Zakrivljenost elipse

U svim strukturama koje uvažavaju svojstvo dimenzije.

dužina, površina, zapremina

Da li je "kontakt" dviju susjednih tačaka nekakva obična tačka ili tačka nekog mnogo nižeg reda?

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Da. Dimenzija može biti izražena u metrima u arima u litrama u kilogramima u komadima u stepenima u kupusu u jabukama u tigrovima i t. d.

Traži prevodioca!


Tačka je ništa ili tačka nije ništa - kako hoćeš!
Tačka je misaona tvorevina ljudskog uma vrlo često zloupotrebljavana, na primer ovde:

"U matematici ne postoje dve tačke na realnoj pravoj koje se "dodiruju". Relna prava je beskonačno gusta, ali ne postoji najmanje rastojanje između dve tačke."

Kako se može govoriti o dodirivanju ničega?
Kako se može govoriti o gustoći ničega?

Realna prava je kontinuitet kome tačke nisu gradivni elementi

Zašto sugerišeš objašnjenje kontakta bilo kakvim tačkama?

Moj odgovor na tvoje pitanje glasi: Kontakt je nepostojanje razmaka.

Ti ne znaš šta je kontinuitet
pa koja svojstva može imati dimenzija
pa šta je uvažavanje
pa šta je kontakt

Ništa od toga ja nisam "uveo"
Povezivanje kontakta sa tačkama sam učinio da bih ga objasnio onima koji
zloupotrebljavaju pojam tačke smatrajući je nečim.
Jer ako je smatramo nečim , na primer, tri tačke na pravoj ne daju zakrivljenost
Ni dve tačke ne mogu dati zakrivljenost.
Mogu je dati samo tri beskonačno bliske tačke koje nisu na pravoj.

Tvoje tobožnje nepoznavanje značenja termina koje sam upotrebio tebi
služi u nekom drugom cilju, ali ja se ne durim ni zbog toga, a ni zbog
Milanove želje da kontakt objasnim na način koji je on predložio.

Suština je važna i, naravno, razumevanje a terminologija mora biti precizna
koliko god je to moguće, međutim, ljudi smo, pa i pogrešimo ponekad.

A student za koga se interesuješ ne studira usput.

Rekao mi je da te pozdravim, jer i on čita tvoje poruke, i da ti kažem, usput,
da studira psihijatriju.

(Možda ne znaš ni šta, u ovom kontekstu, znači reč "usput"?)

To nije istina i nema osnova za takvu tvrdnju, ali karakteriše tvoju moć rasuđivanja.

Ne, ne znam jer su to neodredjene fraze koje mogu da znače koješta i ništa.
Vidim da ne znaš. To je tako ali samo za neznalice.

Pazi nemoj da podvaljuješ. Ti si uveo "svojstvo dimenzije" što nije isto kao "svojstva koja može imati dimenzija".
Osnovno svojstvo dimenzije je da saopštava o kojoj pojavi se radi.
Može da se odnosi na dužinu, površinu, silu, komade, uglove i t. d.
To je njeno svojstvo jer pomoću tog njenog svojstva se to može učiniti.
Dimenzija se ne odnosi na količinu kao što verovatno ti i tebi slični smatraju.
O količini govori broj a ne dimenzija.

Počeo si da se igraš rečima. Pomisliće neko da se kreveljiš kao ponavljač iz poslednje klupe.
Nema tu nikakve igre rečima izuzev tvog nerazumevanja.

Dobro nisi "uveo" ali si "učinio". Kako god moraš da precizno definišeš o čemu je reč.
Ne moram, to je već definisano.

Da, da, svakako,
baš zato slede pitanja
Precizna terminologija ne pomaže mnogo neznalicama, pa slede
pitanja koja odražavaju oskudan intelektualni nivo njihovih autora.

Dakle, šta je to "kontakt"?
To sam već nedvosmisleno objasnio.

Kako i ko "zloupotrebljavaju pojam tačke smatrajući je nečim"?
Svi oni koji govore o beskonačnoj količini tačaka.

Nego,
uzmi ti neku dobru knjigu iz geometrije
i nauči osnovne pojmove.
Nažalost nema takve knjige u kojoj ne egzistiraju i neki iskrivljeni i pogrešni pojmovi.

Repetitio est mater studiorum!

Razmišljajući o zakrivljenosti krive došao sam do nekih zaključaka za koje mi se čini da su ispravni,
pa molim dobronamerne učesnike da me eventualno koriguju.

Podelom duži na manje delove dobijaju se opet duži koje imaju ista svojstva kao duž koja se deli.
Svaka od njih ima dimenziju dužine. Podelom se ne uništava dimenzija jer se obrnutim postupkom
može dobiti početna duž. Ni deoba na beskonačno mnogo delova ne uništava dimenziju jednog takvog
dela. Taj deo je kontinualan i ograničem mestima gde mu prestaju svojstva. Svaki takav deo je
interval koji je zadržao svojstva duži.
Ti beskonačno mali intervali nisu nule. Takvi delovi u infinitezimalnom računu nazvani su diferencijali.
Diferencijal je veličina koja pomnožena bilo kojim konačnim brojem ne daje ništa jer se uvek može reći
da je on dobijen deobom sa mnogo većim brojem, odnosno diferencijal daje neki merljiv interval samo
ako je uvećan beskonačno puta.
Može se reći da je diferencijal beskonačno mali interval koja ima dimenziju ili da je to "nula" koja ima
dimenziju deljene duži.
Dakle diferencijal je dobijen umanjivanjem početnog intervala pomoću deobe odnosno deljenjem.
Diferencijal se ne može dobiti oduzimanjem jednakih intervala. Ako se od nekog intervala oduzme isto
toliki interval onda je rezultat nula koja nema dimenziju - ona označava nepostojanje jer pomnožena
bilo kojim brojem ili pomnožena sa beskonačno ne daje interval jer ta nula nije tako nastala.
Iz ničega se ne može stvoriti nešto. Beskonačnost nije generator stvaranja dimenzije ako ona ne postoji
ni kao beskonačno mala veličina, odnosno beskonačno mali interval, jednostavno zato što beskonačnost
ne može iz ničega stvoriti interval.
Da rezimiramo:
1. Beskonačno mali interval dobija se deljenjem nekog konačnog intervala sa beskonačno.
2. Oduzimanjem dvaju jednakih intervala ne dobija se beskonačno mali interval.
Ova su činjenice koje se moraju uvažavati.

Kada je u pitanju zakrivljenost neke krive onda se njen radijus u stvari dobija presekom norrnala na
beskonačno mala dva intervala te krive koji su u kontaktu.
Beskonačno mali intervali imaju svojstvo prave duži.

Odavde sledi da beskonačno mali intervali nemaju svojstvo krive kojoj pripadaju, čak ni dva takva intervala
svojim položajem odnosno smerovima ne određuju svojstvo krive kojoj pripadaju jer se podudaraju sa dva
intervala neke kružnice.
Ostaje pitanje koliko takvih intervala koji su u kontaktu određuje svojstva krive kojoj pripadaju.
Da li su dovoljna tri?

Uh, ponešto je tačno, ali rogobatno izraženo, ponešto je potpuno pogrešno.
Recimo ovo:

A tvoje shvatanje beskonačnosti je posebno "nakrivljeno".

Da li znaš koliko je
Naravno beskonačno, tako da tvoje množenje 0 i beskonačnosti može da bude bilo šta, a ne samo 0. Time se bavi diferencijalni račun.

Da probam da objasnim diskriminanti koliko greši kontra primerom:

Uzmimo neku jednostavnu funkciju kao što je sin(x) na intervalu [0,pi/2]. Prvi izvod ove funkcije je cos(x) što predstavlja nagib krive sin(x).

Funkcija cos(x) JE 1-1 I NA PRESLIKAVANJE INTERVALA [0,pi/2] NA INTERVAL [0,1].

Šta to znači: Za svako x iz intervala [0,pi/2] postoji tačno jedna tačka y na intervalu [0,1] i za svaku tačku y na intervalu [0,1] postoji tačno jedna tačka x za koju je y=cos(x).

Drugim rečima, ne postoji tako mali interval [x1, x2] za koje je cos(x1)=cos(x2), tako da ni na kojem proizvoljnom malom intervalu funkcija sin(x) nije prava linija.

To što mi za potrebe računa možemo neku funkciju da APROKSIMIRAMO pravom linijom, parabolom (ili polinomom višeg stepena), sumom trigonometrijskih funkcija, dirakovom delta funkcijom ili na neki drugi pogodan način za računanje ne menja činjenicu da prava nije isto što i kriva...

Kada ste vec spomenuli presjek paralelnih pravih u beskonacnosti, da li neko od vas moze objasniti kako je to moguce da se paralelne prave sijeku u beskonacnosti, pod kojim uslovima? To me oduvijek interesovalo. Vec ste rekli da je pojam beskonacnosti tesko shvatljiv, ali mora postojati neko objasnjenje pa makar i tesko shvatljivo.

Potpis

Follow your dreams, they know the way...