Re: Šta treba da ima dobar gramofon ?
Kako se družim sa nekim poznatim muzičarima i producentima znam odavno da je vinil postao in i mnogi umetnici sa Balkana štampaju i takva izdanja. Najčešće se obraćaju firmama kao što su Optimal media, Pallas, Music on Vinyl, xvinylx i mnogim drugima. Dodaću samo da dok su naši RTB i drugi požurili da ugase analogna studija pa je oprema završila u privatnim rukama Slovenci su u potpunosti sačuvali analogiju! Bez obzira na okvirno poznavanje situacije ostao sam zatečen informacijom koju sam čuo na radiju (Rock radio) da je prošle godine u Engleskoj zarađeno od prodaje vinilskih izdanja više para nego od audio diskova i drugih nosača zvuka zajedno!!!
Iako je taj fazon in i mnogi mladi ljudi žele da saznaju šta je to gramofon i kako zvuči opet se uvek nanovo iznenadim kada vidim koliko ljudi reda 35 godina starosti nikada nisu ni videli gramofon, a kamoli slušali taj zvuk! Kako je sve više interesenata za ovu spravu smatram da bi bilo dobro reči koju reč o podešavanjima gramofona jer je to vrlo bitna stvar za pravilno funkcionisanje i čuvanje ploča.
Neke stvari su već dotaknute, neke baš površno, a ovo što sledi su najosnovnije stvari. Treba imati gramofon sa makar minimalnim mogućnostima podešavanja, oni skromniji nisu za ozbiljnu upotrebu.
Za početak gramofon treba postaviti na čvrstu i stabilnu podlogu i to potpuno hotrizontalno u odnosu na podlogu, treba ga nivelisati. Postoje specijalne spravice koje se stave na osovinu, ali dobra će biti i klasična libela koju postavimo na disk u dva položaja i podesimo.
Gramofonske ručice postoje šestarske (većinom) i tangecijalne (revox na primer). Govoriću samo o šestarskim.
Prvo što treba uraditi je podesiti ispravnu geometriju. Šestarska ručica već teoretski ne može da isprati zakrivljenost ploče u stopostotnom iznosu, a cilj je tu grešku svesti na minimum. To se postiže podešavanjem paralelnosti u dve tačke. Obično na nosaču glave postoje otvori kroz koje može glava da se kreće napred-nazad pa se podesi optimum. Za to postoje sprave kao što je na slici koju sam dao na 3. strani ono Ortofon ogledalo sa leve strane, ali je moguće i sami da nacrtamo šablon.
Sledeće što treba uraditi je podesiti pravilan pritisak igle na ploču. Najčešće gramofon ima ručicu koja skroz na kraju ima protivteg koji treba odvrtati dok se ručica ne dovede u vagu. Tada se na prstenu ispred tega postavi na "0", a onda polako zavrćemo protivteg do vrednosti koju želimo da podesimo. Ta vrednost se obično kreće u okviru 0,5-1,5 gr ili 1,5-3,0 gr, a određuje je proizvođač igle. U principu treba potaviti na srednju vrednost. Pogrešno je nameštati jako malu masu jer tada igla ne prati najbolje brazdu, skakuće i time oštećuje i ploču, a i samu sebe. Uvek je bolji veći nego manji pritisak.
Zatim dolazimo do podešavanja antisketinga, odnosno protivklizne sile ručice. Kako se ploča vrti ona centrifugalnom silom vuče ručicu ka centru pa to mora da se kompenzuje silom suprotnog pravca koju dovedemo ručici prisilno. Ova sila nije ista na svim delovima ploče i zato se tu koplja lome. Neki konstruktori su pristalice opadajuće sile, drugi rastuće, a treći konstantne. U svakom slučaju ta antisila može biti podešavana sistemom sa oprugom i to je onda konstantna sila. Bolja varijanta je ako ručica ima recimo mali teg sa najlonom koji menja silu kako se ručica pomera pa je to onda promenjljiva sila. Postojali su razni sistemi te kompenzacije pa i magnetni kod Thorensa na primer. Bilo kako bilo važno je znati da to treba podesiti jer je verovatno tako bolje nego nikako. Ta sila se podešava na istu vrednost kao i iznos pritiska igle pa ako je na 2 gr i antiskejting ide na podeok 2.
Dodaću i to da postoje MM (sa pokretnim magnetom) i MC (sa pokretnim kalemom) gramofonske glave. Ove prve su ranije startovale i najzastupljenije su. Traže posebno pretpojačalo koje su sva starija pojačala obavezno imala (MC samo skuplja), a kako moderna to nemaju nije moguće direktno priključenje već mora da se pribavi posebno pretpojačalo ili trafo, a to je dosta skupa varijanta. To mora da bude tako jer je očitavanje analogno, a to znači da igla "igra" u ritmu brazde. Kada bi se otiskivalo u realnosti brazde za bas bi bile toliko široke da bi samo jedan pasaž zauzeo površinu čitave ploče. Zato se kod stvaranja matrice zvuk sabija (preemfazis), a zadatak pretpojačala je ne samo da pojača signal iz igle već i da tonsku sliku raširi (deemfazis) po nekom unapred određenom sistemu (RIAA kriva).
Postoji tu još gomila finih podešavanja, ali to nije ključno za ovu temu. Uglavnom dobro podešen gramofon garantuje najbolji ton i najmanje trošenje ploča. Svaki gramofon ostavlja neki svoj pečat podešenosti pa zbog toga nikada nisam voleo da nekome pozajmljujem ploče. Ista ploča na dva gramofona može da pokaže različite simptome oštećenja pa da na jednom šušti jedan kanal, a na drugom ne jer je ploča oštećena na jedinstven način.
 |  |
 |
Re: Šta treba da ima dobar gramofon ?
!
