Ne zadugo pošto smo drugar sa foruma i ja popili pivo u kafiću pored ambasade, stali smo ispred ulaza i malo kisnuli na kiši, otvaraju se dvori i izlaze dve žene sa spiskom u ruci. Jedna čita broj lične karte a druga proverava da li je to taj broj ili si poslao nekog drugog da položi zakletvu mesto tebe.
E onda unutra gospođa priča i priča i priča, i kad završi proziva jednog po jednog da priđeš astalu, tj asztalu, i potpišeš 2 papira na po dva mesta da preuzimaš državljanstvo i onda ti pročita tvoj datum rođenja da ti potvrdiš da je tačno napisan na okiratu.
Osim naravno kada sam ja u pitanju gde me pita gde sam rođen, kad i gde sam učuio jezik, u kojoj školi i koliko dugo. Vrlo jednostavna pitanja.
Kada se potpišeš, onako smotano zbog treme, da ni sam ne bi mogao da pročitaš svoj lični potpis, tada dobijaš dva tj. tri papira da popuniš od kojih jedan nosiš kući da ga natenane popuniš da ako želiš da se prijaviš u birački spisak i kada budu izbori da možeš da glasaš za Orbana (živ nam i sretan bio).
Posle toga papire ostavljaš na pult.
Otvaraju se vrata svečane sale u kojoj već spremno za stolom čeka konzul sa lentom koji nam želi dobrodošlicu i čestita odobravanje državljanstava.
Posle lepe uvodne reči objašnjava proceduru zakletve posle koje se intonira mađarska himna koju peva cela sala. Ovom prilikom uopšte nije bitno kakve su vam glasovne mogućnosti ali je lepo da se nauči tekst himne. Ionako se peva samo prva strofa.
Posle himne konzul čita reči zakletve koje mi izgovaramo za njim. Intonira se još jedna nacionalna kompozicija posle koje momci koji rade u ambasadi unose šampanjac, a i sokove za one koji ne piju alkohol ili na primer voze pa da ne rizikuju da ih pripadnici MUP-a časte sa prigodnom uplatnicom za budžet Rep. Srbije.
Konzul se sa svakim novopostalim državljaninom kucne čašom i još jednom čestita.
Oni koji žele da u svoj album dodaju još jednu sliku koja će im ostati kao večna uspomena na ovaj svečani trenutak, koju mogu i njihovi unuci i praunuci da vide , prilaze ispred zastave Mađarske i staju pored konzula da se slikaju.
Posle toga mogu da se pokupe jakne i ode kući ali svi su zadovoljni pa ostanu da malo međusobno porazgovaraju i razmene lepe utiske. Ko zna možda su se dvoje tako i smuvali.
Tako je izgledala današnja zakletva.
Belgrádban, 2016 Február 23-én.
4Sviđa mi se :thumbsup: 4