eh da, i nije baš toliko brz. To što se vama čini da na određeni stimulans reaguje 3d animacijom brže od kompjutera i dobre grafičke kartice :) je samo subjektivan osećaj.
Evo jednog primera koji nam je naveo profesor, lično nikada nisam sa sigurnošću uspeo da utvrdim da li je tačan ili ne. Navodno, čovek sanja crno-belo, jer mozak nije u stanju da generiše lažne slike dovoljno brzo. E pa ako se neko dobro seća snova, neka obrati pažnju na taj detalj.
A mozak delfina je (možda) srazmerno veći od čovekovog verovatno zbog modelovanja svog prisustva u 3D okruženju, dok je za nas dovoljno i 2D.

Ovo nije tacno. Ni meni nije jasno kako, ali moja baba je pre 15-ak godina bila skoro potpuno senilna, a danas pamti mnogo bolje od prosecnog studenta. Ja kad me mrzi nesto da upisujem samo kazem njoj i ne brinem. Desava se da nepoznatu pesmu od 10 strofa zna napamet posle prvog citanja, sto retko ko od nas ovde moze. Mozda se nervno tkivo nekako privremeno deaktivira, ali definitivno ne izumire ako se ne koristi.

Potpis

Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.

Meni se cini da se radi iskljucivo o tome jer verzija koju sam ja cuo kaze da se samo 10% celija mozga koristi za razmisljanje/pamcenje/zakljucivanje i ostale inteligentne radnje...

Potpis

http://www.beoblues.com
blues in belgrade - bluz u beogradu
belgrade in blues - beograd u bluzu

rekao bih da ste malo pomesali stvari kada je u pitanju procenat iskoriscavanja mozga... niko nije rekao da se koristi 10, 6, 4, whatever % mozdanih struktura vec da se kapaciteti tih struktura pri najvecem mozdanom opterecenju iskoriscavaju toliko... sta vise, mislim da se ovi podaci odnose cak samo na koru velikog mozga jer ako bi se uzele i ostale oblasti u mozgu onda bi taj procenat bio jos manji jer se dolazi do kontradikcije jer npr. odredjena podrucja u hipotalamusu se aktiviraju zasebno za lepo raspolozenje, tugu, bes itd. a svi znate da je nemoguce imati sva raspolozenja u istom trenutku pa stoga je nemoguce koristiti 100% hipotalamusa u istom trenutku... jos dalje se ide ako ubacimo i retikularnu formaciju koja kontrolise budnost i san, pa bazalne ganglije i druge formacije za kretanje/stajanje itd., da ne davim...
kada bismo koristili svih 100% struktura kore u jednom trenutku onda bismo mogli da radimo 50 stvari u jednom trenutku :)
ali bismo zato spavali mnogo vise :)

To ima veze sa prokrvljenoscu i cesta je pojava da ljudi u dubokoj starosti pocnu dobro da pamte ili da se secaju stvari iz ranog detinjstva iako su pre toga imali demenciju/senilnost - mislim, nisam siguran, da je to vezano sa nekim rekombinacijama i razvojem perifernih krvnih sudova, neko to sigurno moze bolje da objasni.

U svakom slucaju, cak i zdravom coveku svaki dan odumre par stotina hiljada celija (i ni jedna nova se ne stvori) - u slucaju konzumiranja alkohola, hronicne mozdane neaktivnosti usled izliva krvi i sl..., bolesti (alchajmer) verovatno odumire mnogo veci broj...

To, naravno, ne znaci da covek do kraja zivota ne moze da pamti (osim ako nema alchajmerovu bolest i slicne).

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Naprotiv, ovo je prilično neuobičajeno. Jeste pojava da se kratkoročno pamćenje gubi i da dugoročno pamćenje (tj. sećanje davnih stvar) usled toga izbije na površinu, ali je velika retkost da među starijim osobama iznenada krene bolje da radi kratkoročno pamćenje.