Re: Da li poslodavci traže mnogo od radnika (IT)?Citat:
tuolarips:
Ako ta dva kandidata imaju iste sposobnosti, i pri tom ne postoji nijedan test stručne prirode koji bi mogao da razreši misteriju oko toga ko je od njih bolji, onda zaista i mogu da zamislim da nešto poput zemlje porekla utiče na krajnju odluku poslodavca, komisije, ili koga god. Ali lično mislim da je to retko slučaj i da će se poslodavac uvek truditi da na ovaj ili onaj način razreši gorenavedenu misteriju kako bi bio uveren da je zaposlio stručnijeg čoveka (što je svakako u njegovom interesu).
Ako ta dva kandidata imaju iste sposobnosti, i pri tom ne postoji nijedan test stručne prirode koji bi mogao da razreši misteriju oko toga ko je od njih bolji, onda zaista i mogu da zamislim da nešto poput zemlje porekla utiče na krajnju odluku poslodavca, komisije, ili koga god. Ali lično mislim da je to retko slučaj i da će se poslodavac uvek truditi da na ovaj ili onaj način razreši gorenavedenu misteriju kako bi bio uveren da je zaposlio stručnijeg čoveka (što je svakako u njegovom interesu).
Ne pričam ja ovde isključivo o zemlji porekla u kulturološkom smislu, već i o drugim stvarima poput zemlje čiji si državljanin.
Mladi stručnjak iz Nemačke će da stavi ličnu kartu u pdže, zapakuje ranac i verovatno pre toga kontaktira nekoliko ortaka koje ima u Londonu čisto da posle intervjua na kom će biti nešto, a možda i neće, ode na pivo u pab i posle u striptiz klub, jer mu je to fazon, dok će mladi stručnjak iz Srbije prvo da potroši X dana da izvadi vizu za UK, odgovaraće tamo na najgluplja moguća pitanja koja vređaju elementarno dostojanstvo i donositi bris iz bulje, majka će da poliva vodu za sreću na intervjuu dok će otac biti duboko zabrinut, jer je London veliki grad i Bog sveti zna šta sve tamo može da se desi loše.
Dalje, obojica su primljeni - ne vidim na šta to specijalno Nemac ima da se prolagođava životu u Londonu i gde su razlike u odnosu na Berlin, Hamburg ili Frankfurt, ako izuzmemo klimu, a i to je diskutabilno.
A na šta mladi stručnjak iz Srbije ima sve da se prilagodi? Ta knjiga počinje standardnim dilemama "da li moram da platim metro baš svaki put ili mogu nekad da se švercujem?" i aerodromima u Londonu na kojima umalo nisam izgubio razum... pa sve do... nemam pojma ni ja kojih sve beskonačnosti... u najsrećnijem slučaju će se njih dvojica iznivelisati posle dve do tri godine.
Da je Srbija pravna država koja je u trenutku kada ovo pišemo već 5 godina članica EU - ove stvari ne bi postojale i njih dvojica bi bili potpuno ravnopravni u Londonu dok bi eventualne razlikice bile ispeglane već druge nedelje boravka tamo, jel razumeš koliko je važno iz koje države dolaziš?
@Shadow
Zanemario sam pitanje plate, uzmimo da će da rade za istu platu. Jel i ti misliš da je u procesu emigracije nebitno gde si rastao i koje si države državljanin, već je 99.89% bitna samo stručnost - ne i radne navike, da li si turistički negde putovao pre emigracije, kakvi su ti stavovi o novcu, vremenu, konkurenciji, pripadnicima drugih nacija i kultura?
Upravo ovde mislim da se krije suština: ispada da je iz perspektive kompanija iz EU sasvim nebitno u pravno-tehničkom i objektivnom smislu da li je reč o nosiocu pasoša Srbije ili Indije, pa tako stručnost i jedina odlučuje kog će kandidata primiti - a tu smo ga na*ebali po mom mišljenju, pored toga što ne bi smelo da bude tako. Srbija je ipak evropska zemlja i nešto moramo svi kolektivno da slomimo u našim glavama: Nemačka, Austrija, Češka, Francuska, pa i UK su naš komšiluk (sve je to na 45 minuta do 2 sata leta), toj ekipi pripadamo, to je naša kultura, tu treba da idemo da radimo i odatle da se vraćamo bez većih epopeja i palamudija o Rusiji, Belorusiji, Indiji i Severnoj Koreji - ali, na moju veliku žalost, u realnosti nije tako, nego baš mnogo... očajno mnogo drugačije. U mnogim stvarima Srbija više liči na Afriku, nego na EU države, a to je vrlo glupo, pored toga što je nelogično.
Pozdrav.
