Preduzetnik paušalac, pravdanje rashoda, korekcije paušala, firmarina, radna knjižica, itd

Pozdrav

Pitao bih ono sto je verovatno vec 100 puta pitano u ovoj temi,ali tema je velika i ima starijih postova a mozda se nesto u medjuvremenu izmenilo,pa koristim priliku da pitam ovako

Dakle,razmisljam se da postanem preduzetnik,pausalac naravno. Trgovina je u pitanju.
Koliko sam razumeo materiju,treba voditi KPO knjigu,svakog dana,porez na dobit se odredjuje pausalno i na kraju obracunskog perioda se doplacuje ako treba ili se bude u pretplati u PU.

Sto se tice knjigovodje,ne bih ga angazovao,tj vodio bih to sam,jer ce to biti prodavnica sa max 50 artikala,mozda i manje Jel to mogu da radim sam? Pretpostavljam da ako u PU pitam vezano za to knjigovodjstvo da mi nece mnogo olaksati,pa smatram da cu ovde dobiti vise informacija. Jel mogu to da radim bez nekog softvera dakle samo na osnovu KPO knjige?

I sta je sa elektronskim bankarstvom sto se tice pausalaca? Cuo sam da i pausalci moraju da predju na "elektroniku" od 1. Januara?

Sta je sa nabavkom od poljoprivrednih gazdinstava? Npr hocu da prodajem orahe u prodavnici koje kupim od nekog sa sela? Moram da ih kupim od nekog ko ima gazdinstvo (ili uradim kroz papire da izgleda tako)? I kako se tu obracunava PDV?


Imam mnogo pitanja,znam...

Hvala

@KrkaCiC
Ne mozes se baviti trgovinom i biti pausalac, izuzev mozda u pokretnim i privremenim objektima (kiosci).
Svako ko je zavrsio osnovnu skolu moze bez problema da popunjava KPO. Nikakav softver nije propisan zakonom kao obavezan.
Niko ne mora da koristi elektronsko bankarstvo ako nema interesa za to, niti uopste mora da ima kompjuter niti mobilni telefon.
Preduzeca i preduzetnici koji podnose finansijske izvestaje morace to da rade u elektronskoj formi, koriscenjem kvalifikovanog sertifikata, ali pausalci svakako ne podnose finansijske izvestaje pa ih to ne zanima.

Postoje obrasci i formulari koji se popunjavaju pri radu sa poljoprivrednim gazdinstvima, koja naravno moraju biti registrovana ako hoce da od njih kupujes. Pausalci nisu obveznici PDV, pa ne obracunavaju PDV prilikom otkupa, ali bi ovu informaciju trebalo jos jednom proveriti citanjem teksta yakona o PDV koji je nedavno menjan, pa postoje situacije gde nisi obveznik PDV ali si poreski duznik, treba proveriti da li je mozda nekim slucajem tako i kod otkupa poljoprivrednih proizvoda.

---

Znam da nije moguce baviti se trgovinom i biti pausalac,po slovu zakona,ali to valjda vazi za iznose do 8 000 000 godisnjeg prometa,jel da?

Kad smo vec kod toga,svaki butik je pausalac,mislim na manje butike ne na velike brendove

Hoces da kazes da pausalac ne podnosi finansijski izvestaj,godisnji,periodicni,kako vec,pa kako onda PU zna koliki porez trebam da platim?

U mom slucaju,konkretno,otvorio bih piljaru. Znam da su sve piljare pausalci,imaju kasu,ali nisu u sistemu PDV-a. Znam da se kod kupovine od veleprodaje na nabavnu cenu plati PDV i doda marza,i to je to (npr cena je 120 din sa PDV i moja zarada 30 din i prodajem za 150 din) i kad odbijem sve rashode (120 din) ostaje mi 30 din zarade na koju platim 15% porez na dobit i to je to

U tom slucaju me zanima kako ide sa otkupom od gazdinstva?

vazi bez obzira na iznos. Butik moze da bude pausalac ako negde pozadi ima sivacu masinu na kojoj je to sve sasiveno. Isto tako ti mozes da prodajes voce i povrce ako u vlasnistvu ili zakupu imas bastu/vocnjak gde to proizvodis. Poreskoj upravi se dostavlja izvestaj iz banke o ostvarenom prometu. Sklon sam misljenju da ti kao pausalac ne mozes legalno vrsiti otkup poljoprivrednih proizvoda radi trgovine, ali mozes radi dalje obrade, naprimer kupujes sveze sljive a proizvodis suve, kupujes mleko a proizvodis sir, kupujes meso a proizvodis kobasice, kupujes svez kupus a proizvodis kiseli.... Medjutim sve to sa proizvodnjom hrane povlaci za sobom neke standarde koje moras da ispunjavas, neku skupu opremu koju moras da nabavis, neke prostorije koje moras da izgradis, neke konsultantske usluge koje moras da platis i podlozan si cestim inspekcijskim kontrolama, tako da bih se na tvom mestu za pocetak zadrzao iskljucivo na prodaji nepreradjenog voca i povrca koje se moze proizvesti u tvom vocnjaku/plasteniku/basti. Ko hoce banane, nek ide u prodavnicu pa nek kupi, ti to ne drzis, ali zato imas lepe jabuke, kruske, sljive, breskve, tresnje...

---

Ok,donekle sam razumeo

Ako sam dobro razumeo,mogu da se registrujem kao proizvodjac (polj. gazdinstvo?) i na osnovu toga otvorim piljaru? I tako bih mogao da imam pokrice za domacu robu,tipa krompir,luk,kupus?

A jel mogu juzno voce jednostavno da kupim od veleprodaje (uvoznika) crno na belo naravno,a povrce i domace voce na neki nacin da kupim od domacih proizvodjaca?

Ja ne znam bas sve finese, ali mislim da sam te uputio na dobar put pa dalje trazi sta i kako, da li se registrovati kao preduzetnik pausalac, sifra delatnosti 0113 - Gajenje povrća, bostana, korenastih i krtolastih biljaka, ili se registrovati kao poljoprivredno gazdinstvo. Idi u poresku upravu, reci sta hoces i pitaj kako moze. Nikakvo juzno voce ne pominji za sada. Obrati paznju na uredbu o pausalnom oporezivanju, tu pise da je moguca delatnost "trgovinska delatnost koja se obavlja izvan poslovnih prostorija (na tezgama i sličnim objektima koji se koriste na pijacama, ulicama, trgovima i drugim javnim površinama". Sad, ako to sto ti nameravas tvoja poreska uprava tretira kao objekat slican tezgi, onda kao sto vidis moze trgovina. Postoji i "trgovinska i ugostiteljska delatnost koja se obavlja u kiosku ili prikolici i sličnom montažnom ili pokretnom objektu", ali to je cetvrta grupa, gde su dazbine oko 40.000-50.000 dinara mesecno pa verujem da bi ti cetvrtu grupu da zaobidjes u sirokom luku, ili mozda gresim? Ako ne gresim, onda ti je jasno zasto jos od jutra pisem da ne pominjes trgovinu i montazni objekat u istoj recenici... inace ce poreznici zadovoljno da trljaju ruke
Porez i doprinosi za trecu grupu (trgovinska delatnost koja se obavlja izvan poslovnih prostorija (na tezgama i sličnim objektima koji se koriste na pijacama, ulicama, trgovima i drugim javnim površinama) su tu oko polovine gore navedenih za cetvrtu, a vredi se raspitati kao poljoprivrednik, to bi bilo jos dosta nize... pa sad ti izracunaj kolika bi ti zarada bila od juznog voca, ako bi prodavao sleper mesecno onda placaj 50.000, sta je to za tebe!

---

Pozdrav svima, imam par pitanja pa ako neko moze da pomogne bicu zahvalna..Naime moj sin uskoro treba da uzme u zakup lokal(kafic)ime lokala ne bi se menjalo, pretpostavljam da se to nekako mora naglasiti prilikom otvaranja SUR u APR-u?
SUR bi otvorio zajedno sa drugom, te me zanima da li je opcija da jedan bude osnivac SUR a drugi da se prijavi kao zaposleni kako bi se i njumu uplacivali doprinosi?
Da li je ovo dobro resenje ili postoji bolja opcija( jeftinija)?
Koliko mogu iznositi mesecni troskovi SUR( kafic), fiskalnu kasu i svu opremu vec imaju u kaficu, kao i sve potrebne dozvole.
Da li pored pica mogu da uvrste i hranu( sendvici, salate)?
Da li mogu da u kafic postave sony play station bez nekog posebnog odobrenja ili ga moraju traziti od inspektora?
Ne bi ulazili u sistem PDV s obzirom da ne ocekuju toliki prihod bar ne u prvoj godini.
Da li savetujete angazovanje knjigovodje, i sta se uopste vodi od knjiga u ovom slucaju,kako to izgleda kada imas fiskalnu kasu?
Pretpostavljam da se fiskalna kas, promena vlasnika mora prijaviti i traziti izmena podataka?
Treba li jos nesto uraditi a da sam zaboravila da pitam?

Hvala unapred svima na pomoci

@Mima970
Ta situacija je vrlo nezgodna. Jeste po mom mišljenju najjevtinija zakonita varijanta ta koju imate u vidu, ali... onaj ko bude zaposleni može vrlo lako da odnese celokupnu imovinu onome ko je vlasnik, jer preduzetnik garantuje svom svojom ličnom imovinom za poslovanje. Znači ako se posvađaju može doći do veselih situacija.
Drugo, ukoliko bi išli na oblik ortačkog društva, bili bi ravnopravni u odgovornosti ali bi u lošijoj situaciji bio onaj ko je imućniji. Opet to važi za loša vremena ako se dogode.
U suštini najpraktičniji je doo, onda odgovaraju sa imovinom koja je u poslu i to je to, ako se posvađaju bratski se izljube i rastanu, a sud izdeli to što su stekli. Međutim, kod doo su veće dadžbine nego kod preduzetnika, porez na dobit je viši iznosi 15%, i plaća se i porez na podizanje dividendi još 15%. Kod preduzetnika porez na prihod je 10% i ne plaća se ništa više prilikom podizanja tog prihoda(u slučaju lične zarade preduzetnika). Međutim taj koji bude radnik mora da bude namirivan redovno platom i doprinosima pred državom, ne može se odricati istih u korist radnje, što znači da tu mora da se isplati minimalna zarada bar. Ako je ne ostvare naićiće na problem kako to da urade, a kod bilo kog problema sa državom odgovara ličnom imovinom onaj ko se vodi kao vlasnik. Kad je novac u pitanju i krvne veze pucaju, a ne pobratimske.
Pročitajte zakon o privrednim društvima pa razmislite o obliku: http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_privrednim_drustvima.html

Drugo, ne mogu naslediti SUR. Postoje okolnosti kada je to moguće, ali to se takođe radi preregistracijom i to recimo može dete od roditelja da nasledi, najčešće prilikom smrti roditelja, mada postoje i opcije za života. Uglavnom oni ne mogu da preregistruju i neće moći da zadrže identično ime, moraće nešto da mu dodaju ili oduzmu.

Što se tiče mesečnih troškova, pretpostavljam da mislite na ono što se daje državi, to zavisi i od lokacije i veličine objekta za tu delatnost. Moraju se prijaviti i Upravi javnih prihoda ne samo Poreskoj upravi. Konkretno kada su u pitanju zarade, jevtinija varijanta je ako vode knjige. Mislim, niste definisali šta je to konkretno, ako je restoran, znači ako služe i hranu onda svakako ne može u paušal. Ako je to preduzetnik i zaposleni radnik, trenutno treba da obezbede 21552din za preduzetnika i za radnika još nešto oko 26000din. Kod radnika bi se morali plaćati doprinosi sa povećavanjem plate, kod preduzetnika se ne povećava ta lična zarada, već on uzima prihod od samostalen delatnosti i na taj iznos plaća 10% poreza, ne mora da plaća doprinose. Ali opet koji je način najbolji ili najisplativiji ustvari određuje visina zarade.

Što se tiče fiskalne kase, prvo neka uzmu cenovnik od servisera i vide koliko šta košta. Ona se ne može takođe nalsediti, prethodni vlasnik mora da je defiskalizuje i to je nejgova zakonska obaveza. Zatim potrebno je kupiti novu fiskalnu memoriju ugraditi je i fiskalizovati tu kasu. U nekim situacijama i kod nekih modela to dođe gotovo isto kao da kupite novu kasu doduše nekog jevtinijeg modela, ali bar imate garanciju od dve godine na nju. Ovako na korišćenu kasu to nemate, a i sigurno ej da je podložnija kvarenju od nove. Takođe zavisi i od uslova u kojima je radila i kako je sa njom rukovano.
Izgleda lepo kada imaš fiskalnu kasu samo ona je i opterećenje. Naime moraćete svakog meseca da plaćate održavanje SIM kartice nekih 500din mislim(ja imam terensku kasu pa nemam tu obavezu tako da ne znam tačno visinu naknade) i imate godišnji tehnički pregled kase koji zavisi od servisera, ja na primer plaćam oko 2700din tu uslugu jednom godišnje. Od dokumenata uz fiskalnu kasu uvek morate imati servisnu knjižicu i uz nju ugovor sa serviserom. Dalje morate imati nalog za ispravku(knjižica), blok fiskalnih računa, morate imati list evidencije o blokovima fiskalnih računa datim u upotrebu, morate mati knjigu dnevnih izveštaja(EDI obrazac). Sve te stvari morate voditi uredno, kao ugostiteljskom objektu najčešće vam kontrolu vršiti tržišna inspekicja(ministarstvo trgovine) kada je kasa u pitanju, nešto manje terenska kontrola Poreske uprave(ministarstvo finansija). Tržišna ume da uzme novac koji imate u kasi i da ga broji i upoređuje sa stanjem u samoj kasi. Tu stradaju mnogi jer nesretni bakšiš radnici guraju u kasu ili pod parolom mušterija "ne treba kusur" i slično, najčešće se stvore viškovi, ustvari nikada nisam čuo da je bilo manjka, i onda inspektori ulaze u element i kažnjavaju. Inače kada je manjak vlasnik je dužan da ga sam nadoknadi i uplati na račun, odnosno mora platii porez bez obzira da li je uslugu naplatio ili nije. Državu ne zanima kako će obveznik naplatiti svoju uslugu ili robu.

Što se tiče dozvola od strane inspekcija u principu one važe za objekat, ali svakako se treba konsultovati sa samim inspekcijama koje su ih izdale, jer ako sus e menjali propisi u međuvremenu onda oni imaju obavezu da provere ukoliko nisu kontrolisali da li je sve ispunjeno.
I još jednom da Vam ponovim, obavezno se prijavite Upravi javnih prihoda, to ne smete da zaboravite da uradite, posebno zato što je u pitanju ugostiteljski objekat.
Što se kazni tiče koliko je meni poznato najoštrije su one od inspekcije rada, ali u toj inspekciji rade i najbolji i najkorektniji ljudi u odnosu na ostale.
Najveće probleme ćete imati sa sanitarnom inspekcijom jer imaju običaj tako da sednu na vrat malima, a ne smeju da privire u Maxi, Rodu, Idea... itd. Opet i to zavisi od inspektora možda naletite na nekog vremešnog kome nije do obilaska terena.

Što se tiče knjigovodstva tu birate između prostog i dvojnog, ali ako angažujete knjigovođu on već ima svoj sistem, najčešće dvojnog u kome radi. Međutim kao što je ovde nedavno bila polemika upravo na tu temu odgovornosti knjigovođa budite obazrivi i ne uzdajte se previše u knjigovođe. Kada dođu kazne koje i oni skrive Vi ćete ih plaćati kao firma.

---

Igore, hvala puno na iscrpnim informacijama.Bice im od velike koristi s obzirom da prvi put rade ovako nesto i nemaju iskustva.Radi se o kaficu u kome se sluzi pice,kafa... do sada je to bila praksa.
Razmisljaju da li da prosire ponudu na sendvice, pakovane salate...ali ukoliko u tom slucaju ne mogu u pausal nisam sigurna da li im se to isplati.
Hvala na informacijama oko ortackog drustva i zaposlenja, da u pravu ste u poslu stradaju i krvna srodstava a mogu da zamislim sta je sa prijateljstvom.....
Ako sam dobro razumela ime ne moze da ostane isto? Do sada je kafic imao 2 vlasnika koji nisu menjali ime kafica, pa mi nije jasno kako je moguce?
Imate li ideju da li smeju da u kafic instaliraju sony play station? Da li je to dozvoljeno ili se mora proveriti sa nekom inspekcijom ili ?
Sto se zaposlenja tice, sta mislite da li se isplati da jedan bude vlasnik, a drugi da bude zaposlen na ugovor o privremenim i povremenim poslovima, naravno ukoliko se sloze da im tako odgovara...

Restoran sigurno ne može u paušal. Niko od nas ovde ne može niti ima pravo da klasifikuje Vašu delatnost, to čini poreski inspektor. Na njegovu odluku imate pravo žalbe njemu samom, a zatim drugostepenom organu. Vi morate pre početka delatnosti da definišete čime ćete se baviti. Kada se to dogovorite iskoristite pravo koje ima svaki građanin, a to je da jednom ode u Poresku upravu i upita koliki bi mu bio paušalni porez ako započne takvu delatnost. To učinite pisanim putem i naslovite na inspektora kancelarijske kontrole koji vodi početno slovo prezimena onoga na koga bi se vodila ta radnja. Kada pitate usmeno mogu Vas ladno odbiti sa odgovorom, reći šta požele nalazite se na njihovoj teritoriji i posle biva da je bilo ono što oni ispričaju, a pričaju šta im se sviđa. Kada se uputi pisanim putem imaju obavezu da na isti način i odgovore i to u roku od 30 dana.
Opet radnja za zabavne igre(pretpostavlajm da će se igranje Sonija naplaćivati da neće biti rekvizit kao što je TV) kao i ti mali kafići idu u IV grupu, a tu Vam je najviši procenat. Pažljivo sagledajte koliki je tu promet, raspitajte se koliki je bio kod prethodnog vlasnika. Da je bio visok, unosan ovaj ne bi odustajao od biznisa, to je logično. U Vašoj situaciji dosta radi mladalački polet, jer oni su sigurni da će tu napraviti unosan biznis, ato u praksi uopšte nije jednostavno, ali nije ni nemoguće. Uglavnom ako imate već kafić ne treba Vam posebna dozvola za Sony. Kafić već ispunjava sve neophodne uslove i za igraonicu. Obratite samo pažnju na maloletna lica i te propise jer ja ih ne znam stvarno.
Isplati se sa vođenjem knjiga više nego sa paušalom posebno ako niste sigurni za promet, jer su manje dažbine. Rekoh ako je preduzetnik, isplati sebi minimalnu ličnu zaradu, sve ostalo uzima uz plaćanje od svega 10% poreza. Ako je prethodni vlasnik imao paušal, pa pitajte njega koliki je i Vama će biti isti najverovatnije. Ne drže se oni uredbe kao pijan plota, a i mrzi ih da kalkulišu.

Drugo, ovde Vam niko ne sme niti može reći kako ćete Vi da nasamarite državu za ovo ili ono. To nije dozvoljeno, uz to ovo je javno.
Ako igrate na sigurno, onda taj kafić otvori jedan od tih momaka i sam radi u njemu, pa proba sa vođenjem knjiga jer tu je minimalno ulaganje. Paušal mora da plati bez obzira da li ima ili nema promet, kod vođenja knjiga plaća na osnovu ostvarenog realnog prometa, a ne ono što mu se odreže. Ako to krene, onda ubacite tog drugog u kombinaciju ili kao zaposlenog radnika ili preregistrujete firmu u drugi oblik, recimo doo ako je to pametnija varijanta. Ako bi inspektor saznao da tu dva lica ustvari vrše ulaganje, pa se jedno zapošljava kod drugog u najmanju ruku bi ukinuo paušal jer nema paušala kada druga lica ulažu u biznis. A mogao bi i druge mere da preduzem ukoliko je u stanju da dokaže to što bi gonio.
Inače građanin ima pravo po zakonu sam sebi uplaćivati doprinose. ode jednostavno u PIO fond i zatraži takvu stvar. Potražite informacije o tome ukoliko vas zanima na sajtu PIO fonda.

Dobro ste razumeli ime ne može da ostane isto, samo kod tih opcija nasleđivanja može.
Što se tiče toga kako je moglo ranije da bude isto ime, postoji više logičnih objašnejnja. Do 2005. godine su važila druga pravila, pa možda na osnovu toga. Dalje možda je ustvari firma(natpis) neispravna. Trebalo bi da pogledate pečate jedne i druge radnje. Naziv im ne može biti isti, ali može sadržati tu istu reč ili te iste reči s tim da jedna firma ima još neku reč. Moraju se jasno razlikovati po nazivu. Naziv ne sme biti isti. Međutim za firme od pre 2005 to ne važi jer tada su mogle da se registruju sa istim nazivima s obzirom da se gledalo prvo vlasništvo, odnosno ko je vlasnik. Ali opet ako neka firma već ima takav naziv u APR-u Vi svoj morate menjati. Puno poslovno ime sa nalazi na pečatu i po tome ćete videti razliku. Inače kada se te stvari ne slažu ili nemate istaknutu firmu na objektu reaguje tržišna inspekcija.
Na primer ako se kafić zove "Sloboda", vi morate nešto promeniti u nazivu na primer u "Sloboda Govora". E sad, ako ne istaknete tu novu firmu već ostavite tu staru "Sloboda" Vi vršite prekršaj, ali posetioci to ne znaju oni misle da se kafić zove isto kao i prethodni.
Moje mišljenje Vam je da ime nije previše bitno jer radi se o mestu koje posećuju mladi, a oni se vezuju za mesto gde se nalazi pre nego za sam naziv, tako da tu naziv ne igra ulogu kakvu bi igrao kod frizerskog salona recimo.

---

Ja sad ne mogu da se setim na osnovu cega tacno firma moze da istakne drugaciji naziv od onog koji je registrovan - naprimer u vecini gradova postoje radnje koje se zovu WinWin, a kad kupite nesto vidite da na fiskalnom racunu pise ALTI doo. Ima takvih primera jos gomila, moze biti da je to amblem, a amblem se posmatra kao crtez, a ne kao slova i reci. Nikad me to nije zanimalo pa ne znam, ali ako je vama bitno onda iskopajte od negde tu informaciju, ima na forumu grafickih dizajnera pa pitajte da li ima ogranicenja sta sme a sta ne sme da se napise pri dizajniranju vizuelnog identiteta firme.

---

To što Alti doo radi je nezakonito. Nije samo Win Win, već i PC Practic i Emmi.
Osnovna stvar je u tome da zbunjuje i vara potrošače. Ako Vam se ne dopadne u PC Practicu idite u Win Win tamo je bolje i obrnuto.
To je monopolizam i to je nelegalna upotreba brenda.
Međutim osim toga oni imaju i nelegalan brend, odnosno brendove sva tri.
Morali su ih registrovati kao takve, ali država im sigurno ne bi smela dozvoliti poslovanje koje nije u skladu sa zakonom o zaštiti potrošača. Ali brate Čačak, Velja, Srbija... SNS.

U tom slučaju kada ima registrovani brend, odnsono TRADEMARK u ovom slučaju ono malo (tm), onda to može tako raditi. Međutim svuda imaju obavezu da na lokalima drže istaknuto Alti doo.
Posmatraj fiskalni isečak, na njemu stoji samo Alti, prema tome nelegalna je prodaja pod firmom Emmi, Win Win ili PC Practic. Potrošač je prevaren i ne shvata kod koga kupuje, to može videti tek na fiskalnom isečku ako ume da ga protumači i razume. Deca su tu povređena jer ona ne razumeju fiskalne isečke do izvesnog uzrasta,a i oni su potrošači njihove robe i to veliki. Ali ovo je Srbija i kao što reče Slavko Štimac sve funkcioniše "na dođem ti"

Ja mislim da bi oni ladno mogli izvući zabranu poslovanja za ove stvari u nekoj stvarno pravnoj državi.

Gde je to urađeno kako treba? Kod Idea, oni imaju Rodu kao trgovački brend. Kod Delhaize Serbia DOO, oni imaju Maxi kao trgovački brend.


Drugo Pctel ne određuje dizajner šta sme, a šta ne sme, već ti je Zakon o trgovini propisao šta firma(natpis) mora da sadrži. Od viška glava ne boli, tako da možeš da dodaš i ukrasiš, ali propisano mora tu da se nalazi.

---

Pre nekoliko meseci sam otvorio servis pod 9511 , terenski rad kod klijenata ( Podneo zahtev za paušalca na opštini Palilula još rešenje nisam dobio a kažu da treba negde u Februaru) . Nemam fiskalnu kasu kažu da ne treba ako se ne radi sa fizičkim licima.

Sobzirom na iskustvo ljudi na forumu obraćam vam se za savet. Nikada mi nije administracija bila jasna a i nema gde da se pita šta i kako treba. Imam samo KPO knjigu i to je sve.

1. Kako se prvi put srećem sa dokumentima koji prate neko poslovanje preduzetnika nije mi jasno da li sam pred PU obavezan da imam OVEREN cenovnik usluga servisa i gde se overava ?

2. Takodje sam u nekom od postova video da je potreban PI obrazac ! Da li je to pod moranje ili dato samo kao neka prateća zajednička evidencija taksativno navedenih urađenih poslova za korisnika usluga i mene.

3. da li sam obavezan pred PU da imam neki ugovor sa stalnim klijentima.

4. Da li moram da imam istaknutu firmu na vratima stana( koji je sedište firme) i na poštanskom sandučetu ?

Ja nemam overen cenovnik niti vodim PI obrazac... rezervne delove kupuje klijent o svom trošku ja dijagnostikujem i ugradjujem. Usluge servisa obavljam samo za pravna lica. Takođe i umrežavanje računara.

Radim i druge poslove za iste klijente ( Razne dorade u štamparskom sektoru ) cenu usluge određujem zajedno sa klijentima dogovorom i prema trenutnim mogućnostima klijenta.

Račun im dostavljam sa zbirnom cenom usluga. Što znači da u računu nema stavki od 1 do nekog broja 50.

Da li je prekršaj ako nemam popunjen PI obrazac i overen cenovnik usluga ? ... sobzirom da sa klijentima imam dobar poslovni odnos i niko mi nije nikada tražio neku ovakvu vrstu evidencije kao što je PI ???

Pozdrav opet. Bio do knjigovodje da se raspitam,i malo me uputio

Do tada sam mislio da firma/prodavnica ima 2 statusa: ili u sistemu pdv ili pausal. U stvari postoji ih jos

U mom slucaju,piljare,radnja bi bila nesto kao str,gde bih placao neki porez akontaciono,i na kraju godin bi se to "ispeglalo" da doplatim jos koju hiljadu

Knjige bih bio obavezan da vodim,tj knjigovodjstvena agencija,a do pomenutih 8 miliona ne bih usao ussistem pdv-a,a preko toga zna se

Hvala svima na pomoci

Voleo bih da vidim knjigovođu koji će ti reći da ne moraš da vodiš knjige.

---

http://mojafirma.rs/vesti/pred...da-placaju-poreze-prema-pib-u/

Ljudi osedese ovde objasnjavajuci to, a drugi opet nece da ukapiraju... Ali, dobro, bolje nauciti ikad nego nikad. Nego, imas li neku projekciju knjigovodstvenih i poreskih troskova, posto to opet izadje red velicine 50.000 dinara mesecno, a gore smo kukali kako je to mnogo? Naprimer, ako ti knjigovodja mesecno uzme 5.000 dinara, porez na licnu zaradu i doprinose platis 15.000 dinara i na kraju godine izracunas da si inkasirao 7 miliona a imas racune za 4 miliona, eto tebe opet na u proseku 50-ak hiljada mesecno, tj. oko dve crvene po radnom danu, prodao ti ista ili ne prodao tog dana! Isplati li se to tebi tako ili ne? Tj. da preformulisem, koliku u dnevno razliku u ceni dnevno mozes da inkasiras?

---

Donete su izmene Zakona o porezu na dohodak građana, a za paušalce je najbitniji član 41. čiji deo glasi:
-----------------
Član 41.
Ako su ispunjeni uslovi iz člana 40. ovog zakona, preduzetnici se, radi utvrđivanja visine paušalnog prihoda kao osnovice poreza na prihode od samostalne delatnosti, razvrstavaju u grupe po kriterijumima profitabilnosti i obima prometa, odnosno prema vrstama delatnosti.

http://www.parlament.gov.rs/up...ir/pdf/zakoni/2015/3446-15.pdf
strana 16
---------------------

---

Zanimljivo je što opet imamo vlast po ugledu na Slobu koja obitava u nekom svom svetu... Kako će da utvrde obim prometa kada većina paušalaca ne izdaje račune, a još manje uplaćuje pazare na račun???

A kriterijumi profitabilnosti će moje kolege informatičare paušalce da dovedu na prosjački štap... naime vlast takođe umišlja da je oblast IT najprofitabilnija.
Sve luđe od luđeg.
Najviše me zanima šta će biti sa jadnim, nejakim i nezaštićenim advokatima. To je neprofitabilna delatnost po samoj logici stvari...
Nema još nove uredbe o paušalu da vidimo kako će to tehnički da sprovedu u delo. Još uvek stoji stara na sajtu PU.


Ovde ustvari nije ništa novo samo su tekst iz uredbe prepisali u Zakon... znači da sve ostaje po starom onda.

---

Obrni okreni izracunao sam da bi mesecni rashodi (lokal,dazbine,porezi,drzavne gluposti...) bili oko 60 000 za dva radnika tj preduzetnika + 1 radnika

U svakom slucaju hvala,ako uskoro budem startovao javicu se sa prvim utiscima